Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свакако са ратним годинама: А земља се све више здивљала и отимала обнејачалој човјековој руци. Зарастале су стазе и ногоступи, у травуљину тонули и лијегали престарјели плотови, врбак се згушњавао и сплитао изнад утишана потока.