Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На девојкама звече низови сребрних и златних новаца, а под ногама чврстих планинаца тутњи земља, рекао би љуља се... Већ су се многи, ознојени и уморни, пустили из кола, само још
Није још ни зора засвитала, а он је већ био на ногама, скинуо је са чивилука своју лепу двоцевку; ја сам претрнуо, прискочим ближе њему: „Побратиме, шта си то наумио?...
му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута шареним тканицама, пушта се чак до ниже колена, на ногама шарене чарапе са добро притегнутим опанцима... Милина га је гледати! — Милисаве, деде ми ти што читај из псалтира!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И блажена утроба која га је носила! Јер да не би њега, би се до данас и магарећим ногама клањали! Већ су их почели били разносити, него њега просвети бог те их покупова и затрпа, да се тај покор и срамота
на свету није чуло било ни видило, проклето среброљубије то је већ наумило било учинити: да се христјани магарећим ногама клањају!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
да ми још није ове луле... Гаси то! - газе је ногама па зар не видиш, богаму, да и на свице пуцају! Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба
БАЛАЧКО ВОЈВОДА Једе, гледај га како једе, не једе само рукама, него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним, печено с куваним, прекувано с пресним, једе заклано, једе
(А шта ако је ово цео свет?) Ко то толико, ногама, песницама, удара ноћас по овом поклопцу? Ми изгибосмо не бисмо ли изашли, а нека будала погибе да уђе!
ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али јунака нема, ни њихових лађа пред Науплионом нема!
ГОСТ ИЗ ОБЛАКА Скочањеним рукама пригрћући ћебе око промрзлих рамена, с ногама у мојим цокулама, неки се бог крај наше пећи рпеје.
Ако Ти нећеш, ко ће нас повести, закопане с ровцима и кромпирима, путниче који си босим ногама доспео тамо докле се не допире ни крилима? 4. Лађо с које се види Јерусалим!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
кнезови читава два сата, а он нити говори да седну ни да иду, већ једнако ћути и пуши, а кнезови такође ћуте и чепоре ногама.
У Тополику једну ноћ сним ја, где идем лепо на ногама, али моја глава одсечена, и ја је носим у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је,
је ли вам Ђурица јавио, да је њему познато, како је један буљубаша једнога поштена и права човека испребијао, ногама и чизмама газио, и да је тај човек после четири дана сав испребијан умро?” — „Није, господару!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу. Кад има шта видети!... На ногама му жуте букагије, као восак!... — Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха. — Погледа... баш букагије!...
Један ђачић од већих метну је на земљу, па поче опскакивати и бранити је ногама од осталих својих другова, који се поређаше унаоколо, па га сташе заваркивати да поткаче ногом читу испред њега и да
Кад буде сунце на смиривању, изведи га на дрвљаник, па га мало умиј овом водом по челу, по прсима, по рукама и по ногама, али унакрст. Подај му преко ватраља нек се напије мало. А што остане, изнеси где на раскршће те проспи.
златом — чисто гори, па ћурче, па на глави нов фес, па се опасао тараболосом и за њега заденуо нов везен пешкир, па на ногама му чизме. И у лицу се беше Вуја променио, дошао некако бељи и руменији; није онако преплануо и груб, као обично.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко. Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.
Тако смо рекли! Лазар се мењао у лицу. Горела му је црна земља под ногама... — Хоћеш ли, јапане?... Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. — Па стани мало, да разговарамо!
Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. Наједаред се проломи да гора јекну: — Јелице!... Сад играј!...
— А ако ти ниси убио Станка!... Ако он буде жив, куд мислиш онда?... Оп осети да му се земља под ногама гиба... Али се опре тој мисли. — Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!... Куршум је ударио у главу!...
Тај ће се светити на седмом колену!... 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ Станко се упути лугом. Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...
Напунише опет чобању, па се вратише дружини. Хајдуци су били већ на ногама. Могло их је бити око тридесет. Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. Станку се допадоше ова лица.
— Зар не чујеш колико гавран гракће?... Он чу збиља грактање из дубине дубраве. Погледа око себе: све беше на ногама. Скочи, У тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. — Је ли оно прави гавран?
Заћуташе и сваки се предаде својим мислима. Суво грање пуцало је под ногама њиховим. Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу.
Више није видео никога пред собом. На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан... Онда изгуби свест и сурва се с дивана... Крушка му притрча. Прихвати га да га дигне.
Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: — Полази! Станку као да неко скиде терет с душе... Хајдуци већ беху на ногама. — Пази! Опрезно само!... Илија! Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.
И наста тајац. Чуло се само суво грање како пуца под ногама. Наједаред Станко диже главу па рече: — Стој! Његов глас одјекну дубравом.
У чети је било преко педесет луди, које младића које остаријих. Све дочека Станка и дружину на ногама. Станко се изљуби са свима. Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене. Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе. Мир је нем и леден.
Нит знах само Чим су повезани један дан за други, Нити кад запитах: зашто све, и камо? У ногама сфинкса преспим сваке ноћи, Са срцем што није ни срећно, ни плачно, За све што је прошло и све што ће проћи: Јер
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ћути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у махраму. Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба.
— Брже! — каже мајци а одлаже ногама и рукавом брише зној. Мати му пружи. — Дај све! — рече он. — Последњих десет дуката! — рече она.
Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!
А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама. Шта ви — вели — мислите? Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.
Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси! Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама. Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича којешта.
На ногама му панталоне, а горе само кошуља. Босоног лежи и чита некаку купусару. — Помози бог! — рече поп. Учитељ занесе објема
Босоног лежи и чита некаку купусару. — Помози бог! — рече поп. Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет. Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.
Он истрча напоље. Већ се бјеше прикупило нешто сељака. Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. Аксентије Смиљанић позна га у мраку: — Побјеже! — рече он. — Ко? — Учитељ! Поп дахну душом: — Срећан му пут!
— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. Додаше му. Он дохвати котао оберучке. Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто.
Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо. Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: — Боли ли те? Осјећаш ли штогод? Поп слабо одговара: — Не! — Боли ли те ма штогод?
Увече је позовем у шетњу. Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова”.
Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”. Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле. Макс се искашљаваше кад уђе у собу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се, да се не искаљају. На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског платна прслучићи свилени са сребрном пуцади, а на глави нови
необично; некако су ограничени, не смеју да се рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају
А она, смеје се, боже, смеје, па забацила главу, па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш: Венус је, нико к’о она! Ху!
На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не видиш више опанке — које какав гурман шаров или зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до
— вели Нића улазећи. Па и он се заједно са природом и селом променио. На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сâте и буди село, и
— запита је домаћица која је застала, па је гледа, а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала. Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.
Остави ту саксију, па покупи тај есцејг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то кад вечерас ниси ни за шта! Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.
— А, нека; шта је, ту је сад! — рече, и погледа задовољно на нове ботуше, сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел? — Е, ко би га сад знао. Нисам ни заглéдо у фирму.
На ногама лаковане чизмице са златном ружицом И кваслом, а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевс
— Ајде, Радо, снâго моја, сад ће доћи бáба! (А Рада легао у кола, па се дере и брани ногама)... Па зар кад бáба дође с вашара с меденим колачима, па запита: »Ди је мој Рада?
«, и видети лепо милу своју познаницу. Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не дâ матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Пригрћујући ту поњаву, торбу и кошуљу око себе ишао је као увек немарно, упадајући посред блата својим дугачким, босим ногама и гледајући у страну, упорно, натмурено. — Шта би, море, са твојом Назом? — упитах га. — Која Наза?
Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Играчи у фраку, лаке ципеле на ногама, шешир „шапапа” у левој руци; све млади јурати, адвокати, спахичићи, погдекоји трговчић, и то отменији.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он прекрсти руке и чврстим кораком пође по соби. И поново и још дубље под његовим ногама угибао се онај иструлио патос.
маршем, окрете безобзирце назад па се истопи у оном бескрајном мору пожутелог кукуруза који се као талас повијао под ногама избезумљених маса гоњених па кленом рафалном ватром из топова свих калибара.
Онда би, клизајући задњим раскреченим ногама, у оној збуњеној напрегнутости и страху, унезверено застајала и тек, потстицана оним бучним узвицима, виком и псовком
нерава постала неиздржљива, прелаз стоке био би обустављен, па би пешаци или избеглице, онако исто са увијеним ногама, по четири испод руке, гледајући преда се и дрхтећи коленима, прелазили преко моста.
после тога, она крену мирно до половине моста, а ту, на самом врху лука, наједанпут застаде и одмах клекну предњим ногама које се оклизнуше. У том тренутку хиљаду бесмислених узвика заори се око моста.
свесрдним напором она се подиже и муњевито и очајно пропе; али, у исти мах, ненадно и неспретно омаче задњим ногама и, отиснувши се грозно и грунувши грудима у груди оног човека, сручи се заједно с њим преко ивице моста у онај бездан.
А то је најважнија, животна ствар за њега. Несигуран је, јер је ту доле под мојим ногама. И ето, и незнајући и ненамерно ја га наједном могу уништити; њега, тај мали свет, који не зна не слути и не осећа да
над њим, нити сања у каквој се смртној опасности налази И живи, миче се, мува тамо-амо и шепртљи нешто доле под мојим ногама.
осећајности вређао, да те уверим како ти нисам писао само зато, што се у писму ништа не може рећи, да пред твојим ногама размрскам ово мрачно чело вечних двоумица. Чекај ме, Наташице и опрости То мора бити што пре, овога часа, овога часа...
Једини ја буновно идем и газим несигурно као тек што се ова трошна земља, под мојим клецавим ногама, не одрони и сурва негде бестрага у црни ужасни бездан.
Пст! Не чује се. Један... два, један... два. Не чује се; не угиба се. Некад, знам, он се угибао под мојим ногама. Дакле: а не постојим. Значи: ја сам своја сенка. Пст!
На дивном небу весело и љупко играле су звезде милу игру Христовог дана. Гранчице су пушкарале, и под ногама неког пролазника цичао је снег гласом најрадосније тице.
Африка
Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње. Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа.
мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по ногама, нагло, љутито, болно, скоро као осице.
Одмах по подне појављује се једна кошута и иде право к нама на својим витким ногама. Она изненађује мога сапутника који никада није видео кошуту по толикој топлоти.
као дете, потписан широким каишем преко платнених чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.
неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.
Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни. Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама.
Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела. Оне подсећају тако много на
„Велики хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама.
Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по витким нагим бедрима. На раменима су им мале свештенице као оне у Баплеу.
Један му се враг приближава и сече чланке на ногама. За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију.
губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.
Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Богат је био, то се знало. Али да сте га видили, кад почне губити, како се стане мењати у лицу и дрктати рукама и ногама; најпосле окрене викати: „Уха, уха!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се, после, указа отуда, појави се као човек педесетих година, омалена раста, трбушат, ходајући раскреченим ногама, газећи на пете. Био је насмејан и чинио се весео.
Био је као ношен, уз крупног Енгелсхофена, као нова млада, једва додирујући тле ногама. Био је сав бео од креча. И мирисао је од карбола. „Сељак је то. Колика му је само носина, као у коња.
