Употреба речи ногу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

преко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао би мртва... Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест!

И он мету узду на коња, потапка га по врату, пребаци уздицу преко свога лакта, и ми пођемо лагано, ногу пред ногу, пут манастира...

И он мету узду на коња, потапка га по врату, пребаци уздицу преко свога лакта, и ми пођемо лагано, ногу пред ногу, пут манастира...

Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а десно, све ти је једно, јер си на сваком кораку могао сломити ја ногу, ја руку... Бивало је те човек пође до прве варошице, па се више и не врати кући... Просто: нестане га.

Милисава ослободише. С ногу му скинуше оно тешко гвожђе које га већ толико месеци стезаше. Он их озбиљно посматраше: изгледало је као и да се не

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„ То је најлакше, xоди да ти зубма извадим ивер”. Стане коњ и подигне ногу, а кад види курјака близу, лупи ти нам га у губицу, те му све зубе распрска, пак одскаче преко поља.

По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки. У Египту, у реци Нилу, има их премного и прождиру људе и другу животињу.

Али кад ко падне и поквари ногу, ил' разбије главу, ако ће и пијан бити, ту већ није до смеја, но до сожаљенија и помоћи.

” Онда је деца вежу концем за ногу, пак је хране и с њом се играју; а кад јој понарасту крила, украде се и одлети с концем на нози.

Сељанин, који га давно с пушком вребаше, пукне на њега, и пребије му десно крило, веже га јоште жива за ногу, и обреси га негде у авлији да се њим |и други јастребови плаше.

Деца кад се утркују ко ће боље, добро чине; али кад једно подмете другом ногу да ово падне на нос, а да га оно претече, овако бива зло.

знак истинитога христјанства, а ко год вели да право верује, а неправедно и зло живи, он је сав лажа од главе до ногу, нити он има вере ни закона.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

дуге једна бреза плива и с мутним капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом заклонивши лице прекрштајући ногу божанску босу жена из уста вади укоснице и забада их у подигнуту косу!

У овом мраку множе се они што могу да купе све, а не могу ништа да створе. У овом мраку глинених руку и ногу биће добро ако не буде горе. Из овог мрака, што труне и трује, не чује се позив ослободиоца.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

А многи пут по српском и турском баиру по вас дан се тучемо, удари тане мога доброга хата у ногу и орону, посла̓ га у Забрежје кући.

да остави за себе; пак не дао му шејтан (ђаво) да пошље књигу по са̓ији (књигоноши), но узме те свеже прапорац на ногу, пак собом сам однесе краљици књигу.

(У Турској адет је: који књиге носи он свеже на ногу прапорац, пак слободно свуда иде, нико му на пут стати неће, и зове се са̓ија.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред ногу. Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље.

два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред ногу. Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље.

Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу. Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!

Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино. Опет се јављају гласови да се иде. Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.

Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто. Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако

»Их, шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако. Помаче ногу, опази нешто тврдо под собом. Придиже се те свуче чакшире, које беху још прилично мокре. Кад има шта видети.

Једанпут, опет, заграђујући нешто, убоде се грдним глоговим трном усред табана да није могао на ногу стати; одмах он онако седећке натуче петрахиљ, па читај, а све усркуј — колико га боли, па и ту доста поможе: није ни

Један је, боме, и поткачи, те с ноге на ногу стаде одлетати јадна чита низ поток, па чак поред зида школског. Деца алачу за њом — читав урнебес!

Деца алачу за њом — читав урнебес! Кад однекуд поп Вујица с црквењаком, те пред њих, а чита им се закотрља испред ногу.

Нигде га нема... Ево од јутроске га једнако тражим; обиграо сам сву Меоницу; трчао сам чак и у Патршић, већ с ногу спадох, па — нема, господине, баш га нигде нема!... — Па шта ћу ти ја сад? — рече капетан и слеже раменима.

« па зашиче опет. Зва она, зва, аја, неће да устане! Повуче га најпосле за ногу. Ђипи он као бесан, збаци са себе поњаву, те јој смакну конђу и рашчупери је сву — колико је лупи оном поњавчином, па

Тумараше 3арожани по тој јарузи, и тумараше, па и ту ништа. Беху већ сустали — спали с ногу. — Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо! Ово се изгибе!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене... Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке!

Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. — Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!... Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!

Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара. Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!..

Ноћ је била тиха. Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!.

Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе... Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души. Он се подними на лакат и загледа у ону белину...

— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему. Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...

Отпоче ручак. Јело се онако сватовски, рукама. Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу... Пуцањ за пуцњем грмео је... Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.

— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш. Од хитрине твојих ногу много стоји! — Ево ме, Стојане! — Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? — Могу!

— жеља, прохтев, страст миндерлук — место где се седи и лежи; кревет нарочито начињен да се на њему седи скрштених ногу без обуће мирбожити се — љубити се на Божић уз опраштање ранијих увреда моштаница — брвно за прелаз преко воде

се — разболети се узенгија — стремен, део јахаћег прибора, метална папуча с обе стране седла у коју јахач ставља ногу узјазбити се — претрнути, премрети уја (хуја) — прекид рада, одмор ујудурисати — удесити ункаш — облучје на седлу

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Распети Спаситељ држи високо своје крваве руке пред мрачним просторима. Громови падају над њим и испод његових ногу, односећи читаве спратове разбијеног гранита, који се с хуком руше у црну воду што трагично хучи у мраку.

Поред њених ногу обучених у злато леже два сува дугачка хрта са жутим очима. Када се галија појавила на сунцу, видео се он у златном

Хтео је да види само како један пророк пада у прашину под ногу другога која је као нога у патке, и да се смеје обојици.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди. Мени је нешто играло пред очима, те ми се

Чакшире са свиленим гајтаном и бућметом, па широки пачалуци прекрили до пола ногу у белој чарапи и плитким ципелама.

Упрегао га у кола, а столицу турио на дућанска врата, па кроз варош рррррр!, да све излеће калдрма испод ногу. Ми смо већ били огуглали, само је мати плакала и бринула се. Како да није, болан? Трговина забатаљена.

Пођоше и кочијаши, нудећи се да по два гроша возе у варош; али већина, „ради апетита” или „опружања ногу”, оде пешице, заметнувши прут на раме а палац од леве руке за шпаг од пршњака.

— Кога без ноге? — Та онога са штаком? — Кога са штаком? — Са штаком! Онога што су му доктори одсекли ногу? — А што су му одсекли?

— А што су му одсекли? — Па, кажу, хтео је да умре од ране, што је добио на Јавору, па му онда одсекли ногу, па сад иде без ноге... Зар ви не знате онога с ногом? — Не знам, — рече капетан — нисам га видео.

— Па дабогме! — Само то ми се не допада што проси. — Па мора да једе! — Знам! Али он кад је у рату изгубио ногу, треба да му се плати! Лепо да му кажу: Нâ ти, брате! Хвала теби који си за нас пролевао крв, и таке ствари...

Хвала теби који си за нас пролевао крв, и таке ствари... Човек је, у неку руку, то се види — како да кажем? — изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је...

” — „Ха, не тиче те се је ли? дај овамо, докторе! Један, два, пет — колико их треба! деде, сеци! Сеците му ногу овде! Јок, не питам ја треба ли или не треба: сеци ти само! Тако! Сад види како је ономе онде! Ха, синко!

— Да ниси ти, војниче, газда-Благојев син?... — Јесам, господин-капетане! — рече војник, састављајући ногу и штаку, и дотакнувши се по војнички капе.

Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се. Затурио ногу на врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме: — Стид ме баш да поменем баби, а

У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет. Сан ми се разби. Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свим могућим

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути. А гђа Перса га нађе па га стане грдити: »’Оћеш голубића, лопове један матори!

« или: »Та шта говорите!« или: »Та је л’ могуће!?« Ишли су полако, ногу пред ногу. Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане, не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу ако је

« или: »Та шта говорите!« или: »Та је л’ могуће!?« Ишли су полако, ногу пред ногу. Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане, не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу ако је где било.

Све су тога дана формално спале с ногу, јурећи из сокака у сокак. И сама гђа апотекарица — која се спочетка устезала да се крене, јер је смешно говорила

намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преконоћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу. После бáбе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.

« И уједаред застаде и гђа Перса, која је говорила, и поп Ћира, који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута

У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана. Поп Спира је био стари Србенда. Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа,

А да шта ви мислите!? — рече Рада поносито, па се узврпољио на седишту. Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта. — А откад? — Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло..

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође. Али он је увек обилазио гробове и чисто са неким уживањем тражио те

Па, је ли те Љуба воли? Воли ли те он? Наза од стида, збуњености, почела да поцупкује, премешта се с ноге на ногу и угушено, тихо, да одговара: — Хоће и он. Како хоће? — почео поп да се јаче шали.

он би баш на њих ишао да им се плази, и да се онако у дугој кошуљи, с торбом, штаповима, раскречених, дугих, меснатих ногу, уноси у децу мумлајући им: — Му-у...!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи. Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.

А јурати, кад Алку облећу, један гурка лактом, други стане на ногу Ћирковићеву кад се до Алке утискује. На једном балу Марко и Мица заљубе се једно у друго.

Мици је мало жао, боји се да није берберин скрхао врат или ногу, а с друге стране мисли се: о томе ће се приповедати што је Марко њој за љубав учинио.

Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић бацио у кацу Перу берберина. Сирома’, скрхао ногу, глава му разбијена. Марку ни бриге. Доктор неко време лечи Перу и излечи; само ће мало храмати.

Лепо је видети лепа јурата, правих ногу, сразмерних удова, па још Миливоја Свилокосића са црнпурастим лицем, кад астраганску капу наери.

Кочијаш јури. Миливој поносно седи, једну ногу ноншалантно на вратанца бацио. Из дућана сви извирују, истрче да виде је ли то баш Миливој. Сви се чуде.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он га муњевито подиже и ОТКОЧИ, па опружи леву ногу и наслони цев на прсте. „Зашто баш леву ногу, можда боље десну, можда боље руку: Јао, јао шта ја то радим, шта ја то

Он га муњевито подиже и ОТКОЧИ, па опружи леву ногу и наслони цев на прсте. „Зашто баш леву ногу, можда боље десну, можда боље руку: Јао, јао шта ја то радим, шта ја то радим?

себе, па му се у тој одвратности чинило као да му је душа сва упљувана, прљава и некако загађена, а у ,ону рањену ногу бело омотану није смео никако ни да погледа.

Заборави се Христић па се чак хвали и фино и смишљено лаже о оној борби кад је рањен у ногу и то лично, вели, од једног улана, са репатим шлемом, с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у

улана, са репатим шлемом, с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у прса, кад је улан њега ранио у ногу а он улана убио на место посред самога срца из свога карабина који је отео у бугарском рату и без кога никад не иде у

Дакле тако, разузури се Христић код куће, лежи угодно на леђима, а ону рањену ногу положи на. јастук, па чита нешто, разговара са женом или прима посете познаника и пријатеља који нису имали прилике да

— Никако да зарасте, оваке ране најспорије зарашћују, одговара Христић, мршти се и удешава ногу... А кад никога нема и кад је расположен он позове жену да седне ту код њега, уз сам кревет, узме је за руку и прича

Ето, и нога ми се њена не допада, и груди хтео бих да су јој чвршће. Па и поред тога! Чак да има ногу Францускиње, душу Рускиње, жар Талијанке и чврстину наше жене, то не би било све.

Зато се одредише одељења. Ова одељења, идући ногу пред ногу, изнурена и без воље, пређоше једну речицу, па пођоше милећи уз брег, стрм као зид.

Зато се одредише одељења. Ова одељења, идући ногу пред ногу, изнурена и без воље, пређоше једну речицу, па пођоше милећи уз брег, стрм као зид.

Е, онда се казначеј Мијаило осећа лакше, смеје се, шали, пева и плаши медведе. И тако једанпут пребацио десну ногу преко ункаша, запалио дуван и пита пандура: „Је ли, вели, Миле (а звали су га „мали“ Миле), је ли, вели, Миле, право

И рекао бих: још моја душа лута с њима по планинама. Хтела би она, с њима заједно, дубоко испод ногу доле, да остави сав овај грозничави кртичњак што се у крпама неких кужних и црних маглетина потапа.

Африка

На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету.

на овој џиновској змији, због аномалије или случајног атавизма, виде се са стране као два нокта или као остаци ногу. Врућина и поред белог одела и ципела платнених. Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем.

Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би

У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле,

Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара.

Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу. Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава.

још са европејством, као човек који само што није заспао, пружи им галантно свој рубац да би се њим избрисале између ногу.

Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе

он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.

Намазане су уљем и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди. Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом.

Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.

Издао је пантерску кожу у коју се облачио, и нокте које је намицао на прсте од ногу. И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Премештајући се затим, лено, с ноге на ногу. Трифун је био међу њима најстарији, по годинама, и најсиромашнији. Био је то човек глават, космат, запуштен, помало и

Гледао га је зачуђено. Иако дугих стопа, и ногу, тај човек је стајао пред њим, ипак, врло лако, отмено, и, кад је Гарсули пришао, Павел је брк свој погладио.

