Употреба речи ноге у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан! Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни руке; не гоне га Маџари... А и он је сада сасвим миран, не диже више гласа свога противу насиља и неправде...

Хтела сам му покровом мало боље руке и ноге покрити, да у земљи не озебе; они ми не дадоше. Желела сам да га још једанпут пољубим, али му они сандук заковаше...

преко поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене обојке лепо је притегао црним кајишима.

Тетка погледа у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, ноге јој задрхташе, и она паде на колена до његова кревета.

ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће заплакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју седу главу и стропоштати мртав поред јединца свога...

Прекодан беше ужасна припека, а ја сам пешице путовао; то је, ваљда, судбина свију учитеља... Ноге су ме јако болеле, а са чела ми је цурио зној; био сам гладан, али од умора нисам могао ништа окусити до само воде,

Он, наместо катедре, простре лепо у школи асуру, скине своју качкету, прекрсти лепо ноге, натуче наочари на нос, па онде кроји и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто бумбарају, а

Покривена беше кровином, као и остале куће онога времена; у среди врата, а око ње поседа чељад, а ноћу окрену ноге ватри, па мирно спавају... То, наравно, зими бива, а улето се разиђу по воћњаку, па се онде од дневнога рада одмарају..

скинуо јеменије, па, у белим чарапама у које је капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ноге, па се посадио насред сеџадета и, пуштајући густе димове из чибука, преслушава једног по једног парника.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

ноћ на месечини, наша стара слушкиња Угринка уплаши се од своје сени; јао њој кукавици, викне, пак бежи колико игда ноге могу. По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала.

Има мајмуна у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.

Не брини се“, — одговори лисица — „само ти слушај мене, пак се не бој. Стани управ подупревши пређне ноге к зиду, сагни главу, и наклони рогове спред.

На клизавици падне човек, препадне се, скочи на ноге, обзире се гледајући јесу ли га многи видл'и и не само не срди се ако се ко томе смеје, но и сам се себи смеје како је

” 49 Јелен Јелен дође на реку пити, и ту гледајући своје рогове хваљаше их за величину и лепоту, а ноге, чинећи му се одвећ танке, весма похуђаваше. Кад | ето ти: упази ловце са пси.

„Бедни ја!” издишући рекне. — „Колико касно познајем да су ми ноге од рогова много боље биле!“ Наравоученије Колико се варамо ценећи вњешну тела лепоту, а душе и срца красоту, тојест

61 Муха Муха упадне у лонац с масном чорбом. Ту се здраво нахрани. Хотећи потом да изиђе, не може, јер јој угрезну ноге. Почне махаши с крили, помоче се и крила. Колико се већма она копрца да се извуче, све то већма види да тоне.

” Али, вели тај и онај: то! и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге. Све што није паметно, оно је лудо; све што није од бога, оно је од врага.

Дође време да закољу краву; вежу је за ноге и рогове, превале је на земљу, пак почну оштрити велики нож. Тада волови запитају је: „Сад кажи ко се у бољи час

Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим кроз пенџер. Ови сиромах лупи о земљу, и бојећи се да му се јошт што не пригоди, скочи и начне бежати,

не би ли му како могао начинити рогове, говорећи да би му врло лепо стајали, навластито кад се дигне те игра на две ноге. „То може бити, — одговори Циганин — али ваља зато да даш себи одрезати уши.” — „Уши?

Ти видиш моје рогове колики су; и млого већи и јачи од твојих, и опет да ме честократ ноге од курјака не спасу, ништа ми не би рогови помогли.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Растржу нас коњма на репове, распињу нас на точку, секу нам главе, руке и ноге - страшно! Стрељане нас вешају, поклане нас гуше, не знамо зашто, а није ни важно.

Он је целог живота носио главу празну а зобницу пуну! А ништа од тога није нам сметало да му под ноге положимо глобус, у руку скиптар, а на главу круну! 3. Као да никад није кусао купус из порције, калајном кашиком.

Голе, млаћене моткама, секирама, оборене под ноге, и дотучене у подножју брда уз које смо се пели, трећом нас руком, Тројеручице, исцели!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

војводе ишчекивали су заповести из моји’ уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.

рече мој буљубаша Никола Арсенијевић из Вукићевице, који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни чарапа у чизмама, но голе ноге, а ми се уздамо да и нас ођене, а и он бос иде.

који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни чарапа у чизмама, но голе ноге, а ми се уздамо да и нас ођене, а и он бос иде.

— „Ми кнезови у цареву и твоме измету (послу) ноге до колена а руке до лаката. Па кад ћемо по царевим чаршијама од зулумћара гинути, то подносити даље нећемо, но ти

и Божа у немачким ̓аљинама кроме Јова Протић што има једну као турску бунду, којом дањом у каруца сва четири ноге замотавамо, а Мијаило Грујевић, Божин брат млађи, острагу на месту сандука, у свакој погоди напољу, и сам не знам како

диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све то покупи̓ из блата, једва ноге ишчупавам. Чини ми се да нигде онакога смолнатога блата као у Араду нема.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово... Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...

Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа! Иде он опет најлак насипом, иде... Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга. Он је узе у руку па пође мало брже. Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...

перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!

— тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! То начине да те бог сачува и саклони... Начине од здрава и читава човека накараду!

Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима. Сватови дигоше грају око њега.

Па чим метне ноге у ужа, а он ти се отисне те на земљу — ћуп! а самар по њему — клоп; коњ надигне реп, па кад виде тај скандал, отисне

Један је, боме, и поткачи, те с ноге на ногу стаде одлетати јадна чита низ поток, па чак поред зида школског. Деца алачу за њом — читав урнебес!

Видиш глава, ноге и руке. Уда рило га и у главу, и у ноге и у руке. — А јест. Кад се мало, веселник, разбере, одмах јауче да га боли

Видиш глава, ноге и руке. Уда рило га и у главу, и у ноге и у руке. — А јест. Кад се мало, веселник, разбере, одмах јауче да га боли глава и све кости! — рече Смиља.

— Не лај, море! — плану чича Мирко. Сви пођипаше на ноге. Кмет их стаде мирити: — Баталите, људи!... Де, да се разговоримо као људи!... Аја!

— Ама она је обневидела — рече Страхиња. — И оглухнула! — додаде Ћабо. — И не може на ноге! — рече чича Мирко. — Па да идемо ми њојзи! — рече кмет. — Хајдемо, хајдемо Мирјани! — гракнуше многи.

Имају шта видети! Лежи читав читавцит човек, као год да су га јуче ту спустили. Само што је претурио ногу преко ноге, руке пружио поред себе, надувен као мешина, сав црвен, чини ти се сама је крв, једно око склопио, а друго му отворено.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Године прођу док се псовка чује... Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице. Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. — Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет.

као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале... Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке.

Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован... И уздрхта као прут... То га освести... Одоше му мили снови.

Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... Сву је ноћ обамирао, али сад умре!... Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш... Затвори очи да ништа не би видео...

— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. Јова повуче Ивана у своју одају. — Ама... то ти озбиљно велиш? — Озбиљно.

Бос човек може ићи. Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије. А кад се убоде на језик... Али, иди!... Иди!...

Станко диже главу и прекрсти се. Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге. Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.

Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели.

То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. Крунији се одсекоше ноге. Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. 3. ЗЕКА Северозападни део Мачве покривен је самим барама.

— Хвала је богу! — Да те обрадујем, харамбашо! — Чиме? — Приновком. И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ.

Ноћ се спуштала лагано као смрт... Харамбаша викну дружини да се богу помоли. Преста шала и смех. Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.

Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... Наједанпут спаде сав терет.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Из свију ствари ти си у мене гледао, Твој громки глас сам чуо у морском ћутању... С болом пред ноге твоје свагда се предао, Само за твојим жишком следио путању.

Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге пању; Да земља данас жудно знадне За лепу смрт у сјању. КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља;

ПЕСМЕ СРЦА Нестати у нечем које срце воле, Умрети у нечем бесмртном! Свог мача Бацити пред ноге неке моћи холе Што је и од руке херојеве јача.

У његовим венама узрујавала се силна железна крв. О његове прси разбијали су се јади и падали скршени пред његове ноге. Победнички и гордо стајао је међу гомилама.

Казао је да пророк има браду која блешти као сунце, и очи као у курјака, и ноге као у патке, и да нико не разуме о чему говори.

И вечита Магдалена брисаће и даље својим косама твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге. И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица Молим вас, мало да се издувам!

Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди. Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да

Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... Али шта је, шта је то све? Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом

— Дај! — вели мајци, а дошао у лицу као земља. Мати пође ковчегу, а ноге јој клецају, све се навија. Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој велики отац стресе и како се прихвати за

Овде и овде! — он руком показа сасвим неодређено: најпре преко леве плећке, па онда дуж целе десне ноге. — Само га окрзло! Отпуштен је кући из болнице да се поправи, па после у име бога опет!... И треба..

Због тога он опет јуриша на капетана: — Јесте ли видели онога с ногом? — Кога с ногом? — Та онога без ноге? — Кога без ноге? — Та онога са штаком? — Кога са штаком? — Са штаком! Онога што су му доктори одсекли ногу?

— Кога с ногом? — Та онога без ноге? — Кога без ноге? — Та онога са штаком? — Кога са штаком? — Са штаком! Онога што су му доктори одсекли ногу? — А што су му одсекли?

— Па, кажу, хтео је да умре од ране, што је добио на Јавору, па му онда одсекли ногу, па сад иде без ноге... Зар ви не знате онога с ногом? — Не знам, — рече капетан — нисам га видео. — Па све проси пред црквом! — Хм!

”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући! Она кад трчи, па све овако — он тури главу међ' ноге, а ја држи, држи! Па напослетку, кад ништа не помаже, а ја у стог или у тарабу, у зид, где стигнем!

Калфа Видак ишао једанпут по бакар на Саву, а она само овако — он опет тури главу међ' ноге и испружи браду као да му је ђем у устима.

још један поглед на лампу која све слабије светљаше и све грђе смрдијаше, и на Благоја који хркаше туривши главу међ' ноге и пруживши обе ноге напред, као да држи уздице. Залуд се капетан мучио да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези!

лампу која све слабије светљаше и све грђе смрдијаше, и на Благоја који хркаше туривши главу међ' ноге и пруживши обе ноге напред, као да држи уздице. Залуд се капетан мучио да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле увис. Али се нико није одрекао свога потписа; »каква су да су — што каз’о Нóва бистош — моја су«.

Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се. За часак покуса из тањира. — Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир. — Благодарим — клања се г. Пера.

А она, смеје се, боже, смеје, па забацила главу, па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш: Венус је, нико к’о она! Ху!

по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да бáба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.

А да ви’ш да натучем свилен шешир преко десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!

Све је село заједно са сељацима променило физиономију своју. Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и

сам мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем, — а то више, вреди него да сам га бацио под ноге. Нека иде бестрага, казаћу да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.

Ћиро! Одма’ идем у род; идем у бели свет ако тај грубијан не повуче што је заслужио! Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш! — Али, Персида... слушај забога...

су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све, и додао да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози. Морају путовати, а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Увек је била опрана, искрпљена и лепо повезана. А њене босе ноге нису биле као у других просјака разпуцане, прашњиве, већ увек опране, мале, хитре...

дође на гробље да проси, он седа у крај, напослетку, и само гледа где ће моћи да испружи комотно своје дугачке, пуне ноге и наслони се. Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако.

Па, је ли те Љуба воли? Воли ли те он? Наза од стида, збуњености, почела да поцупкује, премешта се с ноге на ногу и угушено, тихо, да одговара: — Хоће и он. Како хоће? — почео поп да се јаче шали.

Он, чак, није ни просио. Њему се на ноге доносило. Чим ко умре, то се зна, да одело, у коме је умро, то мора њему, Таји, да се пошаље. Његово је то.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле дизати. Фрајла се морала на то насмејати.

Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи. Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме

Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала. Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам.

— како се зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио. — Па ништа, то се тако трефило.

Око Алке облеће Јефта Ћирковић, трговачки калфа, син богатог трговца. Ћирковић није леп, руке и ноге незграпне, а није ни добар играч, и Алка би га радо од игре одбила; воли она јурата, али мора, ту је мати, и она,

Берберин, на старом фраку ружом закићен, рад би Марка мимоићи, но не да му Марко. Раскречио ноге па стао пред Перу, подбочио руке, а у десној му корбачић. Берберин види Марка разрогаченог, па се поплашио.

И ту је неки понос кад свет рекне како се за фрајла-Мицу ломе ноге и вратови. Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић бацио у кацу Перу берберина.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Сељачки син чији су родитељи прешли да живе у вароши. Његова мајка и данас пере суботом ноге његовом оцу. Турско одвратно ропство и понижавање жене спроводи се у целој кући и сваки њен корак оцењује он по оним

Те исте ноћи, по најцрњој помрчини, пошто покида и побаца оне завоје с ноге и спакова ствари, Христић, без збогом, отпутова на фронт. ИВ.

И чак почињем осећати мржњу према малом који корача лако и брзо па нема потребе да мисли на ноге и личи на свежу, румену јабуку. Признајем: мрзим и бабу и малога, на смрт их мрзим.

Јаој! Ено стрче моје мртве ноге до колена: возе ме у једном дивном римском шару са два точка од цвећа. Неки трули, смрадни и слинави редови промичу

Како су величанствене ове триумфалне капије кроз које пролазе клатећи се моје мртве ноге до колена у римским двоколицама препуним цвећа! Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка?

Гоне ме тако, а ја бежим панично, бежим и гушим се у немоћи, саплићем оловне ноге и падам, па се наједном пробудим и цептим и дрхтим.

Африка

Залуд га убеђујем да ме ту факт занима. Покаткад вода, којом свакога јутра перу брод, окваси нам потпуно ноге. Тада се седа Вуијевљева коса накостреши од срџбе и он ларма к'о наљућена деца. Читави потопи воде сливају се из пумпи.

То су разни камичци, кожице прашине, коштице, дрвца: ушивена у црвену кожу, обешена о огрлице, о мишице, о босе ноге.

Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је. После ми је било жао што сам то учинио, јер није ујела девојчицу!

Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска. Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге. Долази пред нас и пева уз најневероватније покрете и љубавне погледе, који су све само не пристојни: „О да сам

Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.

За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ.

“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров падне под тежином пантера, да се кроз твој праг провуче питон.

Био сам непријатно изненађен када сам, и против своје воље морао видети колико је тај човек запуштен. Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео.

Мармитон је имао на себи само једну кошуљу одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.

гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу: — Грубијани, дивљаци, гапови, људождери.

се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу: — Грубијани, дивљаци, гапови, људождери.

Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође колајне и ђердан са либричким гри–гриима.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Штапом, који је премештао из руке у руку, пипао је по степеницама, и спуштао пете тек после малог врдања. Ноге му беху пократке. А листови поднадули. Гарсули је носио црне килоте, од велура, и свилене чарапе.

Извинио се, мрмљајући, да је стар, да га боле ноге и понудио је госта троношцем као да дочекује свог чизмара. Гарсули прелете погледом ту одају и тесни алков где је била

Енгелсхофен је био дужи од шест стопа. Кад је јахао, ноге су му допирале коњу до колена. Кад је седео, једва је било могуће обићи га. А имао је главу као у коња.

између старих, топовских, ђулади, од камена, било је излизано од чизама затвореника, који су ходали ту да опруже ноге. Тај траг затвореника био је стар већ сто година.

“ Премештајући се затим, лено, с ноге на ногу. Трифун је био међу њима најстарији, по годинама, и најсиромашнији. Био је то човек глават, космат, запуштен,

Био је одбацио шешир и раскопчао копче око гркљана. Није никако могао да се смири и скакао је с ноге на ногу, дерући се на официре, који се беху окупили око њега.

Његова жена, на то, изиђе из воде, а њен муж поче, у истој води, да чучи и да пере ноге. Соба у којој је прве класе лајтнант Петар Исакович, са женом, становао, имала је на зиду неке голишаве анђеле, и

Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу. Стрпала би, међ ноге, своју црну кринолину, узјахала, ухвативши се, смејући се, за гриву, па би пројурила прва, а као везана на коњском

Ћутао је и, с времена на време, једва чујно, звиждукао. Ноге су му биле као дрвене и он је, сваки час, ударао песницама у своју чизму. Ходао је горе‑доле, али се био уморио.

Према наређењу проводаџија, имала је, кад седне, да покаже ноге и задиже сукњу, скоро до колена, а да груди остави полуоткривене, у чипки.