Било их је, на ногама, и са опанцима. Ипак, та линија, на команду, кретала се још, чврста, као неки црвени зид. Иза ње, до на крај плавог
Полк је ударао ногама, као да се земља тресла, и савијао се око павиљона као нека, џиновска, сказаљка. Гарсули је гласно одобравао, као да
Са својим кобилама, са њиховом ћуди, са њиховим наравима, са њиховим копитама, ногама, он је имао много брига и невоља, али их је све, а пре, а после, укротио и улепшао.
Привиђење му се учини тако јасно, да је пожелео да јој приђе, па се диже, поднадулим ногама, зараслим у чизме. Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и људских мисли нестаде.
Убиће га, пази шта ти рекох, у аришту Осека!“ Ђурђе је био стао на утрини, као укопан, раскреченим ногама, упирући поглед у даљину. Затим се поче пипати око пиштоља и опсова: „Петре! Је ли? Како оно беше по закону њихову?
Седела би, сатима, подупрвши леђа, са дететом спуштеним на своје цеванице и љуљала дете, ногама. Певушила му је, док га не успава.
Седео је и тада немо, са здераном, официрском, ешарпом, на колену, а са оковима на ногама. Покаткад би, изненада, почео да виче, да није ништа крив, да није фелон, да није омогућио бекство Исаковичу, а судије
Она поцрвене, кад чу шта се говори о њој, па истрча. Исакович погледа за девојчетом и виде да је лепа, и у ногама. А госпожа Божич му је ухватила поглед и узвикну, гласно, да њен муж уме да запази, шта је добро, али да њен сапутник,
Неколико пута, пастув је покушавао да се придигне, својим предњим ногама – варнице би одскакале са његових копита, кад би му нога клизнула са ћебета.
Успевао је, међутим, само да се изврне и тада би се ритао, увис, задњим ногама. Животиња је покушавала да дигне и своју главу, али глава би јој брзо падала, клонула. Лупила би о црвену цигљу патоса.
Теодосије - ЖИТИЈА
светог Атанасија, изванредно предусретан и примљен од свих, где, поклонивши се и од свију благослов примивши, босим ногама даде покоја од путног напора, љубазно угошћен са онима који су били с њим.
обузетост Богом, и написавши на хартији срца, дубоко уздахнувши, и јадајући се због својег закашњења, заплака, и к ногама преподобних падаше.
Измоливши благослов од игумана, Саву са собом као жезал старости узе. А овај, по обичају, босим ногама хоћаше да иде пред оцем, а милостиви отац, не могући трпети, забрани му то.
у Лавру у подножје Свете Горе Атона, и узишавши на њу срцем, вером и љубављу, и старац сагледавши је поклони се, јер ногама није могао узићи, пошто му од старости беху изнемогла колена.
) него и ту саму часну своју главу у прах земаљски подметаше пред ногама преподобних припадајући, молитве од свију и благослове да прими молећи.
хтела оскрбити, и шта је хтела учинити када виде брата самодршца и све благородне где падају на земљу пред његовим ногама и оне преподобне који су с њим дошли како узимају учешћа у помоћи да остане, и ридањем срца кидају и не дају му да
тако да се и до данас ваистину види црква украшена у свему; једнога дана изишавши — нађе човека раслабљена рукама и ногама и свима удима својим, донесена да прими милостињу и остављена на путу да би му свети, кад буде пролазио, нешто дао.
А они опет вапијаху: — Смилуј се, оче, на живот очајника! — и припавши к његовим ногама мољаху да његовим молитвама приме помоћ од Бога.
Изуј обућу са ногу својих, јер место на коме стојиш земља је света“. Зато, дакле, и до сада јереј са босим ногама свету и божаствену службу на светом месту том свршава.
поноћ, пробуђен као од некога светлога, и наједанпут скочивши са гроба светога, одмах разумеде да прав стоји на својим ногама, и ужасом чуђаше се, говорећи у себи: — Јесам ли ја Неофит? И ако сам ја, како прав стојим и ходам?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Узму се трести, бацакати и пружати руке преко совре за даире, лупају ногама о земљу, играју и превијају се од љубавног заноса.
онако као православни, а не као Турци уз рамазан; сахрањују мртве по хришћанским обичајима, са прекрштеним рукама и ногама окренутим истоку, а не као муслимани са ногама окренутим југу и са рукама опруженим низ тело.
сахрањују мртве по хришћанским обичајима, са прекрштеним рукама и ногама окренутим истоку, а не као муслимани са ногама окренутим југу и са рукама опруженим низ тело.
На леђима носе „доламу“ од црнога сукна, која је слична мушком гуњчету. На ногама су само опанци, а на глави шамија, поглавито зејтињаве и зелене боје. Дакле исто одело као око Врања.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ни златом поткован Ни у кола ветра на три точка упрегнут Ни дугином уздом зауздан Немој да ме купујеш Нећу ни с ногама у џепу Ни уденут у иглу ни везан у чвор Ни сведен на обичан прут Немој да ме плашиш Нећу ни печен ни препечен Ни
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
ена, два” ускоро би ме увезло у сан да није било јарећих глава девојчица које су ногама изводиле нешто као балет, а погледи им били прикуцани за ограду од решетака иза које су мангупи парили очи, добацујући
Син сам ја. Дугачак, с ногама од два метра с косом која је раније била црвена, а то је и сада, али само у незнатним отпацима око ушију и потиљка, он
- Биће ми посебно мило! - рекох, а онда га видех како иде према школи ногама од два метра и с главом црвеном као цвекла. Опет сам усамљен на клупи.
на памет падале мачке које сам једно поподне, отишавши да му однесем неку поруку свога оца, видео како леже по његовим ногама, грудима и свему. Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака.
Ја о нечему као што је кајсија не бих могао да напишем више од пола стране. О ногама Мерилин, на пример, могао бих да напишем пет страна, али то није оно што се очекује од мене.
Мрзео сам Весну због њега. Замислите једну црвенокосу пегаву, дивну девојчицу заљубљену у неког коме је памет у ногама! Зарекох се да она као неко заљубљен у то фудбалерско копиле неће ни случајно ући у роман.
- прошапутала и притиснула звонце још једном, а онда ме повукла за рукав: - Сад бежи! За три секунде сви ће бити на ногама! - угурала ме је у капију суседне куће и опет прошапутала да ће за три секунде сви бити на ногама.
- угурала ме је у капију суседне куће и опет прошапутала да ће за три секунде сви бити на ногама. И били су, тако ми Бога!
- седела је на једном крају скеле клатећи ногама и упирала прсте у листове романа смејући се изразу мога лица. - Зар ти мене нећеш волети увек, Рашида?
Пливала је одбацујући се ногама као жаба, али је пливала брзо и неуморно, понекад читаве километре. Скинуо сам све са себе и легао на полутруле даске
То је било тек упола тачно. Ексери су штрчали ту и тамо, додуше, а и понека даска је пропадала под ногама, али та, пре мали милион година заустављена скела била је најлуђе место које је човек могао да измисли.
- Тако ти је то, Грета! - преврнуо сам корњачу на леђа, а она је загребала ногама по ваздуху. Затим их је увукла под оклоп и направила се да спава. То је био њен уобичајени трик.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама. Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.
Тако исто и кћери. Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју.
На сваком кратак „инеxпрессибле“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата. Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још
— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима. Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи.
— Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада! Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван.
Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици. Оставио је после себе леп спомен. Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и
Од трупа страда; то се не да закрпити. Дакле, од удадбе нема ништа. Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна. Сви јој по вољи чине.
) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје букагије — окови на ногама Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар бурунтија — заповест, налог
Црњански, Милош - Сеобе 1
одскакању од грана, пањева и џомби, све дотле док, замакнувши крај једног шумарка ретких багремова, слуга, стојећи са ногама упртим у кљун гвоздених украса на колима, не успе да заузда сва три коња, уплашена и уздрхтала.
Убијеним, поднадулим ногама, и угушеном вољом и свешћу, потпуно заборавив своје на дому, без разговора и смеха, почеше да скачу, ређајући се један
Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушао да се пентра, да гази, да пузи
Својим жутим очима, сишући палац, буљила је у таваницу, преплићући ногама. Била је упрла очи, пуне црних тачкица, у таван, и не приметивши да је пренесена из једног краја куће у други.
пред острвом појавио из реке, и који се, ускоро, сав насели птицама, међу којима препознаде роде са дугим, црвеним ногама.
мноштво сељачких паса, који су после, изгубивши траг за повратак, ишли повијених репова и испалих језика, међу ногама војника. Цео пук је смрдео на лој, издалека.
Кад се измени дрвеће, прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снуждише сасвим.
Најпосле, разне покрете и дешаржирање. Фелдмаршал‑лајтнант барон Јохан Леополд Беренклау, јашући са ногама тако дугим да је изгледало као да њима грли коња око врата, поче да прегледа људе, причајући својој пратњи битке, што
да му преда варош и једна кола, на која беху натоварени мртви, који су млатарали висећим рукама и тресли спалим ногама. Тако је, без икаквог задовољства, чуо да војска прелази за њима и да је мост већ саграђен.
У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама. Помоливши се иза кудеље, Исакович виде пред собом две шеве, како трче по покошеној њиви што се дизала према једном
да виде себе, још једном, у својим плавим, жутим, зеленим, дречећим свилама које је волела, са својим снажним, красним ногама и правим раменима и очи јој поплавише од жалости, за собом. Била је и тад још жељна љубави.
Уз страшну кукњаву и лелек, пели су се, босим ногама, они који су хтели да виде мртвачки ковчег, на велике вреће пуне пасуља што су лежале уоколо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’“⁷² У копаоничким селима у Ибру, ако мајка неће више да рађа, она онда ногама новорођенчета затвори кућна врата. У истом овом крају, жена може, још уочи порођаја за који жели да буде последњи,
¹⁷² Још се понегде верује да се злоочници рађају у кошуљици, с ногама напред или у суботу. У сваком случају, злоочници су људи који су већ својим рођењем или још у раном детињству дошли у
Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.“³⁸ Постоји и већи број магијских забрана, табуа, којима је циљ да се спречи да неко
²⁹. У ђевђелијској кази, када дете почне да хода а још није на ногама сигурно, њему се сече сопка (уже којим се спутава коњ).
Овца само бекну за њим, али не потрча а јагње како паде с ону страну на земљу, дочека се на ногама и дотрча матери. Тако је после бацао редом све животиње, и ни једна мати не потрча за својим дететом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Под ногама нам се распадао изгорели паркет – траг ватри на којима су се грејале непознате војске. Живели смо између две игранке,
– Сачекаћу напољу... — рече млада жена са досадом и оде на својим дугим бакарним ногама у сенку зида ка густијерни. Напила се воде из лимене шоње везане зарђалим ланцем. Вода је била млака и сланкаста.