Био је одбацио шешир и раскопчао копче око гркљана. Није никако могао да се смири и скакао је с ноге на ногу, дерући се на официре, који се беху окупили око њега.

Она устаде прва и указа се висока и витка, врло лепих, дугих, ногу, а врло танка у пасу. Извукла је велики, бакрени суд, испод постеље и скиде кошуљу, да се пере.

Терала га је из кревета, а он би се онда, јадан, свио око њених ногу. Нудио се, ноћу, да дете љуљушка. А умео је да се буди. Вели, сутра ћу да се пробудим кад запевају кокоти.

Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу официрима, и при јахању. Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу.

Према оновременом церемонијалу, хтели су да младожењи покажу да му млада није гурава, да нема краћу ногу, а да нема ни израслу кост у пасу. Видело се да удавача устаје као од шале, да се превија лако, и да је витка у пасу.

Ковач му је затим пришао са леђа, и скинуо му локот и са ногу. Затим је настала церемонија извођења затвореника. Павле је имао да стане у потиљак профоза, између два хусара, са

Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим осмехом затвореника.

се тресле од смеха, притезала је врпцу шешира, који јој је био спао, а била је по свом обичају пребацила преко ноге ногу. Било јој је топло, па их је премештала, као да су ветрењаче. Крај све те веселости, у тој жени било је и жалости.

“ У даљини, заиста, била су се указала кола, која су се приближавала. Изгледала су мала; игра коњских ногу, и точкова, била је брза и ситна, као играчка, али су се ближила.

Одмицала су, и игра коњских ногу и копита, и игра точкова, брза, увек иста, била је све даља. После су се изгубила у облаку прашине, између два реда

Теодосије - ЖИТИЈА

Изуј обућу са ногу својих, јер место на коме стојиш земља је света“. Зато, дакле, и до сада јереј са босим ногама свету и божаствену

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

опомињали на једног арбанашког бега са обала Преспанског језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам дубине тога језера, и кад му је ваљда досадило гледати како „кулучим“, позвао

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ако је празан, у њему баш ништа нема. Иако је ишчезао, нема ногу нити му требају. Ко ово двоје пронађе, добиће од чича-Трише пуну боцу брашна, а од крчмара Винка врећу ракије.

— Ура, тако је! — повикаше мишеви. — То је заиста мудар савјет. Да није јуначких ногу, нико од нас не би остао жив. Живио наш војвода!

Шаров и мачак Тошо обично сједе удно Чичиних ногу или шетају око воденице и пазе на незнане госте. Глас о њиховој слози и великом пријатељству допро је чак и до

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

у заборав Овај га тражи у трави Тражи га тражи Где га све не тражи И тражећи њега изгуби себе ЗАВОДНИКА Један милује ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све

је у ваздух И дочека је на кажипрст Или је уопште не дочека Нико се не одмара ЈУРКЕ Једни одгризу другима Руку или ногу или било шта Ставе то међу зубе Потрче што брже могу У земљу то закопају Други се разјуре на све стране Њуше траже

то закопају Други се разјуре на све стране Њуше траже њуше траже Сву земљу раскопају Нађу ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било

ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе

ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом гујо под

у теби безвезнице Не повратила се 13 Не шали се чудо Сакрило си нож под мараму Прекорачило црту подметнуло ногу Покварило си игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу разбије Крпице да ми се растуре Не шали се чудо с

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Тако је то откако је света и века. Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним радовима.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

која је то само упола (њена мајка није и моја мајка, али је зато мој отац и њен, што је очигледно по дужини наших ногу и црвенилу косе и пега!) то је готово невероватно, али чињеница је да Весна дели и колаче и батине са мном.

Сада је земља подрхтавала и испод наших ногу тако да нам се чинило да и ми путујемо с онима који су одлазили у Атину, Истамбул и још даље.

али гласови барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на глави, а трске ми секле кожу на листовима ногу и рукама.

Био бих луд кад бих то тврдио. Кад год бих се појавио на плажи, могао сам да чујем примедбе на рачун пега и ногу. Могао сам да видим и очи жена које ме ни у ком случају нису гледале усхићено.

- рекао сам, а она се насмејала. - Ти, будало! Зашто би тебе тражно? Ти му ниси ништа! по голим листовима ногу и раменима виделе су јој се модрице, али она није хтела да прича шта се десило кад се вратила кући.

- Куцни! Куцнуо сам, али се на прозору нико није појавио, иако се унутра чуло лако комешање и повлачење ногу по поду. Затим је сетерка промукло залајала, а Рашида шапнула: - Ту је. Куцни још једном.

еволуцију врста, и марксистичку теорију о настанку и нестанку материје, и ма да ми је било јасно да су ови нспод наших ногу сада само нешто плоднија земља, нешто у мени одбијало је да то и прихвати.

Разговарала је с драгом рођаком Шарлотом о облику шешира Госпође Надвојводкиње, док јој се сетерка вртела око ногу, језика опуштеног до земље. - Зар нећеш?

Неколико клинаца направи круг око нас, док је тренинг крос-контрија и топот стотине ногу јењавао. Онда се зачуло звоно за улазак. Двапут дуго и једном кратко, одјекнуло је као позив на нешто. Шта!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди. Шамика је право материно дете.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Био је потерао крмачу, везавши је за ногу. Мирно, тепајући јој и певајући кроз нос, штуцајући гласно целим путем. Дуго му је требало да превали пут, од једне

Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.

Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше, као на крај света, два реда огромних ногу, све две по две, што нису могле да се помакну са тла.

Везаних руку и ногу, запушених уста, дахћући, очекивао је да га понесу и трзао се с времена на време, као и ови овнови који су ту, пре

Најпосле, како је кћи Николе Панајота донела из Беча неке кошуље што допиру само до колена. И да је она хрома на леву ногу.

Дрхћући као у бунилу, при преносу кући, он је осећао, победоносно, како се, у гужви коњских сапи, ногу и њушки, појавила, над водом, и његова глава.

Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима. Осетивши све прсте на нози како јој се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се

Осетивши све прсте на нози како јој се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и побегне, она осети како се, напротив, све више у јастуке зарива.

Сваки дан, уз то, замараху их вежбама по шумама и ливадама. Изгладнели, после наглих ручкова и пијанки, изубијаних ногу, уђоше у варош Грац, пожутели, сасушени, закрвављених очију и мутног погледа.

Чињаше му се да седи сам себи до ногу, под високим јелама, и види своје огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и

ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу. И њој се, као и другима, учини као неко одевено буре, шупље и празно.

шеве, загледани у необичне кровове Штукштата, са пушкама земљи упртим, не смејући много да се премештају с ноге на ногу, да прашина не би ушла у намазане цеви.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

приморским насељима вереник уочи венчања пошаље вереници подвезу са своје десне ноге, да она њоме подвеже своју десну ногу, па ће имати мушку дјецу.

стави минђушу на кућном прагу, уз овај благослов: „Као што преко овог прага, који је много година ту, пређе много ногу, тако и ово новорођенче да буде дугог века и да поживи дуго година!

Добра заштита од ових опасних бића јесу и гребени који се стављају детету поред главе и поред ногу. Вук спомиње и наопако изврнуте вериге као моћну заштиту од вештица.

Тако, на пример, на Косову када мајка дете изводи из куће, она се дохвати „између својих ногу до тела, спреда, и каже: ’Колико ти на мајку урока, толико па тебе!

“ У Јеленку (срез даниловградски) сматрају да деци „не треба прелазити преко ногу, јер неће расти“. Исто веровања постоји и у Србији.

У многим етички обојеним пословицама које деца слушају од малих ногу као вредност уздиже се истинољубивост, а као мана жигоше се лажљивост.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве за трен ока, још док гледају мртву аждају и мртву шарку и поскока.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Тако ћутимо и премештамо се с ноге на ногу, а онда Мики тресну све у лице: Ако оћеш нови филм, каже, а немаш чиме да масираш народ, каже, дођи, каже.

И док смо се тако премештали с ноге на ногу као кривци, не знајући о чему да разговарамо, она нас је већ гледала из неке даљине, као да више није са нама, својим

Нема веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла. У том ослобађању кроз додире има нечег што се ни данас није променило.

одзвижданог знака, па због тога нисам ни примећивао шарену гомилу играча на сцени, ни балерине снажних, мишићавих ногу — гледао сам само њега — најбезначајнијег од свих безначајних статиста на свету, који се и поред свог бедног положаја

Шта је видео Бел Ами? Голе, тамне руке. Шишке изнад самих обрва. Леђа посута златним длачицама и ноге, ону врсту ногу које воле да се њима клати на огради неког моста. Девојка улази у сенку излога гледајући испред себе.

Сметало му је и то што није могао сакрити дрхтање руке којом је држао њену и осетно клецање ногу али девојка, изгледа, није ништа примећивала — водила га је кроз лавиринте саксофона, занета својом игром и сигурношћу

Гадио се својих танких ногу посутих маљама, и својих руку на којима није било ни трага мишића. Нервирао га је и дрес од црног сатена при чијем се

Висио је тако пред очима жене, свестан исцепаних патика које је морала видети одоздо, свестан ружних ногу и пегаве коже.

Ишао је ногу пред ногу преко висоравни, а када га окружише, сви су у глас тражили од њега да им доведе аутомобил, или макар кола, а

Ишао је ногу пред ногу преко висоравни, а када га окружише, сви су у глас тражили од њега да им доведе аутомобил, или макар кола, а ако не

Поглед му лагано путује низ слалом кичме, све до вретенастих ногу без трунке сала. Први пут у животу не сметају му изгризени нокти нервозне ученице.

— рече Жан Жик — Опрости, нећу. Морам да идем. Изишао је погнуте главе из Касине, где више никога није познавао. Ногу пред ногу, одшетао је полако до Калемегдана.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Људи понајвише сјеђаху подвитих ногу, на струкама и на поњавама, с дугим пушкама преко крила, с чибуцима у устима. Женске и младиће стојећке држаху за

Кад младићи преузеше пјевање, старац узе подвикивати: и—и—и, па обоје почеше играти. Он укрсти десну ногу пред лијевом и на једној одскочи два пута, а другом, пресумићеном, укоченом, додирну само земљу, све по мјери.

Владика је предњачио, и сви су се наши главари добро поднијели, али тога крвавог дана изнијеше ногу пред другима и мудром управом одвојише: Саво Марков Петровић, гувернадур Вуко Станков Радоњић и цетињски сердар Ђико

До овога, на струци простртој на поду, сјеђаше подвитијех ногу млад гуслар, с двије мале пушке и јатаганом за силајем.

“ Тада сви устану, војвода напије седму здравицу дому, братству и роду, и то се зове: „Здравица с ногу“. Тада сви излазе, редом како су улазили, па када се одмакну, проспу огањ из пушака сви једанак.

— рече Лабуд, који дотле прегледа Крцуна. Јоле и Грубан прегледаше Јанка, и рече Јоле: — Јанко је рањен у ногу, а онесвијешћен је. Четовођа нареди: — Де, вас четири, без Маркише, носите рањеника. Живо!

Домаћи мачак Шарко сједио је чело ногу Јанкових на кревету и „прео“. Кнез, лежећи наузнак, одједном поче мучно дихати, његове силне груди надимаху се и

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

У цркви стани му на ногу, а ми ћемо уватити три жабе, пак ћемо облепити лонац и кувати, докле се год из цркве не вратите.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

су пољуљана, а односи у које речи ступају толико нови и изненађујући да и веома искусан читалац понекад губи тле испод ногу. Песниковање, коме је корен у игри и радосном сазнавању, постаје све више трагично озбиљна работа.

пажљиво разгледа чашу се необичним цртежом, себични отац, загледан у мали екран, баци зеца на под и он, притом, сломи ногу. Девојчица се расплаче а отац, ометен у гледању телевизије, подвикне: „Носи се одавде с том глупом чашом!

Отац дође к себи, разнежи се, и повређену зечју ногу стави у гипс. Плишани Кунић (Тхе Велветеен Раббит) од Маргерy Wиллиамс први пут је објављен 1922, у Лондону.

кад је скелет досетке прикривен ритмичким полетом: Срео слон у шетњи стоногу и згазио јој тридесет и трећу ногу. Учтиво сурлу подиго слон и реко: „Пардон!

Модел који се пародира — одређен и јасан — ретко се препознаје. У песми о лаву који је хтео да поједе ногу уснулом путнику, па у том покушају био изненађен, има и оваква парафраза утука што га је Мајаковски написао на

Слобода се од малих ногу учи, слобода се негује и усавршава као и свако друго осећање, и ако ичему, књижевност за децу требало би да служи

Плашим се да се, од малих ногу, не навикнете на ту, извештачену љубав, на пренемагања и самозаваравања. Погледајмо заједно; навешћу неколико

Ко вам задаје ове страшне задатке? Ко злоупотребљава вашу срдачност, наивност, отвореност? Ко вас то, од малих ногу, одвраћа од слободе?

