Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— Кад сам се вратио из Азије Мале и Греције, — прво, зато што сам остао био без крајцаре и новца, дођем у Далмацију за учити гди децу и стећи што; друго: дати себи времена, пре него што друго почнем, за утвердити
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из ока му севаху муње. — Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца. Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задане путника и узму му торбу. Ни жена није познала свог некадањег мужа.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
начин ѕалто мортале — опасан, смртоносан скок санс — карташка игра санћим — као бајаги, тобож сараф — мењач новца сарачана — собица или шупа у којој се оставља коњска опрема саћурица — котарица од сламе силај — кожни појас у који
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Можемо, фала богу. Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста. Него, извол’те. Пођоше. Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И, како он не да да они од тог његовог новца граде себи куће, ханове и пуне своје дућане еспапом. — Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ...
Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је. А они су узимали и чували му. Од тог су му новца после хаљине куповали, плаћали жени која га је прала, чистила.
Од тог су му новца после хаљине куповали, плаћали жени која га је прала, чистила. Па су чак после његове смрти од тог новца купили икону и кандило и уметли у иконостас цркве за упокој душе његове... Толико је било много што је он напросио.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може. Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две
И године су јој таман за удају. Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видићемо. — Не браним. Дакле, хајд’мо! Али да идемо једним путем на оба места.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Код Терцинија је нађено Исаковичевог новца – не само онога из списка ствари Исаковича – него и другог новца, за који је Терцини тврдио да га је добио од
Код Терцинија је нађено Исаковичевог новца – не само онога из списка ствари Исаковича – него и другог новца, за који је Терцини тврдио да га је добио од Исаковича, на коцки.
У Бечу, код Кајзерлинга и Волкова, Исакович је био наишао на неку раскош, на бацање, новца, сто пута страшније, него што га је, код Енгелсхофена, видео.
Није имао ни хране довољно, ни новца. Тај транспорт је пошао био, насумце, тако рећи, према писмима и причама, ових, који су отишли.
била нека, изненадна, селидба, нека болест у кући, нека несрећа фамилијарна, нека свађа, неки дуг дужнику, несташица новца – да о несретним љубавима и не говоримо – па да сретан човек постане несретан, као да сретан никад није ни био.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У селу су обично само старци који живе од новца што га шаљу печалбари, затим деца испод десет година и жене. Пошто сврше свакодневне домаће послове, који нису велики,
ову област слала махом нешколоване људе и да је за њих цела школска и црквена пропаганда била само средство да дођу до новца, да се, дакле, изметнула у врсту печалбе. Док су мухамеданци врло ретки у Малој реци, многобројни су у Радици.
Глава, врат и руке су украшени низовима од ђинђува. Богатије младе носе тзв. венчани тепелук. То је као капа од новца, са жутим паконским теменом, са кога висе ниске од новаца и напред спуштене дуге плетенице. Напред је висока перјаница.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Имам увек ту и по две-три стотине динара мојега ручног новца, и све је ту, чак и новац је ту. Разбијена је само ова мала касета, која је иначе закључана и у којој ја држим своја
је, на разне таксе и претходне трошкове, на израду планова, и друге ствари, унео око пола милиона динара готовог новца.
Па зашто не? Један прави збирку поштанских марака, други збирку старога новца, лула, старих сатова, јеленских рогова; што не бих и ја имала своју пасију?
Не претим, али ето, ви кажете кад лађа тоне, а заборављате да ће са том лађом потонути и ваших пола милиона готовог новца. НОВАКОВИЋ (тргне се): Не мислите ваљда...? СПАСОЈЕ: Мислим, мислим.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мене фудбал није занимао! Био сам исувише кратког даха да будем крило или халф, а без рефлекса за голмана. Новца за спортску прогнозу нисам имао, па је и клађење отпадало.
Он сам, и мимо фудбала, био је вешт: имао је увек више новца него што је могао да потроши и то је било чудно. Реших да га претворим у кријумчара дрогама.