Тако нас је Синанова текија приморала да до ње дођемо пешице, као и остали ходочасници — скрушено и на сопственим ногама. Без иједног покрета, без дашка ветра, у потпуно мирној ноћи, месечина се одбијала о беле зидове текије.
Ниси знала да се овај град храни свежим младим месом? Не поседујеш ништа сем дивног лаког корака на дугим ногама, цвете провинцијског корза, а опет сви нешто траже од тебе.
»Наша симпатична Сузи одиграт ће вам оријентални плес са веловима!« Сузи трчи својим натеченим ногама у посластичарницу преко пута хотела и враћа се са огромном чоколадом. »Моја мала је на селу.
без ичега на себи, чудећи се наслагама нечијег потпуно туђег меса на слабинама, белом, меканом стомаку, дрхтавим ногама, светлу, па и оној кардиографској траци по којој је поигравала танушна линија његовог живота, његовог срца, његовог
Био му је потпуно непознат, гледан овако с тротоара. Могао га је опипати, напунити ноздрве његовим мирисом, додирнути ногама, није имао никакве везе с оним градом гледаним кроз стакла аутомобила, када би у видно поље улетело само по неко лице,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пијеро, сух старчић, с власуљом и тророгљастим шеширом на глави, огрнут млетачком кабаницом, набадаше танким ногама, на којима бјеху затегнуте свилене, бијеле бјечве до кољена.
На обичном почивалу поп стаде, па сви стадоше и сви се, осим кнеза, окренуше ка Приморју. Котор им бјеше под ногама, а сва Бока као на длану, и видјела се као чудна, дивна, прољетна прошарица, начичкана кулама и бијелим зградама.
Напољу бјеше цибрин а и снијег већ шкрипаше под њиховијем ногама. Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху. Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву.
Она се стаде јадати: — Куку мајци, што не јави, или не дође раније, па да вас дочекам, с вечером и на ногама, а не овако траповијесна! А што ћемо сада, де!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче - тако нешто! и оде Ниџо, нестаде га.
Велике речи олако нас уздижу ка апсолуту, брзо губимо тло под ногама — опасност коју су дечји песници на првим корацима осетили и вешто избегли.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
песника, он је поставио себи за правило да треба да буде генијално оригиналан у животу, неуредан, пуст, забораван, са ногама на земљи али главом, са дугом и разбарушеном косом, у облацима.
него код нас, појављују и боље напредују, а то само зато, јер су тамо Срби колико толико на својим собственим ногама.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним очима на стропу, у збрканим сецесионистичким сликама које су тада ушле
Она прелажаше кућом као сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.
— Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред ње. И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме
је и добру и веселу и са тужним осјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са
који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за медиционара!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
поју, горе стоји јека, А крај мене поточић жубори; Ја се шетам, дружина са мноме, Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам пута младим препречио, Преко њега
било; Сва узаман помагања, Заман муке и кукања, Оде, оде, јоште мало Па га навек њој нестало; Пуца санта под ногама, Већ се под њом већ пролама, Ништа она не осећа, Ох тамо је њена срећа, Њена радост, ње дан бели, Тамо њезин
Паде јунак с коњем на земљицу, Ал' је веће силан на ногама, Два му ока ко два жива плама; Мач леваком шчепа Радивоје, Па загледа то момчади двоје, Шкрипну зуби, крену мача
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У МИЛИЦИЈИ 135 ТРЕБА НАЛОЖИТИ ВАТРУ 139 ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО 142 НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА 145 МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА 148 ЗАТОЧНИК 151 БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ Књижевнику ЗИЈИ ДИЗДАРЕВИЋУ убијен у логору Јасеновац 1942.
да овоме веселом тркачу, по свој прилици, мањка која даска у глави, па га је зато праведни бог обдарио брзим ногама. — Бјежим од пљуска! — гакну ногати баја. Варакам се овако с њим читавог божјег љета откад знам за се.
остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче — тако нешто! — и оде Ниџо, нестаде га. — А колико је зарадио, кукавељ?
Јазбеца: замукли људи се размичу да му начине мјеста, тишина пред њим се раступљује и расте, а он корача одузетим ногама никуд, ни у шта. АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ Већ неколико дана радио кркља да је Берлин пао и Њемачка капитулирала.
На босим ногама блистале су му и позвецкивале поникловане официр ске мамузе. Придошлица се радознало заблену у замотуљак на столу,
А оне сам коње видио таман толико колико и ти. Затекли ме у пољу с овим мамузама на ногама. Шта ће ти, вели, мамузе, на босе ноге ако идеш поштеним послом?
Што да сметам људима кад ме већ у књигама нема. МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА Истутња се рат у грдном треску гвожђарије, ватре и дима, а онда по читавом свијету паде гар и тишина невеселе пустиње.
и реферише старици: — Бако, ником ни ријечи о овоме што ћеш чути: данас на збору појавио се магарац с чељадећим ногама. Прави правцати магарац, а под њим људске ноге. Старица се здрвени и од чуда се умало не прекрсти.
Прави правцати магарац, а под њим људске ноге. Старица се здрвени и од чуда се умало не прекрсти. — С чељадећим ногама? — Јесте, мила и рођена бако.
се туда разни бенаши, нема па нема, а видиш ли ти сад ово: мора он, сведржитељ наш, чак и магарце с чељадећим ногама слати по свијету да се будале памети дозову. Спасоје лукаво укоси очи. — Ништа ја, бако, нијесам казао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
у исцепаним чакширама, које беху искрпљене белим концима; у масним, прљавим минтанима; опасан с неколико појасева; на ногама свињски опанци из којих стрчаше навек слама место обојака.
Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже. Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака почне да испада слама, чакшире му се смакну, јелеци, минтани све се то разлелуја,...
Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже. Он се поче чешати.
Димитрија се стресе, полете за њима, али му се ноге укочише, и он се поче бесно издизати, батргати и махати рукама и ногама... Хтеде да виче, али га глас издаде. Кола се одмицаху и умало да се изгубе.
Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. — Стано! — Викнух. Ти се трже и ослушну. — Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.
Бог зна шта сам тада осећао. Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину. Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. — Тета ли ме зове?
Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...
и, засићена, умрљана, оно што не могу да поједу бацају око себе, те на све стране, где год станете, пуца зрно под ногама.
Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене. Одупре се о стабло ногама, издиже, наслони на зид, пригрли ме, и, тако сакривена иза мене, загледа се у двориште, свадбу: у оне столове до зида,
хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и само предњим ногама мрда као по свирци. А сви свирају.
— Не узимај, не узимај! — иза мене чух како ми Нушка престрављено шапуће. Окренух се, а она се сагла чак до земље и ногама клеца. Једва се држи. Осећам како у мом скуту отима, чупа своје руке од његове; али он не пушта.
Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом. Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен. Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Од сухога стоји злата саливена слика њена, под ногама слике златне бела стена од степена. Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад су ушли у тамни вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!
Ђевојка стане на биљегу и сви просиоци нареде се на коњима а она између њих без коња него на својим ногама, па им онда рече: Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприје до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако
сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: — Знамо одиста да неће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће бог и срећа данас помоћи.
му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца испод те и те планине воде донесе, онога да је опклада.
А овај му одговори: — А што си луд те носиш ту алу. Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у
Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.
у том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; поТом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му
Гонио некакав чоек на магарцу двије крошње пунане лонаца, па све водио за улар магаре да не поклизне ногама бојећи се да му се не поломе лонци.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Не, ја би желио, да ми се начини један или два моста с добрим ногама. ДОКТОР: С ногама? ШАЉИВАЦ: Јест, да покажем, како ваши мостови иду преко рјеке. ДОКТОР: О подли и пакосни чауш!
ШАЉИВАЦ: Не, ја би желио, да ми се начини један или два моста с добрим ногама. ДОКТОР: С ногама? ШАЉИВАЦ: Јест, да покажем, како ваши мостови иду преко рјеке. ДОКТОР: О подли и пакосни чауш! ШАЉИВАЦ: ...
СТАНИЈА: Убио ти гром ту несрекну моду! Да те мода учи да жмуриш на једно око, да не идеш сас ногама, и да не једеш с десну руку. ЉУБА: Видиш, нама није то тешко.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), питате се и питате се, а све идете на прстима да не пробудите унуке; босим ногама шљапкате по бетону (колико сам вам само пута рекао да навучете папуче, а ви опет ништа!
Лети се непозвана појављивала на Сави; једноставно, затекао бих је на свом чамцу како ме чека са ногама у води и љубазно се смеши.
Хоћу да кажем: више волим да седим у некој кухињи где ме нико не види. Да седим с пријатељима и клатарим ногама, ево овако (не, нећу пасти, не плашите се), па да после десетке одвајам увце и слушам радио.
Такав хепенинг, мислим. Овако, остајемо потпуно хладни док нас глумци макљају, пљују и газе ногама! То нам дође некако потпуно нормално, оћу да кажем.
— рече после дуже паузе. — Имам. — Шта радите кад сте заједно? — Гребемо се. — Ноктима? — И рукама и ногама — објасних. — Мишелино је прави гребаторски геније! То би требало да видите! То како он уме да се гребе!
за кравату, па почети да ме јуре по сиротој Ади; могу из њега, Чарли, могу из њега исфурати оне алапаче с необријаним ногама и папилотнама у коси, што сваке недеље сниме по једну најординарнију глупост, па им после описују животе у наставцима
јој однекуд извлачи фотографију Марлене Дитрих и држи предавање о томе како је споменута Марлена — „бака с најлепшим ногама на свету“, а уз то још и старија од бакуте! Тако почиње период анти-клопе, систем Матхаузен.
И тада, људи моји, стварно умало нисам цркла од смеха, утврдимо да је бакута цело то време спавала на ногама. Од кревета до фрижидера, мислим, и после, све остало време, водио ју је према оној кожи од сланине, у ствари, као
Али ни тај тип није од јуче! Звони, звони, а када му нико не отвори, он опали лажњака, то јест затутњи ногама у месту, као — сишао низ степенице! Систем тутањ!
За њом, у огромним количинама, стиже и лова. Матори отвара врата ногама. Имамо шта и да видимо: из руку му се просипају водопади најнепотребнијих ствари на свету!
Разбили смо из темеља ту трулу породичну зградурину, која је почивала на стакленим ногама лажног морала ... Чекајте, ко ли је то рекао?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини. Двоје деце му је сваки час међ ногама, он их само стрпљиво отура ногом, као да су појас који се развио, а који нема кад да свије. Он такође застаје и гледа.
— Шта се догодило? — Нашао даждевњака, па мисли да је змија. — Разуме се да је змија, — каже рибар. — Змија са ногама! Сутра ћеш наћи и рибу која има ноге. — Кажем ти да је змија. — Гледај како се ухватила за штап.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Уздрхтим и раширим руке као да сам гонитељ птица и стајем на леђа делфина; мирују пегава леђа под мојим босим ногама и месец излази.
