Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У Романији ће Старина Новаче И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, Залуд дохватити за зелене маче: Подли ће се пазар да сврши у мраку!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Забобоњи, Старино Новаче, сврх Клисуре, кâ си научио, јер су дину уши заглибиле; пробуди му бухе у кожухе. Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Док ми мача изоштримо Против општих âлâ, Наша мала, ближа ала Нас је прогутала. Ој, Милошу, Стар-Новаче, Имате л’ унука?... Ал’ ја не знам што ми данас Тако дршће рука...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Марка, ма не бјеше коња Марковога; кâ да бјеше војевода Јанко, ма не бјеше коња Јанковога; кâ да бјеше Старина Новаче, ма не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два Подреновића, ма немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић Секула, ма
млади Татомире: што утече младу Татомиру, дочекује дијете Грујица; што пропусти дијете Грујица, то дочека Старина Новаче. На царском друму, са сабљом која никог не пропушта, он делује као божанство освете.
Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана“. Па он оде Новаку ковачу: „Куј ми сабљу, Новаче ковачу, какву ниси прије саковао!
“ Изнесе му сабљу саковану. Вели њему Краљевићу Марко: „Је ли добра, Новаче Ковачу?“ Новак Марку тихо говорио: „Ето сабље, а ето наковња, ти огледај сабљу каква ти је“.
сабљом и десницом руком и удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој, бога ти, Новаче ковачу, јеси л’ икад бољу саковао?
“ Ражљути се Краљевићу Марко, па говори Новаку ковачу: „Пружи руку, Новаче ковачу, пружи руку — да ти сабљу платим!“ Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом
се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом Краљевићу Марко, одс’јече му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни горе; а нај тебе стотину дуката, те се рани за живота твога“.
А кад су се вина понапили, кнез Богосав стаде бесједити: „Побратиме, Старина Новаче, кажи право — тако био здраво! — са шта, брате, оде у хајдуке?
“ Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем: јест ми било за невољу љуту! Ако мореш знати и
А кад су се понапили вина, онда рече дели-Радивоје: „Хеј, мој брате, Старина Новаче! Ни имамо вина, ни дувана, нит̓ имамо паре, ни динара“. Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје!
Ни имамо вина, ни дувана, нит̓ имамо паре, ни динара“. Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје! Ако нема вина ни дувана, и ако је блага нестануло, ми имамо дијете Грујицу, којино је
Јавну му се Старина Новаче: „Бе аферим, дијете Грујица! док сам и ја твога доба био, могао сам тако ударити“. Оста Хусо ногом копајући, оде Грујо