- Родила је себи беду, Рашида. Ти знаш који је данас датум? Првог ми је дала нешто новца и сада ће читаву вечност морати да измишља на шта га је потрошила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
агио) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности ајслибан (нем. Еісенбахн) — железница, воз академикерка
) — покретно и непокретно имање девалвација (лат. де-валватіо) смањивање номиналне вредности једне врсте новца дезертирати (фр. дéсертер) — напустити војску, побећи из војске делижанс, дилижанс (фр.
— украшен покривач испод седла на коњу шајн — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца шамоа (фр. цхамоіс) — боја дивокозе, отвореножута боја шантл — врста карташке игре шапутле (од фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Очарали су пратњу Карла Евгенија, расипањем новца, лепотом и веселошћу, после првог натезања и набуситости при седању за столове.
Пошавши, он је остављао за собом бриге, које му тог пролећа нарочито додијаше, свађу с братом око жениног новца, болесно дете, краставо по целом телу, отужну жену коју више није могао да савлада, најпосле цело то село, у блату,
око кола, заостајући за часак кад би Аранђел Исакович бацио, у траву и трње за собом, или увис, међу гране, прегршт новца, раздраживши тим покретом руке, сваки пут, своје псе, тако да су нападали на људе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у овим обичајима обредног повијања срећемо већ познате заштитне елементе (средства и поступке), а то су без новца набављен материјал (украден или поклоњен), ћутање, пост, голотиња, лева страна (све атрибути доњег света), срећни дани
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Он није имао где да оде, јер га нико није ни позивао, а за скупе кафанске дочеке није имао новца. Питао се шта људи налазе у обичном смењивању две године —једне која је била прилично гадна и друге која није
крај с крајем у Београду, а овде је становао као господин човек у хотелу и још му је остајало више од половине новца! Сем тога, преплануо је и већ првих дана повратио чврст и здрав сан. Мештани су га гледали са страхопоштовањем.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тога ради писао сам оцу и сестри, све им искрено казао и тражио њешто новца, једном заувијек. Надам се да ћу то примити и тијем подићи себи мало крова и купити мало земље, па што бог да!
— Е, опростите, одох! Збогом! И отиде. Поп настави причање попадији: — Запитах Сава колико је дошло новца Јанку. Вели: триста жутијех цекина! И показа ми кесу запечаћену. Сад ће, вели, да зида кућу у браству и да купи земље.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Оставши без новца, заустави се у Видину. Ту је био прво чувар баште једног Турчина, потом учитељ у основној школе. 1817, због везе са
Од средине XИX века настаје доба меркантилизма, грубе борбе за опстанак, новца, предузећа, послова, интереса, прохтева, култа материјалних успеха.
Милићевић, Вук - Беспуће
и бесмислен: са својим сјајним салама, пуним деколтованих дама, кафешантанима, са својим бијесним сатирањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.
А ујутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима , он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда Радисав, за своју душу, и по један добар, избиран комад ужичке пршуте, печенице назване.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да л' ђаво њему обећа колајну, Те дивну тури на видело тајну; Ал' да л' учини ради новца клета, Да залуд гину она браћа света?
и кумбара, И то им чини млого пуста квара; Но њима чине штете млого више Што срамотно и млоги оставише, И ради новца и другога блага Поизмицаше, било им без трага! Још беше међ тим млого страшивица, Но што је стало до ти кукавица?
“ 50. „И би њему љуба била, Тако м' узе он у вољу, Ал' га мајка не пустила, Нашла њему другу бољу; У те новца тма имаде, А мени га Бог не даде.“ 51.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ
Хамалећи тако неколико времена, чује он да у Стамболу има много посла, те да се може прилично новца заслужити, стога се он најпослије одлучи те пође у Стамбол. Кад је тамо дошао, почне хамалити што је више могао.
— Богме смо искупили ми сви који смо овђе двије хиљаде дуката. — Е добро, а ја сам толико давам. ДВА НОВЦА Био некакав сиромах човек, који се свакојако преметао, па најпосле набере врећу маховине и метнувши одозго мало вуне
И тако после дугога ценкања погоде се да онај што је имао шешарице да ономе другоме два новца прида, али не имајући ни њих код себе остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их зацело вратити побрате се
После некога времена дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму каже му: — Ти, побратиме, превари ме.