човек изграђује у ватри јаких парола, и да с проверавањем верности социјализму и домовини треба почети још од малих ногу. Знања и објашњења која се деци дају у оквиру наставе историје проверавају се, ето, кроз слободне књижевне саставе.

Милићевић, Вук - Беспуће

трава прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.

они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу. И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати.

чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе Пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута по

Сремац, Стеван - ПРОЗА

стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места. Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао. Давно га је изгубио.

Прошло је и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве. Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за

пун месец се издизаше иза Карабурме, када се на авлијским вратима појави једна детиња прилика рамајући и вукући једну ногу.

— А, а. Па ти исп’о ка’ неки нови Катанић? Ниси дао барјак, а? — Па тако добио каменицу у ногу... — Па на чијој си страни био?... Чији си био барјактар, благо мени? — Био сам бурски... — Е? Баш бурски...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

лагани узесмо Па с' на дунав ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока

Та не виде ни де стају, А камоли ком ће крају; Са ногу су спали јадни, А ко вуци веће гладни. Страшни Боже, ал' кроз тмину Да л' то огањ амо сину?

36. Још се једном свак окреће: „Збогом, слатки завичају!“ Па на даску ногу меће... Ал' ко плови амо крају? Ко то коре, ко то куди: „Хеј Шајкаши, срам вас буди!“ 37.

Но, гле чуда, ту је није! Започеше да се крсте Ода језе и од страве, Ћау рећи фала Богу! Ма што шикну испред ногу? Погледаше, обамреше, Јер пред њима змија беше, Змија једна дуга, љута!

Спава јунак, ватра крај њег' тиња, Чувај, Боже, дивна ми Србиња! Једва зори, ал' он већ на ногу, Па се моли големоме Богу; Шару лаћа, баца је о рамо, Гором шеће и тамо и амо; Шеће јунак, ал' не мисли кући,

“ А он на то дуго не одгоди: „Довед' свате, свом је двору води.“ Опростим се, помолим се Богу, Дојам коња, па ногу пред ногу, Јер због ране мора полагано, Па сутрадан стигнем дома рано. Све ја нађем кô што књига пише.

“ Опростим се, помолим се Богу, Дојам коња, па ногу пред ногу, Јер због ране мора полагано, Па сутрадан стигнем дома рано. Све ја нађем кô што књига пише.

кладе и камење; Јоште наго преко јарка нека — Ту је мене иштетио зека; Јесте коњиц јарак претурио, Ал' је предњу ногу саломио.

Али Цвети на јаде се дало, Волија би даје лошиј' мало, Па се моли у себека Богу, Не би л' зеко саломио ногу, Да јој злато врати се назаде.

Лаке ноге сместа га издаше, Паде коњиц са госом у траву; Скочи Турчин Недељку по главу, Ал' је Србин зачас већ на ногу, Па се моли оном вељем Богу И вије се земљом и травицом А братими с пушком убојницом, Те из траве јунак посегнуо

Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста јада, Онде бојак, онде јунак пада, С обе стране

Па Милети у прси је пали, Ал' га с коња не може да свали, Промаши га мало подалеко, Ал' је тебе погодио, зеко, Ногу ти је предњу саломио У колену, Бог ли га убио.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

да нису ни постојале или су, у најбољу руку, биле нешто на форму досадних, вјечито присутних мачака: мотају ти се око ногу, тару о кожух, мијаучу и гребу, а без њих ипак није ниједна кућа. Шта ћеш, божја казна, трпи и ћути.

Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...не бира чиме ће. Затуче ме тако, утуца, изгубих душу још од малих ногу. А да сам се једном отео и пошао. Раде, брате мој ... — Ено га сад види. Ма немој ми ту кварити унука.

Опет ћемо ми овамо доћи, има кад. Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом

Опет ћемо ми овамо доћи, има кад. Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу

Изиђе му пред очи танконого неспретно ждријебе и он само пљуну и опсова: — Дабогда пребио и ону другу ногу, гад шантави! Замуче тога прољећа мој стрикан као да никад ни пјевао није.

Лагано, ногу за ногу, пребирали су уским путељком преко њива у правцу малог поредовничког млина на потоку. Одмицали су кротко и

Лагано, ногу за ногу, пребирали су уским путељком преко њива у правцу малог поредовничког млина на потоку. Одмицали су кротко и смирено,

Животари он тако од малих ногу надомак вароши и државних магацина, гледа поиздаље туђе добро и сваку згоду и љепоту, па мал-мал, сваких двадесетак

— Ехе, немој сад ту одмах, та ја те бар познајем од малих ногу — одмах се разњежи командант. — Цакан, их, чудна ми купуса! — Јест, а да теби надјену овако једно име?

— Ето ти видиш. Водимо их тако, па ћемо овдје застати, одмарати се, ватру ложити. Попадало то с ногу, остаје уз пут, а тек овдје — ослободи, боже! Зови га, моли, убиј — од ватре неће.

Голема ова шикара, згодно се прикрити. — И остаде плавушан? — Остаде тога доста, а шта се ту могло. Пао сам и сам с ногу, једва се вучем. Остало ми је само да молим, зовем, пријетим, али је све то слабо помагало.

Спрема се прослава двадесетогодишњице чувене битке у којој је до ногу потучена читава једна непријатељска дивизија. Усукан, црн и босоног, Стеван стоји на утрини повише друма, чува својих

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Беше кратких руку, дебелих ногу са врло великим, пуним, стопалама... Кад иде он се клати, нија на једну страну, маше рукама, те изгледа да му је лева

Кад буде готов, Димитрија гологлав, онако накарађен, скачући с једне на другу ногу, враћа се Тоди и показује јој своју накарађено ошишану главу.

Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ... И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. Отпоче да лупа на кухињска врата.

Поче и поболевати онако „с ногу“, али јој нико не обраћаше пажње. Али једног дана паде у постељу, и не диже се више! Беше јесење вече. Захладнело је.

На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати. Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек. То је ваљда био тај његов друг,

Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. — Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. — Зашто, синко?

И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

на висина' с ваздусима виши сила, те се стану отимати, наваљују, ревене се, ко ће да га пре однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни

У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је женик, а делила лепа нева. Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне једва жагор свадбе што доспева.

Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне једва жагор свадбе што доспева. Чело ногу богињиних седе младих врх степена, млад је женик живи пламен, а невеста бледа, нема.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.

па на овом што нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто а ону провалу тако зазида, да се никако није могло знати да је дувар

те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе, те је метне под ноге, а ону бијелу испод ногу више главе, па пође да иде.

Ту види и старца са оном буквом о бради, па око дјевојака све поскакује с ноге на ногу. Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му изгули сву браду, која остаде уцијепљена у

Сабља га посијече, али одмах зарасте; одсијеку му руку, она одмах сама прирасте; главу, ногу, тако исто! Изгибе цару сва војска. Сад он поручи цару: или да пошаље везену мараму, или да спреми нову војску.

Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, којој кратка, којој уска, којој широка, не може ни једној да пристане.

Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче; онда царев син запита имају ли у кући још какву ђевојку, а она му

Кад је царев сип угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе своме

он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе своме двору н ожени се њоме.

Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће! Нити слијепац има очију, ни богаљ ногу, ни сиромах новаца; а сад кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам и ја јуче био

— па се онда окрене и чоека мало предре крајем штапа преко ногу и стане опет тркати по двору. Онда чоек помисли у себи: „Баш сам права будала!

те шћети слушати, него ће све шћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе штапом преко ногу) — то ће рећи: чувај се да те не ожеже онако као што је и првог мужа ожегла.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ми сироте по вас дан кланцамо, час овамо, час онамо, ето, спадо с ногу. 7. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, плаче вам дете. МАГА: Ето сад ћу. (Лепосава одлази.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Ну, что случилос? — упита Григорије Васиљевич, седећи на свом кревету прекрштених ногу. Гребали смо се за чај из његовог електричног самовара. — Wхат хаппенед латер?

Рекло би се да сам најзапосленија млада дама у граду. Најзад, пошто сам пала с ногу од базања, довучем се некако до „Руског цара“.

Око чега су ограде? Мислим, кад сви устану на леву ногу, не бих се могла заклети да их баш претерано обожавам. Али, све у свему, драги су ми!

Мислим, било је у његовом гласу нечега што ме је терало да га уједем за ногу. Хоћу да кажем, када бих, на пример, издржала десет година на неком пустом острву клопајући само банане са оног

Ја, наиме, још од малих ногу жарко жудим да се посветим том племенитом занимању и већ годинама се припремам за тај позив пушећи у огромним

Око ногу поче да ми се умиљава једно преслатко куче. Дочекао ме је Представник лично, огрнут скотским пледом, ишчезао у дубини

То су били дани ... Живот је био ружичаст, а изгледи за успех лежали су нам свуда испред ногу. Штаб нам се налазио у „Три грозда“. За нашим столом поче да се окупља велико друштво.

— упитах, сумануто се церекајући. — Зашто онда и муве не би изгледале много лепше без крила и ногу, а? Гледао ме је са благом паником у очима: — Јесте ли донели свој дневник? — Наравно!

Б. куца наслепо. Дакле, шта је казала Ана те вечери око десетке, протежући се од јастука, на северу, до Чарлија поред ногу, на крајњем југу свога кревета? Чуј, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!

Најзад прави мушкарац! Умало ми јуче није рикнула Еустахијева труба. Спава ми код ногу, јер, као што знаш, у нашој кући нема довољно места за нормалне кревете, као код осталог света.

— Чуо сам каже матори, кога је сад апсолутно немогуће зауставити — да су гробари пали с ногу. Пет пута су је вадили и спуштали на „бис“. Најзад, стиже и та природа!

да купи цигарете и новине, таманио успут по два пљеска од дваест комада, или мажњавао један од педесет, онако с ногу! Маман више не говори ни с ким.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

О, дуњо света, згранај се у грб: Константинопољ, дичан Цариград! ИВ Са чијих ногу да мирише нард? а ми смо Цвети, Јерусалим град! Тек мерно тројство - микрон, инч и јард у блеску сажме пакао у хад.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА (диже га): Молим, господине, устајте! АЛЕКСА: Не, овде допустите ми код ногу ваши умрети или рјешителни глас чути.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Прескаче Лисац препреку многу и бјежи — брже од својих ногу. И Мачак јури, потјера сива, хтио би Лисца у руке жива, и једно-двапут, у брзу лијету, зграби га скоро за саму

Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два,

Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу. Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и псето вјерно.

Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара! Доћи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу. Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком.

Жирафа шета бројећи звезде, корача парком — звонара права; када јој сутон до ногу дође, у ње још увек на сунцу глава. То ти је, богме, чудновата звер, ујка је зове „облакодер“.

Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо. Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву.

тамо у Бихаћу, на капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и ја, пусте четобаше: сваки држи ногу у стремену и убојно копље на ремену.

Вјерни Шаров, лагано, у тами, склупча ти се удно ногу самих. У те дане код нас мјеста нема за учење, историју, бројке, населе нам срце путовања, Индијанци, подвизи,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Најзад разазнајем и по коју реч, јасну и усамљену као звезда: — Не, кажем ти да не! Чамац пристаје испод мојих ногу али га ја апсолутно не видим. Распознајем само шумове покрета при скидању весала, при искакању људи итд.

Утапају се у помрчину испод мојих ногу где су већ људи и чамац. — Била је већ ноћ када сте пошли? — А не, смркавало се.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме. Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом.

Иди натраг у град сада по земљи почињемо да отварамо поноре не знаш како је кад те понор ухвати за ногу нуди раскош и ропство и управља своја клешта право у лице испод оних понора што их човек сања отвара се још једна

покуњено ал ће да се врати као каженик леп на неименованом пропланку и други: вечерас настаје осека лепоте испод ногу се извлачи млаз за млазом од Ртња, Озрена и Западног Венца остаје голи гребен ноћ без петла лелек који се сам

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПОЈАВА В ПОРОДИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН (испред осталих): А, а... кафа! Доцкан мало, али можемо и овако с ногу! (Узима шољу и у два гутљаја испије и настави пут.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез... — А шта ћемо са оним „цвећкама“... зараженим?

Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање. Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап,

Песма је одјекивала касарнским кругом и чули су се сложни удари ногу. Сасвим несвесно подскочих да променим корак, и од тога тренутка овај одмерени такт као да укалупи и моје мисли...

Потпоручник се лагано приближавао, одбацујући десну ногу у страну, да се не заплете о сабљу. Зауставио се преда мном, примио равнодушно рапорт, јер је знао унапред шта ћу му

Онда их вољним кораком одведох пред казан. Гибајући се с ноге на ногу, прилазили су лагано, подметали порције и одлазили на пољану. Тек сада одјекну весели жагор.

Преко две стотине снажних руку гладило је цео дан онај челик, превлачило преко коњских леђа и ногу, подмазивало каишеве и махало метлама.