Павлу је затим враћена његова кратка, плава, хусарска, куртка, и сат, и бурмутица, а профоз му понуди жену да му ноге намаже фластером, од фелчера. Дадоше му и признаницу на новац, који му је био одузет.

су јој се тресле од смеха, притезала је врпцу шешира, који јој је био спао, а била је по свом обичају пребацила преко ноге ногу. Било јој је топло, па их је премештала, као да су ветрењаче. Крај све те веселости, у тој жени било је и жалости.

Теодосије - ЖИТИЈА

Не приличи да се онај који није утврдио ноге послушношћу на корену првога степена општежића дотиче врха ћутања и усамљеништва, и да пре времена живи по својој вољи.

погледајући чуђаху се великој смерности његовој с толике висине Бога ради, а посматраху и худост власене ризе и босе ноге његове по оштром камену, и веома се дивљаху.

А отац га је молио и говорио му: — Смилуј се на мене, чедо: камењем о које удараш своје ноге бијеш срце моје! А он поклонивши се оцу, не хтеде да га жалости па се одмах обу и узјаха коња.

И одмах припаде к Богу, и верујући као да је обујмио ноге његове прво се исповедао сам за себе и смерношћу привлачио милост, и моливши се просио да буде услишен, и просио

А када глас прође о исцељењу раслабљенога, сви који су имали болеснике приношаху и пред ноге светога полагаху. А он на свакога од њих полажући руке, молитвом исцељиваше, а када се у манастиру налажаше, узимајући

примаху га радосном душом, и одајући му апостолима подобну хвалу што се добро трудио, говораху: — Колико су красне ноге оних који добро јављају мир, као оних који добро јављају оно што је добро!

рече: „Узвеличаћу те, Господе, јер си ме подржао и ниси узвеселио непријатеље моје мноме, јер умало да се не оклизнуше ноге моје, умало да се не омакоше стопала моја. И да ми ти Господе, ниси помогао, још мало па би се у ад уселила душа моја.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Бановић Секула иде на своме коњу. Изненада из магле искрсне неки непознати на белом, хромом коњу, са три ноге. Он чини утисак исцрпелог и слабог човека.

Најпре су му ломили руке и ноге, затим су му вадили очи. Витешки хајдуци нису одмах убијали заробљене Турке. Опраштали су им живот да би могли

„у све четири грбљанске кнежевине било нашљедних кнезова, за које се говорило да би и дужд млетачки пред њима устао на ноге, кад би видео како су лијепо одевени и наоружани“.

се и сада сећају Јована Опуте из села Битуше, који је умео да улије страх Турцима, тако да су се пред њим дизали на ноге и поздрављали га када је на коњу пролазио. То је био богат сточар који је имао више од 2.000 оваца.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један

— лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак.

Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац. — Напријед, јунаци — командова чича. — И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац... — И мој џак укорак! — фркну мачак.

Кад је код куће, радо сједи на чичином рамену, а кад се изгуби, не знамо гдје сједи. Сприједа има главу, позади реп, ноге су му дугачке до саме земље, а кад легне на леђа, онда му нису до неба.

Чуо сам само фијук вјетра кроз високу траву поред ријеке. Ехеј, да су мени тако брзе ноге, ишао бих свако јутро да Жућу вучем за реп. Опет је настала тишина.

— Ко, зар ја?! — развика се скитница. — Погледај само моје ноге! Гвоздене сам ципеле подерао док сам овамо стигао из далеке земље лавова. Тамо све ври од малих лавића.

И чича тако брзо стругну према својој кући да су га једва сустизале његове властите ноге. ОСМА ГЛАВА Савезници миш и мачак — Из мрачног џака под поспане звијезде — Јављање трећа савезника — Крушкотрес

свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те траже двије страшне делије! — Какве делије? — узнемири се медо. — Мачак лав и Миш пророк!

Тек што хтједох да скочим, кад истог трена ноге излетјеше испод мене, а ја, колико сам дуг, прућих се по земљи и главом бубнух о брвна.

— Аха, ја ћу ти показати како се од мрког меде праве шарени торбаци! — урликну Крушкотрес и пропе се на задње ноге, а престрављени Брко спусти срце у пете да боље може потрчати, па се стушти према излазу из пећине.

и летјеле једна преко друге, све док жута лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у Жућу и, колико су је ноге носиле, стругну низ ријеку према селу. — Аха, држи га, држи га! — подругљиво повика за њим Тошо.

У чиче су биле превише сложне ноге. Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом хоризонту, покаже се нека жута мрља.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

себе Али без очију не види како А онај је открио сва своја лица И једно за другим витла преко крова Последње баци под ноге И загњури главу у шаке А овај је затегао свој поглед Затегао га од палца до палца Па хода по њему хода Прво полако

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Чујете ли га, он то, па то. АНТА: Верујте, кад сам га видео, а мени се пресекоше ноге па не умем скоро да корачам.

Седи заваљена на канабету, раскалашно пребачене ноге преко ноге и пушећи цигарету): Не разумем зашто се од мене крије разлог?

Седи заваљена на канабету, раскалашно пребачене ноге преко ноге и пушећи цигарету): Не разумем зашто се од мене крије разлог?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Није ми било потребно. Бацио сам је! - завукао сам се у клупу и сео покушавајући да у оно шугаво пола метра угурам ноге, а да то цео женски ред не примети. Безуспешно! Кад неко има ноге од два метра, то је увек безуспешно.

Безуспешно! Кад неко има ноге од два метра, то је увек безуспешно. - Нисам ти рекао да седнеш! - Новак је коракнуо као да намерава да зађе између

ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу. - Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а

Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”, има и дугачке ноге преко којих се сви у кући саплићемо, али је највећа лафица од свих мојих сестара.

Тек кад се Бароница попела на скелу, извадила је ноге којима је дотле млатарала по води и погледала нас. - Весна неће ништа рећи! - Знам - рекао сам.

Пред једном таквом жабом као Рашида довољно је да се оклизнеш и сутра то зна читава школа. Атаман је имао криве ноге, јер су сви његови били јахачи, али је газио као да се не налази на једва једну шаку широкој дасци, већ на облацима.

својину, али нисам имао времена дуго да се питам: Атаман је, такође, већ био у чамцу и прекрстивши своје мајмунске ноге почињао да преде. Перунике су биле златне, хладне и мирисале на муљ и воду.

звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја. Ноге су им биле голе и пуне промрзлина и то ме погоди као ударац песницом у желудац.

Њено лице и руке, груди и ноге, испод оне подигнуте сукње били су пуни покрета и љупкости. Моја собица на тавану пуна је њених слика. Мерилин спава!

Између прагова две црвене бубе изводиле су своју љубавну игру, а на жицама пуним брујања чучали су врапци. Протеглих ноге и прстима додирнух глатку врелину шина. Сви моји мишићи били су напрегнути и очекивали су нешто.

Сав најежен мој длан је осећао само тврду бресквицу испод блузе, а ноге су ми се одузимале. Да она хитро, као што га је и ставила, није збацила мој длан, верујем да бих се онесвестио.

Или му је нека од снаха рекла да се она скита с неким риђокосим клипаном по насипу. С неким који има ноге од два метра! - повукла ме за лакат и насмејала се, али мени није било до смеха.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.

А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. На то господар Софра уздахну.

у опису господара Софре, између осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.

— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. — Видим. Погледај им само ноге. — Видим, — рече господар Софра и маше главом. Кречар сав побледи.

Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше. Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.

Па силне прси и лице импоноваше. Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. Сели су за ручак.

Сад приђе господару Софри. — Молим вас на једну реч. Господар Софра устане. Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” — Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? — На служби. Забележи. Сад приђе Кречару.

Црњански, Милош - Сеобе 1

зору, био је сањао о жени и мислио је на њу и сад, посматрајући кроз замагљено стакло свога коња коме су слуге прале ноге и танке чланке. Али, сетивши се деце, он зајеца полугласно, пред војником који га је облачио.

Надгледао је сваки упис у књиге, и косе, ноге, ножеве. Отпасавши сабљу, окренут својим официрима, понављао је чешће, све боље и боље воље: „Какви људи, какви

Погнуте главе, одупреше тешке ноге о земљу и поставише се, ћутке, један до другога. Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше, као на крај света,

Кад му одрешише ноге и одвезаше уста, и кад га усправише, зајаука, предосећајући како га шибају већ, али то му ништа не поможе, у истом

Обливен крвљу, још једном паде, опустивши везане руке међу ноге војника. Тада му већ и ноздрве беху препукле, и шаке и прсти разбијени и поцепани, тако да су висили као крпице са

раскрилише врата трпезарије и показаше седишта за богатим столом, Исакович се трже и неком медвеђом снагом устаде на ноге. Очни капци беху му сасвим помодрели.

Чинило му се просто, изненада, да он ту жену није довео. Те ванредне, снажне ноге, то љуљање, тај смех. У први мах, он се препаде за брата. Виде да му је у кућу довео ђавола.

А што се тиче брбљања да је она хрома на левој нози, она им показа обе ноге спреда и натраг, да виде. Тако се госпожа Дафина Исакович упознала са Земуном и Земун са њом.

Што се тиче цеваница и колена, она се поносила њима и била ту са њим истог мишљења, показујући их, скрстивши ноге, кад год је могла, Обилазила га је ходом својим снажним, корачањем правим, из кукова.

Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и златним папучама, седела је наслоњена о прозор.

колико припада другоме, некоме што га овако шареног и надодољеног води тамо‑амо, заједно са том војском, којој је само ноге видео, у облаку прашине, како иду, укорак.

Престати једном исправљати те огромне ноге што никако нису хтеле, ни умеле, да ступе у корак, престати једном ударати их у леђа и трбухе, да би се усправили кад

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Херцеговини, када девојка опази млад месец, треба да узме мало земље испод десне ноге и један коњски клинац. „Кад то двоје узме у руку, нека се окрене спрам мјесеца и рече три пута: ’о мјесече!

разболниче да ми омајеш драгог, да га распориш и убодеш у срце, у џигерице, за мене, у очи, у уста, руке, ноге, за мене. Са душом се раставио, са мном се саставио.

У црногорским приморским насељима вереник уочи венчања пошаље вереници подвезу са своје десне ноге, да она њоме подвеже своју десну ногу, па ће имати мушку дјецу.

Када се у Црној Гори и Херцеговини неком рађају само кћери, онда кум „када се враћа са крштења презује опанке с лијеве ноге на десну, да би жена родила мушко дијете“.

„Муж се раскорачи с раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена његова — три пута му се кроз ноге провлачи, и при сваком провлачању муж је свитњаком бије по крстима.

²⁴ Кад жену пред порођај боле крста, сматра се да ће родити мушко, а кад је боли трбух —женско. Ако трудници ноге отичу и обрве и трепавице опадају, онда ће родити женско.

После купања детету се мажу табани гушчијом машћу да му не зебу ноге.⁸ Вода после купања проспе се на за то одређено, „чисто“ место.

детету које су напале вештице: „Узме у руку перушку и црвен конац, па додирујући болесникову главу, срце, руке и ноге, говори: ’устај! авај! Вештице, виле и ветрови!

¹⁶² У Босни и Херцеговини, као амајлију, деци пришивају на капицу рогове од јеленка, ноге од кртице и парче тисовог дрвета.

Дете, бележи Миодраговић, не ваља љубити ни у табане, „јер неће проходати“. Не ваља дете љубити међу ноге да не би било „курвар“, ни у чело, „јер му се онда одузима здравље“.

’“²⁵ Кравајем, познатим обредним хлебом, као и споменутом басмом, детету се сугерише да отпочне ходање, односно да му ноге постану сигурније и снажније, те да што пре учини прве жељене кораке.

Обред се овако изводи: „Узму нов конопац и вежу њиме обе детиње ноге, али не сасвим једну до друге, него да може да корача. Онда се дете пусти да хода. Али дете ненавикнуто падне.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Погазе ли кудељу кудељнице сироте, да им се забије трње у копита, да им се поломе ноге до колена. да нема тога ко би се усудио да се противу њена дома роти, јер милост бога штити најпре царске дворе и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— биле су нацртане и две палме из неке обећане земље, којој смо се приближавали, корак по корак, газећи неспретно ноге својих партнерки. Појавише се и речи чудног звука: фрајер, деген, трокинг, буги-вуги.

Ово је Бурза, каже мачки, а ово је Мики; овај овде (то, за мене!), то је, каже, Кеба, има две леве ноге! Показује нас дами као да је у неком јебеном зоолошком врту. Шта се дешава?

Тако ћутимо и премештамо се с ноге на ногу, а онда Мики тресну све у лице: Ако оћеш нови филм, каже, а немаш чиме да масираш народ, каже, дођи, каже.

— Твоје су! — прошапутала је. — Воз иде сутра увече, у десет и двадесет. Ноге ми се одсекоше од страха. У то време није много људи путовало у свет.

И док смо се тако премештали с ноге на ногу као кривци, не знајући о чему да разговарамо, она нас је већ гледала из неке даљине, као да више није са нама,

додир малог шугавца, јер баш ти си изабран да будеш заражен и преносићеш своју заразу другима; трчаћеш колико те ноге носе, шугав и осамљен, трчаћеш преко неког бившег света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова

и враћали је узбуђену и насмејану, још топлу од игре, у белој платненој хаљини испод које су севале њене тамне ноге мулаткиње, њени блистави зуби испод ружичастих напућених усница — бичеви њене светле косе у лету у окрету игре —и њен

Калуђерица подиже руку, препречивши пут стјуардеси: – Не можете голи у цркву! Два мушкарца погледаше ноге младе жене као да их први пут виде.

Два мушкарца погледаше ноге младе жене као да их први пут виде. Стајали су пред црквом и гледали њене голе ноге, пуних и облих бутина, чији се мишићи изнад колена лако напеше, остављајући две слатке јамице.

гледали њене голе ноге, пуних и облих бутина, чији се мишићи изнад колена лако напеше, остављајући две слатке јамице. Ноге које умеју свашта да изведу! – Ма, дајте! — рече стјуардеса. — Нико неће знати! Као да је то толико важно?

Та чудна места која нисмо никада видели, са првим млаким пролећним ветровима, донеше неки чудан немир у наше ноге. Шта све нисмо чинили до тада да се спасемо отровне лепоте априлских ноћи?

Шта је видео Бел Ами? Голе, тамне руке. Шишке изнад самих обрва. Леђа посута златним длачицама и ноге, ону врсту ногу које воле да се њима клати на огради неког моста. Девојка улази у сенку излога гледајући испред себе.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Струке, гуњеви, мараме на женским главама, зубуни и кошуље лепршају око њих, а снажне ноге поуздано крачу гдје ни козама није лако!

Сви једва дођоше к себи од чуда, Крцун потоњи; али како се морало ходити кроз невидјелицу и како им ноге клизаху по снијегу, не могаху ријечима исказивати шта им је на души.

Сâм сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави: — Сједи молим те! Није обичај да ми Црногорци на ови вече сједамо

Јанко отклони столицу, па подви ноге. Пристав и Шуто збише се један уз другога, подаље и од трпезе и од главара. Па прионуше сви својски, без ријечи.

То исто, а сложно с њим, учини и баба. Онда измијенише ноге. Тако наизмјенце поиграше њеколико пута на једноме мјесту, он све јаче кликћући и размахујући рукама, она једнако

И ми бјесмо мртви сустали, а притиште мркла ноћ. Кад би пред зору, чу се поклич: „Ха, на ноге, утече Француз!“ Бјеше одмакао и средио се да узмиче бранећи се. Богами, те вјешто уредио се.

Лабуд Маркишин сједе на коноп, па ослањајући се на тољаге, прекрсти ноге и поче се цуљати. Друго момче стаде на два корака пре њега и викну: „Који си, море, на коњу? Куд си кренуо?

— Био је био, као снијег, нâко реп му при врху и ноге над папцима црне! Имао је рогове вилашасте. — Врача ли се у вас плеће, Јанко? — запита Рако Мргудов.

Један бјеше још голобрад. — Студено, дјецо? — пита их владика. — Да отпану ноге и руке, свети владико! — одговори старији. — А зашто по толико стојите? Можете се почешће мијењати!

Тада јој брат натакне опанке на ноге, а поврх кошуље навуче јој другу, нову кошуљу, која се зове „вјенчаница“. Затијем јој скине капу с главе и отиде, а

Затијем се опет једе. Затијем викне стари сват њихов: „Ха, на ноге моји дјевери, дјевојку под руку!“ И иште дјевојку.

Шеста је здравица за совру и дружину, а њу, кити њихов стари сват, па повикне: „Ха, на ноге, на путовање!“ Тада сви устану, војвода напије седму здравицу дому, братству и роду, и то се зове: „Здравица с ногу“.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Репић ми је зато мали. Левес педес хабео, Ноге су ми полаке, Магнум салтум фацио. Правим дуге кораке. Саро меа дулцис ест, Месо је у зекана Пеллис меа

записа о тој врсти кућних помагача, о томе како се срођавају са кућом у којој раде: Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког пролећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

3. ЛЕПРШИЋ (с великом кокардом српском), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода! ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота!

ЖУТИЛОВ: да чујемо. СМРДИЋ: Била је битка код Панчева; ту су Маџари потучени до ноге. Но то је ништа. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа? Кад Србин славну побједу одржи, то је ништа? О, небо! СМРДИЋ: Има важнији новина.

МИЛЧИКА: Ено пуна пијаца људи. Пешта је пала. ШЕРБУЛИЋ: Ајдете да гледамо како ће да беже. ЛЕПРШИЋ: На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ЧЕТВРТО 1.

ЗЕЛЕНИЋКА: Шта знате чинити. Што не копате редуте? Откад ја вичем да се копају редути! Гди су барикаде? Сви на ноге, па се оружајте! ШЕРБУЛИЋ: Ми не умемо тући се. СМРДИЋ: Ми смо у одбору.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

све несигурности свога међународнога положаја, поред свих унутрашњих трзавица и побуна, Србија стаје све чвршће на ноге. Просвета и култура у њој се развијају као природна последица самосталног државног живота.

У поезији, »богодани«, »женијални« песник, како се тада говорило, треба да буде што разузданији, да баци под ноге здрав разум и логику обичних, смртних људи, да објави рат синтакси и речнику, да себи присвоји право да као бог ствара

Милићевић, Вук - Беспуће

Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.

с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А то место препишчика једва је добио. Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом

прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. Школа је била доста лепо намештена.

Описа је од репа равним начином до ушију и рогова. И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани

сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме, Ал' с' не маче нога пода мноме, Срце врело би тад под облаке — Ао ноге, де бијасте лаке! Ништ' не мого до за њом гледати, Ал' ко ће се чуда нагледати!?

Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда. Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада,

“ један другог кори, Живо с' ради, ал нико с' не мори, Гледни само после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира, „Ситно,

“ Па потрчи бистроме извору, Па довати ту липову кору, Па се напиј водице лађане, Па убрзај те ноге лагане, Удри гором, по стењу се вери, Па јагоде, па цветиће бери.

Тек што доше магарци на Саву, Пас и спази па преклони главу, Па им смерно на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал' магарци ни да га погледе, Већ скочише у лађу лагуни, А за њима псина и

Ал' не беше ни требе никаке, Ја устадо, ноге беу лаке, Онда гледну каква ми је глава, Ал' и она здрава и читава: Ударити што поднесе снага, Па од ране и бола

Што л' га гони овако по ноћи? Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге! Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.

Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти

поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града прошли странпутице, Хватили се зелене горице, Ту запали згодно у

“ Па је гледа и опет погледа, И би тако до зоре остао, Ал' улетје једна лака стража: „На ноге се, ето Турци иду, Јалакају, честе пушке мећу.

Немој плакат, драга мати мила, Јер у мени лежи дивна сила, Крепко срце, ноге, руке здраве, Идем, мати, да наберем славе, Идем, мати, с врагом да се бијем, Душманина злобну крвцу лијем.

(ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) Неверни Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Сјећам се као да је вечерас било: помоли се мјесец над гајем, сто метара над нашом кућом, а мене ноге саме понесу к њему. Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...не бира чиме ће.

Бацам се у ћошак по оне наше најдуже грабље, а стари самарџија полако исправља ноге, исправља леђа, врат и окреће се дједу, сједећивом и зачуђеном.

Будио сам се, скакао на ноге и нешто тражио па опет, неразбуђен, настављао потјеру за нечим што ће ми вјечито измицати и привиђати се и касније у

Други нађе крадљивца, здипи тај и кућевно и комшијско, све што није за небо приковано. Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког прољећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично

— Ти се, Ниџо, притрпи, сједи гдје си ту си, а овамо штокакви: ноге пода се, штап у драге шаке па распали куда га очи воде.

— А како те ноге служе? — пропитује се путник, коме су његови неуморни краци главна спрема, и, да би показао бригу за дједа, већ га

Нек му и свети Јован ломи ноге по оним пањевима, као и он. Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру. — Е, многоме је стари Раде пружио руку, па

сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у букагијама, миче се уз бразду. Не види честито ни драгог сунца, ни облак над главом, ни тицу како лети.

Шта да се каже, није му било нарочите мане: имало је све четири ноге и ребра као мотор на ваздушно хлађење, тек је било очевидно да га је та његова видно изражена мршавост спасила на

), затим погледа у своје босе ноге и зирну пут отворених кућних врата. Стрикан га предухитри: — Ајд, ајд, та нећеш ваљда тражити оне старе опанчине.

А ја, видиш, и без твоје помоћи погибох. Јоваш тихо штуцну, нагло се презноји и спусти поглед на братове босе ноге. — Ето ти, узми моје ципеле, мени ионако неће више требати. Увијек си имао среће више нег ја.

Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут у ноге као ждријебе кобили. Дуго је ћутао, печалан и сплашен, па ће ти се истом огласити, потихо, да други не би чули: —

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Не може, госпа, од своје силне госпоштине! ЈУСУФ: Молим те, чекај да седнем! Ноге су ми се пресекле! Седи сад и ти, још мало па ћемо заједно да се смејемо!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Одједном кола почеше брзо силазити низ пут, Димитрија се стресе, полете за њима, али му се ноге укочише, и он се поче бесно издизати, батргати и махати рукама и ногама... Хтеде да виче, али га глас издаде.

Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно.

И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером. Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши колена и пробираш што је најбоље. — Ево, узми!

Пружих руку, обвих је око твог пâса, ти се угну и слатко насмеја. — Немој! Туга ми је! Ноге почеше да ми дрхте. Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући: — Па шта хоћеш?

Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ... И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. Отпоче да лупа на кухињска врата.

Како која дође, извади воде из бунара, умије се, полије босе ноге, затим бришући лице „бошчом“ седа у хлад и ћерета са осталима. Жагор се све више дизаше.

— Седи. Одмори се. Хоћеш дувана? — Па могу. Дај! — И, обзирући се, полако седе, скрсти ноге и узе да савија и пуши дуван, али невешто и брзо.

— А што? ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава песму. А кад је трезан, ради као црв.

Беше јесење вече. Захладнело је. У кујни пламти велика ватра. Ми смо се, деца, начетили око ње, запретали босе ноге у пепео и печемо кукурузе на жару. У споредној соби лежаше стрина.

из крбала, а између којих се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом „пиштољче“ од чаури це, а босе им ноге клате се и ударају коње по вратовима. У страни, поред зидова, иде женски свет.

Свирају. Само за Шабана, шупељгџију, нема места. Изгурали га другови испред себе, на светлост. Он пре крстио ноге, погнуо се.

Чисто осећам како се неке грудвице растварају и крше у њеним недрима под мојим лактом. Чак ми и ноге горе од њене топлоте... — Не слушај ти њега... луд је он, луд!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' немој тако да се жестиш јако! на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле! грејте јој срце сред ватре вреле!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ 2 ПРИПОВЕТКЕ 9 ТАМНИ ВИЛАЕТ 10 БАШ-ЧЕЛИК 11 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ 33 ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА 40 СТОЈША И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ

Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. — Добро дошао, шураче! — вели соколовски цар. — Боље тебе нашао, зете!

Онда цар заповједи да га преда њ доведу, дочека га на ноге па се шњиме пољуби и рече му: — Добро дошао, шуро! А тај њему одговори: — Боље тебе нашао, зете!

узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући, кад си се смрти избавио.

А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није чуо ни видео.

Онда царев син приступи полако, те је обљуби, па јој скине прстен с десне руке, и с леве ноге чарапу, и на колену остави јој белегу. Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи!

Онда цар рече најмлађем сину: — Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге носе, кад си ме тако хтео да превариш.

А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла. Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге сестре.

два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк“ рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!

вина, „ето то му је оброк“ рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!

А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла. Стојша кад то чује, скочи на ноге, па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је већ био у других сестара.

вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк“, рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

6. МАГА, ПРЕЂАШЊИ МАГА (небрижљиво обучена и неочешљана, у папучама; кад иде, вуче ноге и речи развлачи): Помози бог, брацо! МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго?

) Вучко, донеси кафу за Мајку. СТАНИЈА (која је седила): Па како да седим? ЉУБА: Па тако. СТАНИЈА: Да ми висе ноге? ЉУБА: Лепше је тако, него да се човек згрчи. СТАНИЈА (тресе главом): Не допада ми се ништа овај адет.

ПРВО АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ (с великим трбувом, седећи код астала дигао обадве ноге на столицу и преврће акта): Міхі іуѕ ет іуѕтітіам реалі цум еффецту адмініѕтраре дігнаретур. Хм!

(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.) МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео свет почива. Млад човек све ово има, зато он и највеће вниманије заслужује.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе. СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао?

СУЛТАНА: Гора сам него слушкиња код тебе, напустио си ове да ме каљају од главе до ноге. ТРИФИЋ (гледи у Персиду): Шта сте јој радили? ПЕРСИДА (слегне рамени). СУЛТАНА: Шта се рогушиш, стрвино женска?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

манекен за јамице на образима, носилац најглаткије коже првог реда са златним прамењем иза ува, власница две леве ноге са штиклама које кривиш према унутра и још ти није сасвим јасно како ће се ноћас у својим досадним креветима превртати

— Ма немој! — Ипак, допадаш ми се на известан начин... кажем себи у огледало — имаш лепе ноге, и уопште! Ниси баш риба за бацање! Када би набацила који килограм више, можда би се неко и окренуо за тобом на улици.

— Wхат хаппенед латер? — упита Џорџ ударајући непрестано у тамбуру, док је своје ноге, дугачке најмање два и по километра, држао сасвим горе, на ормару. Пушили смо као луди његове дуване. — Па, ништа ...

да се никада нећете угојити, да никада нећете носити сиве фланелске костиме, и никада ципеле преко којих се преливају ноге као да су принцес-крофне, никада, никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла маца на вратанца, а цица

Хоћу да ћутим и слушам музику која ми допада и да ништа не чекам, већ само да постојим, тако некако — да осећам руке, ноге, зубе, непца, косу; једном речју, оћу да баш сад живим, ако си разумео шта оћу да кажем? А ти, шта ти радиш?

Једва чекају да се увале свету међу ноге. Као, презиру друштвене норме, као, они што имају картоне — они су потрошачко друштво, средња класа, малограђани!

— Колико кошта овај пејзаж? — упита пословно. Мишелино зажмури и одвали цену: — Сто хиљада! Ноге ми се лепо одсекоше.

“ или онај модни фазон: „Кад скраћујете панталоне да бисте направили шортс, пазите да не отфикарите и ноге!“ Толико ми је било мука од свих тих будућих журналиста, да сам типу, када је дошао ред на мене, издекламовала следећу

своју тезу, уживљавајући се до максимума: — Замисли само овакву сцену — каже — улазим ја тако у своју собу, а он држи ноге на мојим рукописима и прави од њих авиончиће које лепо избацује кроз прозор...

Он, наравно, одјури колико га ноге носе и уфура наглавачке у штаб, мислим, право међу официре којих је ту било, можете већ мислити, у огромним количинама!

необични српски бик заљуби се у једну сасвим обичну херцеговачку кравицу из околине Гацка, која је имала чак и криве ноге, а о разроким очима да и не говоримо. Бик је одбијао све лепотице које су му доводили.

улице, која вероватно има глисте јер делује сасвим лешко, то јест као леш, казала ми је да ходам погрбљено и бацам ноге према унутра.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано, сјајно, у плавој коси звјездани прах. „Куда ли ноге његове језде! Висине воли, небо и звијезде, како га није у ноћи страх? Морам га тући, ту друге није!

Зашто носите унука мог ширином неба звијезданог?! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага!

Зашто носите унука мог ширином неба звијезданог?! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага!

“ Мјесеца ноге јуначке носе, не слуша бакин разговор, већ бјежи равно до горске косе, тамо се сакри за зелен бор.

Остаћу ваљда жив.“ Сањају поља под златном луном, док Ћоса иде са торбом пуном, весело ноге језде. Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде.

дивљом хуком и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви, другови смрти, овамо гвозден бат!

Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи. Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја!

пре триста лета, у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге брега, старина храст. Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио, журно, у сласт.

Са мало речи, без много буке, скувај ми данас чорбу од штуке!“ „Од штуке чорбу! — старина виче, на ноге скаче с великом буком. — Ако ти спремим, брка ми мога, опанак свој ћу појести с луком!

“ „Читави свет си прошао, велиш, зар је могуће, друже? Прошао пешке, у једном дану, и још те ноге служе? Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?

“ Ево ти лава, разјапи уста, а и вук скочи брже, прену се чича, на ноге ђипи — па се иза сна трже! Уместо вука и страшног лава, над њим се бечи — Винкова крава . . . . . . . . . . .

Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ, чуј!“ Препуни брига другари журе, уз ноге расту ледени жмарци, а када стигли, повика Жућа: „Погледај, Тошо, заспали старци!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Зашто не? Нек дође! Жена ми додаје руку да ускочим са мола. Брише клупу где ћу сести. — Чувајте ноге од џакова, — каже човек, — из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу тешко ћете га скинути.

— Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!), — откуда траг ноге само тамо где се искрцао, а не и по целом острву и не на супротној обали одакле је дошао?

— Разуме се да је змија, — каже рибар. — Змија са ногама! Сутра ћеш наћи и рибу која има ноге. — Кажем ти да је змија. — Гледај како се ухватила за штап.

За десет дана ћете опет бити снажни. — Данас сам први пут устао и нарочито су ми се ноге осушиле. Да мама није дошла са пијавицама и пустила ми крв, шта би било са мном!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду,

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости! МИЋА (кад му приђе Даница, он устаје на ноге усхићено): Ко би то рекао, у кући пуној туге и жалости један тако ведар и очаравајући поглед! (Служи се.

ГИНА (збуњено): Како да ти кажем... овај, и нисам се прилепила, него тако, наслонила се; одузеле ми се нешто ноге па се наслонила мало. САРКА: Па иди у собу, лези. ГИНА: Не могу, не могу да макнем. САРКА: Да те поведем?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пази да не уђеш — добаци једноме, који само помоли главу. Онда се обрати осталима: — Седите на улаз, и опустите ноге... тако, да се бар и ми мало опружимо.

Прво бих њих пустио у борбу. Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине.

Онда их вољним кораком одведох пред казан. Гибајући се с ноге на ногу, прилазили су лагано, подметали порције и одлазили на пољану. Тек сада одјекну весели жагор.

Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца...

Онда потпоручник Александар позва вође одељења. Пред њим је шкиљио фењер. Онако висок, раскречио Александар ноге, забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк. — Сад и никад више!

Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда. Забрекну ноге, па ни да макнем — одговара пешак, вадећи из мараме крижани дуван.

— Разумеш ли?... Свашта би било, да не угледах белца командантова. Док је то говорио, случајно опазих да је извукао ноге из узенгија и млатарао слободно. Сетих се онога мртвога војника, чије су ноге слободно климале изван кола...

Сетих се онога мртвога војника, чије су ноге слободно климале изван кола... — Потпоручник Александар! — чусмо одсечан глас командантов, који нам је однекуда

Груди су биле раздрљене и крваве, а ноге грчевито подавијене. Нешто ме смлати и осетих умор. Апатично пођох. Цигарета ми није пријала, те је бацих.

У једноме шипрагу побијени товарни коњи, изнадували се и ноге им само штрче. Војници посматрају и ћуте. Ледена дрхтавица и притајен страх прожимао је тело.

Лево неко јаукну. Осматрач друге батерије стрмоглавце паде са дрвета, а поручник Добросав раскречио ноге на насипу и командује из свег гласа: — По пет разорном гранатом!

