Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави... Ако сте уморни — одморите се... Сутра... други дан, друга и новака! Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе.
православној цркви после литургије немиросан — који није помазан светим миром (освећеним уљем у православној цркви) новака (нафака) — судбина, воља божја оашлучити се — добити новац за ашлук, трошак овавестити се — доћи к себи, освестити
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Нарочито су радо била читана два списа: Хајдучки живот (1861—1863), и Старине од Старине Новака или толковање народњег пјевања и приповједања (1867).83 Последњих година живота почео је преводити у прози Илијаду.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце седе, коњи се сморили, Ал' ка кули веће и смашили, Та ка кули старине Новака, Та старога србињског јунака, Ту су били веће други стигли, Па на ноге садака се дигли: „Добро дошли!“...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Стојâ у лов толико нијеси; раније си свагда доходио. И ђе су ти тјелохранитељи, два Новака¹ и барјактар Пима? Не био их пуштават од себе.
Соколови пет Мартиновићах, које једна прса задојише а одњиха једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и витеже Бориловић Вуче, који први удристе на Турке, — ко умије вама сплести в'јенце?
Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића, војводу Момчила, Јанковића, девет Југовићах, и Новака — поради халака, и остале наше витезове! На небу им душе царовале кâ им име на земљи царује!
А он гађа пушком, не престаје; попијева танко, гласовито, припијева Баја и Новака, припијева Драшка и Вукоту и два Вука од села Трњинах, Марковића и Томановића, а кликује и живе и мртве — види
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Настао је да собом продужи мутно помешане завете и Старине Новака и разних балканских кесеџија. Качаник, Демир-Капија и велики путови ка Серезу и Битољу бејаху његово поприште.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На пример, свезани Радивоје (у песми Старина Новак и дели–Радивоје) употребљава је да би обавестио Новака о своме положају: Бог т' убио, горо Романијо! Не раниш ли у себе сокола?
Исто презирање према лошим ратницима налазимо код Старине Новака и Јакова Ненадовића. Старина Новак каже Грујици: Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси
Кад је Марко сабљу загледао, ал' на сабљи три слова ришћанска: једно слово Новака ковача, друго СЛОВО Вукашина крала, треће слово Краљевића Марка.
“ Даде њему тридесет дуката, па он оде у нову механу, пије вино три-четири дана, пак дошета опет до Новака: „Јеси л’, Ново, сабљу саковао?“ Изнесе му сабљу саковану. Вели њему Краљевићу Марко: „Је ли добра, Новаче Ковачу?
Ману сабљом и десницом руком и удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој, бога ти, Новаче ковачу, јеси л’ икад бољу саковао?
ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила, — да од кога, веће ни од кога, од Новака и од Радивоја! Да, л’ ћеш данас мој’ ојадит мајку? Да л’ ми сестру у црно завити?
Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти Старога Новака, на њему је страшно одијело: на њему је кожух од међеда, на глави му кала вучетина, и за калом крило од лабуда; очи су
Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај Старога Новака!“ Рече њему Грчићу Манојло: ,,Ближе к мене, Старино Новаче! Ближе к мене, да се ударимо!
Наљути се Грчићу Манојло, шчепа мача у лијеву руку, па поћера Старога Новака. Мили боже, чуда великога! Да је коме стати па гледати: како кроји калу вучетину, како ц’јепа суру међедину, а растура
се начини ђевојка, па се вије Грку око грла, и тура му руке у њедарца, док је Грку очи засјенила, па позивље Старину Новака: „Побратиме, Старино Новаче, сад погуби слијепа јунака!
А све ове песме садрже славу Марка Краљевића, Новака Дебељака, Милоша Кобилића и неких других јунака“.) — У XВИИИ веку (у другој половини) Доситеј Обрадовић видео је у