Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ипак, смолничави глиб ораница и сокака Нормалног човека у прави очај баца. Нигде чисте стазе ни сувог ногоступа, Пљусак не помишља да стане, бар за сада! Природа је кал из којег се нога с муком чупа, А обућа се кида и распада.
Ћипико, Иво - Пауци
— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом. Ћутке с ногоступа загазе у снијег, досада ничијом ногом неоскврнут.