кнегиње предусретљиве и сликар из најбољег доба војсковође музеји галије и висећи врти Семирамиде све је пред ногама катастрофалног сељака само да с миром оде а он се диже на колена и хвата гусле и казује две речи: кука и мотика и
тешко видљива људина седи на столу на престолу засута словима и сољу понекад му се види само креста под ногама попречни камен кречњак и карст отвори стога очи на планини кад сунце хоће да заокружи твој поглед он се измигољи
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Завеса ДРУГИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И САРКА, МИЋА САРКА (у мушком кућном шлафроку, на ногама јој огромне мушке папуче; седи на дивану и пушећи цигарету разгледа један албум).
ама, није, какву прашину, шта ја говорим? Него, не знам где сам оставила папуче. АГАТОН: Па ето их на ногама. САРКА (погледа): Гле, истина! СИМКА: Па истина, дабоме, и не знам само, шта имаш у мојој соби да тражиш папуче?
ПРОКА (седајући): Јеси ли разговарао? АГАТОН (Пошто су сви поседали, а он остао на ногама): Разговарао сам, дабоме да сам разговарао и нисам завијао онако издалека као досад, него рекох: Ти знаш, синко,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Е, бато, ту бих поред митраљеза поставио оне ћораве у једно око, али са здравим ногама, па нека они спасавају митраљез. А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта.
Војници су журно прилазили, вукући на ногама гломазне жуте чизме, носећи собом мирис штале, покошена сена и нафталина. Већ су запамтили и своје место.
Командовао сам још строже, и они сложно забацише главе удесно, затрупкаше ногама, а строј се пови, час напред, па назад, као житни вал, развуче се, опет се скупи и онда занеме...
Онда је наишао потпоручник Александар. Звали су га „Бас“. Онако висок и кошчат, са рукама у џеповима, са раскреченим ногама, стајао је пред стројем као орлушина.
Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.
Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв. Било их је са пребијеним рукама или ногама, у неких су завоји крвавили и сви су имали подједнако паћенички израз...
Мртви се испречили. Следећа запрега најаха. Командир викну на возаре, те ови размахнуше бичевима. Уситнише коњи ногама и, кривећи вратове, гледаху исколаченим очима црне надувене прилике, али, потерани бичем, опружише вратове и зарише
Прегазисмо реку. У рововима су лежале плаве блузе на гомилама. Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина дизала се из влажне земље.
лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно камење као црвена трака, коју људи кидају својим ногама. Дошао је и командант, помодрео у лицу, а длаке бркова су штрчале као бодље у јежа.
Било је занимљиво посматрати. Коњ се у почетку затеже и одупире предњим ногама. А када га ударе бичем начули уши, подавије сапи, фркне, па предњим ногама опипа сплав и онда брзо уђе, стриже ушима и
Коњ се у почетку затеже и одупире предњим ногама. А када га ударе бичем начули уши, подавије сапи, фркне, па предњим ногама опипа сплав и онда брзо уђе, стриже ушима и гледа унезверено.
Коњи, обузети општим покретом, узнемирили се и нестрпљиво трупкају ногама... Са оне обале беже војници без блузе и обуће, и онако мокри протрчавају поред нас и губе се у позадини.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Учитељица нема стана у школској згради«, понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.
се од смеха, сећајући се јучерашњег призора, кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци. — Хе, оно је било изненада... био сам збуњен.
Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише. Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи. Љубица се загледала у децу. па се тако и замислила...
поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задрхта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрхтаху необично. Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.
А-а-а!.. знам !«... И он се стаде прибирати. Одједном скочи и изиђе у двориште. Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога
Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...
би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.
Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када дођох на пландиште, Ал’ га козе закопале Баш ногама у пландишту; И ја узех драго моје, Запрегох га у прегачу, Па донесох б’јелу двору.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче? ГИНА: Туче чим стигне! И тољагама, и ногама! Ал овом жилом највише! Од ње највише и боли, усеца се до коске!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам се на Универзитету појавио у остацима одела аустријског официра са камашнама на ногама, и баскијским береом на глави, на велико увеселеније наших Паризлија.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Роде и чапље почеше да скачу и заплећу ногама; гуштери и жабе исправише се, начинише коло, почеше да цупкају својим стражњим ножицама, да скакућу и одскакују
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Стоке мало и имају, али, тек, ту је понека кравица, понеко мршаво, чупаво кљусе с великом главом и дебелим ногама, на кога су натоварили вазда неких поњава, торба, или по две вреће преко самара, па се сирото поводи под теретом, а
није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба. Убрађена шамијом затвореножуте боје.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.
да нестане оних дивних вечерњих илузија, кад једним махом свемоћне мисли владам целим светом, кад је све пред мојим ногама, кад моја уобразиља ствара хиљадама најстраснијих слика, у којима уживам исто онако, као да сам на озбиљној јави...
Почесмо да силазимо у једну дубоку јаругу, обраслу самом буковином. Поче да шушти сухо лишће под ногама, но ми удвостручисмо опрезност, те сиђосмо тихо и лагано. Али сад беше мука пењати се уза страну.
испрêче столице у вратима, па забринуто и љубопитно журе низ чаршију, тетурајући кривим и несигурним ногама које су навикнуте да у скрштену положају почивају на ћепенку.
сиромах сам човек... Него да се вратимо. Он одједном покупи дизгине и стаде да мува коња ногама у трбух. А ја, тек онако одједном, као из какве заседе, скочих пред коња и дохватих за дизгине. Коњ стаде.
по китњастим паланачким баштицама или по равним дубравама, грмила је свирка, текло је рујно вино, тутњила је земља под ногама лаких играча, а ваздух се проламао од узвика и весеља...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СЕКУЛИЋ: Е, синко, мандат се не стиче главом, него кесом и ногама. Ти паре, ја пенџета, а народ мандат! ЈЕВРЕМ (снебива се и ломи): Знам, ал' то... (Тргне се.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама. Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.
Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и
На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче. Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!
А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху! На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.
Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс! Ама таку ми ракију пеци!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Открила им се нит најтања: Сласт чистога трајања. По цео дан чекају До грла у бескрају, С ногама спуштеним у лаворе Тихи и срећни, таворе.
Који ли је сат у овој ноћној мемли? Старац дрема, погрбљен иза плота, С обема ногама на стврднутој земљи, А с душом далеко, далеко изван живота.
Спавају, на ногама. Само им чистачица чисти Уши, пере им зубе, да бели никад не труну. Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти
У чуду застаде десетак зимских шетача Као да им неко чело боде; Идем ја, а за мном чило корача Фуруница, с ногама ко у роде. А кад стигосмо пред кућни праг, У месту поче ногама да гребе.
А кад стигосмо пред кућни праг, У месту поче ногама да гребе. Неће напред, неће ни натраг, Узјогуњена као ждребе. Можда се опире због нечистоће? У реду, рекох.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Пре бих веровао да он од тога пређе у једно летаргично стање; не могући се одржати на ногама, он пада у воду и ишчезне под њеном површином, па други коњи, очајно се бранећи од јегуља, прегазе преко њега и тако
смо се уверили да приче урођеника ни мало не претерују кад тврде да кад при пливању јегуља нападне својим ударима по ногама или по руци, у стању је да човеку онемогући за неколико минута сваки покрет.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
БАБА Истина је, мој миле, душе ми! А како бих данас придизала када висим ногама у гробу? Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.
Час пође лако, умори се. Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи. Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало
Чак би се осећао И мирис оне земље гробљанске, са самога гроба. Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.
Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе. Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге
су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код
И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из сплава пиштоље и
Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери. — Нано!
То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.
Арса међутим истрча да широм отвори капију И да тамо на њој дочека новог пријатеља. Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испупи двориште, не види и спази
амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих погледа, пушећи разговарала са амамџиком и,
И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши. Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће,
Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника: — Како? Где? — Не знам, газдарице — исто онако укочено стојећи, бришући зној и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да их развесели, нареди вижлету да се премеће, да скаче око одигнуте пушке, да иде на задњим ногама. Кад се од њих растаде бјеше већ сунце нагло.
Кад дјеца уђоше, видјеше у авлији једну питому срну, која одмах доскака ка грофу и пропе му се предњим ногама на рамена.
Мачак Шарко поисправио би се тада на ногама Јанковим, па му очи засјај као два алема кроз полумрак. Тако је трајало комад ноћи.
Чујући како се вретено врти, мачак скочи са кревета, па леже пред њеним ногама. Он избуљио очи а наћулио уши, чисто као да се диви и у себи есапи: е мачка није а мачија работа!
Кад се освијестих, облак дима пливаше преда мном, а он лежаше пред мојим ногама...“ „А да како! Ко би се могао уздржати, кад се тако у образ такне!“ поче онај понајстарији жестоко.
Владика се бјеше већ одмакао и онај човјек за њим. Ђакон скиде капу, прочеша се по глави, затабања ногама, напући уста, па уздахнувши дубоко отиште се и он к њима.
не толико да им се погледи не могу сусретати, и оне чувајући стоку, уз женски рад, забављају се шалом и пјесмом, а кад ногама дојади мировање, онда поскачу, и заметну коло. Старији људи сјеку дрва за зиму, сјеку лишњаке, тешу грађу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Добар ми дошао, и с анђелом дошао! Дуго ти се име спомињало, докле тече сунца и месеца! Душмани ти под ногама били, како Шарцу под копита чавли! Ђе је свадба да си делибаша, ђе је софра да си долибаша!
Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар. Забадати трн у здраву ногу.
— Памет је старија од књиге. — Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија. — Боље слеп очима, него слеп памећу.
Тешко томе ко памети нема, Самур капи на ћелавој глави, Мор-долами на грбава леђа, А чизмама на кривим ногама! Тешко трави која росе нема, А ђевојци која драгог нема.
Ваља да му се учинило да је налик на челу по ногама и по брковима, а на брус по оним зрицима што се виде по самару, а на штене од мотике по шији.
Не гледа бог на каљаве ноге, већ на чисто срце. — Казао некакав који је харајући цркву стао каљавим ногама на часну трапезу да дохвати кандило, па га друг опоменуо на то. Нек’ носи бисаге, кључ је у мене.
Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила,
Душмани ти под ногама били, Ка’но коњу чавли и поткови. 6 Бука, нина (мајка) свога сина: Спавај, спавај, ја те не дам баји!
а несан под бешу, Несана ти вода однијела, За велика брда занијела, Ђе’ но нема вука ни баука, Душмани ти под ногама били! 7 Нини, сине, радосна ти мајка!
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.
Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у руци не умолио, него ти под ногама били као коњу чавли и потковима људи те стимавали, дабогда!
(Коњ — кад зобље те очима гледа, на ногама стоји, а репом маше) 146 — Маказе имам, — кројач нисам; у води живим, — риба нисам; оклоп имам, — војник нисам?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А овај му одговори: „А што си луд те носиш ту алу. Ногама увретен, те њега о камен па хајде са мном.” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и снагом, а ногама увретен
Ногама увретен, те њега о камен па хајде са мном.” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и снагом, а ногама увретен те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.
