Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вечно семе спрема своју вечну жетву, Љубав се зариче и када се каје. Тако се обнављаш вечна, несавладна, И новорађана у мојој самоћи... Док звучни сутони падају и хладна Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи.