Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто, помоћи, то је божје и божестве|но дело. Убога удовица која је за сиромаш два новчића 150 дала, више је по свидјетелству преблагословенога Спаситеља дала неголи сви богатци, зашто је дала све што је имала.
Африка
Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама. О лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас дивна свежа тропска
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И од зла ако не одступају, да се казне. ГЛАВА 24 Да нико нема у ћелији јела, нити пића, нити воћа нити до једног новчића Ако неко стиче иметак преко заповести манастирске, макар и један новчић или воћку, без знања игумановог, под казну да
се даје на годину: раса, кожух, постеље довољно, и клашње, мантија уколико се коме раздере, за обућу по педесет белих новчића. А старе расе и обућу не враћамо у манастир. А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, што бог дâ, речем, утешавајући себе; док ово новчића имам, гледаћу не би ли се што научити могло, а кад њи[х] нестане, а ја ћу опет у Далмацију.
— машина малодушије — малодушност, слабост, плашљивост маргарит — црквена књига марјаш — монета у вредности 17 новчића (у Доситејево доба) мастер — мајстор, господин мастиха — мастика, врста ракије маутски — царински маћа — пега,
Ћипико, Иво - Приповетке
” — и већ је у глави срицала колико ће новаца донети болесном човеку. Њих двоје добива шездесет новчића даномице; ако и потроше до половицу, опет ће се штогод прикупити, што ће за Божић добро пристати.
—Мало је, господару! — и загледа у шаку. —Колико смо се погодили? —Је... Но није ни толико. Мањка шеснаест новчића. —Није могуће! — нестрпљиво ће господар, мрштећи се, и наново стаде рачунати... Диже главу: — Шта брбљаш?
— нестрпљиво ће господар, мрштећи се, и наново стаде рачунати... Диже главу: — Шта брбљаш? Све је у реду. За шеснаест новчића узела си литру вина за болесног сина. Зар се не сећаш? —Па, здрави били, и то ми наплаћујете? —Дакако!
—Ето, другом га мећем по шеснаест, а теби једанаест... Јеси ли задовољна? Цвета узе и тих пет новчића и добаци скањивајући се: —Ништа ми не дометнусте за оно што смо воду из конобе грабили и смочили се до коже.
Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада. Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне. Он полако вуче ногу натраг и вели мирно: „Стани, моје је!
Има два дана што ту коначе, јер их је споља киша отерала. Није било друге, ваљало је откинути од наднице десет новчића за конак. У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној. Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење.
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама. О лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас дивна свежа тропска
Ћипико, Иво - Пауци
Ето, благајна набавила сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ.
Држе камату по старинску: плету на талијер, и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер. Гдје је то?
Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године. Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија увјери
— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. —По седамдесет је надница, — дочека Јуре.
Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде. Исто тако некима је и Рого позајмио.
Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека”, говорили су, „само кад се је нашло!