А он му одговори: — Вала, побратиме, и ти си мене. Потом онај стане искати два новца говорећи да оно ваља платити што је обречено и побратимством потврђено.
И овај пристане да ваља платити, али се стане изговарати да нема два новца, „него“, вели, „у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази и по свој прилици биће у њој
ствари: него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја ћу ти платити два новца“. Овај на то пристане.
А онај му одговори: — Вала и ти си мене преварио. И онде после дугог разговора обрече онај што је дужан два новца да ће их јамачно платити кад му побратим други пут дође, па се растану.
Дужан сам му два новца. Сад се већ нема куд камо, јер сам му обрекао платити их кад ме нађе. Него ја идем лећи у кући, а ти ме покриј, па се
прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали. Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца?
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље руком кроз прозор те му
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУЗМАН: Та знаш, нашло се нешто мало новца, пак не знам како да потрошим. ДАМЈАН: Ја би ти рекао, да се ти тога манеш.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Откад ми стоји у џепу ова цедуљица на којој је тетка написала рачун о утрошку оног новца што сте јој дали. АДВОКАТ: Па имамо времена за то. ДАНИЦА: Ипак, да свршимо. Тетка ме је нарочито молила.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су расположени, исто онако као када се сиромаху човеку да изненада велика сума новца. — Сада, ако морамо да одступимо, вала запамтиће нас — вели Траило, трљајући задовољно руке.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ (чита): „Кад умрем, па било то природном или насилном смрћу, ако ми се по џеповима нађе нешто новца, то нека глумци попију за моју душу.” ЈЕЛИСАВЕТА: Је ли се нешто нашло? СИМКА: Ништа. Шака тантуза.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Остао сам тако без новца и упознао живот у надземаљској атмосфери глади, као у неком Хамсуновом роману. Ја сам у то доба био играч клуба
Нисам веровао да ћу моћи понова да нађем воље, и новца, за свршавање студија на универзитету. Обијам зато прагове Команде места и молим да ме приме, за потпоручника, у ма
Шумановић) покушавају да ме направе привременим, предметним, наставником, да бих дошао до новца. Они приређују вечеру за министра Светозара Прибићевића, и агитују да и држава помогне школовање песника.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новца.” Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а затим опет све по старом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Духовна сиротиња бар не пати од несна, Али својих предности нимало није свесна, А они који имају и новца и знања Очекују, од неба, похвале и признања!
— На уличном, дакле, видех углу Окрутног старца, можда удовца, Како за шачицу прљавог новца, Нуди, на продају, три старе жене Толико избезумљене и понижене, Да су вриштале и запевале Као дивови из Калевале!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.
И већ је | тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, имао своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.
каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...
На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих,
руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје. И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка: — Доста, тато! — Све ће теби тата!
Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер. Марко ју је водио.
чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
тијеснога сокака, бијеснога Бошњака, рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима дере и ђеда који те зло гледа и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
СОЛОМУНА ПРОКЛЕЛА МАТИ. 128 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 129 45. КРАЉ И ЧОБАНИН. 131 46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ. 133 47. ДВА НОВЦА. 134 48. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. 136 49. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. 137 50. ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ. 138 ДОДАЦИ 140 1.
(Лаж за опкладу), 45. (Краљ и чобанин), 46. (Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48. (Све, све, али занат), а остале су све женске.
(Све, све, али занат) слушао сам још у Тршићу, пак сам их послије писао како сам се опомињао, а 47. (Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2.
— Ко умије, њему двије. 47. ДВА НОВЦА. Био некакав сиромах човек, који се свакојако прометао, па најпосле набере врећу маховине и метнувши одозго мало
И тако после дугога цењкања погоде се да онај што је имао шешарице да ономе другом два новца прида, али не имајући ни њих код себе остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их за цело вратити побрате се.
После некога времена дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму каже му: „Ти, побратиме, превари мене.
” А он му одговори: „Вала, побратиме, и ти си мене.” По том онај стане искати два новца говорећи да оно ваља платити што је обречено и побратимством потврђено.