” У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; по том захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му
виђе шта би, уклони се мало за једно дрво, док ево ти опет она иста три коња, дођоше на један гроб и над њим стадоше ногама тући и у сву вриску дријети се, док ево ти изађе из гроба један чоек | средовијечан, но громорадна стаса, онако
се онда затворе у једну камару, и она почне најприје обуковати гаће, а он подвируј не ће ли јој биљегу виђети ђегођ на ногама, док својом срећом виђе јој звијезду златну на десном кољену, па кад виђе, ништа не рече, него сам у себи помисли:
Ђевојка стане на биљегу и сви просиоци нареде се на коњма а она између њих | без коња него на својијем ногама, па им онда рече: „Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприђе до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако
сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: „Знамо одиста да не ће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће Бог и срећа данас помоћи.
бијела без биљеге, другога нејахана црљена с црном главом, и трећега непоткивана црна с бијелом главом и бијелијем ногама и да их мене дарујеш, а мојој царици онолико блага колико би могли ови три коња доћерати: а ако ово не добавиш, твоја
му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он | трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца испод те и те планине воде донесе, онога да је опклада.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Очи твоје право да гледају и веђе твоје да показују право. Праве путеве стварај својим ногама и путеве своје исправљај. Не скрећи ни десно ни лево, јер десне путеве зна Бог, а развраћени су они који су с лева.
Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, непоправљив, због твојих пречасних молитава, неко мало добио олакшање у страшни
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Кажи шта ћеш да попијеш! Брате рођени, пропо ми пут под ногама! Нико и ништа, а каква је то била каријера! ПРОСЈАК: Свему има лека...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну.
— Нисмо могли прије, оче! Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’, удр’, ногама, и удрија је у бедра млинара!... — Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав?
— Немој тирати све једну те једну комендију са дитетом! — рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама. — Јето фра-Тетке! Бижмо!
гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.
Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у
На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне. На ногама му поврх издртијех назувака испријечане опанчине.
згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши Букара, пак се, два-три пута заособ, баци ногама. Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав. — Држ’ добро! Држ’!
Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао! За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама. Стриц пође да га прати. — Та-а-ко! Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета. Тако, је ли?
Јето разумим да кад је штумак пун да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила! То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутрадан боље, ја ондак узмем
Ја једва измакâ. Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну. Коњ остаде насрид цесте.
Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена. Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.
Брне није излазио нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутрадан, први је био на ногама и ходао је по тријему.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ПРИЧИНА Будим се као сред причине: Удишем ваздух пун магије. На рукама ми лисичине. А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више глас аргата Ни кораке у цокулама.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
После, у кревету, док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама, и убрзо почињао сувише гласно да хрче.
му је руку, без речи, само је брже од краве дисала, и чинила његовом руком све оно што је својом чинила међу његовим ногама.
Стално заборавља почетне бројеве и поново се враћа на почетак, помажући се и прстима на ногама. ...Истераће Симку. Зар је то нека жена кад ноћас може да слава? Тако је. Нероткиња нема душу.
Стакло што је цичало под ногама и гомиле поломљених столова још више су их дражили, па су сељаци већ поломљено на ситније комаде ломили.
А не може да не мисли на свирку из јабучара и оно вече кад се удавила у мраку и босим ногама себе заковала за квргаво суво дно. Усправна, као слап воде.
да што дуже траје, она жели да Ђорђе дође са секиром, нека их сада исече, само нека што дуже траје то што тече њеним ногама, крстима, жилама, кичмом и распрскава се у утроби. Мрак. Он почиње да осећа њену голотињу која се полако хлади.
Отац и син сударише се очима. Роговима мржње. Роговима снаге и немоћи. Аћим је као разљућен бик кад се упре задњим ногама и сву снагу преточи у врат, сјури у рогове, заплете их, ослони се на другог, па кроз глатке шиљке костију слуша срце
Чује тај ход у шуштању прегореле отаве под својим брзим ногама и врти се по ливади као пас на жици, и никако да изиђе из густе вреве зрикаваца. Не може и не сме.
газе и ломе свенула кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да се паре с кукурузом, стежу га предњим ногама; свиње крше жуте тикве и мљацкају само семенке. Не види их и не чује.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И Ферфелин, и Ферфелинка и принчеви Ферфелини једва су стајали на ногама, али нису престајали да следе Пелетине. Зар да им они отму златну птицу?
Какав сос! А тек торта? Погледајте! Сву ноћ је трајала гозба. Сву ноћ су свирали дечаци једва се држећи на ногама. Нико и не обрати пажњу на њих и њихову свирку, али пошто цар Жуто Ухо није наредио да престану — морали су да свирају!
— Ако је тачно да је њихова свирка лек, ми их морамо наћи! — тужили су се на болове у ногама и очима, распитујући се за место на које дечаци најрадије одлазе, док се један рибар не превари, па рече за бор на
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То никако није било лако већ и стога што увек има неки песак који зашкрипи под ногама и неки шљунак који се откотрља. Тако је и сад; кад су се сасвим били примакли првом стражару, неки камичак одскочио и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја се шетам, дружина са мноме. Ми идемо Стражилову томе. Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута младим препречио; Преко њега скачемо
Попа, Васко - КОРА
то зато Што му у срцу Сунце спава СТОЛИЦА Умор лутајућих брегова Дао је облик свој Телу њеном сањивом Вечно је на ногама Како би се радо Сјурила низ степенице Или заиграла На месечини темена Или просто села Села на туђе облине умора Да се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тако се магарац осети слободним, па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари.
Усплахирен повика: „Пљачкашка стоко! Није ти доста што си ме пљачкала, већ хоћеш да прљавим ногама згазиш и моја духовна блага. - Вала нећеш!
По природи здрав као дрен, опат је патио од болова у ногама, па често питао лекаре за савет, а и уживао је да се разговара и забавља са ученим људима, да у самоћи манастирској
И ви сигурно добро познајете то дело, пошто сте на њему сарађивали“. „Сарађивао сам, ал’ не главом већ својим ногама“. „Ногама?“ „Јошта како! То је било овако.
„Сарађивао сам, ал’ не главом већ својим ногама“. „Ногама?“ „Јошта како! То је било овако. Њутново дело штампано је овде у Лондону под надзором Едмонда Халеја, садашњег
Даламбер му је утро његове прве путеве, а сада корача властитим ногама напред и пење се све више и више“. Као последњи гост појављује се Жозеф Луј Лагранж, већ онда научник светског гласа,
Без недостижне проницљивости Вашег ума стајала би цела зграда Небеске механике на слабим ногама. Ви сте је однеговали и дали јој крила“. 25 Осетих како Лагранж притисну пријатељски своју руку на моју.
Имала је облик и величину газеле, стајала је на витким ногама и имала кратки реп наших јелена. Грађа њених ногу показује да је била одличан тркач и имала изванредно развијена чула,
„Да, тако некако је морало бити. Кадгод приступих математици, имадох увек осећај да у њој губим чврсто тло под ногама, а тај страх учини ме неспособним да је научим“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час будим се. Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава... као да на њој имам оловну капу која ме притискује и не да ми да мислим.
Ми смо се неко време опирали, али, напослетку, послушасмо. И кривећи се на климавим ногама понесмо наше капуте, па напустисмо кафану остављајући друштво у најбољем расположењу.
накривљене шајкаче за којом су поређане цигарете што вире и с једном у зубима, кривуља тако за пуком, пурња кљакавим ногама и подиже прашину више него и сама пуковска сака са ћоравим у оба ока Цезаром, ислуженим артиљеријским рудним.
и из оних побуда једног ведрог мајског јутра, кад сва деца жураху у школе, ступи он у нов живот, са својим кривим ногама и новом кантом опточеном жутим месингом, који се сијао као еполете.
Па дрема, клима главом и млатара ногама. А шегрти, испред дућана, задевају га: — Еј, Секула, попише ти бозу. — Секула, дај две чаше за маријаш.
о ексере, назирале су се доброћудне главе инвалида-продаваца, чије су штаке биле прислоњене уз столове са кривим ногама обавијеним канапом и крпетинама, онако исто као и патрљци њихових ћутљивих сопственика.
Попне се на столицу, кресне машину, и са подигнутим рукама, X ногама и шиљастом брадицом, пропиње се као јарац кад брсти. — Је ли, Милосаве, Милосаве? — Извол’те?
Зар нас, исто тако, не застрашавају Богом; то јест не нас, тебе и мене, него оног Милосава са кривим ногама, и Јанка и Марка и Трајка? У име онога који нас позива на мир, они нас воде у ратове.
неким црним димом полусна, он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун
жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави гркљан па му неки нови каламбур завитла мозак и он се залелуја на дрхтавим ногама, затетура неколико корака па се стропошта.
Онда су га свукли и по голом телу, докле га је неко држао за гушу, тукли мокрим ужетом, даскама, жилом, ногама и песницама, а он најпре урликао од бола и кад су му везали камен за мошнице, пустио страховит крик и чинило се као да
под брадама људи су се гушили у испарењу својих тела, лепили се један за другог и зној цурио у барама под њиховим ногама. И ту су га ружно псовали што им смета и не зна да се намести и шаптали су и јечали грозно.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Очекивао сам: неће ли почети да клања? (Можда је потајно Турчин?) Али не: у бијелој спаваћици до пола гњата, с босим ногама у папучама (зачудо танки глежњеви!
Лагано застрто небо, тишина у кући. Час сабране шутње пред кишу. У благоваоници, стари клавир на танким, крхким ногама, пожутјела зубала као окорјели пушач.
Тад је сјео за волан (видио сам га искоса, кроз обрисано стакло под ниским кровом), и стао наизмјенице упирати ногама у педале, овлашно кретати амо-тамо волан, онако „насухо”; при том је скупио усне: употпуњавао је илузију имитујући шум
Пред начелничком кућом на обали, с каменим балконом и с четири кржљава багрема, дуго је чекала, топћући нестрпљиво ногама и енергично растјерујући репом мухе, велика црна мазга са зеленим и црвеним кићанкама, које су јој клепетале по очима.
Ако се он либи да се баца на земљу, да дивља и хистеризира, да лупа ногама као дијете, и да се у томе још иживљава и ужива, ако то за њега мјесто занатског ужитка представља муку као за
— Али, извините, нисмо ли с тим „бесконачним”, „вјечитим”, „бескрајним” и опет објема ногама упали у метафизику? — Нипошто! То су научни термини модерне физике који су већ продрли и у ситну технику свакидашњице.
Шарено теле укопало се према нама на раскреченим дрвенастим ногама. Бијела биљега преко једног ока подавала му је израз тупаве доброћудности.
За Долорес Петар је довукао из своје канцеларије платнени шезлонг. Домаћица се одгегала у кућу на набухлим, нечујним ногама и послужила нас кавом у четвртастим шољицама, у којима је пливало иверје препржена, крупно самљевена зрна.
И гле: чисто сам поносан на њ. Пробудио се и затражио воде. Зачудио се што ме види на ногама. Учинило ми се да му на лицу читам забринутост и питање да ли је у сну што говорио.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло. Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...
Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене
робија... окови... Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда.... Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. — Откуд теби, момче, ове ствари?
Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама. Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.
Макну ногама једаред, дваред... И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу. Настаде необична граја. Изиђе капетан, па кад му
— Сад ће он доћи, не брини ти. Склони се у собу, док он не дође. Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости. Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.
у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. То беше чувени, у оном крају, Пантовац.
— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.
Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа...
Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.
А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно
— викну Ђурица и скочи да обргли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... ...Пијанка се продужи до пред саму зору.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А овај му одговори.: — А што си луд те носиш ту алу! Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у
Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.
Сјутрадан он опет први на ногама. Дивови се не могу ишчудити кад га видјеше да је жив, па га упитају како је ноћас спавао.
му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца те и те планине воде донесе, онога да је опклада.
У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; потом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му
Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!
— Ма какву моју силу? — Зато што имаш три поноситости; прву: на глави скрлетну круну као цар; другу: на ногама мамузе као татарин; а трећу: толико перјаница на репу — без икаква јунаштва да си икад учинио.
Дедо није више имао пара, па посла жену хаџиници да је замоли да више не намеће. Жена оде до хаџинице, па јој паде по ногама и стаде је молити: — Ми више немамо ни паре, а жао нам је јединче пустити да оде другоме, но те молимо, не намећи се.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тло под мојим ногама је непрестано подрхтавало. Био сам принуђен да испод своје постеље подмећем гумене јастуке да бих се бар мало одморио.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мазга није уједала, није тукла ногама као што то раде друге, али се страшно отимала кад бих је зауздавао. Други радници нису ми могли било шта саветовати, а
Ћипико, Иво - Приповетке
Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта. Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе.
Он потапка ногама по поду, свуче капут и сједе за трпезу. Намргођен је као и обично. Води послове у кући и дућану, а засве што је
ноктима, зове полако у стиду и страху, па кад не доби одговора, шћућури се уз врата, а од слабости и умора тек се на ногама држи. А киша једнако пада и отиче низ јаруге.
прожиже да му кожу на леђима пече, заклонили би се међу хриди, уживајући у благоме хладу на влажноме жалу,успружени ногама у море, а мокре главе им се тичу.
А што ради оно младо чобанче што се с њим иза купања, у заклоници, на испрану жалу испружена, с ногама у мору, сиграла „мужа и жене?” Чула је у селу да пише да му је у Америци добро, но свеједно да жуди повратити се.
очи, у чијим зеницама одбљескује сва ведрина и слобода пустоши усред мора, па се нагло окрете и, хитнувши се задњим ногама, бијесно се устрча уоколо ограђена простора. Излазећи осјећам да је маестрал духнуо.
Однекуда к њима бане Дангуба, уставио се код њих, гледа их десним оком, тапка ногама и подсмјехује се; глођући поцрњели камиш, мрмољи кроз зубе: — И то је трговина!
Жене клекоше, а Марко часом застаде на ногама у трагу сунчеве зраке што се ушуљала у тамну црквицу кроз отворени прозорчић ишараних стакала.
Момче јаукну, затетура и паде на земљу... Гомила бесни, дивље навали на њ, бије га дебелим благословеним свећама и ногама гази по њему, виче: — Убиј дивље псето... безбошца!... Убиј!
Али једнога поподнева, носећи тешку даску за мерење дубине у води, осети се слаб и оронуо. Ипак држао се чврсто на ногама, а бојећи се да му мајстор не одбије од наднице, не хтеде поћи с радње, но с муком издржа до краја дана.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се најпре збунила и укочила, не више инстинктивно, него са пуном свешћy проходати служећи се свим својим многобројним ногама.
познати призор из Апокалипсе или Откривења: И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави јој венац од дванаест звезда. (Откривење, 12.
колебања може говорити о преношењу из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3)
овако да гласи: жена обучена у сунце је црква обучена у реч или логос божији, логос који исијава као сунце; месец под ногама њеним значи да се она налази изнад свега променљивог, јер је овоземаљски живот променљив као месец; дванаест звезда на
Он, наиме, сматра да би дадаисти већ излизану фразу „коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге
тога, Петровић замењује обичнији глагол (ућу) необичнијим (мицати) и даје две фразе с обрнутим поретком „коњ миче ногама“ и, ноге мичу коња“, од којих другу сматра бољом од прве:, дуго је све тачније и тачније и више приближује сензацију
посебно занимљиво јесте да нам је као у маломе опиту указано на могућност замене агенса и пацијенса: место да коњ миче ногама, предност се даје обрнутоме да ноге мичу коња, зато што изазива јачу сензацију.
А у „Хелиотерапији афазије“ не говори се о јачој, тачнијој сензацији само при обртању фразе „коњ миче ногама“ у „ноге мичу коња“ него и код изокренуте слике света коју наше око види кад се измени уобичајени положај тела.
Али у нашем језику, у оним већ помињаним метафоричким „главама“, „ушима“, „рукама“ и „ногама“ које машине, па и наша друштвена „тела“ поседују као што Вероника Христосов лик на својој марами поседује – у њима
Губљење Косова за мене је лична колико и национална катастрофа. Изгубили смо културно тло под ногама, и више нећемо бити оно што смо некада били.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Нека изволи. АНКА (пропушта Нинковића, а она се повлачи). НИНКОВИЋ (испеглан, избријан, напудрован. На ногама беле камашне, на рукама рукавице, у рупи од капута цвет): Љубим руке, милостива! (Љуби јој руку.
ЖИВКА (пошто се и сви остали рукују): Хвала вам што сте дошли. Изволите седите! (Старији седну, а млађи остају на ногама.) Опростите, бога ми, што вас овако све заједно примам.
Али – здравље, боже – доћи ћете ви опет, доћи ћете и други пут. ВАСА (који је остао на ногама и налази се крај Живке): Па дабоме, видећемо се још. Ово је само онако... а видећемо се.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
само на емотивном плану дат, него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери”.
на спрат да Тодори честитају празник, они с нестрпљењем чекају послужење „не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе
„Као да под ногама“, каже аутор, „не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком,138 већ као да се све то око ње, заједно
немир и страх долазио је, међутим, и отуда што су се кретали кроз нове, непознате пределе: изменила се „земља под ногама и ваздух”, променило се дрвеће, а и „велике промене на небесима дешаваху се пред њима”.
„Кад се измени дрвеће”, вели нам аутор, „прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снуждише сасвим.
одмах затим - једна сасвим тачна и на тачно место постављена слика - објашњава како ваља схватити промену земље под ногама: „[...
који је за њих чудан и туђ: њих збуњују и плаше стрмените линије тла по коме се крећу („кад им се промени и земља под ногама”, каже аутор).
пропадање кроз празнину: „Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушавао да се пентра, да гази, да пузи
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
На ногама дугачке до колена шарене чарапе и опанци без препле– та, утегнути око ноге пртеним врпцама. Познадох да је Моравац из
Место кицошкога ћурчета обичан кратки мрки гуњ шарпланински, на ногама веома једноставна плитка обућа. Његово лице смерно, израз доста мекан, у очима некако спласнуо онај његов познати
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И врагу сам се ругô, У пакô слазио, И дуго сам га дуго Ногама газио; И док сам ногом тако Врагове нотирô, Главом сам, чак и срцем До веба допирô.
Која те мука шиба Да звезде пребрајаш, А не видиш што ј’ близу Пред твојим ногама?“ Та брзоплетна мудрост Није пропала, Свету се допала: Тала исмејаше А брзоплету рекоше: „Ти имаш прȁво; јесте,
И једне звездице, Философовим очима Увек ће бити ближа И даљна звезда та, Ближа нег’ она брља Што му ј’ пред ногама. »Зимзелен« ДЕСКАШЕВ И БРАНКО Кад Дескашев крочи На више стȁјало Па запева: „Гусле моје, Овамо те мало!
И он смеде амо доћи. Таки на поље!“ А господа поскочила на царичин миг, Гурају га, турају га рукам’, ногама. Кад изиде, на пољу га народ дочека, Смеју му се, ругају му с’: тако т’ и треба!
за вас сновô, Поштовани читаоци, Ја вам желим још и ово: Ајд’ да почнем одоздоле; Ја вам желим ноге лаке, А ногама желим сложне И напредне све кораке.
— Крене л’ се слога, носи је нама На соницама. Шта ћу ти јоште казат’ без фразе! И тебе многи ногама газе; Ти немаш жучи да на то ђипиш, Ал’ ипак зато зубима шкрипиш. И та је шкрипа музика зимска.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Безобразлук. Не дају ти ни да пијеш... Само се мали поручник са кратким ногама успео неопажено да пребаци на другу страну, где уз прљави зид магацина беху поседали војници.
Војници су улазили у кукурузе. Жуто лишће шуштало је опоро, и дрхтало од страха. Под ногама су стабљике пуцкарале н уздисале. Иза кукуруза се као прљаве грбе дилази сеоски кровови.
Погинуле су сахранили у једноме потоку. Поручник Лека жалио се на реуматизам у ногама, и писао рапорт да га упуте лекару. Када је настала ноћ војници се због ватре морали повући из села.
Као да се црна бујица ваља низ падине брега. Хучи и ваља се све брже ка јаругама. Камење се отиска под ногама и јауче. Све се слило у једно. Ни једне сенке издвојене.
Смрзнути војници играху овде од зиме, и трупкаху укоченим и уморним ногама о тврду, хладну земљу. Други се згрчили подбиј ени под нешто нагнуте плоче увијени у крила шатора, непомични мирни као
А кроз очи Душкове као да пролазе слуђене слике јуриша и клања. У јарузи газе сада мочвар, и вода клокоће под ногама, Звизне и овде покоји залутали куршум. Примичу се све ближе.
Тога је дана са сузама молио болничарку да га извини што су га тако са прљавим ногама донели. Био је рањен негде крај Црне Реке.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње. Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа.
мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по ногама, нагло, љутито, болно, скоро као осице.
Одмах по подне појављује се једна кошута и иде право к нама на својим витким ногама. Она изненађује мога сапутника који никада није видео кошуту по толикој топлоти.
као дете, потписан широким каишем преко платнених чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.
неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.
Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни. Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама.
Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела. Оне подсећају тако много на
„Велики хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама.
Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по витким нагим бедрима. На раменима су им мале свештенице као оне у Баплеу.
Један му се враг приближава и сече чланке на ногама. За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију.
губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.
Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док се штаб спремао узруја се и делиградска војска и замало, па је све било на ногама и под оружјем. Осам батаљона сиђоше у дугим редовима са својих логоришта са висова око шанчева, постројише це на друму
« Сад погледај ово бледо низамско лице, што лежи ту пред твојим ногама. Је ли, ти не видиш ништа у оним развученим, од предсмртног ужаса накаженим цртама?
Нико није говорио ни речице; чуло се само шуштање од корачања по лањском лишћу и пуцкање под ногама опалих сувих гранчица. Напред... све напред... Наједанпут... гррр...