У штали су звецкале алке и узенгије, чуо се потмули бат ногу и рзање коња. Мучили се возари да размрсе оне силне каишеве, да пронађу крај уздама и запрежницама, гурали се између

Иако су преморени, поглед је њихов одлучан. На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се. Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда.

А из кафанске собе, где раде лекари, чује се ужасни крик. Мало после износи болничар људску ногу и баца је негде иза куће, као какву цепаницу. Сунце је припекло, задах да загуши... Војник ми принесе ручак.

Иако је до малопре пуцао, људи су га сажаљиво посматрали и подвезивали ногу да задрже крв. Причекасмо да се затрпају ровови, да бисмо могли прећи.

Чују се гласови: „Пешадија напред!“ Одјекује клопот фишеклија и бат ногу... Када наиђе и комора, онда крете артиљерија. — Држи десно!

Али земља је пиштала под нашим ногама. Било је хладно. Неиспавани и прозебли, мокрих ногу, стајали смо најежени, чекајући наредбу за покрет. Звезда једна прелете преко неба, па се изгуби у мрачном понору.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.

Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење .. Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву

Уђе капетан, љут. Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима. Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски : — Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...

И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које

Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света... Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој... Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Кад ја видим свог драгога плећа, Чини ми се, ја нарастох већа; Кад му видим ногу у топуку, Чини ми се, полетјети могу. Вита јело! истина је била, Ја се драгом у њедра савила!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Шта ће ми грба? ФИЛИП: И немаш рошаво лице? БЛАГОЈЕ: Шта? ФИЛИП: И немаш згрчену руку? Ни сакату ногу? БЛАГОЈЕ: Је л ти то мене замишљаш као наказу? ФИЛИП: Ти ниси Ричард! БЛАГОЈЕ: А ко је реко да јесам?

МИЛУН: Не занима ме! Слободан си да идеш куда оћеш! Иди куд те очи воде и ноге носе! Док још имадеш ногу и очију! И немо да те сутра овде затекнем! И ово да знаш: ако вас још једном приведем, нема вам изласка!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918. МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива. Мртва си ми гола.

Поп Мита је имао три сина и две кћери. Његов најстарији син, мој стриц, Јоца, био је остао хром у ногу, па је куповао и препродавао жито. Његова кућа, у Иланчи, личила је на неку епизоду из Тургењева.

У врху брода, покривено крпама, једно мало псето. Из дубине брода вири пар ногу, одевених у нове, жуте ципеле, американског врха, са гуменим потпетицама. Две руке које читају „Борбу“.

старих студената у Бечу да новодошлог („бруцош“) одведу у подруме где мртваце сецирају, и да му у руку тутну руку, или ногу, или утробу, мртваца. Да се види како подноси лешину. Зар да живот проведем у том смраду? – помислих.

Аустрија је тада била потучена, до ногу, у Србији, и нико више није био слат у Србију. Рањеници и болесници слати су, што дубље, у Аустрију.

Кока Вишњички је онда од једног нашег земљака (описан у Апотеози) научио да, ујутру, скочи са кревета тако да угане ногу и да му се нога страшно надује. Однели би га у болницу, кад год би му то требало.

У Галицији се изгубио и онај Биримац, кога читалац познаје из коментара, у Бечу, а који је добио куршум у ногу и предао се Русима. Случај, комедијант, удесио је тако да сам ја, пре те катастрофе отишао у болницу.

) Кад би се припремало вагонирање маршбатаљона, саботажа би се појачала. Поред свих казни, било је пуцања самом себи у ногу, у руку, и инфицирања болестима. Венеричним. Један румунски пук, из Арада, увео је моду трахом.

Један: здрав, млад, који је одлазио на бојишта, да се врати у болнице, без руку, ногу или глава. А други: богат, крезубав, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним женама.

Узалуд их железничари опомињу да ће код првог тунела изгубити главу, ногу, или руке. Нико не напушта заузето место и никаква сила не може да их скине.

се у једној пивари у Дунавској улици и посматрам у авлији, где ручам, једну квочку, на пролетном сунцу, како диже ногу и држи ногу дигнуту, сатима, да не би згазила које од својих пилића, који се око њених ногу врзмају.

пивари у Дунавској улици и посматрам у авлији, где ручам, једну квочку, на пролетном сунцу, како диже ногу и држи ногу дигнуту, сатима, да не би згазила које од својих пилића, који се око њених ногу врзмају. То мора да је тешко.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ноге му се уједанпут подсекоше и он се сруши доле и, ударајући челом о мрамор, допузи до старчевих ногу и стаде их љубити, обливајући их сузама. — Ти си, старче, Божји човек а ја проклети зликовац, који ће у пакао!

Крај његових је ногу клекла— Румена крв је из њих текла... Некад је на њих скупоцен лила Нард, А сад им грдне ране мила Очајних суза горком

А ово је мој поклон... Дед да увијем у њу ноге па ми неће зепсти... (Седа доле, изува се, увија ногу у хартију.) Тако... Радник: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Устани! Озепшћеш... Сироче: Није ми зима...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме

Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије. И тако лагано главном улицом, идући дому министра

Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије. И тако лагано главном улицом, идући дому министра

влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а он јуначки трпи бол и иде дале одважно за вођом, ослањајући се на штап.

(Многи су, додуше, говорили да чича лаже како је угануо ногу, већ се само претвара, јер је рад да се врати натраг). Најзад, мало ко да нема трн у руци, или да није огребан по лицу.

само ситније препоне: стропоштају се у јендек, у јаругу, ударе на врзину, на остругу, на боцу, сломије по неколико њих ногу, или руку, разбије понеко главу, али се све те муке подносе. Неки су старци пропали, али су стари и били.

Који су се срећније скотрљали и зауставили где на џбун или дрво, почеше с муком излазити из јаруге. Неко сломио ногу, неко руку, неко разбио главу, па га крв залила по лицу. Како ко, тек нико читав сем вође.

Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: „Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.

Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: „Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.

” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на

” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.

наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Капетана новог сви хвале и поштују, но ту скоро један Банаћанин младић проби му ногу куршумом из пушке, нашав га у својој брачној постељи. Сад га сви зову ћопа, а од то доба Каја је још веселија.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

(Силно му је тај аутор импоновао!). Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.

Срета спаде с ногу радећи. Уморан и телом и душом, али ипак задовољан. Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с

Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Једном је случајно неког тапкароша ухватио И дуго му објашњавао да „није добро то што чини”. Корача, ногу пред ногу, гледа преда се, зна се... Улица је пуста одавде до Тахита.

Једном је случајно неког тапкароша ухватио И дуго му објашњавао да „није добро то што чини”. Корача, ногу пред ногу, гледа преда се, зна се... Улица је пуста одавде до Тахита.

То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени ветар по вртовима скита. Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору...

То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени ветар по вртовима скита. Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору...

деца нису крива што су жива. — Бог убио, лопто, ко те измислио! Корача седи професор кроз тишину без краја, Ногу пред ногу, низ дугу улицу, пешке, Кад, гле, поред цркве: Дечаци, гужва, граја, Утакмица!

— Бог убио, лопто, ко те измислио! Корача седи професор кроз тишину без краја, Ногу пред ногу, низ дугу улицу, пешке, Кад, гле, поред цркве: Дечаци, гужва, граја, Утакмица! — Висока улица против Љешке!

А могао је, с пуним правом... Растао би се Жућа с главом, Или би у ногу остао рањен; Јер ван обележеног места псима Као и људима Прелаз је најстроже забрањен!

Месец опрезно иза облачка израња, И види: племе Рогогу Од лудог ноћног играња Спало с ногу. Таласи ветра, који месецима теку Од Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да пређу

У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу. Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца, што као лист гори?

зору, у савани, у сеоцету Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко испод широких крила, Племе Рогогу од игре спало с ногу, И спава, као крдо уморних крокодила. Поглавица и у сну у руци држи стрелу, А она буба још му мирно шета по челу.

Све бринући којом ћу и када ћу: Боже, страшну ми даде задаћу! Стотину ногу! О, ужасу: Мислити, о свакој, у сваком часу... Држати, сваку, под контролом Као што трамвајџија управља тролом...

НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВИ ИЗ ГЛАСА: Тако, већ никако! МУСТАЈ-КАДИЈА Што зборите? Јесте ли при себи? Трн у здраву ногу забадате! Каква јаја, посте и бадњаке ви на праву вјеру товарите?

“ Кад погледај онога кокота, али шљеме за ногу потеже. Кад онај час, није него сламка! Другом викни: „Послушај народе, свак ће сада грозд у руку имат, грозду ћете

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би: — Ох, ох!... курва Марија!... Тетка, чувши, брзо би

ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу. Није могла да заспи.

— Можеш, можеш, дедо. И њима двема придржаван, поче се пети. Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.

Ручали су доцкан и то не заједно. Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође. После ручка та кође их је било.

Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно. Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај

— Ни ја не могу. И одскочи од Софке, усправи се. Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу. Да га као умилостиви, продужи Софка. — Срамота! Од другарица и света срамота ме, тато!

Софка само поникну и готово паде до његових ногу. — Ох, тато, тато! Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог,

Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди Мита са испред њих постављеном

Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто

И зато се очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру. Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се

главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.

Одмах уз њега његов верни Алил. Он, онако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету. Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Увијен вољно у самртну тугу, Са једном жељом, да сам вазда с тобом, Лећи ћу ћутом украј твојих ногу, Покривен тамом, озареним гробом.

Обуздав’о буру своје дивље крви И покорно главу крај ногу ми спушт’о. То је, ваљда, била љубав неизбежна, У животу тмурном један зрачак мио, — Нешто што заборав није никад

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

бијаше у чуду, погледао је час њега, час њу, а час оне двије женске, невјесту и дјевојку, које сједијаху подвитијех ногу према старијема. Цури на крилу сјеђаше мушко дјетешце од три године, голијех ножица, јер на њему не бјеше до кошуљице.

На ногу му бјеху докољенице и црногорске гаће; на грудима џамадан од црне чохе, а опасан бјеше црнијем пасом. Ћелија бијаше пр

Сад он видје своју слику и мало се снеби. Бјеше чудновато некако одјевен; на ногу уске лаче а на грудима прслук од црне кадифе извезен по окрајцима; око врата мрежаста огрлица; на глави му плосна

Тако га је држао за неколико. Мишан, прекрштених ногу, а под снажним мишицама Крцуновим, не могаше копорнути. „Нека, љуђи, некате! Прекините, па да заложимо што!

Видар се сагнуо над њим, па опрезно брбољаше око њега; час му завириваше ране, час му их пипаше. Ивана стала чело ногу му, а Милица и Стана са страна; све три блиједе и забринуте не скидаху погледа с рањеника док се видар не би исправио,

Полак гумна бјеше свијетло, а полак хладом покривено. Кад му свјетлост до ногу доприје и очи му заблијешти, Владика се трже из својијех мисли. „Сједи Иво! Сједи на бесједи!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

човекова физичког и духовног живота: из веровања и празноверја (нагазио на сугреб, сврби ме длан, устао на леву ногу итд.

Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио. Како је лијепа одсијева од ње сунце. Ко га не зна скупо би га платио.

Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар. Забадати трн у здраву ногу. Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити. Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде.

— Влакно по влакно руно. — Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору. — Ко жали клинац (уже), изгуби поткову (јуне). — Ко тврдо веже, ласније дријеши.

— Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору. — Ко жали клинац (уже), изгуби поткову (јуне). — Ко тврдо веже, ласније дријеши.

— Како ко чува, тако и има. — Доцкан је онда штедјети кад нестане. — Новци кад одлазе имају сто ногу, а кад долазе само двије. — Сребрна рука која стече, а златна која сачува. — Пружај се према губеру.

Они га пусте. Ноћу дође вук: дрмне крајњега за ногу; овај се промигољи, а он га остави; дрмне другога крај њега, а и овај се промигољи.

слабине, из срца, из црне и беле џигерице, из пупка, желуца, црева, бубрега, мехура, бедре, колена, из цеваница, из ногу, из пета, из прста, и ноката, молим се ја вама, анатемници, — устај!

Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала! 4 Седи маца на препреду, Једну ногу оточила, А другом се повалила. Питала је девојчица: — Шта је теби, моја мацо?

5. Пошла кока на пазар Пошла кока на пазар, Укаљала ножицу. Она иде једном грму: „Тари, грме, ову ногу!“ — Нећу! — Причекај се, један грме, Ја ћу на те козу довест’, Нека тебе коза брсти.

гасит’, Стаде ватра село палит’, Стаде село вука бити, Стаде вук козу јести, Стаде коза грм брстити, Стаде грм ногу трти: Оде кока на пазар. 6.

(Тестера) 86 — Изнутра шупље, извана јамасто? (Напрстак) 87 — Има главу и једну ногу? (Клинац) 88 — Ја вас носим, а ви мене? (Обућа) 89 — Ја чувам благо, а људи мене чувају?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози. Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па и уватим, те згулим с њи три мјешине, и поку- | пим у њи сав мед, па притоварим на пијевца, и однесем кући.

“ па се онда окрене, и човека мало предре крајем штапа преко ногу, и стане опет тркати по двору. Онда човек помисли у себи: „Баш сам права будала!