И овај пристане да ваља платити, али се стане изговарати да нема два новца, „него” вели „у мо | га попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој
ствари; него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја ћу ти платити два новца.” Овај на то пристане.
” А онај му одговори: „Вала и ти си мене преварио.” И онде после дугога разговора обрече онај што је дужан два новца да ће их јамачно платити кад му побратим други пут дође, па се растану.
ето мога побратима! Дужан сам му два новца. Сад се већ нема куд камо, јер сам му обрекао платити их кад ме нађе. Него ја идем лећи у кући, а ти ме покриј, па се
прозор еда би што чуо, а у цркви | побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали. Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не из Јерусалима и из Свете Горе, него с неба да дође калуђер, ти му не би дао пребијену грешљику ни сломљена новца.” Мал[еница]: „И не би[х], не бој се, не би[х]! Камо срећа да сви чине као ја!
И | за та два месеца ја ћу за вас платити; ви нисте му дужни ни новца дати. Притом чувајте се да му ништа не дате у зајам; то му је сва мана: узајмљује, пак неће да врати.
Остани овде — рече ми — гди, ако и десет година устојиш, за квартир и препитаније нећеш ни новца потрошити. Ова школа [х]рани 30 ученика, а из тако далека места да сте петорица дошли, ја би[х] вас радо примио.
Притом добро за ме што сам, како у Модри тако и у Пожуну, гдиког ученика имао, те нисам сасвим остао био без новца. Тада сам весма жалио на архиепископа; но, на неколико месеци затим познао сам да је много боље учинио не исполнивши
Рад сам био ради млади[х] Молдована и трећу годину у Лајпсику заостати; но, предвидећи, да, ако то учиним, остаћу без новца, пак после како би[х] у Париз и Лондон пошао?
„Промисал небесни који те досад није оставио, неће ни одсад. Кад све потрошиш, што год имаш до последњег новца, ако между тим не нађеш начин да можеш ту дуље пребивати, отићи ћеш томе и томе купцу, мојему кореспонденту, на кога
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А колико би најма искâ за годину? — Ја? Је ли? Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а новца, кô вељу, колико ти видиш, колико замиритам. Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Са Ђорђем се свађала да му што чешће и што више новца шале, а много пута, док се у Београду школовао, послала би му свој, за њега штеђен, домаћичин новац.
Вукашин ће на суду да одрекне, да смањи суму... Подмукао је. Још док су били деца, тужакао га Аћиму. Колико ли му је новца издао до сада? Осамнаест пута... А храна, а одело? Не, прво у готовини. Паланка, па Београд, па Париз, и опет Београд..
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да ли је старац још жив? Долазило му је да остави све и да се врати, али сјај новца био је јачи од сјаја његове чежње. »А можда ми није суђено да се обогатим?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је, изгледа, учинио баш тада, у Бечу: требало је, како је и био спреман у оном часу пред излогом, да узме нешто од новца добијеног продајом стоке и да остане ту, у том граду, заувек. Још није имао ни седамнаест година и имао је снаге.
је и тада, пред излогом, док је задубљен у кадифу, смишљао како да од трговца који га је повео на пут искамчи нешто новца, изнебуха али јасно видео онај трзај око усана, то је било очево лице, трзај судбинске примирености која је избила из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њен муж врши ту само дужност министра финансија који има да се брине за набављање новца. Велики хемичар испуњава и ту обавезу одлично.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па, знаш какви смо данас. У оном узбуђењу ја несмотрено пожурих да га обрадујем: — Молим те, пре свега, ево новца, донео сам ти. Он ме погледа благо-прекорно па ми хитро задржа руку којом сам се машио да тражим новац.
На столу около кога је седело десетак официра, велике гомиле новца премештале су се од играча до играча који су хладнокрвно, са цигаретама у зубима, одбројавали папире и уморно и
И монотона дискусија златног и сребрног новца, који у рату бескрајно мало значи, отпоче. Млади артиљеријски официр као да дахну душом кад се разговор сврши.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Види, може се и то! Тад извуче лисницу с легитимацијом и с нешто сад већ сувишног новца, и баци је у грм. Тако, сад је још лаганији!