страховиту дерњаву и запомагање, људи су се газили, тукли за прелаз, кола су се у заокрету превртала, људске груди и ноге животиња су прскале, уз очајан јаук и вриску... Возари без команде појахаше, готови да појуре.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тело му беше несразмерно развијено : руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.

»Какво ли је ово чудо ?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи. Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је

био сам збуњен. Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.

Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе. За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге. Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.

« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима. »Чудновата је, баш!...

Љубица све више светли очима. Али по неко устане, па све наопачке... Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету. Ко зна шта би му урадила од срџбе!...

Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха... Дрхће и чека дан, два... Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану. Комисија!

Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос... Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па

Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дрхћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...

Гојко се осврташе око себе унезверено, дрхћући од страха и узбуђења. Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.

Не може још да се прибере од страха. Ноге, му дрхћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло. »Шта је ово ?...

је готов да викне из свега гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом. Ноге му веома зебу... Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ “Прођи ме се, остарјела мајко: Удала се моја јауклија! Зато кујем коња од мејдана Не би л’ могле ноге алатове Достигнути Златине сватове!“ 134. “Селе Јеле, што се не удајеш?“ “Брале Нико, кад ме нико неће.

Један лањски а други полањски, Под њим Ката сама боса шета, За њом мајка кондурице носи: “Дете, Като, зебу ли ти ноге?“ “Стара мајко, не зебу ми ноге, Но ми зебе срце за јунаком!“ 212.

“ “Стара мајко, не зебу ми ноге, Но ми зебе срце за јунаком!“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе

њихати се, љуљати се Облучје - предњи део седла у облику лука, ункаш обојак (обојци) комад тканине којим се увијају ноге, стопала, а служи уместо чарапе; комад дебље тканине који се улаже у обућу, најчешће у опанке обрунити - окрунити,

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

оклопе и круне од картона, браде од вуне, бркове и обрве од ћумура, свирамо на виолинама без жица, храмљемо на здраве ноге, уместо трудног трбуха носимо јастук, над мртвим мајкама проливамо сузе помоћу лука!

БЛАГОЈЕ: Пливам све стилове, прсно, леђно, краул, бетерфлај, 4х100 метара мешовито, роњење, скокови на главу и ноге са разних висина! ГИНА: Заборавио си да поменеш кучећи стил! СОФИЈА: Хвала, сад могу и сама!

Не разумијеш. Столица се не прави сàдвије ноге! СИМКА: Гино! Дајте воде! Раскопчајте жену! ТОМАНИЈА: Прскај по образима! СИМКА: Гино! Гино!

ВАСИЛИЈЕ: Где да се изгубим? МИЛУН: Не занима ме! Слободан си да идеш куда оћеш! Иди куд те очи воде и ноге носе! Док још имадеш ногу и очију! И немо да те сутра овде затекнем!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Окитиће мрамором сале и спустити завесе жуте, да лешине зидове не провале и да ћуте! Обесиће одоре шарене и ноге и руке војника, а рушевине и обешчашћене жене, гледаће само са слика.

Узимао сам и часове енглеског језика, код једног професора коме је воз био одсекао ноге, па се дао на даваше часова. Такав му је био и енглески.

Морнаре су, са пристаништа, просто бацали у моторне чамце, тако да сам мислио да ће покрхати и руке и ноге. Враницани је тврдио да им ништа неће бити и да ће све то заборавити, кад се испавају.

Са тог брдашца мало се наших у шуме иза нас вратило. То вече, рањеници су одвезени тако да су ноге и руке висиле из кола, као кад телад возе на кланицу. Био сам се грдно препао. Видео сам да ћу погинути.

који је био прошао болницу за очи, за трахом, за болесна уста, за болесни стомак, за болесна плућа, за болесне ноге, за глуве уши, и Лудницу. Пијем у славу котлова чађавих у којима су вриле помије које су јели кад звона зазвоне подне.

Гледам како сујеверне домаћице у Коморану истрчавају на капију, и просипају из лавора воду у којој је мртвац опрао ноге. Понеку сироту жену ти непрекидни погреби толико узбуђују, да нам довикује ружно и да нас проклиње гласно.

стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже, прилепљена на камење, осула су ми ноге бојом која је као крв.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под њима земља горела и пекла их.

после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под њима земља горела и пекла их.

као да је добила вртоглавицу, док није, окрећући се све унатрашке, загазила у рит и заглибила се у муљ са све четири ноге преко колена.

Он није могао ништа да каже. него се само тресао. Ноге му се уједанпут подсекоше и он се сруши доле и, ударајући челом о мрамор, допузи до старчевих ногу и стаде их љубити,

Зашто нисам и ја тамо?... (Стреса се од зиме.) Зима... руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су... (Спази на земљи некакву хартију па је дигне.) Гле, хартија!...

од некаквог пакета ваљда, у који су били умотани поклони за Материце... А ово је мој поклон... Дед да увијем у њу ноге па ми неће зепсти... (Седа доле, изува се, увија ногу у хартију.) Тако... Радник: (у пролазу) А шта ти ту радиш?

наћи ћу ја њега!... Госпођа у црнини: Не иди, чедо!... Снег је дубок... нико га тамо не чисти... ноге упадају преко чланака... путање нема... спотакнућеш се, пашћеш... смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам

Чудна ми чуда, једно око! Шта ће ти очи кад има ко за нас гледа и води нас срећи? Ваљда ћемо због твога ока и чичине ноге напустити ово племенито предузеће. — Лаже чича! Лаже чича, претвара се само да се врати!

па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге. Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...

Јави се за реч један блед, изнемогао старац, смежурана лица и беле косе и браде као снег. Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Клеард.

Јави се за реч један блед, изнемогао старац, смежурана лица и беле косе и браде као снег. Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве. За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све

се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...

о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо...

Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу, да се увече, кукавац, није могао држати на њима.

Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу. Ноге се спотичу, али нико не осећа умор; сваки граби да је напоредо с друштвом, и има само једну жељу: да се што пре

Али сад беше мука пењати се уза страну. Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да гледаш где

— Хајдуци! — викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима. Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије

путниче, и прочитај: ако уђеш у варош на коњу, изгубићеш коња и поломићеш ребра, ако ли се кренеш пешке, — изломићеш ноге. Размисли се, па пођи напред!...

Прекрете неколико пута с једне ноге на другу, не знајући на коју страну да се крене, па, најзад, обрте Спасоју леђа и, полагано пазећи да не изгази

— распричао се ја нешто пред децом, Бог зна где су ми биле мисли, док тек одједном ђаци пођипаше и стадоше право на ноге. Тргнем се и, у прво време, не знам ни шта сам мислио.

Мислио сам да ћу онога тренутка учинити сто чуда и од себе и од њега, а оно ништа. Само осетих да ми игра усница и ноге стадоше да клецају у коленима. Па док си ударио длан о длан, оно све прође, кâ да ништа није ни било.

нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као жеравица, па одједном ватра прелети у велики прст десне ноге, па у длан леве руке. Ређам ја: »долгоденственоје и мирноје житије«, ништа...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Одсекле су ми се ноге кад сам у чаршији чуо да ти се испросила ћерка. Кажем Јоци цревару: Ивковић је овакав, Ивковић је онакав, и већ кажем

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора. А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта

« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. Ето такав вам је био Срета као човек у јавности.

Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође

Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. — О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне.

Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. — О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне.

зар већ свануло! А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се! Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист

« Хе, ете тој и саг за овај ствар. Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду! А кој ће човек тој да бидне? — А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!

Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију. Тек оданде лане!

А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор! Нек ти је, вала, алал тај грош!

« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље. Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и

Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија

Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу! Не би се близу зауставио.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Гледао би и он утакмицу, али се нечега стиди... И таман кад је хтео да пође, пред ноге му се тутну Лопта, жута ко кора на мркви... Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви.

Изгубио се у чарним горама? Или је већ ту, крај постеље вреле (Не баш у цркви, него у припрати)? Ноге га жуде и руке га желе Ал глава неће да га прихвати! Сазрели су неопходни услови!

наруквице; За њима гуске, ћурке, ћурани Који заузеше места по страни; Довукоше се, споро, патке (Пачије су ноге врло кратке); Стигоше голубови, отресити Чапље, лабудови и несити, Папагаји, шљуке, пингвини И чешљугари, који

ПУЖ Један пуж вукао се За росе, за росе, А спавао испод грана За дана, за дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао

А друго, Кад се угреје, топла је за дуго! Погледах, а њој: очи црне, И ноге витке, ко у срне. Струк — мало здепаст, али леп. Чунак — подигнут коњски реп. Оклевах мало; онда купих.

нег са пучине Крену долари из Америке Тражи се и од домаћих да учине Што могу: да покажу спремност на жртву, И на ноге подигну рагу мртву. Од сваког грађанина данас се иште Да рекне Не!

ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО Деди незгодно, па се премешта С ноге на ногу, као изнад зајаза: „Шта могу, лева ми је рука невешта, Спора и лењива попут мамлаза.

” То рече, а уз друм доплови шум: Из аута изиђе Ђорђе-кум! Корача важно, тобож нерадо, Вукући ноге, ко да у глиб тоне: „Јеси ли ти то, црни Авдо?” „Ђоко Ђорђевићу, мој Дантоне!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То су, на пример, врло дугачке ноге, разни длакасти израштаји који чине да животиња клизи по муљу, спљоштена доња површина тела итд.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави! СВИ ГЛАВАРИ СКОЧЕ НА НОГЕ С ВЕЛИКОМ ГРАЈОМ: Тако, већ никако! ВЛАДИКА ДАНИЛО Не... не... сјед'те да и јошт зборимо!

Куд ће више бруке од старости? Ноге клону, а очи издају, узблути се мозак у тиквини, пођетињи чело намрштено; грдне јаме нагрдиле лице, мутне очи утекле

Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише. У томе се разбудих од страха. ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио!

Носине им по од кварта бјеху, истрештили очи као тенци, а зинули кâ курјаци гладни; а дрвене ноге насадили, па иђаху као на кључеве; облачили прње и јачине, — усред подне да га човјек сретне, сва би му се коса

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге! Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци. Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!

и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости

Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети. Софка по његову гласу виде да је као љут.

Сад знаш. — Знам, снашке! И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.

Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале. Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг.

А он може! Он може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по

| — Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости.) Наша Софка хоће да нам иде! Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.

И пусти му дизгин. Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.

зато стајала и чекала, брзо Софки до несе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге. Затим пође испред Софке да јој отвори врата. Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.

Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се. И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не да и она, као остале, лежи, да се пари, већ

Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада | доводити у везу са сутрашњицом, са

Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге. Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Лаж што нам тајно бедна срца суши, Лаж која к’о мора на наш живот паде Бацајући сенке, к’о велике кладе, Пред ноге нам; која умара и гуши, О! — она која у свести и души Ствара тужну пустош, неречене јаде.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Од осталога покућства не бјеше у кући ништа до два проста дрвена кревета, неколико сточева на три ноге, дрвенијех судова за воду, земљаног посуђа за готовљење јела.

бјеше до ниски кревет у нуглу, трпезица једна уз дувар (на њој крчаг за воду и леђан), и столица једна дрвена са три ноге и наслонцем; више главе икона богородичина; за вратијем о клинцима неколико аљина.

Непријатељи га опколили и везали па поведоше са собом... Сад се опет нађе у мрачној приземној тамници; обје му ноге у гвожђу; крај њега крчаг воде и кора црна хљеба; свјетлост једва допираше кроз његов прозор.

Сва она војска тисну се за њим, псујући га и гађајући га из пушака. Он је, јадник, бјежао што га икад ноге носаху, бијеле и крваве пјене излажаху му на уста.

из неког старог природописа учио, па казиваше да је и миш у истоме разреду животиња у коме и лав, јер оба имају четири ноге. „Онда човјек и тице спадају и усти ред, јер су двоношци!“ рече она подругљиво.

наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади, обрну се у ковитлац два-три пута, па одједном ђипи на кревет, на ноге Јанкове. Ту рахатно сједе, облизну се, па пошто још шапицама протрља очи, загледа се у рањенога момка.

Трнци подиђоше женске јер и прије гледале су ту радњу. Неко прихвати рањеника за руке, неко за ноге; сердар му положи руке на главу. „Сад стисни зубе, момче!“ рече видар и поче увлачити фитиљ у рану.

Па и не чекајући даље пружи се на пустину, коју му Стана хитро прострије. „Зором да сте на ноге!“ рече сердар жени и снахи које пођоше у преграду. „Марку сам рекао да поћера јунца.

“ Поп наелак сједе. Наелак сними торбицу испод пазуха, па прислони уза чланак од ноге. Наелак стаде арбијом стругати лулу и пунити је, па кад му „снаша“ привали жеравак те пошто одби неколико димова, поче

Након једног сата, Господар и главари изађоше. Младеж кад га видје снеби се мало, али кад их он посоколи смијући се, ноге поиграше лаганије, грла кликтаху јасније, а и пушке зачесташе, као да их се придало више.

и постари људи — посједаше по вијенцу од гумна неки, а неки преда њих на само гумно, простријевши струке и прекрстивши ноге. „Пушите, људи!“ рече Господар, видећи е се снебивају.

право, као и све што из твојијех уста чујемо!“ рекоше људи. „Е, фала ти Господару!“ прихвати сердар, уставши на ноге и скинув капу. „Послушао бих те и да си друкчије рекао, ама би ми тешко било!“ „А као зашто!?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— у Кудиљево да те скудим!; — Шта? — Штакара на две ноге!); ђ) шаљиви говорни изрази (пошалице) — служе за узгредно збијање шале.

Хиљадили се такви јунаци! Б) ШАЉИВИ Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио. Дао ти бог дукат од сто ока, па нити га могао носити ни трошити, већ седео крај њега па просио!

Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка сунцу! Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао

(тј. да се утопи). Траг ти се по злу познавâ! Трње вро, по трњу ’одио! Узма те узела! (да ти се узму и руке и ноге, тј. да се укочиш). У њедра ти се змије легле! У тебе ни пјевало ни плакало!

Два краја и сриједа. — Одговори се у шали кад ко запита: има ли још много неурађено од каква посла. Ево ме на двије ноге као кокот. — Одговори се ономе који пита: где си или како си? Ето, не могу даље од капе!

Тешко томе кога воде, а још горе кога носе. — Одговори у шали онај који се водом понуди. Штакара на двије ноге. — Одговори се у шали ономе који запиткује: шта? 2) ИМИТОВАЊА ПТИЧЈИХ НАПЕВА (ГОВОР ПО МЕЛОДИЈИ) • Видим Тител!

— Сто пута мјери, а једанпут стрижи. — Мери и важи, пак онда кажи. — Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити.

— У убошкој кући и паучина је потребна. — Из празне куће и миши беже. — Врећа празна не може на ноге. — Сиротиња нема сродства. — Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си. — Не тражи смока где није оброка.

— Боље је поштено сакрити, него рђаво приказати. — У лажи је (су) плитко дно (кратке ноге). — Где лаж руча, не вечера. — Лаж добро руча, али зло вечера. — Ако лаж и омркне, али не осване.

— Казао некакав кога су тукли торбом у којој је било камење. Не гледа бог на каљаве ноге, већ на чисто срце. — Казао некакав који је харајући цркву стао каљавим ногама на часну трапезу да дохвати кандило, па

7 Видио Приморац рају ђе бос по снијегу гази, па га упита: — Зашто не навучеш какве старе опанке на ноге? — Рекао ми је ага, кад ове раздерем, да ће ми он нове купити.

ЗМИЈА Приповиједа се да гуја има ноге које само онда покаже кад се у процијепу припече к ватри; али ко их гођ види онај мора умријети.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. 180 15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. 184 16. СУНЧАРЕВА МАЈКА.

Таман кад св. Аранђел корачи једном ногом к Богу на небо, онда ђаво стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ишчупа велики комад меса. Кад св.

“ И тако Бог уреди, те у свију људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина. И тако остане и до данас. Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН.

13. Губицом рије, а г...цом жиле вади. 14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18.

” Онда му ђевојка каже: „Не коље тебе ту ништа, него те ево чоек бије.” Кад Брко то чује, он се тргне и скочи на ноге, а Међедовић већ бацио свој буздован па бјежи преко поља, а Брко се натури за њим.

кад тамо, али во печен, пећка хлеба и аков вина, „ето то му је оброк” рече сестра, а Стојша кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

вина, „ето то му је оброк” рече сестра, а Стојша кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге сестре.

два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, | па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

„ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, | па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Стојша кад то чује, скочи на ноге, па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је већ био у других сестара.

три вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

На свим путевима својим знајте да прави буду путеви ваши и ноге ваше неће се спотицати. Не будите мудри за себе, а бојте се Господа и уклоните се од сваког зла; тада ће исцељење

“ А ја, павши ничице па пречасне ноге његове, са сузама говорах: „Многих и великих дарова насладих се од тебе, блажени господине мој Симеоне!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А тај се појави у најкритичнијем моменту! Тај што сам вам причала, тај профисор! Ноге ми се осекле кад ме запросио! Венчаћемо се петнајстог овог месеца! Нема више треће смене, ево им шипак!

Ујтру да пораниш, а не ко прошли пут! И не мораш одма тап код првог, него мало обиђи, протегли ноге, маниши, кажи киси, кажи увело, буђаво, цењкај се, закерај, зановетај, тако се ушпара, а не од прве на кантар!

Шта ти је реко доктор у капезеу? АНЂЕЛКО: Шта да ми каже кад није ни видо! Ја сам ти ово крио ко гуја ноге! Начујем некако за ту амнестију, а болесног ме, наравно, не би пустили! А ти ме не питаш да л би ја нешто попио?

Па, ако треба и судски, онда и судски! СТАВРА: Кад аванзујеш, све с руке нàруку, а кад зглајзаваш, с ноге нàногу! (Из кухиње улази Скитница) ИКОНИЈА: Шта је, матори, усто си?

ГОСПАВА: Све то споља изгледа фино, даме, господа, деца вуковци, за пример! Даме, могу да замислим! Ноге могу да носе на пошишивање, бркати младежи, физиономије коњске! Трипле фуксетине, само на финији начин.

А онда причо и за све то на станици. Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле! Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете? ИСЛЕДНИК: Ја л овде станује неки Анђелко Ћора?

(Анђелко збуњено устаје, као да ће поћи са Иследником. Затим се нагло отргне, гурне столицу Иследнику под ноге, и појури према вратима. Иследник, кад се прибере, за њим.) ИСЛЕДНИК: Стој, пуцаћу!

Погледај: кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави! ТАНАСКО: Па то је гука са ноге овог овде, што је сарањен! МАНОЈЛО: Раскопчавај се! ТАНАСКО: Ево моје ране, госкапетане!

Пуцали смо колко смо могли, ал џаба, разбуцали нас као бундеву! Ноге су нам висиле по дрвећу, куљала црева из трбуха, главе располућене, Макензен продре пошто смо искрварили! А ујтру?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (спушта се на миндерлук, пружа ноге). СОФИЈА (доноси ципеле и навлачи му их на ноге). ВЕЛА (примиче му софру на којој су већ постављени ибрик с кавом,

ЈОВЧА (спушта се на миндерлук, пружа ноге). СОФИЈА (доноси ципеле и навлачи му их на ноге). ВЕЛА (примиче му софру на којој су већ постављени ибрик с кавом, са шољама, с тацном дувана, и послужењем).

Одмах, на мој трошак. Одмах, или ћу му као врапцу главче... и теби... АНЂА (захвално, хоће да му ноге обгрли): Ох, бато! ЈОВЧА (одбија је): Ћут!

АРСА А шта ћемо сад? МАРИЈА (Томи): Ти, сине, по Богу син да си ми, одмах сутра деда-владики. Падни му пред ноге, стопе да му љубиш, моли, преклињи, да их венча одмах, одмах, преко реда, без реда. Обећај прилог цркви.

ЈОВЧА (натеже ракију, жудно отпија, стреса се; дохвата цигарету и пали, гута дим; пружа ноге те га чивчика изува, допушта да му свлачи горње одело, распасује га; помаже и сам; леже у постељу).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Држећи ме тако протегнута као воловску кожу, једни за руке и за главу, а други за ноге, стаде лупња двоструке камџије по голој кожи.

ли неће, криво и неправедно чини; свет разума и расужденија, којега му је бог дао, угашавајући и највећи божји дар под ноге гажећи.

Тај дан као да су ми ноге крилате биле; код салаша деда мога, спрам Семартону, ту смо после подне починули. Овчари семартонски, од који[х] неки

Колико сам обладан био мојом будаластом светињом; но, овде натура предузме све своје правице и силу, сатре под ноге и у ништа обрати сва моја сујетоумна мечтанија и сујеверје. Дође ми на памет мати моја и мила сестрица моја Јулијанка.

Преподобни Пајсије опере Христу ноге. По млогом разговору отиде Христос; вода с којом су ноге опрате остане у леђену.

Преподобни Пајсије опере Христу ноге. По млогом разговору отиде Христос; вода с којом су ноге опрате остане у леђену. Ето ти однекуда дође ученик Пајсијев, тражи воде да пије. Нејма; похарчена вода.

и душом, после бога који ме је создао, мојему милому народу угодити, обаче не лажући и истину светлу као сунце под ноге бацајући, притворно и лицемерно за атар пишући. А знам да мој поштени и славни српски род то од мене неће ни искати.

Ништа се ту толико не жели него да се о какав камен у мору не лупи, јер не би нам остало ни ноге. Кад би се год пењали уз брдо, онда ти мој прелат чита брзо, брзо, баш као да се с морем утркује; а кад би доле

славољубивога Алцибијада шаље натраг; и на конац, кад упазимо славног Фоциона да сам из бунара воду черпе и себи ноге пере, док му притом жена његова хлеб меси и вечеру готови, а, у исто време, посланици Великог Александра од јутра до

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Осињача прострије „кличано“ ракно. — Та-ко! — рече фратар. — Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге! Та-ко! Е, сад запали свићу!

по-ла-кооо! Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!“ Бакоња стојаше иза фратра. Слушао је он много и много причати о свему што му сад бијаше пред очима,

мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?

установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе не уносе ноге у манастир.

А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца. Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике висине?

— А шта си то ноћас радија, а? — запита га кувар издалека. Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати. — Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати раније, него да ја звоним! — Бо...

Шкељо му поднесе зоб у решету. Три-четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге да се превали, јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.

— Нека те враг носи! — издера се Срдарина... — Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија. Ајде: оп! Букар излетје трупачки и стаде право пред њима. — Браво! — викну први гвардијан пљештући рукама.

Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате! Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!...“ Бакоња се устави крај суда, па гледа себе како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.

Дундак удари у смијех и поврну: — А шта ћу друго, кад оћете да бенетате? Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке... — Јест, Исуса ми! — рече говедар. — Јево и волујског трага!...

Затијем млинар искочи, вичући колико га грло служаше: — ноге!... А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!... Берија! Бее-ри-ја! Амо-те, амо, бее-ри-ја!

Хоће, прионуће својски. Па липо је и то што ће сад бити два фратра мање и што надути Лис износи ноге. Та то је права благодат. Бакоња хоћаше поиграти.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.

Чим завесу макнем: већ на мене слећу Димљиве латице цвета кога нема. Ево бежим кроз њу, из ње, али споро. Мање ми се ноге као у корњаче. Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро.

Потомке давних птица уз ниски облак броде. СИЕНА Још увек сунце сија над Тосканом И ове ноге гле још светом иду: Табани већ су процветали раном. Лик свој сенком цртам и на древном зиду.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож. Пободох се уз последњу реку. Ниједан фењер није ранио ноћ, ниједна лампа.

Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух. Е, нећеш ме сад, кажем гласно и опсујем, јер тако је било кад је у мој шанац на Шуматовцу

није будна дочекала, вратнице му отворила, испрегла стоку и нахранила, њега топлом вечером понудила, обућу му изула, и ноге опрала, као дете сместила у чист кревет, и после га заспалог привијала под мишку.

Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика.

села. надничи и служи. Она се покрену, први пут откако је устала са столице, мало рашири ноге, да буде сигурнија на њима, и одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала на дасци, на

таваницом подрума, Николи су уста пуна пенушавог шапутања, очима се привиђа Симкина млечна нагота, њене босе и пуне ноге додирују Му руке, увлаче се под покривач, и изнад самог чела висе њене дојке и подрхтавају, да се откину као

„Гледај пред ноге и не блени у прозоре!“, строго је прошапутао кад га је ухватио како загледа девојке што кроз прозор истресају ћилиме,

Хлеб му треба. Већ до зоре огњиште ће му се загасити, јер је ноћ кроз оџак провукла хладан патрљак ноге и гази по ватри. — Вретено! Вепар! Изгореше!

Ђорђе се наслони на врата. Кеса је страховито тешка, па му дрхте руке, и леђа, и ноге. Неће, вељда, пас, бројати. Повероваће брату, душманин, злотвор, изелица! — На, изброј! — испружи руку с теретом.

Вукашин устукну корак, срете Ђорђеве очи. Никад! Гута врелу пљувачку, а кеса, бачена, паде пред његове ноге. Он је прескочи и остави за леђима. — Рекао сам ти да нећу да бројим. Јесу ли спремне санке?

И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра. Прави нов или иди у хајдуке! — Полази!

Он их не чује. Опанчар под стечајем тражи само банку, клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из чабра с леандером, а пијани вриште од смеха.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Већ се и сама старица забрину да ће дете остати богаљ, кад на прагу четврте године девојчица стаде на ноге, прохода и поче да расте.

— Ми? Зар не видиш? Па, ми смо Татагина деца, али ником не причај! Годинама она у дрвету урезује наше руке и ноге, и, пошто воли све вас у улици, даје нам ваша лица. Погледај ону малу крај пећи! На кога личи?

Да проси, ипак, није хтео. Има он и руке и ноге, зашто би просио? Нађе дечак две одбачене четке и убрзо се прочу као најбољи чистач обуће у граду, али новац се у њега

Ко зна колико су путовали? Већ се у крпе претворио огртач цара Ферфелина, излизале царичине папуче, натекле ноге јадних принцеза. Шта тек да се каже о дворанима? Ходали су и ходали, док им од глади нису закрчала црева.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под ноге? За трен, све се окренуло наглавце; устаници су га сумњичили као да он није више војвода Стојан Чупић, до устаничких

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не мори. Гледни само, после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке! Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

води бесмртија четиридест хиљадах мостовах, јер житељи неба пространога могу лећет ка огњене муње, могу ходит на ноге лагане, возити се, који хоће, могу на огњеним својим колесницам.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он устаде да би ученици правилно одмерили његов џиновски стас. Тада им испружи стопало своје десне ноге. „Нека тај зид буде толико дебео колико је моје стопало дуго!

Млади сибарићанин ступи пред учитеља и предаде му дугу, фину, пурпурну подвезицу којом је везивао своју обућу за ноге. Питагора премери оком дужину те врпце, па рече: „Одрежите од једне гране право парче, дуго три палца!

То беше Паролос који је, испружен иза једног великог камена, слатко спавао. Дрвени ђон подножице његове десне ноге, са којега је била скинута подвезица, лежао је поред њега у трави. „Е баш је прави сибарићанин!

један од робова положи га попреко својих рамена и повуче једном руком његове предње, а другом руком његове стражње ноге на своје широке груди. У то им се придружи и Хипократес.

Шта се догодило? Иза плота указа се глава неког чудовишта, толико ужасна да им свима ноге претрнуше. Једини Хипократес не изгуби присуство духа. „Не плашите се!“, внкну им он.

Тако се магарац осети слободним, па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови

Било да је дуго путовање на лађи исцрпло његову снагу, било да га је брзи ход од Пиреја преморио, он осети како му ноге отежаше, а дах се заптио.

“ Он се подиже на ноге да се врати у Пиреус. Но пре тога хтеде још да погледа изблиза све ове грађевине које га потсетише на његово ништавило.

Један римски мозаик показује нам како је изгледао тај Архимедов сто. Имао је три ноге и црну камену плочу. Поред њега налазио се један земљани ћуп, напуњен чистим белим песком.

“ Оборене главе изађе Архимедес из краљевог двора. Ноге му клецаху, глава тишташе, а беше велика врућина и оморина.

Погледах га пажљивије. Његова дуга неочешљана коса, његово подбуло меснато лице, његове криве ноге, па и сами његови гестови, његов масан глас и његов акценат, јасно су показивали његово порекло.

Онда га папа посла у изгнанство. Но као што се мачка, како год је бацио, дочека на све четири ноге, тако и наш Георгиус издејствова своје помиловање, врати се у Рим и отвори овде своју школу грчкога језика која се

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја брзо скупих ноге које бејах угодно опружио преко целог седишта, па скромно заузех угао који сам изабрао као најзгоднији и не гледајући

са остатком јела и попушио цигарету, после које смо сви кашљали, човек наслони главу на женино раме, намести угодно ноге између оне прилике што нас је пронашла и мене па се умири, док се жена јуначки напрезала да ревносно издржи огромну

Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час будим се. Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава... као да на њој имам оловну капу која ме притискује и не да ми да мислим.

) Била је прошла поноћ и јасна месечина обасјавала је паланку, нему као сеоско гробље. Он је вукао ноге и сваки час спотицао се о шиљато камење калдрме. — У ногу, друже, у ногу, еј, море, у ногу!

лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам мокре ноге и обућа, а то сам...

благом мартовском сунцу, греју се и пуше десетак просјака у похабаним војничким униформама, слепи или са патрљицама од ноге или руке, истакнутим тако да се виде на први поглед.

у... у главу. И он подиже очи к небу. — Треба се и тамо а... а... а... довијати. Арнаути седе скрстили ноге, пуше и смеју се. И онда поп хоће да исповеди Секулу. Он и то одбија: — Боље стојим код Бога, п... п... по...

Па у памет се... и опет мили колона по један и гази по меком и ситном песку; ноге упадају, мали камичци жуље и вређају рањаве табане, и све је теже вући костуре.

покретом збацују ћебад реконвалесценти, огрћу шињеле на врућа тела, обувају болничке папуче на изнемогле и дрхтаве ноге, и ужагрене, радознале очи опкољавају сестру Степхенсон која се труди да говори њиховим језиком и да их овесели.

Он још гледа [у] монарха као у ретку звер, као у нешто необично. Гледао сам на Крфу: поломе ноге и вратове да виде владаоца и да га поздраве.

А уврнуте су свуда светиљке па чкиље, и ножеви се крвави одмарају што су секли ноге и руке. Само је докторова соба у одвојеном павиљону још осветљена и дежурна міѕѕ Роунд, је код њега.

Свиће... Пораниле неке ноге, пљаскају по барама, напољу, око павиљона, а унутра врућа телеса отпочињу да се протежу по креветима што шкрипе.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

судије који му изриче смртну казну, али слика дједа у спаваћици што пред лицем бизантинске иконице палцем десне ноге чеше лист лијеве, не заборавља се никада.

Онда би му избиле грашке зноја на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила свјесна мисао.

Видио сам његове дуге, нескладне руке и раширене ноге, на којима је набадао као на штакама. У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао рукама и решетао главом.

Бакица би изишла на прозор. Егидио би начас прекинуо, устао на ноге и с церемониозношћу поднапита човјека широким размахом шешира одао пошту баки. — Здраво да сте, Егидио!

Можда је дуго лутао куд га ноге носе премишљајући шта да сад почне и како да изиђе пред очи жени (а има лијепу но опаку жену, црних злих очију и

затекао код жене љубавника, она се разбјеснила као фурија, ружно га изгрдила, треснула га двапут по глави отирачем за ноге, и опет га послала да шета. И он се упутио у то лутање коме више неће бити краја ни конца.

с бизантинском мадоницом пред којом је некад стајао, ноћни човјек, у дугој бијелој кошуљи, и чешкао палцем десне ноге по лијевом листу. Из комоде је ударао јак мирис уситњене лавендуле измијешан с воњем стара чељадета.

истурајући пред собом визиткарту своје провјерене неодољивости, узбацити главу и зналачким оком омјерати женске ноге.

Дјечак се кратко задржао у соби. Замишљам да се и за то вријеме преметао с ноге на ногу и у себи бројио до стотину или до триста, колико је већ унапријед себи одредио да мора најмање остати код

себи самима поставимо под пете педаљ постамента, не преостаје нам него да свима осталима за један педаљ поодсијецамо ноге! А ово код мене — ово је трећи случај: писање као сенилна појава. Ни та појава није тако ријетка.

Газио сам као сомнамбул, ноге су ми упадале у грибље и јазове, око глежања ми се обавијао слак и купина, а из густиша су ненадно преда мном прхала

хип касније, како је осјетио хлад што му почињући од врхова ножних палаца гамиже уз тијело, он се тргне, скочи на ноге. Пада у прах филозофија смирења, и смјеста ниче друга, супротна: живот, живот је све!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.

Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.

— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. «То ћу ја од истине да гладујем данас...

Јес’, ко ће ти сад заспати !« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.

Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.

у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше. Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици.

А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се. Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.

— Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... Станци прекипе. Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се

— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. — Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге. Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.

— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. — Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.

Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им. Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво.

Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи. Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. — Добро дошао, шураче! — вели соколовски цар. — Боље тебе нашао, зете!

Онда цар заповједи дај га преда њ доведу, дочека га на ноге, па се с њиме пољуби и рече му: — Добро дошао, шуро! А тај њему одговори: — Боље тебе нашао, зете!

Кад поспу, ране се саставе, а царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући кад си се смрти избавио.

Пошто дивови заспу, старац сиђе с тавана, уклони смрвљени самар, а он леже на исто мјесто. Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио, стале су му очи од чуда кад угледа старца.

и прикраде ка асталу, па на овом шта нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто, а ону провалу тако зазида да се никако није

провали зид и уђе у собу, те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе те је метне под ноге, а ону бијелу испод ногу више главе, па пође да иде.

Кад везировић поче читати дову, сједне слуга близу њега на један мезар, прекрсти ноге, одријеши полагачице крајеве од јаглука, па стане пијуцкати ракију.

да иде, а царев син за њом устопце, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи, некако јој спадне папуча с десне ноге, и она не имајући кад тражити је, побјегне босонога, а царев син узме јој папучу.

Ту види и старца са оном буквом о бради, па око дјевојака све поскакује с ноге на ногу. Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му изгули сву браду, која остаде

Он сада кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она, кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био.

па му рече: — Кад ти досад ниси ништа научио, нећеш никад ништа ни научити, него иди без трага куд те очи воде и ноге носе.

Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па побјеже из двора.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Плету се венци за јунаке многе, Дижу се ситни, устају незвани; Али ви, дивни, без руке и ноге, Бићете наши јунаци незнани.

Ил' њоме само увијен је живот. 1904. ПОСЕТА Дремеж пао на бол, мисли — жеља нема; Душа као сва у телу; умор стеже Ноге, руке, очи, главу и све дрема; Апатија и клонулост миру теже.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Пола блока иза мене ишао је неки човек који је исто као ја једва чекао да стигне у заклон. Одједном су ми ноге полетеле у ваздух, истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали, мишићи су се згрчили.

После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што она успе да се ишчупа из грмља. На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Мој наступ направио је велики утисак на једног од чиновника који је био без ноге и ослањао се на штаку. Погледао ме је љубазно а очи су му весело блеснуле и обратио ми се на немачком: ”Имао си добар

Швајцарски ветеран који се кретао помоћу штаке због изгубљене ноге у грађанском рату, пажљиво је пратио моје одгоре и увек би климнуо главом када бих тим свој им одговорима добио по

Препоручио ми је како треба да вежбам да бих ојачао ноге за овај алпинистички подухват. Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она

Препоручио ми је како треба да вежбам да бих ојачао ноге за овај алпинистички подухват. Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она

У исто време ноге су им лекле горе-доле као да хоће да из земље испумпају све земаљске радости које се ту налазе за смртног човека.

близу Кориа, својим зимзеленим покривачем био је сведок мојих многочасовних напора да ухватим тај ритам и натерам ноге да му се покоравају.

Руке и ноге биле су му мале и лепо уобличене, а уста одавала утисак добре и племените душе. Говорио је мало, али лепо, а његова

малом Кенигу, делимично и зато, мислим, што га је он подсећао на свога сина Роберта, који је имао деформисане руке и ноге и био погурен, али је зато имао дивну главу као његов славни отац.

Ћипико, Иво - Приповетке

Гради се у нас нова црква. И њега узело на радњу. Хоћеш видјети зла... Једне вечери донијели га кући пребијене ноге. Јад и невоља! — заврши нагло. —Па си га болесна оставила? —Нисам од обијести.

Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге. Чим је заданило и сунце се подигло, било је угодно.

Вејавица, прсак и ветар измењиваху се на махове. Сунца ни за лек. Цела природа тешко је омртвила гњилоћом и каљежом. Ноге су скоро увек мокре. Студена влага увукла се у кости и у мозак.

Толико пута ту је до мора седјела на томе испраноме пијеску, презајући да јој вал, јурећи, не захвати ноге испружене прама мору; дуго би гледала какосе валови натискују, и, пјенушајући се, ударају о хриди, и у пусти простор,

Гледају у мрца, у његове мокре расуте косе, надувено лице, очи упрте у празно, у укочене ноге, око којих скупише се ногавице танких гаћа, и у велике помодреле израњене руке.

Свети кип младићи положише на отар, а док га смјестише, навали чељад да му ноге цјелива. Између првих приступи Жижица и скрушено се поклони, попостане часом, па гледа у кип.

му се, и још скрушеније приступи и, учинивши прије језиком криж на плочи пред олтаром, пољуби га у обје руке и ноге.

требати да ради, него ће се лијено вући селом, зауставиће се под мурвом, одбацујући модрушасте димове и премећући се с ноге на ногу; дуго и дуго разгледаће сеоску чељад што брижна за послом жури.

Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада. Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне. Он полако вуче ногу натраг и вели мирно: „Стани, моје је!

” Сребрни криж сјаји се у сунцу и примиче се окрајку дубраве. Стара Стана чучећи запази га, јави се деци и диже се на ноге... — Нека их,— одговори Марко, не испуствши цуре из руке, ми гледамо нашега посла! — Не, Марко, —моли стара Стана.

Други бог — бог варвара — тога часа јачи је, страшнији је од правога бога. Под његове ноге падају девичанства девица и деце, падају симболи и отајства — молитве, вапај и јаук.

Тако га и тога дана жегло сунце озго, а ,ноге до повише колена мрзле му у живој хладној води. Иза подне довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Не ти је соко на руку. Но ти је прстен на руку. Не дај ме, стара, не дај ме! Паде ми змија на ноге. – Не бој се, душо, не бој се! Не ти је змија на ногам, Но ти су жуте папуче.

дадаисти већ излизану фразу „коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37.

фразу „коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37.

ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37. Прве две разграђују семантику (семантички су неисправне), трећа граматику (граматички је неисправна).

Петровић замењује обичнији глагол (ућу) необичнијим (мицати) и даје две фразе с обрнутим поретком „коњ миче ногама“ и, ноге мичу коња“, од којих другу сматра бољом од прве:, дуго је све тачније и тачније и више приближује сензацију

у маломе опиту указано на могућност замене агенса и пацијенса: место да коњ миче ногама, предност се даје обрнутоме да ноге мичу коња, зато што изазива јачу сензацију.

Најпре разазнајемо синегдоху бедра (место ноге, којима се креће песнички субјект). Затим двоструко унакрсно преношење: журно кретање по друму преноси се на друм,

У песми „Двадесет неприкосновених стихова“, наиме, ноге се чудно називају: „стоваришта друмова“. У њима се, дакле, складиште (склупчавају) друмови које су препешачиле.

А у „Хелиотерапији афазије“ не говори се о јачој, тачнијој сензацији само при обртању фразе „коњ миче ногама“ у „ноге мичу коња“ него и код изокренуте слике света коју наше око види кад се измени уобичајени положај тела.

техничкоме свету, у техничким творевинама свуда налазимо „главе“ и „главице“, „уши“ и „ушице“, „руке“ и „ручице“, „ноге“ и „ножице“, „носове“, „очи“, „чело“, „ход“70. Све су то, дакако, мањевише мртви језички тропи, тј.

пројектовање: због тих техничкомашинских „ручица“ и „ножица“ данас се све чешће драге људске, нарочито дечје, руке и ноге називају рукицама и ногицама.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (не верујући): Ама, цилиндер? МОМАК: Јесте! ЖИВКА: Ју, тако су ми се наједанпут одузеле ноге! Је л' вам то господин казао да му однесете цилиндер? МОМАК: Јесте, он.

Видим ја да то мора да буде, није да не видим, али знате како је... није то лако бацити образ под ноге. НИНКОВИЋ: Како год ви желите. ЖИВКА: Добро. 'Ајде од сутра, рецимо, да почнемо бриџ да учимо.

ЖИВКА: Ама, ко? АНКА: Рака. ЖИВКА: Ама, како да иде, ноге ћу му пребити. Чекај да га ја научим памети. Он мисли да ће му се само на грдњи проћи. Чекај само!... (Одјури.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и бȃата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале [. . .

Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића. Испруживши обе своје ноге и раширивши руке, Исаковичу се чињаше, у полусну, да достиже њима чак под опкопе вароши и до шатора Беренклауових,

кривим ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу. И њој се, као и другима, учини као неко одевено буре, шупље и празно”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Арнаутска оџаклија беше дупке пуна. С десне стране поред огњишта прекрстио ноге Хамза Вукашиновић. ниже њега Дурут и најодабранији Колашинци.

— узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно. Озловљени качар прекрсти поново ноге, наслони мрке гусле и загуђе.

Но баш у том тренутку као бесан скочи на ноге Селман Чибуковић, истрже од певача гусле н крвнички га лупи њима по глави: — Ах, влашка свињо, још има на земљи

На ноге му назули нове црвене јеменије, а на главу натукли фес са бедном чалмицом и још смешнијом кићанком од зелене непредене

На ногама дугачке до колена шарене чарапе и опанци без препле– та, утегнути око ноге пртеним врпцама. Познадох да је Моравац из гиланске околине.

па се задовољно прућили по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри, арнаутски разговор. — Добро вече свима!

Арнаутин се помаче и поп седе на његово место, па позва домаћинова сина да му скине чизме. Онда подви ноге, усправи се господарски, извуче последњу кутију скупих државних цигарета, узе једну за себе а другу баци само домаћину

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Јест’, има нека авет што на нас находи, Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге пута и руке везује И Српству уши глуши да рâзбор не чује.

Што сам данас за вас сновô, Поштовани читаоци, Ја вам желим још и ово: Ајд’ да почнем одоздоле; Ја вам желим ноге лаке, А ногама желим сложне И напредне све кораке.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге. ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо! МИТАР: Но, шта ти је? ЕВИЦА: Ах, мој Василије! И њега је отерала.

МИТАР: Да видим, смем ли ја. ФЕМА: Само је дирни. МИТАР: Само приступи, па ћу ти обадве ноге пребити, несрећо једна. (Отиде.) ФЕМА: Погани паорски род, никад ме неће бог од њега курталисати.

Један има гуке око врата, па мето крогн да заклони своју болест, а други то таки за моду узимају. Један има криве ноге, мора да иј заклони с панталонима; ајде, то је мода.

Краков, Станислав - КРИЛА

прашину и запару промарширалих редова пред собом, квариле су правилност колоне, и неједнаким покретима вукли отежале ноге. Омалени командант са четвртастим, меснатим плећима, окружен штабом на коњима, видео је само оне прве.

— Јеси ли видео како јој се зуби сијали у злату? — Хаљина јој је била црна, и није довољно покривала ни груди ни ноге. — А како је само пољубац бацила. — Браво, Душко. Пољубац куртизанке испраћа те на фронт. Донеће ти срећу.

— Четири драхме, господине официру, — цвилио је мали Грк, и вукао босе ноге кроз прашину покрај уморних војничких редова. А по улици се још ваљале коре, крпе и стаклад разбијених боца.

Војници говоре како анђели смрти лежу уз самртнике. Авијатичар је и крај сломљене ноге био румен и леп дечко. У бару је пијани Шкот са руменим коленима подизао коцкасту сукњицу, и подносио једном

Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина.

Стресао се. Вода је подизала увис дуге маље, од којих му ноге изгледаху као обрасле маховином. Потом се сагињао, и његово се месо од хладноће и стида црвенило.

Хладно је... Правда се себи. Хтео би да задржи дрхтавицу, али му она тресе све мишиће. При прелазу реке ноге је уквасио. — Срамота, могли би војници помислити... Мија се мало подиже. Војници леже као црне трупине по земљи.

Крај реке је нађен свега један полунаги леш војника. Из врпцом притегнутих гаћа вириле су надувене ноге. На грудима је имао крваве проломе. Потпоручника Мију донели су полумртвог на носилима. Имао је кук прострељен.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Вуци ту мрцину одатле, — виче мајор и показује на две белим сукном умотане ноге. Војници одвлаче укочено тело. — Само да нас не нападну док се не утврдимо, — говори мајор Душку, који чучи до њега.

Одједном је свега нестало у црном вихору. Није било ни сандука, ни рупе, ни поручника Луке, који је дотле имао кратке ноге и дебеле прсте. Говорило се да је имао ћемер пун злата око себе.

Прескакали се узани ровови, ноге су упадале у меку земљу, стискале се пушке, није се слушао више фијук ни јаук, јурило се напред.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Сећао се само како се зарио нож у рањено месо ноге и почео да сече, и како је рикнуо од бола, после је ућутао, само су му груди високо скакале и дисао је тешко.

Петровић, Растко - АФРИКА

Залуд га убеђујем да ме ту факт занима. Покаткад вода, којом свакога јутра перу брод, окваси нам потпуно ноге. Тада се седа Вуијевљева коса накостреши од срџбе и он ларма к'о наљућена деца. Читави потопи воде сливају се из пумпи.

То су разни камичци, кожице прашине, коштице, дрвца: ушивена у црвену кожу, обешена о огрлице, о мишице, о босе ноге.

Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је. После ми је било жао што сам то учинио, јер није ујела девојчицу!

Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска. Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге. Долази пред нас и пева уз најневероватније покрете и љубавне погледе, који су све само не пристојни: „О да сам

Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.

За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ.

“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров падне под тежином пантера, да се кроз твој праг провуче питон.

Био сам непријатно изненађен када сам, и против своје воље морао видети колико је тај човек запуштен. Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео.

Мармитон је имао на себи само једну кошуљу одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.

гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу: — Грубијани, дивљаци, гапови, људождери.

се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу: — Грубијани, дивљаци, гапови, људождери.

Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође колајне и ђердан са либричким гри–гриима.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

више личи крпежи: Да л’ опаљени ветром образи, Које су некад црне богиње Арапском шаром грозно шарале, Ил’ руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с грбине, Као тескера турских мурови, По тихом ветру лако играју...

ИСАК: Место прозора, уске мазгале Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге скљештене, А суве руке беше скрстио На тврде кости свога колена; Глава клонула...

ХАСАН (у себи): Сам ђаво да је У црном мозгу о том мислио, Подлије ништа не би створио... (Гласно.) На ноге, брзо!... За њима сад, Докле се вуци нису спремили!... (Сви одлазе, Хасан остаје напослетку.

ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту Двокраког папка танке ножице Од

Хајд’ сад, на ноге! (Један сељак из околине улази.) СЕЉАК: У гори сам био, дрва носећи... ГЛАВАШ: Ах, брже!... Свршуј!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Не знам како је стајало са г. Караџићевим срцем, али ноге су се поводиле. Поред њега је као сенка ишао његов млади нећак.

низ брдо наилазили смо на рањенике где их вуку на уским малим Тезгама, тако, да су само леђа на дасци, а глава, руке и ноге климатају преко малих носила, а при сваком покрету шибају млазеви крви из отворених рана.

граната испразнила своју страшну утробу зијају на све стране; понеке су пуне крви, око њих одваљене руке, одбијене ноге, рашчупане људске утробе, раздробљене главе, грдно накажени трупови. Опет даље, опет даље.

Колико ли их овде лежи? Ништа се не познаје, ни главе, ни руке, ни ноге; ужасне гранате направиле су од све га грозну, крваву кашу.

Свуд унаоколо око ватре угарци од догорелих људских трупова; печене ноге, руке, главе. Што је било насред ватре — изгорело, што је било око крајева — само нагорело.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ој, пепеле, добро моје! XИX Ево њена марамица, Ево књига драга, Ево њена подножница, Гле ноге јој трага! Све остало као нека Увреда голема, Пак ми виче: Ту смо, ту смо — Ал’ ње нема, нема.

“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе! Болове оне, И јаде големе, Које си ми дао, За часак један Под ноге сам мето, На њих сам стао. Тако се дигох И — до тебе стигох.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Каже да је официр. Такав нам баш и треба. Умирили смо га и понудили цигаретама. Био је рањен у обе ноге на неколико места. Свукли смо га и превили му ране.

Прекаљени су то борци. А спавају као зечеви. Истина, пуцањ пушака их не буди. Али на најмањи додир руке или ноге, скачу одмах. Команданта сам нашао у једној проширеној рупи где седи са ордонансима.

Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле. Војници често устају, трупну неколико пута ногама, па се одмах спусте у ров.

Вредно је било погинути за тога човека. То, истина, кажем сада. Али онда поглед ми је случајно пао на прљаве ноге, па се та слика веза са представом једнога леша чије су ноге биле исто овако блатњаве, и наједном сам осетио неко

Али онда поглед ми је случајно пао на прљаве ноге, па се та слика веза са представом једнога леша чије су ноге биле исто овако блатњаве, и наједном сам осетио неко узнемирење.

Несвесно сам подавио ноге испод себе, не би ли ишчезла непријатна визија, а с њом и црне слутње. Тада сам се наједном сетио баш оне змије.

Као хтео бих да идем, и то напред. Али ме нека сила прикива за земљу и као да ми вуче ноге наниже. Окретох се уназад... Наступао је други стрељачки строј. Бугари пренеше ватру на њих, преко моје главе.

Она се ту сломила... Али је ипак успела да ту аждају прилепи за земљу, и да јој спута ноге и реп. Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да јој дотуче и оне две главе. Онда сте пристигли вас двојица.

Онда сте пристигли вас двојица. Мислим на четнички одред и седми пук. Док су Дринци држали аждајине ноге и реп, ви сте кидисали на оне главе, из којих је сада сукљао још жешћи пламени бес...

Сећам се једнога примера. Почели су да их закопавају, па су их напослетку оставили полуоткривене. У једних вире ноге, у других руке, или искежена глава. А мало даље из једне рупе помаљају се коњске копите. Покрај људи, животиње.

Тргао сам се. Около не беше никога сем мртвих Бугара. Иза мене спавао је поднаредник. Дохватио сам га за ноге, и викнуо на њега зашто ме није пробудио. Али и он је био исто тако преморен као и ја.

Нагазио сам на неки муљ, одакле једва ноге извлачим. Напрегох снагу, још мало, већ сам на обали, и падох на песак. Увиђам да се одиграва нешто страшно, и ја

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже. Баци ногу преко ноге, гледи на стране, Сад прекрсти, сад извија, сада устане, Хитрим оком нуди

Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже. Баци ногу преко ноге, гледи на стране, Сад прекрсти, сад извија, сада устане, Хитрим оком нуди ко год да стане.

Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже. Жалосни се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено

Ви мојим речма серца отвористе: Јуначке хитро скачете на ноге. Да, тако треба, лозо славних! Лавови рађају равне себи.

Достићи наравне врх висине, красоте, мож'ш! Кога су бози узвисити ради, том мећу пред ноге Силних препјатствија тму. Расте победивши ту. Славе се храм из препона диже.

Момчад млада разиграна Да покида лаке ноге, А девојке подскакују Да ји мило погледати. Све играју за ремеке, Ал’ ји једно надиграло Момче младо голобрадо.

Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да поломе Од играња лаке ноге. Светло сунце похитало, Брже дошло на заходак, Јошт се брже мрак расуо, И месец се указао.

Туд ли шибате? Стари се не хвата миш том мишоловком, децо! Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет.

Туд ли шибате? Стари се не хвата миш том мишоловком, децо! Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет. Ја ћу да седнем ту и чекам докле не дође Амо по мене која, па ма и омрк’о ту.

Кад ли рука руку додирне, све стреса се тело, Свака задршће жила, ноге с’ одсеку таки. Стегло с’ грло, па не мо’ш за живу главу говорит, А у тишини жеља само све већма бубри.

Од облака руно носе И од звезда пас имају, Груди наге, ноге босе, Путницима вак’ певају: ПРЕДЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче! Кад мудрујеш, Тад лудујеш!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Баца јој пред ноге донесене дарове.) Ево! И узми, наша несрећо! Еј, брате, никад нисам мислио Да ћеју нам се и соколови У мучном

Ја сам муслиман! А и како бих Србом постао Кад су ми деца Турци рођени?... На ноге, децо!... Хајд’ на ђауре!... (Исукавши нож, спрема се да одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Хајд’ мајци сад!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— викну Лујо, као изван себе. Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно колено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. — Не дајте, људи, нагрди вола! — узвикну преплашено кнез.

— Бог добро дао, оци наши ду'овни! — одазваше се сви и поскакаше на ноге. — Ракијо мајко! — прошапта неко у мраку. — Ама, ви се нешто заговорили о Симеуну и о старим калуђерима, па чусмо...

Вришти ђогин пода мном кô царски ат, гризе ђем и разбацује пјену, пропиње се на предње ноге, а из стражњи' прште варнице кô небеске свјетлице.

Вришти ат пода мном, баца пјену, пропиње се на предње ноге, а испод њег' сијевају варнице кô небесне свјетлице. А кад вркне кроз ноздрве — море бити да ми нећете вјеровати — а

“ ,,Па видиш, жено да сам пошô.“ „Како ти идеш суду?“ „Па идем кô и остали свијет, на двије ноге. „Добро, каже, ама јеси ли ти средио у глави како ћеш тог јолпаза тужити?“ „Јесам. Тужићу га што се даље и теже море.

полети једном прозору, сад другом, сад се затрчи под један сто, сад под други; сад опет полети вратима, сад опет међу ноге.)... Ето га управ међу краке! Чувај се, господине!

— одавно борија — труба бркљачити — мрмљати брњаш — коњ који има белу пегу на њушци букагије — негве, окови за ноге букати — мукати, рикати бурунтија — писмена заповест, указ вакасуз — невреме, незгодно доба, у невреме вакат —

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне жиле — оков самртничких уза. * Уцвала је лоза, миришу девојке, Црвене се тела, блеште

Животе, животе, на ме пада слана! Рањаве ми ноге од трчања бриде: Јурила сам као да сам с ума сишла И тражила жене које још се стиде.

Нека урла Кербер! Цепте трске многе; Ми у белом руху кô афрички жреци Грехом новом Јуди опраћемо ноге. (Без датума) XЛИ СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА О, грешио сам свих грехова седам, Гордост и гнев ми задаваху ране.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте, господо, „строго поверљиво”. Тасо, ево ти овде пред свима кажем: да ћу ти ноге пребити ако одавде зађеш по чаршији и истртљаш шта си прочитао. ТАСА: А!... Господин-капетане!...

Па онда, место да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге, а ти: „Душо моја, жића млађанога”, један, два!... Има ли још што, господине Вићо?

Дај овамо! (Шчепа му. Јоса се повлачи. Нервозно отвара и чита потпис.) Министар!... Ух, пресекоше ми се ноге! (Клоне у столицу.) Ја не смем да је читам. Читај ти, господин-Жико! (Даје му.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1856. СТАЗЕ Две преда мном стазе стоје: Једна с цвећем, друга с трњем; Гвоздене су ноге моје — Идем трњу да се врнем.

зелене траве и свакаке шаре, Да себи домами уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти испира, Ветрови ти тихи лепи мирис дају, Заслађене хране горком уздисају...

Можете л’ ме, ноге, бар донде понети? Ено ми дворишта, ено дворских врата, Примиће ме у двор, страна, непозната; Одмор ће ми дати, то

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води. Чак је и увећао. Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање,

Он је ишао. И чак као охрабрен умирен услед ове самоће. Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне. На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!

И оде. Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!

В Колико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак. Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

К. је лек од дечје болести буба (»кад дете често чеше ноге, кад су му хладне уши, а глава врела«): три пута по девет зрна к. стуца се и детету саспе у нос (СЕЗ, 14, 128).

, 366): пије се у води код болести стомака (СЕЗ, 14, 225); посипају се њиме ноге кад се много зноје (СЕЗ, 19, 237). Кађење болесника често се врши на л. жару (нпр. ЗНЖОЈС, 14, 63). Тејом од л.

има, можда, и босански обичај да се на Јовандан веже свима у кући црвена свила и златни конци око десне руке и леве ноге, па се то носи до Петровдана, и онда скине и метне на р., где остаје преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 662). Р.

младожења баци према тасту, проводаџија је баци под девојачке ноге, младожења је дохвати, ташта је поспе ракијом, и после тога та ј.

Дебела је »као рука и мека«, »на њој се распознају делови, као глава, врат, руке, ноге, очи«, понекад »личи на човека с децом«, па је зато овде зову: расков с̓ с децу, али не расте осим у Заплању, где »се

Тако се уради трипут. Том водом запоји се болесник и умије њом ноге, руке и лице, па се после све проспе на раскршће« (СЕЗ, 61, 1949, 218).

Ћипико, Иво - Пауци

Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и волови повукоше. Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се уза њу као да је хоће да

Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.

И већ једва истеже ноге и даље пропада, али ипак, рекао би, снага га не издаје: близу је краја, изићи ће... Кад изненада упаде дубоко у

Изиђе и жупник, а уто заслави и подне. Иво га , угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге. Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу.

— Ништа! — Ни мало дрв'? — Мокра су ... — Добро, — рече господар. Сит сам те... Дпђи учинит' конат, па пут под ноге! Ма одмах сад! — настави жешће. — Господар сте! — отсијече слуга. А господар пође у дућан и преврташе по књизи.

Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Видео је њихове босе ноге како мрсе травке и цветове на ливади. Онда га је спазила главна међу вилама, долетела му у загрљај, дала му се,

Нека је имала кварне зубе, друга је била здепаста, трећа је имала кратке ноге, четврта је била мршава. И тако редом.

наслухивати каква је њена лепота, али очи ипак не говоре мушкарцу ништа, не кажу какве су сисице, каква бедра, врат и ноге. Око тога сам се цело поподне гложио с Пипцем и Кирчом.

Вуку за собом тешке преморене ноге, поспани и невољни. Пустош је оставила за собом ова проклета и благословена вода, Морава — мучитељка и хранитељка

Шапеља за њом као усопљени товљеник, размеће ноге лево-десно као да се огузо. Нешто мумла. Зној му се цеди низ дебело лице у неколико танких браздица и спаја се у бори

Мантија му је била одсечена до пупка. Доле је био го, и ја сам могао да видим његове дуге, венама испреплетане ноге и његове спарушене гњати.

се гласно договарају, учинило ми се чак и да се препиру око неког стопала, један је тврдио како је то део Пиогузове ноге а други да је припадало Петру Мрсу.

Остали који су имали срећу да се при паду дочекају на ноге одвукли су се у жбуње, храмљући. Битка је била добијена, али не због тих неколико побијених нападача, него што нам је

Он се узјогунио, говорећи да је болестан толико да га ноге уопште не држе. Жалио се на вртоглавицу, на грчеве у трбуху и пробаде у крстима. Знао сам да лаже.

Обећао је да ће ћутати. Отићи ћу госпи. Пресамитићу се као покајник. Гледаћу скрушено пред ноге. Рећи ћу јој да се не брине, да је видар њенога мужа здрав и жив, да му је пријатно. Ради свој посао.

Зачас је Дадара био пробуђен, тишином ноћи је урликнуо звук рога, поскакали су на ноге буновни војници. Згомилали се уз степенице на бедем, сударали су се у мраку, галамили, звекетали оружјем.

на некакву давалицу која га је вероватно подстакла, пришао јој је, и пошто је место било згодно и заклонито, дигао јој ноге и обавио посао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду,

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Пророк је, у гневу своме, вихором засуо стазе, Да моје уморне ноге по вечној пустињи газе. ИИИ ОБЛАЦИМА Облаци, облаци одакле летите По лазуру чистом, без пута и стазе, По бескрајном

Мој кочијаш стари Устави кола баш на месту томе, Да растурене понамешта ствари; А ја се сиђем да исправим ноге, И бедни стомак од труцњаве многе. 7. И видим плочу.

Пастири дањују лети и састају се оде: Седну, подвију ноге и онда разговор воде О стоци, времену, храни, ил' говорљив какав чича По вас дан шарене бајке о даљним земљама прича.

А затим истресе многе, Док га издаде говор, а онда и саме ноге, Па пође кметовој кући. Кметица била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А вредне редуше, опет, у

Кмет, опет, подигô губер, од жеге ваљада многе, Па слатко, спокојно сања, а зефир хлади му ноге... Амор се над њима наже.

И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи. „Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.

А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и звезде гаснуше редом. 4. У рâни освитак зоре Звездана на ноге уста, И свиње погони тада у поља влажна и пуста, А уз пут и Кићу срете.

А Кића чопоре пусти, Подви лагано ноге и крај ње тихо се спусти, И мирно звиждати стаде. Пред њима бисерна река, Кроз зору црквени тороњ светли се издалека.

Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге скочи И зглади витице руком... „Погледај“, рече му, „само!“ и пружи пут села руку.

А ћата, међутим, збуњен, још кроз ноћ пољаном оде, Ишô је где ноге хоће и куда очи га воде, Бежô је од самог себе. У души гризô се тиме: Откуда кмет да дозна, а још се тукао с њиме!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Но кад се приближих Партенону и упрех очи у њега, промени се израз мога лица, ноге ми клецнуше, ја седох на један од претурених тесаних каменова, а сузе ми ударише на очи. Дуго сам седео онде.

“ Он седе поново на клупу, осећајући да су му ноге утрнуле од узбуђења, прибра се и поче даље да размишља. „Да, оне су паралелне!

Иначе не вреди. Има додуше таквих научника којима дух има добро развијене ноге, може да хода дуго и далеко, а да се не замори, али ће проћи на два корака поред џбуна где се крије дивљач и неће је

После треће луле и четврте каве диже се мој спри на ноге и протегли се. То сам јасно осетио јасније када је застригао ушима и затреперио ноздрвама. Нањушио је опет дивљач!

Побратим Кеплеров лежи већ опружен под столом. Кеплер покушава узалудно да га дигне на ноге. Онај му, у осталом, рече да се на патосу дивно осећа. И Тихо је добро повукао; лице му се зацрвенило, очи исколачиле.

Једна мисао кресну ми кроз главу. Скочих на ноге, отворих кофер и извукох са његова дна један жути портфеј. У њему су стојале моје већ штампане или тек започете радње

Ово последње осећамо већ и сувише јасно. Наши покрети постали су плашљиви, а гести светитељски. Неопрезан покрет ноге бацио би нас до таванице, и зато је ова, за сваки случај, обложена меким душеком.

Замислите, дакле, драга моја играчице, да сте Ви Земља, а ја Месец. Уздигните се на вршак Ваше ноге и окрећите се као балерина, а ја ћу за то време да обигравам око Вас једну козачку игру, окренут увек према Вама, не

Наше ноге додирују већ облаке, и сада ћемо ући у њих саме, у густу водену пару. Зато морам да скинем. са Вас Ваш огртач.

- Шта је ово? Мени хуји олуја у глави, крвне жиле бију као маљеви, нестаје ми даха. Ви бледите, драга пријатељице, ноге Вам клецају - клонули сте сасвим... Полуонесвешћену, ја Вас носим, у наручју, на нашу Земљу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

да сам мислио да је то рука сина мога чивчије, а не рука мога свештеника, духовника, Бога мога, ох, и сада, дедо, ноге ми клецају. СВИ И мен, и мен!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једног дана заподену се теориски разговор у шнајдерници. Костица, други калфица, док ћута, ћута. Па онда утури ноге у ципеле, устаде, и поче: „Панталоне, мајсторе, то је тешка ствар. Ено, погледајте оне официре што иду тако прекопута.

— „Ако и то не поједу доктори.” Пре две године Сека се била разболела од отока у колену једне ноге. Оздравила је, али је нога остала са смањеном моћи.

Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца. Квасио је светом водом и очи и уши и срце и ноге и руке. То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио.

” Увече попије само теглу млека, и у девет сати спава. А сутра, с петловима на ноге. Сиђе у авлију, у доњу кућу, где се хлеб меси и где млађи спавају, ту јој испеку комад меса, донесу салату, само мало

Имање је почела да обилази све више и више госпа Нола. Малчице су као узеле ноге да издају гос-Тошу. Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не избија из куће и

Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину! Бежала сам као да имам четири ноге. Али стигао би ме сигурно, да га нису она разбијена кола лупала по ногама.

Ход је имала необично леп, лепе ноге и леп корак. Црквењаков син, дечко, Марко Поповић, који се сам прозвао Срба, необично леп и бистар, али напуштен и

Ишла је по жици, уф, не умем вам испричати. Сукњица кратка, довде, и цакли се као сунце, а ноге, их... Шта се ти мргодиш, баба Като? ти то не разумеш! — А ти разумеш, срам те било, балавац!