те ћети слушати, него ће све ћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе штапом преко ногу), т.ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла. ИВ. ЕРО И КАДИЈА.

Царев син по том зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, | којој кратка, којој уска, којој широка, не може ниједној да пристане.

Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче; онда царев син запита имају ли у кући још каку ђевојку, а она му

Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо и онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе је

он се готово обезнани од радости, па јој брже боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо и онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе је своме двору и ожени се њоме. 33.

— Сутрадан ала опет оде а њој заповеди да живину нахрани, кад девојка види каква је живина, узме батину, па ком ногу, ком главу, ком крило одбије, и тако све растера. Кад у вече дође ала, запита је јели живина нахрањена. — „Јесте да!

” па се онда окрене, и чоека мало предре крајем штапа преко ногу, и стане опет тркати по двору. Онда чоек помисли у себи: „Баш сам права будала!

те шћети слушати, него ће све шћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе штапом преко ногу), то ће рећи: чувај се да те не ожеже онако као што је и првог мужа ожегла.” 42. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА.

Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози. Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па их ухватим, те згулим с њих три мјешине, и покупим | у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући.

Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: А и не питах те! Што ти вучеш ту ногу? АНЂЕЛКО: Не знам, нешто ми скочило и поплавило. Оволикачка гука, а и гноји се.

ИКОНИЈА: Само би му још то фалило! ЦМИЉА: Кад би ја могла да будем сигурна да неће остати у ону ногу фаличан... ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај!

) ИКОНИЈА: Не види се ни прст пред оком! АНЂЕЛКО: Ево! Погледај! ИКОНИЈА: Шта си то нашо? АНЂЕЛКО: Једну ногу! ИКОНИЈА: Анђелко, ништа не дирај! Можда је и убиство! ЦМИЉА: Убиство?

Макар колко за прво време, после ћемо гледати нешто, за стално. Треба и теби нега за ту ногу. Ја имам нешто постељине и судова, а и пара сам одвојила на страну, па мислим... АНЂЕЛКО: Ама каква сад постељина?

Не могу ни четри корака, а да не седнем! ИСЛЕДНИК: А зашто не можеш? АНЂЕЛКО: Не могу ногу да помакнем, укочена! ИСЛЕДНИК: У здравственом картону капезеа о томе нема ни једне једине речи!

АНЂЕЛКО: Гука препуна гноја и сукрвице, саћеш да видиш, потприштило се, поцрнело, укочило ми целу ногу, сева у препоне, не могу да се макнем! Кад притиснем прстом, остане бело, а, кад пустим, опет полако поплави.

Саћеш да видиш! ИСЛЕДНИК: Ту немаш ништа! АНЂЕЛКО: Па, мајку му... ИСЛЕДНИК: Можда си побрко ногу, погледај другу! АНЂЕЛКО: Како то сад одједном?... Па малопре сам је трљо терпентином...

— С капетанима мораш ко с малом децом! — Ајмо, полако, госкапетане, полако. Тако, ногу предногу! Само полако! (Излазе. Танаско је заборавио пушку наслоњену на Анђелков гроб.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Нећеш! Ту да седнеш! (Натера га да се спусти крај софре, испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то: како то? откад то?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Мислим, слатка мати, пресвето души мојеј име, гди си да целујем стопе ногу твоји[х]! Од оног блаженог дна, велим, не могу видити мало дете при сиси, да у исто време не размислим неисказано

се гди на таван сакрио и све би[х] метанисао, челом у земљу ударајући, док би ми се завртио мозак; једва би[х] на ногу од тешке глади стајао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

о(цу) папи Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра на коњу, пâ и уломија ногу, од шта је дуго болова...

бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.

момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду, Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сађе. Па онда се браћа пољубише усумит два пута.

коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?

Бакоња је био прави глумац. Послије сијесте отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу. Из скуле би на вечерњу, са вечерње у коњушницу да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити

Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше. Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. — Ма шта сам ја крив?

Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити да ће исте вечери на сијело, он плану: — Дабогда ја ногу сломија, ако ћу тамо више! Ти си ми крив, ти си ме навеја! — поче корити Лиса.

— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш! А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу. То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану. — О, боже сачувај и блажена Дивице!... Шта говориш?...

Бјеше још руњавије груди, а танкије ногу, је ли? — Јест! — изрече Срдарина, блијед као крпа. — Тодорина! На моју душу, Тодорина!...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô! Босу ми ногу земља драшка влаћем. Уснама мичем: далеки двојниче Да ли наше душе још на исто личе?

(Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Никад није видео да дуван тако дими. Туркиња лако седи прекрштених ногу, строго и редом гледа све путнике, нагиње се да их боле види, као да расте из напухнутих шалвара.

Није ни осетио кад је Симка ушла и спустила ибрик с ракијом. Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло.

Хоћу сад да те чујем. Хајде! Што ћутиш? Ђорђе се спусти на сламу. Пас му леже између ногу, послушно трпећи миловање по врату и гужвање дугих, клемпавих ушију. — Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа!

Тако, ишчекујући шумове њених босих ногу кад прилази кревету, затекла га је зора што се једва провукла кроз мали решеткаст прозор, видела Николине очи

— говори гласно, лице му је изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар... Тола се стресе.

Свануће га је затекло у оделу на миндерлуку у његовој соби. Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах.

У подруму је напипао Николин лежај и сео поред његових ногу, не обзирући се на његова мрмљања. „Ти мораш да ме слушаш!“ рекао је Николи. „Дан је твој, а моја је ноћ.

Пун пут. Како је прошао? — Симка... почео је рат — промуца и потону. Она седе на ивицу кревета, крај његових ногу. Иако је лампу угасила, назире се његова глава.

мушкарце, који хитро, као да Турци улазе у село, ускачу у чакшире и, с огрнутим гуњевима и незапетљаним каишевима око ногу, довикујући се, журе ка општини.

из седла, једноме оста нога у узенгији; сељак који је зажалио што је печат мали пође да помогне војнику, да му извуче ногу из узенгије, али га Тола тољагом заустави и врати. — И ову војску Водиш на народ! Срам те било!

Није га било страх. Ужасно га је болело у стомаку. Па онда све постаде — ништа. Пробуди га дрмање за ногу. Подижући тежак кров, очи се једва отворише: у сивкастој гомилици дана што је испунила рупу у сену види браду. Аћим!

Све сам учинила, све, шапутала је у кукурузу. Тиквина врежа са жутим цветовима вијугала је поред њених ногу, преко сувих, жедних грудни. У цветовима је познала стид. Хитро их покрила сукњом као да скрива своју голотињу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, чим први зрак сунца паде на стену — он задрхта и пође ка обали. Затим се склупча крај њених ногу и прошапута: — Буди моја невеста! — плахо се подиже и загрли је, а стена се трже, обрадована. »Гле маленог!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Дечак, рањен у главу, лежи, можда још жив. Поред његових ногу, тај разломљен крчаг; са чесме, вода отиче у тајац. Сима зна шта му је чинити, пробија се кроз обруч, стрпљиво, даје

Онда је остао без ногу и без тела, бестелесан; само је његова глава, одједном сва климава, зарањала у ниски мрак, до у дно.

Рига од Фере је стајао на палуби већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и окретао се ветровима који су, на велику реку, из својих прапостојбина, наносили

је остављан, два дана и две ноћи, на самом средишту, уз камен смрти, окренут потрбушке, са одсеченом главом између ногу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним Коринтска Хетера седи; Она је подигла очи, и страсно Августа гледа; И

Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан.

дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.

Попа, Васко - КОРА

заводи ме модри своде Не играм Ти си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје

која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео је Да прегризе ту

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„О, срећни човече!“, узвикну Глаукос, који чучаше поред ногу свога учитеља, па поцрвене до ушију због тог узвика који му несвесно излете из уста.

Сваки од њих почивао је на каменом подножју и држао између колена својих савијених ногу статуу Аменофиса ИИИ, који је саградио ову улицу и храм што ми је остао иза леђа.

Наш младић, неугледна раста, нејаких руку, танких ногу, ситних очију, исцрпен и преморен, паде пред богињом на колена и замуцну својим слабуњавим гласом: „Ја сам, узвишена

Они ће те научити да живиш као пас. Прави ли ти задовољство да у препиркама подмећеш ногу својим противницима и да им прикачиш чичак на леђа, а ти, брајко, отиђи у школу мегаричара, ученика Еуклида из Мегаре

Корачајући, он се клатио, повлачећи за собом леву ногу, краћу од десне. Кад стиже на своје место поклони се пред краљевском породицом.

Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га сруче у вртлог.

Но она двојица свађаху се даље. „Ето видиш да сам онда имао право што ти извукох асуру испод ногу!“ „Ја, лажљивче, зарађујем паре поштеним послом, а не зеленаштвом као ти“.

Чим Шајнер дознаде за тај одговор, поче да подмеће ногу Галилеју“. „Да тако је било“, додадох ја. „Шајнер оде у Рим где посредством језуита успе да се Галилеј изведе пред

Једна од њих претстављала је мастодона, увећано издање нашег данашњег слона, испруженијег трупа, здепастијих ногу, дужег репа, краће сурле и огромних слоновских зуба, којих је то чудовиште имало четири.

Имала је облик и величину газеле, стајала је на витким ногама и имала кратки реп наших јелена. Грађа њених ногу показује да је била одличан тркач и имала изванредно развијена чула, као дивокоза наших Алпи и Пиринеја.

„Дакле, корак по корак, а не на крилима духа?“ „Увек је опасно“, одговори ми он, „изгубити чврсто тло испод ногу“. „Али великим умовима успео је каткада такав лет. Њутн је таквим летом допро до граница васиона“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Корачајући по соби тамо-амо трљао сам ногу о ногу и мицао раменима да, тренутно, одагнам преко два милиона жмараца што су гмизали под кожом мојих леђа и доводили

Корачајући по соби тамо-амо трљао сам ногу о ногу и мицао раменима да, тренутно, одагнам преко два милиона жмараца што су гмизали под кожом мојих леђа и доводили ме до

Он је вукао ноге и сваки час спотицао се о шиљато камење калдрме. — У ногу, друже, у ногу, еј, море, у ногу! Стезао сам нос да не прснем у смеј. Тако ми је нешто смешно било.

Он је вукао ноге и сваки час спотицао се о шиљато камење калдрме. — У ногу, друже, у ногу, еј, море, у ногу! Стезао сам нос да не прснем у смеј. Тако ми је нешто смешно било.

Он је вукао ноге и сваки час спотицао се о шиљато камење калдрме. — У ногу, друже, у ногу, еј, море, у ногу! Стезао сам нос да не прснем у смеј. Тако ми је нешто смешно било.

На реду је пети. Раста малог, чупаве и улепљене косурине на огромној рохавој глави, кратких и кривих ногу, кроз које би се, кад стоји у ставу „мирно“, без муке провукао какав дебељко да се не очеше, толико је пространо О што

А од тада, свакога јутра и после Секулиног повратка из патроле, кад год би увлачио ногу у узенгију да се попне на коња пред полазак на марш, осетио би командант како га голица и дражи мирис младе пилетине

Он је замишљен, и са левом руком на слабини јаше лагано и оштро гледа у даљину. Официри извадили по једну ногу из узенгија, ради одмора, и док шкрипе седла и крцкају, они се опустили и дремљиви клањају као прстенџије.

вечера и прича шта је све видео у трећем павиљону за операције: — Студенту Ђури, добровољцу из Задра, одсекли десну ногу испод колена и још се није освестио, а ја га питам: „Како ти је, Ђуро?

блузе и чакшире и нестаје редом једна по једна бела прилика испод покривача који се подвлаче под рамена и савијају око ногу да не дува.

— Чкоњо, иди сместа уби оно псето што урла горе! — Разуем, гос’ капетане! И висок, незграпан Рудничанин, кривих ногу, згрбављених огромних леђа, издвоји се, узе тојагу испод клупе, а једну прегршт ора остави у џеп изгорелог шињела, па

Ја заустих да нешто питам, да кажем, да осудим, али наглим, љутитим покретом једна друга прилика, кривих ногу, погрбљених леђа приђе нам, па збаци са себе шињел, па копоран, па црну кратку кошуљу, коју баци међу регруте.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Успут, повремено је извлачио из папуче десну ногу и чешкао се ноктом палца по лијевом листу. Затим, неким линиментом из тубе (нагао откос тропског миомириса заситио је

Онда би му избиле грашке зноја на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час

Зато су, најзад, ти таленти властите љепоте одувијек примани, на равну ногу и без трунка какве примисли о међусобној разлици у рангу или степену, у круг осталих великих талената, у круг великих

Дјечак се кратко задржао у соби. Замишљам да се и за то вријеме преметао с ноге на ногу и у себи бројио до стотину или до триста, колико је већ унапријед себи одредио да мора најмање остати код болесника.