Сасвим природно: тек постојање једног добра даје могућност да се оно изгуби, а тек с установом новца рађа се могућност његовог кривотворења.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца. То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.
Па сад отвори очи. Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече. Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.
Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес. То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.
— Колико ти је обећао ? — Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. — То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? — Јесте...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА НОВЦА 245 МУДРА СНАХА 249 СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ 256 АГА И
и она ће тући, а кад речеш да престане, она ће престати. — Још му даде један крајцар, па му рече: — Ево ти овога новца, па с ким се год почнеш играти у њега, однијећеш му све. — И с тим га нестане. А онај закала па оде по свијету.
Бошњо послуша, и оде весело у Босну, да своје другове обесели. ДВА НОВЦА Био некакав сиромах човек, који се свакојако прометао, па најпосле набере врећу маховине и метнувши одозго мало вуне
И тако, после дугога цењкања, погоде се да онај што је имао шешарице да ономе другоме два новца прида, али, не имајући ни њих код себе, остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их зацело вратити, побрате се.
После некога времена дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму, каже му: — Ти, побратиме, превари мене.
А он му одговори: — Вала, побратиме, и ти си мене. Потом онај стане искати два новца, говорећи да оно ваља платити што је обречено и побратимством потврђено.
И овај пристане да ваља платити, али се стане изговарати да нема два новца, „него — вели — у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој
ствари: него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја ћу ти платити два новца“. Овај на то пристане.
А онај му одговори: — Вала, и ти се мене преварио. И онде после дугог разговора обрече онај што је дужан два новца да ће их јамачно платити кад му побратим други пут дође, па се растану.
Дужан сам му два новца. Сад се већ нема куд камо, јер сам му обрекао платити их кад ме нађе. Него ја идем лећи у кући, а ти ме покриј, па се
прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали. Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца?
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже-боље руком кроз прозор те му
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Спровођење првобитне идеје у дело како се данас ради, по моме мишљењу није ништа друго до расипање енергије, новца и времена. Моја младалачка невоља имала је, међутим, другу компензацију.
Мој отац који је водио узоран живот, није могао да нађе оправдања за тако бесмислено траћење времена и новца коме сам се одао. Био сам јако одлучан али нисам добро расуђивао.
у случају да успем, исто као и у случају усавршавања њихових динама, па сам се надао да ћу добити приличну суму новца. Радило се о три чиновника које ћу означити са А, Б и Ц из практичних разлога.
Да је та гласина имала основа, добио бих у накнаду велику своту новца који сам потрошио на изградњу тог торња. Напротив, у интересу Владе је било да га сачува, нарочито због тога што би он
”Ми немамо новца”, рекао је, ”већ пуна кола златних полуга и бићемо великодушни.“ Рекао сам му да прво желим да видим шта ће бити са
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
наставио је он, која успешно послује у неком рударском месту у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира ко си и шта знаш и имаш, када се
Барнард ме је обавестио да је Колумбија колеџ добио знатну суму новца од Тиндала из дела средстава која су донела његова чувена јавна предавања о светлости, која је држао током 1872-73.
Дошао је следећи дан и уговор је био склопљен, један део новца ми је одмах дао, а ја сам се обавезао да обезбедим нека документа пре него будем коначно исплаћен.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада. Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
,„На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих,
Краков, Станислав - КРИЛА
Једва је објаснио да не тражи продужење боловања. Ађутант је задовољно климао главом: — Без протекције или новца, ране не вреде ништа... извини. Командант је наишао и звао ађутанта.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А то све без новца Може лако бит Откако и бокца Надимље кредит; Вексла му је кума, Мода компањон, — То ти је сва сума Садашњег
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ја крив?... А ти уз њега пристаде! Ја издајник?... А ви сте примили За крв народа ропску наплату! Три пута десет новца сребрног. — И ја сам крив?... Ви, јуде безбожне! ВЛ.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
својим неваљалствима, њихову комичну узвитланост кад пођу под удар двеју опсесивних сила сувременог друштва, власти и новца.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба. И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се
Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и
Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
паљење ватре на Проштене покладе пред ускршњи пост (ЗборНик Етнографског музеја, 1953, 263, Пек и Звижд) и давање новца на зајам (СЕЗ, 58, 316, Гружа). Колач. Чајкановић је о к.
