Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Онда опет ’оће да покаже како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их зато навлачи да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!
— А, тако штогођ! А ја мислим, ви сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса! Па реко’: кад можеду попови да се тучеду... — Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица. — Па попови,... ови...
— Ју, ју, ју, боже, видиш ти ноблеса: ваљда »хохцајтсрајзе«!? — Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију... Знате, он има пола цајгниса из гимназије.
А није мање весело било ни у великој соби, тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса. И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Уста увек тако држи као да би се смејати хотела, премда је код ноблеса регула ретко, али из гласа смејати се. КАТИЦА (подскакује): Благо мени, сад сам и ја воспитана!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се.) драги мој, где си ти тај епикет научио да у собу ноблеса уђеш без куцања, без компламента? Знаш ли ти да могу таки на пединтере повикати да те чак на сокак истерају?
ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери? ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа. ВАСИЛИЈЕ: Забога, гди сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој.
ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, пак си дошао код ноблеса. ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је јошт и покојни мајстор живио.
ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице... ФЕМА (увати га за руку): Марш из моје куће, тражи мајсторице код твога оца, а не код ноблеса. Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух!
ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе. ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа.
Јесам ли обучена као фиршкиња? АНЧА: Па како оћете да вас зовем? ФЕМА: Ја да ти кажем, ти ниси служила код ноблеса? АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате. ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију!
(Пође.) ФЕМА: Гурбијан, безобразник, ти си за свињара а не за поштеног пединтера. Зар се тако од ноблеса иде! Ниси ни у руку пољубио. ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло.
АНЧА: Јест, милостива госпоја. ФЕМА: Пропопо, Анчицкен. Ти си служила код ноблеса, како се сад носи шал? Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.
Слушкиње тражи, а не дирај у кћери ноблеса. (Повуче Евицу за собом и отиде.) ВАСИЛИЈЕ (снужден такође изиђе). ПОЗОРИЈЕ З.
ФЕМА: Мој је особити пасион, знате, јашити. Истина, овде се таково што и не види, али овде и нема прави ноблеса. САРА: Ма шер, то је у Паризу само у моди. Верујте ми, ви ћете велику параду с отим учинити.