сједа за волан, припаљује нову цигару, намјешта зелени шеширић, зелени шеширић с рунолистом, увлачи у кола и посљедњу ногу. Звонко сједа поред њега. Плеуритично кашљуцну залупнута врата — и кола крећу. Вјероватно доњим, старим путем.

Дједови одласци „у винограде” постављени су однекуд на велику ногу, с изврсном обредном помпом, и имали су вид похода.

узгред речено, ако се Бућко, који је такођер само један „садржај свијести”, може замишљати са солупима и раскречених ногу, зашто неко простодушан не би могао и бога замишљати брадата и босонога?

Човјек се рађа с вокацијом за боема као и за било што друго, па се и та вокација као и друге очитују од малих ногу у нашој спремности на жртву због ње. У неком озбиљнијем смислу, увијек ми је било прилично индиферентно како таворим.

Сједио сам сучелице њему у његовом сумрачном кабинету од тешке храстовине, скромно подвучених ногу под столицу и присилно укопорених руку у крилу.

сама лијева рука, у очекивању да наступи виолина с мотивом и да три оперушана гирлса на позорници сложно дигну лијеву ногу, жена с фистулом заграбила би неупосленом десницом два-три чварка и уштинула комадић круха, које је сажвакавала све до

то бива у ратовима и великим кризама, у пошастима, земљотресима и сличним катаклизмама — он пожури да јој подметне ногу.

Посједамо на тратину подвијених ногу, као на теферичу, и простремо салвету преда се на траву. Из шумарка испадне стадо говеда.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне. За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож.

Ђурица поче долазити к себи. — Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац... Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру! — цикну кмет. Ђурица се само одмаче неколико корака.

— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. — Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. — Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар.

Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.

Народ се окупи уоколо. На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац. Страх га беше погледати.

После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. — Ко је то ? — запита груб женски глас изнутра.

— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.

Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу... Ишла је као у бунилу, у врућици...

— Отварај ! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... — Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. — Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!....

Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... »А знам... хоће да врачају... Па нека их...

зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала, па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње, а на асталу свега доста.

па на овом шта нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто, а ону провалу тако зазида да се никако није могло знати да је дувар

те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе те је метне под ноге, а ону бијелу испод ногу више главе, па пође да иде.

Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по свему царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, којој кратка, којој уска, којој широка, не може ни једној да пристане.

Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче. Онда царев син запита имају ли у кући још какву ђевојку, а она му

Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе је

он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо онака као и она што јој је на лијевој нози, одведе је своме двору и ожени се њоме.

Ту види и старца са оном буквом о бради, па око дјевојака све поскакује с ноге на ногу. Кад наш Марко видје старца, прискочи к њему, зграби га за главу, па му изгули сву браду, која остаде уцијепљена у

— Устаните па видите шта је, — рече мали. Они устадоше, скидоше покров и видјеше да нема ништа осим ногу, руку и главе. Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом.

Он јој рекне: — Де ти прва, па ћу ја онда. Лисица тад дигне своју предњу десну ногу и полако је спусти на гвожђа и ситно рече: — Нисам ја изјела меда, тако ми овог правдала!

Медвјед тад дигне своју ногу и крупно рекне кô медвјед: — Нисам ни ја, тако ми овог правдала! — па лупи стопалом по гвожђима што игда могаше.

— па лупи стопалом по гвожђима што игда могаше. Сад хтједе да извади ногу из гвожђа, али не могаше, јер му је бијаху ухватила.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ал' бегају звезде, остављају боје. При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. При бегању звезда земља је остала.

О какви дани! Заспао цвркут, дечији глас. А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Људи су пушили и разговарали, а изгледали су као сенатори, самозвани чувари све мудрости у Идвору. Крај ногу старијих седели су на клупицама млади људи, а пред сваким од њих је стајала котарица у коју су крунили жута зрна са

Није било урликања ветра, престала је ломњава таласа, свет се није љуљао испод мојих ногу, као што је то било на исељеничком броду.

Ипак сам се одупро овом искушењу. Добро је било оно моје успињање на Титлис баш зато, што ме је скоро оборило с ногу, тако да је потиснуло ову надувеност која је тако честа код исељеника - натурализованих америчких грађана, када дођу у

Ипак сам се одупро овом искушењу. Добро је било оно моје успињање на Титлис баш зато, што ме је скоро оборило с ногу, тако да је потиснуло ову надувеност која је тако честа код исељеника - натурализованих америчких грађана, када дођу у

После доброг оброка заспао је близу мојих ногу на веранди. Када се пробудио изгледао је много срећнији. Од тада ме је свуда пратио и трчао за мојим коњем када сам

Ћипико, Иво - Приповетке

Изишавши на отворено, допловише до у увалицу Медвјед, гдје је лађа могла пристати. Први стари рибар стави ногу на крај, за њим искачу остали, само остаде млади рибар; отле до на жало довуче Маркову љешину и предаде је староме.

Додијало ми сједети на једном мјесту, па једва дочеках да ставим ногу на шкољ. Протежем се на жалу, а већ ми веслачи показују стару Антицу.

да ради, него ће се лијено вући селом, зауставиће се под мурвом, одбацујући модрушасте димове и премећући се с ноге на ногу; дуго и дуго разгледаће сеоску чељад што брижна за послом жури.

Сутра, у недјељу, пред велику мису, Дангуба са добивеним новцима покуша срећу на игру „под ногу”. Испод села у заклоници, кријући се од сеоске ронде, сакупило се њих неколичак око њега.

Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне. Он полако вуче ногу натраг и вели мирно: „Стани, моје је!

Престаде велико звоно да звони. Озго зачује Морачин ход босих ногу и шуштање одијела. И, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!

Да није Илија узбуђен, он би, по навици, изуо опанке истресао са ногу земљу, прекрстио се, помолио и легао би мирно до жене.

Ту се осетио као да је на жалу у своме селу. Испред њега таласи ваљају се мирно, једнолично, тек што му до ногу не допиру, а пучина блиста у сунцу. Са стране драге леже на шкољини две порушене куле сурих, нарезаних зидова.

Подиже леву ногу и, придржавши хлеб на колену, поче га јести. „Мора да је јако гладан”, помисли Миливој гледајући га како халапљиво

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И ми и они чудимо се заправо културним навикама конвенцијама виђеним споља, туђим очима. Уосталом, колико ногу стварно има мала ноћна животиња из наше досетке? Судећи по руском језику, има четрдесет, јер се зове сороконожка.

Судећи по српском, има сто, јер се зове стонога. А у старогрчком има чак десет хиљада ногу. Превод српске досетке отежан је зато што се на руском језику не може помињати седамдесет седма нога пошто их има само

Ништа нас ни у једном ни у другом језичком систему не наводи да кажемо управо четрдесет или управо сто ногу. Али нас зато наводи култура.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Што год да је чинио, газда Младен се још од малих ногу налазио под будним бабиним оком; напослетку је њена воља постала његовом вољом.

такође и такође лежећи на обронку испод јела, себе сама видео потпуно удвојеног: „Чињаше му се да седи сам себи до ногу, под високим јелама, и види своје огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и

Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.

ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу. И њој се, као и другима, учини као неко одевено буре, шупље и празно”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Доведе Милоша у шатор и нагна га да прими пружену му за пољубац Царску ногу. Па га песма занесе као да је у Колашину и као да ту нема Турака: војводина нога, у не знам каквом опанку, стаде цару

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Да смо штогод прескочили То рећи не смемо. Прескакања бивало је — Али преко нас. (Је л’ ко ногу угануо, То је његов шпас).

(Је л’ ко ногу угануо, То је његов шпас). У новом смо лȅту, јесте — Но је л’ скок то наш, Ил’ тек ћилим испод ногу Тргô календраш. Како ј’ да је, где смо ту смо, Небо нам је кров, А пред нама ето стоји Празан листак нов.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Ајде, видићемо. (Пође.) Охо! А знате шта је ново, мајстор... госпођа? Нашем Жутову пребили ногу. ФЕМА: Каквом Жутову? ЈОВАН: Ламуру. ФЕМА: Шта, кој је тај гурбијан био што је мога Ламура дирао?

ЈОВАН: Гњавио је капова господина Петрича, и удавио пудлу једну, пак су му зато пребили ногу, и јошт му прете да ће га убити дати. ФЕМА: А, то је гурбијанство.

ФЕМА: А, то је гурбијанство. Жан, привежи му ногу, па га донеси овде на канап, (Сари) нек седи са Финеском. САРА: Шармант!

ФЕМА: Мислиш ти да је он гурбијан као ти? ЈОВАН: Ајде, видићемо. ФЕМА: Неће њему више нико ногу скр’ати, (показује канапе) ту је њему место. Пропопо, Јохан, донећеш ћилим да простремо овуда (показује астал).

Краков, Станислав - КРИЛА

Војници су бежали као помамљени. Јурили су кроз врбе, и скакали преко реке. Вода је избијала увис млазевима око њиних ногу. Куршуми су јаукали кроз престрављене врбе на обали. По камену је лежала побацана спрема н један удављени певац.

Кроз мрак промиче дуга поворка војника. Звечи оружје и откида се по који камен испод отежалих ногу. Стаза је све стрмија. На очи се обара сан, на плећа умор и тешка ратна спрема. Усеца се кожа упртача и кајиша у месо.

Мршави старац, Турчин, коме је генералски аутомобил одсекао ногу, скакутао је по трави и радовао се због примљене кесице с а златом. Бар неће мор ати више амалски самар да вуче.

У бараку су ушла два авијатичара. То је Бора са Сергијем дошао да тражи пилота Синишу. Пао је са апаратом и изломио ногу. Загледајући по белој соби Бора случајно спази и Мију. Није га одмах ни познао.

није, код Попадије... Одмах му је саопштио да је Бранко пре неколико дана погинуо над Могленом, а Синиша сломио ногу, и иначе се угрувао под сломљеним апаратом. То су и онако биле обичне вести, а Мија је све из ескадриле познавао.

Доктори су били уморни и љути. — Е, то си ти, мали, — Но доктор се није баш томе чудио, — у ногу? а, није то страшно.

Бароница је скинула са сточића боцу, и показала пуковнику да седне. Узела је његову чворновату, маљаву ногу у крило, И њени танки прсти почели су да лете по прљавој кожи. Пуковник се смешкао задовољно.

А сви тако једнако јаучу. И овај кад су му заболи бајонет у груди, и онај кога су вукли за преломљену ногу, да му је глава ударала по камењу. Све су их бацили у јаругу. Рус сад кркља и јечи. — Ипак Казимир има право.

А он је тешко вукао рањену ногу, лупао окован им штапом, и смешно се задовољно. Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н

Душко је био задовољан, само је новац нестајао. Храмао је још на рањену ногу. Ипак је морао отпутовати. Пред командом места задржао га је жандарм, и питао кога тражи.

На потоку се указао официр, и вода је пљуштала увис око ногу његовога коња. — Ево ађутанта, завикале су весело коморџије.

Петровић, Растко - АФРИКА

На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету.

на овој џиновској змији, због аномалије или случајног атавизма, виде се са стране као два нокта или као остаци ногу. Врућина и поред белог одела и ципела платнених. Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем.

Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би

У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле,

Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара.

Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу. Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава.

још са европејством, као човек који само што није заспао, пружи им галантно свој рубац да би се њим избрисале између ногу.

Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе

он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.

Намазане су уљем и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди. Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом.

Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.

Издао је пантерску кожу у коју се облачио, и нокте које је намицао на прсте од ногу. И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после... скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад! ГЛАВАШ: Бирај, Исаче, Па гађај главе као дулеке!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

пуковник (Руси из учтивости увек титулирају за један, два чина више) изволели су пасти, упрљати мундир, сломити ногу, разбити главу — нашто је страдалник одговарао куражећи се: ништа, ништа, ја сам само мало, знате, тражећи уз то по

да код нас наста метеж, да неки Рус викну: не дајте, браћо, Кирилов је рањен; да ја Кирилова угледах испод мојих ногу, да га шчепах за једну руку, а неко га узе за другу; да смо донекле тако бежали, да успут неки викаху: мртав је,

Успут стигнем рускога капетана Максимова. Једва се вукао. Коња му убили Турци те у паду коњ повредио ногу и њему. Уступим му коња а сам пођем пешке пруговачком шанцу где је сад стајао искупљен скоро цео ђенерални штаб.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мене тада савлада сан. И у сну сањам змију, баш чини ми се наочарку, како хитро приђе и уједе ме за ногу. Тргнуо сам се. — Шта вам би? — пита ме ордонанс. Погледао сам своју ногу и почех да се пипам.

Тргнуо сам се. — Шта вам би? — пита ме ордонанс. Погледао сам своју ногу и почех да се пипам. Рекох ордонансу какав сам сан уснио. — Ех, сан је лажа, а Бог истина — теши ме он.

Вукао сам се готово побауљке кроз ров и прескакао преко војничких ногу. Сваки други био је у клечећем ставу пред пушкарницом, а остали су седели наслоњени уза зид и спавали.

СИВА СТЕНА Светислав се одупре лактовима и лагано привуче рањену ногу. Онда продужи: — Ситуација је тада била оваква.