Ћипико, Иво - Пауци
О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора. Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.
На трећу, на злу пету, и још горе! И опћински пашњаци крчили се редом. А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.
” испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
из богатства израстају егзотичне биљке: или културни луксуз, или порочни луксуз, или тврдичлук и грозница нагомилавања новца. Два брата Лазарића, оба блага и добра, нису се слагали.
Па неко кајање и самоосуђивање, што се кроз безазленост и доброту Тодорову провукла у ову кућу. Па страх од великог новца и поседа, од живота који сав има стојати у служби имању.
Али баш данас се чује опет о слично комбинованим разбојништвима. Предају се покорно своте новца маскираним људима, одводе се деца, промашен злочин се понавља новим покушајем, на истом месту, на истим људима.
И дохватило је оно њено ваздашње неразумевање богатства, немар за богатство, и као неки страх од новца и имања. „Тај стра' ме је ваљда и нагонио да поузимам гомилу деце, да би некако спала с мене одговорност због онога
видео на сто метара; „маркиз” с лорњоном, и танком палицом коју је вртео прописно у виду мотовила; ташти љубитељ новца који се хвалисао богатом женом и наследницом госпа Нолином — ено га сада трули као губавац, и сипа непрестано хулу на
И с родитељима, и са добротворима који нису родитељи... Па ипак, дала сам је њему и друго нешто сем новца, том Луки из Немачке. Шта? Љубав материнску?... Не лажи, Ноло, па је онда све лако и просто...
— Ја ћу постепено зарађивати више и више, и вратити вам поштено позајмљен новац, али сада без тога новца не смем натраг. — Настаде, као увек у такве часове, тајац.
И Павле је радо бацао паре у „турчина” или у ”фратра”, и научио од матере да стане и ослушне звек новца, и радује се што сад тај сексер више не може бити потрошен.
А било је дана кад је весело звиждућући сабирао своте чистих добити, слутећи све одређенију тајну новца и мистичну неку своју моћ над новцем. Сам је себе хватао како понекад сатима мисли о новцу.
је требало: сита у папрењаке колаче, папуче у вуну, вуну у уговоре и потписе, и све напослетку у новац и у ону моћ од новца која тако диже човека у рођеним и туђим очима.
Једног дана, у великом друштву, Павле је рекао: — Да, моћ новца у политици, у држави, у цркви, у животу сваког човека, огромна је. Ја верујем безмало у мистичну моћ новца.
Ја верујем безмало у мистичну моћ новца. Новац јесте просто тржишно средство, али новац је и мистични извор снага. Папирни новац је средство, злато је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Отишли смо код пласта сена и ту је настала погодба. — Ови или немају појма о вредности новца, или нас уцењују... Али док ми само смркне пред очима — говорио је кроз стиснуте зубе поручник Коста „Турчин“.
Дочекали су их свечано. Логор је био у близини вароши. Али како није имао своју команду, то је излазио кад је хтео. Новца није имао, страни говор није разумео, и онда је размишљао како би могао доћи до пара...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од младости до старости не служих Богу, него сам себи. Нити чекам и једнога новца узети плаће. Заштоно ако сам и попословао што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици сам се здружио и опак
И једанпут, идући му водом, потопи се лађа и све му до новца оде из руке и његово и што је туђе било код њега. Пак саде лежи затворен у тамници ради оно туђега добра, а ја ниоткуд
ганилук наспорен, не сми се близу ни прикучити а камоли да се чим заслади; једнако чезне канда ништа није родило, новца нејма да купи, тужи и уздише до Бога.
Скупоћа и већи трошак, што но од тога никакве вајде нејма, кроме души повређање. А у џепу за просјака не држати новца. Није ли то укор и срамота?