Али да већ види девојачке ноге, то госпа Нола није знала. Замислила се. — Истина је, моја Јулица хода као вила. Кад се обуче, лутка...

Које чудо онда што је Срба пре времена почео да гледа ноге циркуским играчицама... Као што се каже да плодној и широко пространој реци Нилу нико не зна изворе, тако се никада

— Горуштина, залепио ми се језик за непце; а на руке, ноге и главу ми се наставио бол, да већ у кревет овај не могу да станем.

— Гле чуда! само неко време што нисам радила, и мало се понеговала, па колика разлика. Друга жена... Лице, ноге, руке све је друкчије.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Ово је за Романа био глас анђела, и не чекајући да се свештеник по обичају заплаче, ђипи на ноге, отиде у шталу и апострофирајући коња, обзнани му да ће заједно путовати.

рукама усиљавају се мртваца представљати, други упражњавају се очима нигда не трепћати, гдикоји најпосле кроз руке или ноге, или другу какову част тела дају трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и истине ради, која је једино

Спочетка помисли овај да је какав дивљи мачак који се на две ноге к њему приближује, но замало се увери да је то Адамов потомак, и обрадује се надеждом да ће га бар знати куд треба

Његов је возраст управо четири стопе износио, од који једна ноге, две труп и једна главу сочињаваше. Његова су плећа била широка и мужествена, и будући да је врат пократак имао, то се

Ако су његове ноге односително и кратке биле, и при том на подобије левче устројене, то су оне опет тако биле замашне да су осталу машину

Е, зар се, опет, све велике удају? Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?

полуга с ослонцем на осовини спољне стране колског точка, која подупире бочне лесе колског сандука (Игњатовић: »а ноге врло кратке, угнуте као левче«) ЛЕП — малтер, жбука ЛОЗУНГ (нем.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Једном чак мал' ми се није десило да ми пребију обе ноге, али не у тежњи да се задовоље моје литерарне амбиције. Још једна узгредна напомена.

Но важније него то је да сам ја, после првих зуба, на крају прве године, већ стао на своје ноге и проходао. Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке.

Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке. Веле: да би се стало на две ноге, потребно је најпре ићи на четири или, другим речима, да би се човек у животу могао исправити, потребно је најпре да

И када сам се једнога дана нашао сам у соби, извео сам праву вартоломејску ноћ. Пооткидао сам им главе, ноге, руке, почупао косе, поцепао одела и, уопште, извео крвопролиће достојно једног крволочног пивара Сантера или

И одмах ми сину сретна мисао кроз главу, па се отиснух низ улицу, све скачући с ноге на ногу; долетех весео и усхићен оцу и мајци, изљубих им руке и узвикнух: — Положио сам, одлично сам положио!

— Јесам, господине! — Јеси ли је упамтио? — Јесам! — Је л' има овако: горе главу, доле реп, а са стране четири ноге, две унапред пружене а две уназад? — Јесте. — Ето овако!

— и напише кредом на табли слово Ж, које нам је у томе часу одиста свима изгледало као жаба са главом, репом и четири ноге. И одиста, ми смо на тај начин слово ж добро упамтили.

Имао је кратке и танке ноге а изнад ових трбух, груди и глава, сливени једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло уна

света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на ивицу, спустио ноге у ништа и задовољно пљуцкао у то ништа.

Тако, на пример, из зоологије сам изнео као поуздано знање: да човек има две ноге а животиња четири, што ипак не значи да је ћуран човек.

је крупан; кошчат, узнетих рамена и унапред опуштених дугачких руку, те је изгледало као да је досада ишао на четири ноге и малочас се пропео.

одакле ће нас пустити те ћемо неколико година трчати ка стубу, заплићући се, падајући, преврћући се, ломећи успут ноге, руке и ребра или остајући насред пута онесвешћени од исцрпљености снаге?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тресну, урликну. Тама... понор... Гр-р-р-ру! Ала у ушима пишти. Или је то јаук. Гр-р-ру! Неко стење. Али шта ми то ноге притискује? Гру! Гр-ру! Гр-р-ру! Мајко моја! Као да се брдо свалило. Рањен?!... Напрежем свест. Отварам нагло очи.

Сад се налазимо пред одсудним часом. А још ако их и сретнемо уз пут. Стегох дизгине и завукох ноге у узенгије, као да ћу сада полетети. Покушавао сам овлаш да се утешим, како сам некада био у тежем положају.

На овим положајима јужна војска је сачекивала северну и обично је до ноге тукла. А сада смо, у пуној збили, ми јужна војска, која брани баш багрданске положаје.

Али када сам преломио неколико штапова и потегао револвер, све је скочило на ноге јуначке. — А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике. Стиже нас и потпоручник Живадин.

Рукави шињела се замрзли, те не смемо руке савијати, јер се материја ломи као да је од картона. Лука скакуће с ноге на ногу, па нам вели да сада личимо на балерине.

Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона... А ти знаш њега... Он је у стању да дигне на ноге целу батерију за неки мали каишић, а тек замисли сад... У питању је био коњ!... Позвао је одмах сва три командира.

Али баш покрај пута лежао је телефонист Милија. Глава му готово у бари. Један га дохвати за ноге да га извуче, али он јекну: „Убијте ме... убијте.“ — Понесите га! — довикнух, па га и ја дохватих за једну руку.

Онај мали Арнаутин принесе суд са водом. Стари скиде кондуре и у присуству нашем поче да пере ноге... Најзад опра и руке. Потом застре једно ћилимче, клече, па састави шаке и принесе челу шапућући нешто.

А између коњских копита се набио снег, и коњи као да газе на гигаљама, те им војници непрестано задижу ноге, и избацују ледењак дрвеним клиновима. На великој висини смо и све нам се чини да је овде и дан дужи.

Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу. Поручник Бранко скинуо чизме и суши ноге. Потпуковник Петар отворио сандук и нешто тражи. Најзад, ускликну од среће.

Мој посилни бацио шаторско крило на грање и покрива ме ћебетом. Окренуо сам главу ватри, али ноге ми се укочиле. Онда се дижем и мењам положај. Изгледа ми да глава лакше подноси хладноћу.

Али ипак, да се исеку празни џакови и коњима увежу ноге... Кад је понестало џакова, војници су увијали ноге коња свакојаким крпама, својим марамама, башликама, а један скинуо

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

О једну једину крушку у шљиваку, И ветар ће му њихати ноге у мраку, Збогом! њему је добро и да се обеси У зрелом неком воћњаку Сред мрака Без зрака, Замро.

Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо спустити нашу душу на конопчету да измеримо размак између нас, неба и земље, Сад ћемо покушати

Људи без једне ноге и жене без пола главе Сићи ће да пољем за плугом пођу У зеленкастим одећама, у црвенкастим чакширама, За плавкастим

У мислима, све девојке оплођене Већ рађају јунаке, И ноге су јаке У сваке младе жене. Купало, убави деран, пролеће, Са звеком ратном и смехом у моје срце слеће деран.

У мислима сад свуда поздрављају јунаке, А ноге у жена јаке; Пред њима радосно мре се: Младачке и ускочке главе врбови венци ресе. Купало, прекрасни несташко пролеће.

између две железничке станице; На прозору саксија с три цвета, лице неке старице, На пољани из амрела извиру четири ноге голе...

О, толико варница, Кроз полудели подмлађени млечни пут; Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли врту султанске

Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра, Ноћ руковања! Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова. Једном вишом вољом ја стављам ова слова: Ноћ новога завета: Зато те ноћас ја обзнањујем толико и

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му цепа као свилу, крв тече. — Ах, проклетнице!

На врху Сребрне Горе Цвет га чека, нема он времена за приче. Али, умориле му се руке и ноге, жедан је: могао би поток да попије, а нигде ни човека, ни звери. Чак се и ветар ућутао.

Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно одмахну главом, и закорачи преко ивице неба.

Како и да одбрани? Птице имају крила, а дечаци лаке и хитре ноге. Такве је, некад, и сам имао. Мислио Старац, премишљао шта да ради. Мисли су му као бумбари у пролеће зундарале.

Старац Страшилу направи главу, стави на њу шешир који је сто летњих жега издржао, на леђа кабаницу, а на кракате ноге рибарске гаће. Тако насред бостаништа ниче чувар, чудо големо!

« помисли Варалица. А и како би? Јецало је камење око њега, а Месец већ свијао лук. Осети Варалица како краћају ноге под њим, али назад се није могло. Вештице би га зачас откриле, јер је ветар дувао са запада.

— питају га углас, моле. — Да ме проведете крај беле змије, док гутљај живе воде узмем после идите куда вас ноге носе! — осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице?

— Сад узмицања нема! — нареди себи, а ноге му дрхте. — Пропашћеш, будало! Самога си себе преварио! — трже се Варалица: змија се у девојку претварала.

погледа људе око себе, не схватајући зашто му се смеју у лице, све док једна суседа не рече: — 3ар не видиш да једва ноге вучеш? Тешко да ћеш и пред својом кућом почистити!

— На овом проклетом песку орао не орао — само чкаљ и трн расту! — Одједном му се учини како му пут сам под ноге долази и у даљину зове. Али, кад се одлучио да пође — поче га хватати туга за мајком и за домом.

Саже се, узе је и пребаци себи преко леђа. Али, тек што то учини — осети како му крзно уз кожу приања, ноге му се скраћују, а тело мења. — Гле, моја изгубљена овца! — чу Старчев глас иза самих својих леђа.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

И, ако она неће, ти — силом! Ако жива неће — мртву, па у кола и у Бању! САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то, газдо! Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало...

Код тебе! Зар само код тебе? и само хаџију, оца твога и мајку твоју да дворим и да служим? Да пред њима клечим и ноге да им перем? Из собе да не изиђем, већ само да седим, ћутим, трпим? (Изван себе.) Ох!

Руку, ногу (љуби га у руке, сагиње се и грли му колена.) МИТКА (зауставља је): Не! КОШТАНА (трудећи се да му ноге целива): Ако! Само ме ти не дај, па и земљу где ти ступнеш и то ћу да целивам. (Очајно.) Не дај ме, слатки газдо!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1918. РУЧАК У издртом сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу лука уза њ слатко смочи.

Сребрн се блесак просипа са косе, Набрекле дршћу на мишици жиле, И житом шушти корак ноге босе. Већ грабље грабе и дижу се виле — Са навиљцима злата изнад чела Ступају цуре.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Уме да се преруши у слаботињу: да се згури као кукавица и да натера ђогата да рамље у три ноге. А као мамац носи на глави златно перо. Зар може насилник да прође поред таквог јадника и да га не опљачка?

сва у црном (црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге до колена. Ове слике су поређане по јачини: у ноћи бело изгледа сабласније од црнога, а прегореле ноге до колена (тј.

Ове слике су поређане по јачини: у ноћи бело изгледа сабласније од црнога, а прегореле ноге до колена (тј. у доколеницама ватрене боје) делују импресивније него и једно и друго — као жарки симболи паликућа.

по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин

Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена, замрзнуо језик у вилице. Токе разби, срце му расече. Турски коњи ноге искидаше шетајући јутром и вечером. У општа места иду и описи одела, оружја, опремања коња, мегдана, бојева, лепоте.

злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н челенке, један калпак, девет

се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило

Погледајте само завршне стихове ове последње песме: „Не лудујте, Турци Лијевњани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не

Откуд књига, ако бога знадеш!“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора мога: стара ми је на умору

кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати

по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин

Кад зачуше девет Југовића, поскочише на ноге лагане, потегоше маче коврдине — да погубе цара у столици. Моли им се стари Југ Богдане: „Нете, синци, ако бога знате!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

не знаш али нешто јесте У заседи иза петнаесте Па се очи нађу на мукама Заборавиш куда са рукама Нигде мира да се ноге сместе У заседи иза петнаесте Никад није рано да се сазна Да је прва љубав непролазна Љубав чека пожурите где сте

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове? Дуге ноге брзо су донијеле дјечака до једне мање заравни усред Гаја.

— Од тебе сам научио, Стриче — насмија се путник с букве. — Ех, још само да имам тако дугачке ноге и руке као ти, па да могу обухватити свако стабло.

вијест о надимку „Паприка“стигла негдје до средине разреда, нови учитељ примијети како се ђаци сашаптавају, па опружи ноге и брзо допаде до њих. — Шта ви ту шапћете, а?!

Док је страшни учитељ прилазио посљедњој клупи, Стриц је осјећао како му се његове дуге ноге све више дрвене од страха као да се претварају у два обична букова штапа.

Еј ти дугачки — викну он на укоченог Стрица — брзо донеси једну добру шибу! Саме од себе пружише се Стричеве ноге-дрвенлије и зачас изнесоше дјечака напоље из разреда.

— Не, не, ни тај нећу! Нечим сличним вијали су ме око цркве кад сам скидао врапчија гнијезда. Све су ми ноге биле модре. Одлучио се најзад за једну потпуно суву младицу.

и управ кад су пролазили покрај густа љескова жбуна обавијена дивљом лозом, једна од њих преплашено врисну: — Јао, ноге! Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту.

Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту. Из ћубаста жбуна заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати прстима, а затим и читавим табанима.

— Е, сад је све готово! Да је био дан, испод тога огромног товара, видјеле би се само магарчеве ноге, дио њушке и једно уво које је вирило кроз рупу на географској карти, и то баш негдје између Бихаћа и Травника.

Мачку одумријеше ноге. — Вук! Доручкује или магарца или Стрица. Како би сад Мачак радо стругнуо, кад би само владао ногама!

Какве, врага, крушке, кад је над њим буква! А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена! Шта је сад то?

— А зар сам ја магарац? — побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Умље вам избистрите, памет раширите, уши отворите, свест к овом прегните, на ноге се оприте, који но хоћете и ради сте ову словесну част себи примати...

Нека нам да, ако н блудним синовом, на наш прст прстен и обућу нам на ноге, ако и нисмо подносили прекодна тегобе и од сунца пече! КАНО ГРОБ ОТВОРИХ МОЈЕ ГРЛО Ти си небесни хлебац, — живи нас!

Не пољубих Христове ноге, ни их с миризмом помазах, а моја су се безакоња преумножила више неголи колико ми је власи на мојој глави.

Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину! Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у

Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину! Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у вечни огањ.

Не могу се доумити томе послу, слатки Исусе! Не могу тужна прежељно чедо гледати, твоје пречисте руке и ноге приковате за дрво!

злотворе којино на нас мрзе и злобе нам, носећи се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем борављењу, каконо се свагдар о томе молимо, уздајући се божијој помоћи.

А да с којим ли руками прикосну се нетленому ти телу? С којима устнама да целују твоје ноге, од којих но тутњење, глас, преплаши прво у рају праматер Еву?

Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране остар. Ноге ка ступци од чисте мједи блистају се, Глас му је говорљив тако чувен Кано кад многе воде големе с брда хукте.

И у десној му руци држаше седам звезда. Кад то смотре Јоан, Паде му пред ноге на земљу Од страха кано мртав. Метну они чудни човек на њега Своју десну руку и рече му: »Устани, не бој се, ја сам

А и сам Бог сврха горе стајаше на њима. Тим плахо се Јаков прену из сна, скочи ома на ноге пронеразен, те рече: »О, међер, Бог је на овоме месту и ово су овде врата небесна!

Мало почас, опет изнова духну на њих врућ ветар и тим часом сви оживеше, те здрави и читави ђипише на ноге. Учини се голем табор од оних људи. ЈОАНАТАНОВ МЕД Тако је и Саул, први цар израиљски, без пожаљења прави суд чинио.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном

почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...

Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...

Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници пашачаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине,

Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник. Зона у соби до њихове.

— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове. — Разбирам си, убаво разбирам.

— Бонту банкрот... — раздера се Нацко. Сви траже број 82. — Чифути... Они мећу на број 77. — Женске ноге... Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11. — Доста! Стига!

— А ја дор чу’ то, — настави плачући Таска — а мен’ ми се ноге одсекоше, па како да несу моје ноге!... Ћа да седнем там, насред чаршију, — тол’ко си бе’ ослабела оди зорт и резилак

— А ја дор чу’ то, — настави плачући Таска — а мен’ ми се ноге одсекоше, па како да несу моје ноге!... Ћа да седнем там, насред чаршију, — тол’ко си бе’ ослабела оди зорт и резилак голем... — Па која си збори тој?...