Турска граната погоди једнога коња из запреге; он се изврте на леђа, стаде грчевито млатати ногама, на уста му удари бела пена. Војници се устумараше око њега. Официр виче: »сеци амове... бога... свеца...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле. Војници често устају, трупну неколико пута ногама, па се одмах спусте у ров. Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник. Било је два часа.
А она шума чаробна. Моје се груди надимају за животом. Одупро бих се и ногама и рукама. Али осећам како нешто неумољиво притискује из позадине, као да им је задовољство да изгинемо данас.
„Одвили су ми се увијачи. Да их прво завежем“ — рече ми. „Ја ћу“ — рече Жарко, регрут. Он се прво скупи, одбаци се ногама и рукама и потрча. Али не одмаче ни три корака, испусти пушку, па се окрете око себе и паде на леђа.
Ови лупише леђима о земљу. Али они се не дижу, већ млатарају ногама по ваздуху, док их „Кица“ шкропи вином. Фјодор и Пера погледаше један другога и почеше се смејати.
А већ свима се причињава као да се земља клати под ногама. Народ се све више окупља и поседа речну обалу. Вест о овом лумперају усред бела дана допрла је и до
Фјодор шчепао магарца за уши и подигао му главу да не би ударао ногама. — Море, шта га молиш! — дотрча „Ђеврек“, дохвати магарца за једну предњу и задњу ногу, обори га и из места прескочи.
„Фикус“ отомбољио доњу усну и сигурно мисли на „Ружу“. Сима и Пера пипају јој жиле на ногама. Фјодору је чисто криво, те нареди да и његовога коња доведу.
То су исто учинили Сергије, Фјодор и Сима, и тако су табанали босим ногама по прашини. Брана прави венац од маслачка да преда победнику. „Фикус“ држи говор Пери „Ђевреку“ и Сими „Јаребици“.
Фјодор удари корбачем свога коња, који налете на врану кобилу те ова западе задњим ногама покрај пута, одакле се једва извуче. Брана саветује „Фикусу“ да коњима командује „мирно“.
Војин полегао по столу и цупка ногама, па ће рећи: — Јест, баш јуче посматрам оно наше магаре које нам носи воду, и тада се сетим тебе.
— Пази, ови се већ спремили — рече смешкајући се командир. Војници су на ногама имали платнене ципеле, које су сами сашили. Ставили су шлемове и опасаче. — Ево, зашто сам вас звао.
— Како?... Не чујем. Као да су вам пуна уста хлеба. Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама. Не смем да говорим гласније, јер се бојим, чуће они са бугарских објавница.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости задају.
Докле и светиња наша се газити ногама турским? Докле јунаштво, поштење под кивним пропадати ножем, Сваке без обране, освете праведне, накнаде, казни?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Трке, Јаблан! — Трке, Рудоња! Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребрити, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима.
Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се под ногама. — Баш нико ништа, Вујо! — трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом.
затворио цијело Змијање, поносито би се одвојио од говеда, измакао би напријед, па би громовито рикао, букао, копао ногама и задрто разносио земљу роговима. и Реља је као растао, ширио се.
Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег који је пискаво шкрипио под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела зимска ноћ, без гласа и даха.
Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти. Коњ му је као ала! Кад га узјаше, завришти и закопа ногама. Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Ми хорно, руку под руку; на срцу топло, шкрипи под ногама снег — земљом нам застрта свила. 4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну
Јер није на Косову задњи чин; и кобни где народа глас, издајом већ име ти оцрни, јадни оче мој, син ја на ногама, Ђурађ, тим бодрије ту, страшни задржати судбине ход — или на имену Бранка, све дубље, век по век, проклетство да
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је
Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. Младену је то било угодно. Угодан му је био и корак. Осећао је угодн
Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи.
Она паде пред њим. — Ох, бре, синко! Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, не мора се бојати да ће га ујести змија (»због мириса«, ЛМС, 139, 88). Лек од болова у ногама и леђима (ГЗМ, 20, 1908, 346; ЗНЖОЈС, 11, 262), срдобоље (ЖСС, 312; СЕЗ, 17, 562), сипње (теј од цвета, ЗНЖОЈС, 11,
У околини Ђевђелије девојке, кад се љуљају, бивају ударане к. по ногама, да би се што пре удале (СЕЗ, 40, 70). У Босни и Херцеговини к.
КРУПНИК Сцхöлкраут (цхелідоніум). Крупник, росопаст, златић, ластовичина трава (Шулек). Средство против чирева на ногама и брадавица (ГЗМ, 12, 1900, 150; 152; ЗНЖОЈС, 11, 269), и код чмичка у оку (његов сок накапље се у око, ібідем, 152);
»Мојасил се зове болест кад коме пуца кожа. То се највише јавља по длановима и ногама на табанима«, ЖСС, 270). МАСЛАЧАК Лöwензахн (леонтодон тараxацум).
се, метнута у зејтин, употребљује као лек против реуме (ГЗМ, 12, 1900, 152), женских болести у ногама и утроби (ібідем); кад се неко струни (ЖСС, 287). Р.
, 202; упор. и Даничић, Посл., 479: »Да му је драча под ногама, а плоча над главом, нек не може ни гори ни доли«, и Вук, Посл., 4660.
Ш. двојанке не треба јести, »јер ће се састављати прсти на ногама« (СЕЗ, 13, 405); или ће се рађати близанци (<Беговић, 245>). Кад се беба први пут окупа, проспе се вода на родну ш.
и, уплашен да не умре без исповести а сетивши се да се неки брђанин исповедао букви, у зору се одвуче на рукама и ногама до прве букве, исповеди јој све своје грехе као и попу што би, и замоли је за опроштење као што би и попа, и брзо
Ћипико, Иво - Пауци
А кад стиже, упита га гдје му сијено. — Послаћу сјутра сина по њ, — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже, — што ће ти поп?
Сељаци говораху да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном. Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће, а и сада, кад му већ не да ни дисати, једва се склонио, на молбе Радине, да се
Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре. Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла. —Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио.
Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади... У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут.
— рече, шалећ' се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. — Фала, нека ме на ногама! Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште. — Ко је то дошао?
Уто и Јуре приђе к њима. Сви остадоше на ногама. Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо.
— Не знам ти рећи, — одговори Иво. — Неће ни ова митит' без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. Иво је полагано пошао напријед.
Пред собом опази господина начелника. Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред. За њим униђе и он у опћину.
— набаци смијући се шјор Кеко. — Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. — А отац ти, а? — Нека, нека!... Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку.
И изведоше козу из двора на узици. Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. — Узмите је преда се!... Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... — Пусти нека и њу воде!
Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне. Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.
Бродови у луци љуљушкају се. С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море. Иво прђе прама мосту што задире дубоко у море.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је горе него да је уместо ње крај себе држао највећу ругобу, неку грбаву или кљасту женетину али с мало ватре међу ногама, кадру да задршће на додир мушке руке. Макарије Прохор ми јутрос рече како је наумио да изведе још један подвиг.
Матија Једини сам ја, Матија, раније, пре ступања у манастир, Витор Томић из Диља, тај који се још држи на ногама. Сви остали су пали на постељу. И Доротеј.
чељустима самлео пола печеног јагњета и уз то искапио пуну тикву јаке вратимљске ракије и поред свега тога остајао на ногама, као какав храст који одолева свим олујама. „За ово треба буре“ — говорио је и задовољно се пљескао по големом трбуху.
У реду је. Прохор није хтео да свога Христа направи сиротим петлићем са мајушном жиркицом међу ногама, али је изгледа изгубио меру па је претерао у супротном правцу.
Макарије Никанора су спопали бесови. Као да га је печио обад сред поља, па онако узгицан млатара ногама и рукама не гледајући кога ће закачити. Крај мене нема никога. Спушта се сумрак.
његове женскасте очи, тај постаје окужен неком проклетом, сладуњавом и млитавом занесеношћу, те не пребива више овде с ногама на чврстој мајчици земљи, но негде странствује у далеким неким пределима иза седам гора и седам мора.
Није се потрудио да за свих ових петнаестак година измени једну једину љускицу на својим рутавим и оклопљеним ногама. Остао је исти онакав каквог сам га упамтио оне ноћи кад сам га први пут видео, ваљда у сну, ваљда једино у сну.
! Шака јада. Сад лежи на постељи беспомоћан као одојче, цвокоће од грознице, бунца у бунилу и трза ногама. Кудро рече да су га нашли шћућуреног у некој мрачној пукотини у зиду пећине, тако да га у први мах нису приметили.
Оно се преплашено трзало и бацакало, рзало и тупкало сувим ногама о љигаве облутке. Морао сам да загазим у воду, пређем поток, ухватим за улар и снажно цимнем проклету јогунасту рагу.
Нећу бирати страну. Навалим. Чини ми се: и зубима, и ногама, и рукама. Хватам дрхтавим шакама избочине, углављујем стопала у пукотине, милим навише као пуж.
исцељење, а сад је овај проклети мушичави, свадљиви копилан тражио дебеле овце, сваку је опипао по крстима, трбуху и ногама, свакој погледао зубе. Лошија овца лошије лечење. Али, нису само болесници овамо наваљивали.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) 78 СУМЊА 79 МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 81 (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) 83 ФАНТАЗИЈА У НОЋИ 84 ИСТОК 87 (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) 88 У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј.
1887. (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели
1887. (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
О томе нас уверавају и наше очи. Дубоко под нашим ногама лежи Вавилон, завијен у прашину и, маглу од испарења Еуфрата, који се јасно оцртава, ишаран отсјајем ватрица запаљених
узјашити на пегаза ако се овај не одритне, али мисли научника морају ићи пешке, јер не смеју изгубити чврсто тле под ногама. Оне иду корак по корак. Колико сам пута посматрао то пешачење научника и проучавао га.
Има их болешљивих који пате од реуматизма у ногама и служе се штакама, а видео сам и такве који се клате горе-доле на дрвеном коњу а верују, као деца да путују далеко,
били су сви ти црквени кнезови потиснути у један угао сале, а остали њен део заузела је фукара, која се босим прљавим ногама попела на мраморне столове, свилене столице, фотеље и канабета.
још цео старински намештај, фотеље; са косо заваљеним наслонима, комоде са испупченим трбусима, столови са подвијеним ногама; по зидовима висе још слике мојих родитеља и прародитеља и потамнела Икона Светог Ђорђа са својим сребрним кандиоцем.
Једино бранхиосаурус, са овим својим огромним ногама и овим вратом, дугим дванаест метара, могао би се мерити са диплодокусом.
Погледајмо, макар и кроз прсте, доле у дубину. Под нашим ногама се бели ужарено море. Ми смо на крају нашег путовања. Да, тако је изгледала наша Земља у ово доба.
Иако су ови њихови рачуни стајали на слабим ногама, то њиховим читаоцима није ни најмање сметало. Ловелово дело о Марсу, са једном дивном детаљном мапом Марсове
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
столице без наслона с којих се они сатима не дижу, и које им кости стружу и бутине пресецају, па сироти само одлажу ногама. Главе вечито погнуте. Нос, усне и очи тегле се стално за концем, истерају лице из главе и извуку дугачку шију.
