Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Затим је устао и, наслонивши чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је ситна и хладна кишица на земљу падала.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На хумку гавран грактајући слета, Ковиље расте и купина цвета. 6. Кад сам први пут путовао туда, Било је мутно новембарско вече; Пустошна јесен овладала свуда, А Дрина шуми, пени се и тече, И преврће се у кориту своме, Кô тешки болник...
Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао! Новембарско вече Падаше тихо као магла тавна, Кад мој кочијаш дође, па ми рече: „Можемо ићи, кола су приправна.“ Кренем се даље.