Бежала сам као да имам четири ноге. Али стигао би ме сигурно, да га нису она разбијена кола лупала по ногама. Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче.
скидао, вечито кашљуцав и кијавичав, око врата му стално истегљен вунени шалић, за појасом кратка кецеља од мушеме, на ногама, лети, женске папуче с потпетицама, а зими незграпне филцане ципеле и у њима врели црепићи омотани крпама.
Те јесени госпа Нола се разболела. Први пут откад је жива, озбиљно, с легањем у постељу. Велика ватра, болови у ногама и рукама, неочекивана слабост срца, врло јаке главобоље.
Види свет лепоту и младост, и радује се младо и старо. Лаковане чизме, јахаће панталоне на дугим правим ногама фино се уборале, као снег бела кошуља раскопчана и открива диван врат, глава заваљена, коса лепрша, дрзак и самоуверен
Још се некако подмладио. Смршао као дечак: смршало му тело, и лице, и прсти на рукама, и зглобови на ногама. Изгубио је од херојске своје фигуре, али се много профинио у покретима и у ставу мира.
Несвест, слабост, хладне утрнуле ноге. Осам дана је лежао стари господин, па устао, и на ногама дочекао сина. Али виђење није било весело. Бранко се запрепастио: како се отац његов променио. А и Бабе се сетио.
је берзе и магацина за ону некада златну трговину са Србијом, а преко Србије с Турском, коју су, уз реку, рукама и ногама веслали аласи, а главом водили крупни чаршијаши са обадве стране. Потрајао је тај немушти комшилук око годину дана.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Али како тамо видим сушчество с замршеном брадом, с босим ногама, гди је преко голог тела јапунџе пребацило и злобни смеј с усна не може да сакрије?
тако осили и тако се растећи гоји да је не једанпут наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са зечијим ногама, потом са зечијом главом, а најпосле правог зеца родила.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Панталоне су некако и моралније, не зато што су закопчане, већ што је човек у њима обучен па стојао на ногама или на глави.
— Не, желим да се бријем! — одговорио сам ја гордо и сео у столицу, ждерући се у себи што не могу ногама бар да дохватим под, но ми висе у ваздуху. Тим речима: „Желим да се бријем!
тај начин што би један од нас, на кога би пала коцка, повио се а остали га прескакали, старајући се да га не додирну ногама нити којим другим делом тела.
Моја ће жена, разуме се, цикнути и пасти у несвест, а ја ћу скочити на вас, оборићу вас на земљу, изгазићу вас ногама, затим ћу вам разбити песницом нос и ишчупаћу вам прамен косе, колико отприлике у бесу један праведан муж може
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уосталом, шта можемо сад!... Први, терај! Кад наиђоше на мост, коњи уситнише ногама. Обле талпе на мосту заклопараше.
Хм! — он махну одречно главом. — Утисак и последице били би као кад би сад неко на ову ватру под нашим ногама сручио канту бензина, да би нас боље огрејао. Не, не! То није начин... Маса је узаврела... Јест, слабији попуштају.
С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже. Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово. Неки рекоше да сада наилазимо на стару границу некадашње Србије.
Натоварио, грешник, торбу на једно раме, на друго притегнуо пушку, око појаса пуне фишеклије, а на ногама исцепани опанци, да му се прсти виде. И тако гази по снегу.
Ишли смо пешке ка арнаутским кулама. Снег је шкрипао под нашим ногама. Ђуро се обрати Груји: — А грдни, ви побјегосте.
А на коњима летњи потков. Обазриво газе животиње, тапкајући, и тек уситне предњим ногама, падају на колена и са товаром полете низа страну. Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо.
На нега је ред. Али он се убрзо скиде и пребаци дизгине преко руке. Вели, хладно му је у ногама... Под чизмама шкрипи снег.
У почетку ме занимао цијук, али сада ме подсећа на јаук и, чини ми се, то ми баш и изазива бол у ногама. А између коњских копита се набио снег, и коњи као да газе на гигаљама, те им војници непрестано задижу ноге, и
Сутон се некако наједном спусти. Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама. Промакосмо поред неких тамних прилика. Вероватно су преморени војници.
А баш и нека се претрпи та рука, кад ми је хладно по целом телу. Нешто мора да се жртвује... У ногама осећам неки неодређени бол, као да ме неко боцка, па не знам да ли је то од жеравице или мраза.
Чекали смо дуго. Затим се лагано померали. Сигурно је нека велика препрека пред нама... Тапкамо ногама од зиме, све у месту.
Војници силазе на коленима, да их изведу. Коњи су већ за страшени, издужују само вратове, а ногама се одупиру... Неки џакови лете низ падину. Опет војник, али је умео да седне и савије ноге, те као да се намерно клиза.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Очи им сјаје у вечери пламичцима, На ногама тако танким, тако неспретним, рекло би се да храмљу. А онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од страха она затвори очи. А, када их је отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла.
Стазе су му се под ногама угибале, а главе поданика биле савијене до земље. Класови пуни мудрости, ах, како је срећан био Цар!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
34 (Ум збори:) О, када бих подножица био Куда ходи моја драга љупка! Тужио се не бих, па век цио Да ме гази и ногама тупка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У томе многи изгибоше. И докле се год на ногама држао Момчило, нико од његових нити јунаштвом попусти, нити се хоћаше предати.
Такав је Марко кога прати ватрени народни благослов: Десна ти се посветила рука! Душмани ти под ногама били како Шарцу под копита чавли!
Хајдуци у наше вријеме у Србији носили су највише чохане плаветне чакшире, доње на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на
Ниже прсника широки кожни појас, ћемери, ханџари, кубуре и ножеви. А затим беневреке од домаћег сукна или штофа. На ногама опанци. — Оружје су одлагали само кад су улазили у цркву, спавали на дому или се бријали.
клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу ногама лупи те га одгурне брзо и на земљу јествине спадну...
шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и
Он нареди низ поље катане, опколише са четири стране, а то ништа и не види Марко, ал' припази Шарац од мејдана, па ногама о земљицу туче, примиче се своме господару.
на врату синџир-гвожђе тешко, скочи Ђемо на ноге лагане; синџир-гвожђе земљи притезаше, он потеже рукам’ и ногама, — попуцују руке из рамена, попуцују ноге из колена; ал’ је тврдо гвожђе уватило.
њем носи за јутра ракију; по долами троје токе златне, златне токе по од двије оке, двоје вите, а треће салите; на ногама ковче и чакшире, — жуте му се ноге до кољена, побратиме, како у сокола; из ковчи су синџири од злата, на синџирим’
старога Мал-агу, скинули смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на ногама твојим; узели му лака џевердана, па ето га о рамену твоме!
Сакупише коло ђевојака и пред њима лијепу Хајкуну; на Рада је коло наводила, преко Рада ногама играла. А каква је, да је бог убије!
Дервиш од Зворника: Дервиш-ага Панту долећео, удари га сабљом изненада, уједном му одсијече главу; Пантелија оста на ногама, глава паде у траву пред тело, мртва глава са земље говори: „Ти си, дедо, пушка те убила! Јер ме тако из преваре тучеш?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То је неко од познатих. — Еј, покажи се, немој нас плашити. Прсти на ногама опет обијесно поиграше. Дјевојчице су и даље неодлучно стајале, а онда се из групе издвоји мирна Луња и пође према
— Тебе данас истукоше, а? — приупита Стриц. — Измлатише, брате, све по ногама, по мојим брзим трчаљкама! — весело дочека Боко и обазрије се као да му је учитељ још за петама.
Мачку одумријеше ноге. — Вук! Доручкује или магарца или Стрица. Како би сад Мачак радо стругнуо, кад би само владао ногама! Али, умјесто ногу, под њим су два дрвена стуба, двије круте леденице, не можеш их помаћи с мјеста.
Ја зграбим кромпир, поиграм и таман да ћу с њим у уста, а дјед прутом — швиц, швиц по ногама! — Богами ћу и ја потражити прут, јер ти ћеш тако, поскакујући, изјести читав котао —прибојавао се опрезни Стриц.
боци, клима се боца у џепу од капута, љуља се капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се пољар на кривим ногама, журе ноге узаном стазом, пење се стаза према Прокину гају, открива се Гај у модром свитању.
Један по један дјечак падали су у шаке нападача. Видећи да нема излаза, дугоноги Стриц обухвати рукама и ногама прво стабло и поче хитро да пуже увис.
Дјед се препаде. — Ама немој бити луд. Видиш да ме дави дим, гори ми под ногама. — И мени гори због твог опасача — признаде Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се ногама: нисам на правици постојан, нити у цркви, Бога нашега дому, са страхом тврдо, него често из цркве пропадам и залудње
Пресвета дево, јако виде Јоан Луну под ногама твојима, да узрит и рог христјански, на покров твој уповајушти, попрану Луну ногама твојима!
дево, јако виде Јоан Луну под ногама твојима, да узрит и рог христјански, на покров твој уповајушти, попрану Луну ногама твојима! МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ И у ових љутих времени ратних ово саде нека буде наше мољење.
нацифрасту се не мотри; промини је, те не само од јела пости се ама и срдцем, очима, с језиком, ушима, с рукама и с ногама и са свим ти чланци.
Не промењујте стара за млада; више је по божјој заповеди за почитовање старији од млађих... Зло је остаљати главу а к ногама се машати, проходити Арона, Елеазара у врхње горње чело посађивати.
О ЛАКРДИЈАМА, МАСКАРАМА И ВАШАРИШТИМА Махање рукама, вртење се собом и бахтање коњско с ногама, ружан и несвиђен држати завичај, са зурница коловођских ту донесен, курдизански и ченгијски посао! ...
Рукама узвијаш, с ногама вртиш, са свим се телом коврчиш кострећи се и превијајући, ка кетеушке играјући! Те како се, крвавиче, не жасаш с тога
Ту је договор из даљег с очима, на близу с пипољењем се, дотицање с ногама, пролаз и излаз често, ишчекивање се напољу по буџаци, слатко слушање многозабавно хегеда и остале свирње, песми ли
Како што ми детињу грађу ногама растурамо и газимо, тако и они та велика здања својим умљем пљују и собарају, ниподашто то држе, за један подсмех исто.
А муке си доста протеглио. Тако ти је баш и на јаве: куда своју памет пустиш сав си онамо. Ако не и с ногама допирањем, ама смишљивањем се омах свуда. Тело јест како је земљано, тако к земљи је и склонито, тешко је.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице. Мане је најчешће водио коло.
Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви
све велике и срећне освајаче што прича историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, тако рећи, већ пред ногама, него да их дражи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела
А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене. — Па поздрави се на даду Костадинку. Ако ли да гу понесеш малко пешкеш од мен’?... Амет!
продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врло вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!
лево раме исплазио језик, па му ландара лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос-појас... „Их, што је несрећник!“ веле једни.
језик, па му ландара лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос-појас... „Их, што је несрећник!“ веле једни. „Лелее, куче у чашире!