Али лекар је рекао да ће му кроз петнаест дана скинути и завоје са ногу. Био је сунчан дан, те су готово сви лакше рањени и они болесни изишли у двориште. Остали смо нас двојица сами.

Каплар Ђорић диже руке увис и паде. Један је седео и већ више није имао даха, а обема рукама стегао ногу изнад размрсканог колена. Однекуда ринуше и гранате међу нас. Ми се повијамо лево и десно. Али спаса нема.

Влајко уздахну. Онда извади марамицу да обрише знојаво чело. Помери лагано ногу мрштећи се и настави: — Слушао сам подсмешљиве напомене многих старешина, како „рат није свадба“.

Влајко уздахну. Обема рукама дохвати ногу да је помери, али није имао снаге. Пришао сам му да помогнем. Он дубоко уздахну и погледа у таваницу.

Новодошавши посматра сажаљиво Перу и вели: — Штета, тако млад!... Боље да је изгубио ногу или руку. Пера ни да трепне. Остали излазе из павиљона да се не би гласно смејали...

Док се тек осуља камен испод његових ногу и он полете, вукући за собом још двојицу. За њима се сручи читава река од камења, готово до средине улице.

— Знаш, да ти стегнем тетиве. Залети се и Брана, али му се марама уплете око ногу, и он удари трбухом о сто. Чаше и флаше расуше се с треском. Вино прсну по нама. — Ура, ура! — повикаше Руси.

— Море, шта га молиш! — дотрча „Ђеврек“, дохвати магарца за једну предњу и задњу ногу, обори га и из места прескочи. Онда се поклони, бацајући масним рукама пољупце. — Господа!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже. Баци ногу преко ноге, гледи на стране, Сад прекрсти, сад извија, сада устане, Хитрим оком нуди ко год да стане.

Так' роду храбру скиптром под железним, Под јармом, бичем, један к варварству шаг, А с ногу ланац одринувшу, Враћају с' красоте ума, серца. 25. марта 1816.

Прем ме неки ђаво боде Да већ једва дисат могу, Дајте кацу хладне воде, Да од главе све до ногу Употребим бадекур, — То је а ла трубадур!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом. Сијед је сав, коштат и крупан као одваљен комад оних грђених и непрекидно мрачних и туробних планина, што се

Само остаде злоглава Каласура која од малених ногу трчи по селима од куће до куће и увијек свијету говори да нешто тражи.

Спусти га. Давид: Како би било, главати господине, да га извадим из вреће, па да га привежем за 'ву једну ногу од астала, да видите мог злотвора и душманина, кости му у Зеници сагњиле! Изволи, велевлажни господине?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи. И Господ би пијан крај ногу јој мрео. Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Како то, оца му, не помислиш мало: ови чиновници падоше с ногу радећи, право је да се одморе и да као људи проговоре реч-две. МИЛАДИН: Па, ја... ЖИКА: Шта, па ти? Чекај, брате!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Дах јада мога дуне кô олуја И носи Богу мој вапај и крик. ИВ Смилуј се, смилуј, Боже мој, Код ногу ти се склоним ја И спим у сенци твојих крила. Где крај свирепој ноћи, где крај? Срце ми плам, срце ми плам.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Она се трже и чисто уплашено упита: — Знам, па? — Наш је! Она посрну. Папуча јој одлете с ногу. Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити.

Хоћу, нане. Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам. Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије!

] — Децо моја слатка! И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: — Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.

Они оду, затворе капију. Он остаје сам. Седи до прозора у соби. Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

а овај брест продали су неколиким људима, али га нико није могао пресећи »Један је крешући гране пресекао секиром ногу и једва остао жив; други је пао главачке и угрувао се, а трећи сломио руку још на самом дрвету« (СЕЗ, 19, 210).

Иначе је ј. лек од брадавица, црног пришта, отечених ногу, наглувости (ГЗМ, 4, 1892, 146). Ј. који роди орасима спада у типична αδύνατα ‹= што не може бити› у народној поезији

коцем, »да се не би повампирио« (СЕЗ, 13, 447), или му се, из истога разлога, забада трње у палчеве од ногу (Ст. М. Љуб., Прип., 207). Против вампира носе се увек собом по три т.

употребљује се против срдобоље (СЕЗ, 13, 348; ГЗМ, 4, 160), кора за заустављање крви (ГЗМ, 4, 160), против знојења ногу (СЕЗ, 13, 379), кијања (Софрић, 96), киле (ГЗМ, 12, 1900, 150), противу шапа (СЕЗ, 1. с. 429), противу буба (Софрић, 1.

Њу држи и душовађа, по народном веровању у Лесковачкој Морави: »Кад св. Ранђел стане самртнику крај ногу, тај може још и оздравити, али ако је он крај главе, па у десној руци држи мач а у левој ј.

у обема рукама а један ставе под ногу«, па их после баце поред плота или сагоре (СЕЗ, 70, 1958, 504). Колики је био култ трна у прошлости сведоче многи

се ради лакшег порођаја кади брзородицом: »сасушену траву ставе на жар у суд, а породиљу поставе да стоји раширених ногу изнад суда« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 176). Бујад (птерідіум аqуилинум).

Ћипико, Иво - Пауци

Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налакти се и гледа у њу. — Машо — вели јој, — што ме оно осрамоти?... Сагријешила си се што одбјеже лудо дијете ...

Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се верига између ногу, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио; и, намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике,

Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре, а газећи по својој ливади, сада

Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла... Гуши се... Натеже се свом снагом да се извуче на ливаду, на суво...

” —Марко! Ја сам, отвори! —Ти... Чекај, одмах! Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу. Заструже кракун на вратима. —Ча је? Како си? Нисмо ти се надали. —Нијесам имао времена писати. А како је?

Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат. Испод ногу им простираше се саг зелене траве. Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока. Брат га претстави.

Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. —Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. —Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. У то видје гдје му се онај господин наклони. Сви заћуташе.

Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину. Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.

Чељад замрије, старац престаде да моли. У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.

Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском

Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе. Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме

До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. — Вратимо се!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Било је потребно да му нага, невина девојка протера стрелу између растављених ногу, на Ивањдан, по месечини, у поноћ. Врх стреле ће бити замочен у крв црног јарца и окићен канџама слепог миша.

лепа као небески анђео, мила лика, смеђих груди, нежна и умиљата, висока три и по лакта, бујних груди, витких дугих ногу. Дадра је био најпогоднији човек за тај посао у читавој земљи рашкој.

Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла лук и одапела. Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме.

боле ме јаче од оштрих трнових бодљи које су ми испробијале месо, изровашиле кожу, начиниле ми од леђа, руку и ногу живу отворену рану.

оправдање чини одвратним: ја сам ипак, заједно са осталим, намакао омчу на врат овоме човеку и избио му бусен испод ногу.

Ако на земљи има правде, онда су сада заједно. Можда су свили већ своје гнездо, и можда им се око ногу смуца чопор дечурлије, лепе као мајка. и снажне као отац. Димитрије Умире један по један.

Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом. Вучем за собом своју бангаву ногу, никад ми није била тежа. Димитрије Нико од нас није очекивао такав исход.

Требало је само да осветлим бедем у тренутку напада и да их затим по светлу тучем до ногу, а да сам не изложим своје људе погибији. Није то било тешко.

Она је, не знајући шта чини, наслонила главу на моје колено и грчевито ми обујмила ногу својим обнаженим рукама. Прошаптала је: „Зар и ми нећемо скоро“.

Дадара ће тада, уместо свеколике захвалности, награда и похвала, добити ногу у дупе. А она ће то да уради само да би спасила свог вољеног црнорисца. Она ће то свакако да учини. Нема сумње.

Какав би то био рај ако би рајске душе пред собом имале призор једног усуканог Артемија који за собом вуче криву ногу.

с највише тачке на Кули, не из љубави, привржености и оданости, него због тога што је на то навикнут од малих ногу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Крај његових ногу скупиће се звери: Медведи, мајмуни, мачке и пантери. Госпођице лепе и госпође младе Представљаће голе нимфе и најаде.

Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно ресто. (То још могу, хвала богу! Око флаша, око ногу...) Је л' пријатно небо оно, За „невине“ твоје груди И за ведро твоје лице, Хладни ветар с Краљевице?

А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним коринтска хетера седи; Она је подигла очи и страсно Августа гледа, И

Кравар је ишао селом, ал' Бог ће један га знати Зашто се присети нешто и прво у крчму сврати, И попи по једну с ногу. А затим истресе многе, Док га издаде говор, а онда и саме ноге, Па пође кметовој кући.

И онда, захвална Богу, Трже се, и обви руке око његових ногу И очи подиже к небу. А дотле олуја стаде, И један светао зрачак кроз тавне слојеве паде И поља обасја собом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Када би се Земља, из дана у дан, обртала, одлетела би нам, при сваком скоку у вис, поприлично испод ногу, а кад би се померала и у простору, ми бисмо у току времена морали видети како се звезде на другим местима хоризонта

Улазимо у другу просторију. У њој стоји статуа човека малога раста, танких ногу и сићушних очију. То је Аристотел! Ова соба посвећена је искључиво његовим делима.

то учаху стари Питагорејци и Коперник, зар нам не би онда, при сваком нашем скоку у вис, Земља отрчала испод наших ногу? Није ли тако?“ - „Тако би то било кад не бисмо и ми летели заједно са Земљом.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА (настави облачење, исправља, намешта јој боре на шалварама, антерији). Чује се бат ногу. Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста.

Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора. Бат ногу, бежање и узвици: »За Сарошем јуре да га убију! Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!« Чаршија се затвара.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Месец дана после тога разговора госпа Пава је пала и сломила ногу, лежала два месеца, и остала рома. Кад су се сви у кући измирили и научили на штаку, Васа је пребачен у пенсију,

не разабирам акценте, куд брзате, није то тројка, не касате са дванаест ногу.” И Бранко је писао песме. И ни њему ни Павлу редакције досад нису ништа објавиле, иако су добијале охрабрујуће

На моје изненађење, и фрау Роза у визити. „С ногу да поразговарају”, што рекла моја мати, која такође врло радо с ногу разговара и оговара, али тада није била у друштву.

На моје изненађење, и фрау Роза у визити. „С ногу да поразговарају”, што рекла моја мати, која такође врло радо с ногу разговара и оговара, али тада није била у друштву. Ја застао бајаги пред излогом, и слушам шта причају.

Одмичу, осврћу се, нешто довикују професору што ветар мрси и брка. Замакоше. Ветар брише. Уврће око ногу Бранкових панталоне као крпе, па их опет исправи и надува, увлачи се кроз њих леден, и Бранко дрхти и премешта се с

панталоне као крпе, па их опет исправи и надува, увлачи се кроз њих леден, и Бранко дрхти и премешта се с ноге на ногу.

Настаде брза нова врста шумова: трк босих ногу, тандркање дрвених судова и лопата да се начини одушка у тесту од блата и ђубрета и покиданог зеленила, те да се

Деца, натронтана, вијају се с ветром, раскопчавају дебело одело: улећу у кућу и питају: може ли се нека палачинка с ногу појести, и добију или палачинку, или шамар од шале. „Сад ће поднем ручак је фини: излазите, не сметајте ту.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Тамо нема слушкиња, госпоже. »Пак како се разлика на балу прави?« У месецу је обичај да жена колико мању ногу има, толико веће преимућство добија.

« Со тим узима преслицу и преде. Учени син час пружи једну ногу, час другу, час треје руком чело, час баруси косу. »Мамо, шта радиш ти?« Предем мајки.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

САВЕ Из опседнутих брда Дозивају га вукови Са кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ме је та случајна веза између мене и Вука некада испуњавала поносом, те сам у младости чезнуо за тим да ми ко пребије ногу, сматрајући да је довољно бити ћопав па бити Вук.

Она не може дићи ногу увис и рећи вам: „Ја имам нове пипе!“ али ће, рецимо, повести разговор о последњој премијери: говориће вам о дубоком

Зар не налазите? И зар вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!

би ли му спазили медаљу на грудима, коју је, ни сам не зна зашто, добио и сви други и многи други, зар сви они не дижу ногу увис и не казују вам: „Ја имам нове пипе!

им се похвалим новим ципелама, већ бих сео пред кућна врата, на улици, и ко год би од пролазника наишао, ја бих дизао ногу и очајно врискао: „Ја имам нове пипе!

да одржим, те сам затим још чешће разбијао себи нос, чупао сестри косу, угануо једанпут палац на руци а други пут ногу у чланку, док најзад нисам једног дана просуо жар из пећи те упалио простирач на поду, затим чаршав на столу и завесу

пут сам налио у нову новцату ципелу мога старијега брата катран, тако да су морали сећи ципелу да би му је скинули с ногу.

Јер ја сам знао да постоји говор бројева, па говор цвећа, али нисам знао да постоји и говор ногу под столом. Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу судијину, које су се тако пријатељски

Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу судијину, које су се тако пријатељски опходиле, као рођени брат и сестра.

Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу судијину, које су се тако пријатељски опходиле, као рођени брат и сестра.

И одмах ми сину сретна мисао кроз главу, па се отиснух низ улицу, све скачући с ноге на ногу; долетех весео и усхићен оцу и мајци, изљубих им руке и узвикнух: — Положио сам, одлично сам положио!

пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за пиктије; Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две сланине и једанаест кила сувих ребара.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Неко говори да је разорна ударила у ивицу заклона и убила телефонисту, а поднареднику разнела ногу. — Изнесите га! — наређује потпуковник Петар. — Брже завој! — Јаој, браћо... Гр-р-ру! Гр-р-рру!

Гр-рру! Претрнух: да нисам рањен. Хтео бих да се ослоним на ногу, али ме снажан замах ваздуха прикова за земљу. Гр-ру! Гр-р-р-ру! Гр-р-р-ру!

Ах, боже, ала сад осу! Нешто се цепа, пара. Гр-ру! Случајно се ослоних на ногу. Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби. Гр-р-ру!

Лука скакуће с ноге на ногу, па нам вели да сада личимо на балерине. Укрућени шињели остали су исто онако подавијени, као да смо још на коњима.

Повлачење је отпочело у пола ноћи. Возови су ишли на великом одстојању један од другога, полако, ногу пред ногу, да би се избегао шум. Нашим пешацима је скренута пажња да не пуцају, како не би изазвали ватру.

Повлачење је отпочело у пола ноћи. Возови су ишли на великом одстојању један од другога, полако, ногу пред ногу, да би се избегао шум. Нашим пешацима је скренута пажња да не пуцају, како не би изазвали ватру.

— Тунгатјета! — ослови неког Ђуро. На малом постољу, застрвеном само шареницом, седео је стари Арнаутин прекрштених ногу. Поздравих га. Он додирну чело, па груди. Једно мало Арнауче унесе две троножне столице.

Онда плануше ватре. Тек сада, око ватри, сакуписмо се. Лука се жали како је данас пао коњ и нагњечио му ногу... Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу. Поручник Бранко скинуо чизме и суши ноге.

својим марамама, башликама, а један скинуо своју вунену кошуљу, јер су му недостајале крпе да увије још само једну ногу своме коњу. Силазили су људи лагано, на извесним одстојањима, да не би налетели један на другога...

Него држите Војина, да он, рањен, не падне. Једва стигосмо крају. Војници одвезују крпе са коњских ногу, товаре сандуке и џакове и журно полазимо. Идемо благом косом, кроз неку борову шуму. Могли смо и јахати.

Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.

Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ево је скаче час на једну ногу, час на две, Толико је весела. Хтела је већ да прође, да нађе убавог младића, Да га пољуби на уста, када шевар угледа.

Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км. Магдалена умаче своју босу ногу у облаке наше фосфорне, Као Сузана Рембрантова каже: ”Купатило још није довољно млако!“ Онда казани захукташе јаче.

кревет, Удише ноздрвама страсно све корпице цвећа Којима је засађен тапет; За политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво:

Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири! Има такве неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина,

Ја сам пратио месеце пуне, као бачија Раздражених, таласања против гребена, Не помишљајући да може од обасјаних ногу Марија Бити губица Океана сипљивих разбијена; Глечере, сребрна сунца, сводове усијане, Језива наседања по смеђим

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо. Наједном, нестаде пута и испод дечакових ногу зевну понор. Нађе се дечак на стени не већој од мараме, кад чу некакав писак, неки јаук.

у наручје, кад виде како се с друге стране понора усправља купинова врежа, прескаче преко понора, долази до дечакових ногу, и каже: — Пожури, Ведране! Твоја се стена на власи косе држи!

— Можеш их мењати! — човек у црном спусти врећу крај Дрвосечиних ногу. — А можеш их и бацити, ако ти се прохте! — црног огртача и црне капуљаче, наједном нестаде.

Да се то није Месец у момка-лепотана претворио? Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу. Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји?

Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој. — Проклета била! — полете једна жена к Златокосој. Врисак друге до седмог неба дође.

Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан. — Зар тај пас толико вреди? — потрча Златокоса за младићем. — 3ар ти је од моје лепоте дражи?

Ко зна колико је тако гледао? Одједном, пљусну га талас преко ногу и дечак зачу Сребренкин глас. — Попни се, Маријане, на моја леђа! Чврсто ми се држи за пераја, тако!

— Ево ти је! — спусти Софроније златну лубеницу крај пријатељевих ногу И звизну некако тихо и умилно један, па други пут, а из воде која се тамнила у дубини, као беличасте рибе пљескавице,

Умирен, дечак се врати прозору. Али, једва да је часак прошао, а метлица дође до њега, наслони му се уз ногу, па рече: — Да почнемо! — Шта? — осмехну се дечак.

Али, очистивши трг метла се поново диже увис, па се у благом луку спусти крај ногу малог тршавка. Овога пута нико и не покуша да је отме.

Ој, како је треперила кула од њиховог смеха, како се тресла од топота дечакових и патуљкових ногу! Дечак је збацивао болест са себе као тесну кошуљицу. У чуду су га гледали видари и лекари.

— Захвати воде и умиј се! — рече талас и доплива до младићевих ногу. Лизну он мало воде, али како да се умије није знао, па замочи читаву главу у поток.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Снага ми већем хаљинку не држи. (Случајно поклекне. Пркосно се исправља. Испружа ногу и лупа њоме.) Коско, зар већ остаре, те се већ тресеш? (Окреће се Циганима, бесно им претећи јатаганом.) Гркљан! Салче!

Болан од како се родија. — Тој сам ја!... Па од т’ј бол, јад дерт ли је, проклетија ли нека — еве на ногу гинем. Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије...

По њега се расипали ханови, сераји, башче, чесме. Месечина греје... Мартинка ми у крило, коњ, Дорча мој, иде ногу пред ногу, а чалгиџије, што ги још од билачки хан поведешем, пешке идев иза мене. Свирив ми они и појев.

Месечина греје... Мартинка ми у крило, коњ, Дорча мој, иде ногу пред ногу, а чалгиџије, што ги још од билачки хан поведешем, пешке идев иза мене. Свирив ми они и појев.

Ако жива неће — мртву, па у кола и у Бању! САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то, газдо! Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало... Ох, аман, газдо!

Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам! Никога нисам волела! И никад нећу да волим!

Хвала! Аман! Ох, газдо! Не дај ме, слатки газдо! Руку, ногу (љуби га у руке, сагиње се и грли му колена.) МИТКА (зауставља је): Не!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

раде и стара Гандхари и њених сто снаха на једном сличном разбојишту у Старој Индији: преврћу ратнике покиданих руку и ногу — оне с једне стране, а шакали и птице грабљивице с друге. Све је изгубљено, остаје само „худа срећа“.

Вујадин је миран, озбиљан, непоколебљиво решен. Пребијених ногу и руку, он се подсмева Турцима који би му за признање оставили очи.

Али бану друга снага дође, друга снага и срце јуначко, те оману тамо и овамо, док Турчина с ногу укинуо. Колико се бане уострио, он не тражи ништа од оружа, но му грлом бане запињаше, а под грлом зубом

стотина црнијех Арапа: Арап ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни младожења; скаче пуста под њим бедевија, испод ногу камен излијеће, те разбија хане и дућане.

Да је коме погледати било кад усједе ђаво на ђавола: горски хајдук на б̓јесна ђогата! Испод ногу камен излијеће, те он туче хане и дућане. Говориле младе Сарајлије: „Боже мили, чуда великога!

Таман хајдук у гору зелену, Турчин трже пушку кубурлију, те он гађа Даничића Вида: погоди га у ногу лијеву; на десну се хајдук дочекао, џевердану живу ватру дао, на добро га мјесто погодио: ђе спучава токе на прсима,

Нагна коња низ чаршију млада, удара га десном бакрачлијом: колико ми скаче полагано, испод ногу камен излијеће, на дућане туче базерђане, — докле дође побратиму своме, побратиму, бемберу Михату, па је њему била

“ 84 БОЈ НА ЧОКЕШИНИ Полећеше два врана гаврана саврх Цера, изнад Чокешине, крвавијех кљуна до очију и крвавих ногу до кољена; салећеше у богату Мачву, те падоше насред Прњавора, на бијеле Крсманове дворе, баш Крсмана кнеза Вујичића.

два врана гаврана са Мишара, поља широкога, а од Шапца, града бијелога, крвавијех кљуна до очију и крвавих ногу до кољена.

на њихово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, те одмах умре“.

покривена крзном, а средини сукном или свилом или кадивом калпак свиле беле — капа од беле свиле калчинаст — „ногу испод колена друге боје него што је тело“ калчине — велике чарапе што се носе у чизмама камзе — у ножа ово што се

“ серџада — ћилим на коме се босих ногу седи и клања за време молитве сехир — радозналост сехир чинити — радознало разгледати Сибињ — град, у јужном крају

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту. Из ћубаста жбуна заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав

— Вук! Доручкује или магарца или Стрица. Како би сад Мачак радо стругнуо, кад би само владао ногама! Али, умјесто ногу, под њим су два дрвена стуба, двије круте леденице, не можеш их помаћи с мјеста.

У посљедњем тренутку Куја се заскочи, дохвати га за ногу и скиде му пространу стричеву ципелу. — Ајој, закла ме! — препаде се дјечачина, па се успуза сасвим у крошњу дрвета и

— Ех, кад би мене неко тако волио! А мене свако псето, чим ме спази, одмах држ за ногу, за тур, за табан, гдје прије стигне. Досад бих трипут оптрчао земаљску куглу, толико сам се набјежао пред псима.

добро је, али може и боље. Дугачки Стриц протрља ногу о ногу као скакавац и предложи: — Да метнемо на колибу неки натпис као што има на школи, љепше ће изгледати.

добро је, али може и боље. Дугачки Стриц протрља ногу о ногу као скакавац и предложи: — Да метнемо на колибу неки натпис као што има на школи, љепше ће изгледати.

— Волим да једем кромпир скачући с ноге на ногу, онда ми је најслађи — мудровао је Ђоко Потрк — али због тога су ме код куће стално грдили.

Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха! Намрштена Луња одлучно попаде таблу за ногу и повуче је. Плоча се с треском сруши на под.

јама, шта ли је — прогунђа Јованче у недоумици, па се нагну напријед и поче да шара лампом по нечем испод својих ногу. — Пази га, вода, језерце. Мачак провуче главу испод његова пазуха и остаде забленут, упола отворених уста.

Видећи гужву око свог малог љубимца, Жуја навали на гомилу као бијесна. Једног зграби за ногу, другог за тур, некој стрини подера сукњу.

— Сав срећан развика се пољар. Сутра ћемо сви у варош да тражимо Лану. Тутањ босих ногу, прашина на друму, сијевање табана и — дружина се за трен ока изгуби с очију својих удобровољених старатеља,

„А затим, у неозначени сат исте ноћи, ове три пијане фигуре извукоше се помоћу својих ногу и власторучно из јаме и сасвим бијели од креча личећи на вукодлаке и томе слична празновјерна привиђења, упутише се у

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Супроћ тога опет дигнуће се јаки големи ветрови халовити, те дор пооткидати ће с ногу људе и разметати там-овам једне од других с вихром у холују.

нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека госту, опрати ногу ни водом, а камоли сузами својим, и меште својих коса, бар крпом да отрем.

Спомени се худниче, што си собом! С кошчина састављен Од главе до ногу И са жилами сашит. До времена потом пак Сав просут и ниушто обрнут.

су тамо и зле страже пакостне, помрчни затвор, заузлана свеза, дебеле вериге, големи ланци, тешке негбе на ногу, дивље и немилокрвне слуге су онога пламена, и сами су ватрени.

њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му испод ногу. Тарсијски цари из морских ада, острова дарове хоће му донети, цари аравијсци Исава с пешкешем доћи ће му...

И један уписа у својој цедуљи да је вино од свега понајснажније, јер оно свакога човека може с ногу свалити и најпаметнијега изумити, ко га много пије.

И нађоше где се лав бори са змијом, те га већ бијаше готово надвладала змија: од стражњих ногу му чак до прсију обвила га с репом кано јаким конопцем.

ЛАВ И ПУСТИЊАК Бијаше тамо, за мором, у пустињи неки преподобни отац именом Сава. Ходећи кроз трску лав убоде се у ногу; зашика му се парез у шапу и оста. Што да чини, сам не уми извадити?

Оде, и змија га испрати путем спрам првога села. Поклони му се по ногу, поглади га с губицом, врну се натраг у брда. Он си с миром оде својим путем.

И на то он паде пред ноге цару, те га целива у скут и у ногу. И достаде с оне жене опроштење. А кад уста, погледну к цару, виде ону жену где стоји с десне руке уз цара, а на њега

И Марјан, онај господин што је био епарх, ил’ ти му да речемо комендат градски, бијаше сав крастав од ногу до главе и гнојив, што су га се већ многи лекари и одрицали не могући му ништа помоћи. И њега с оним ћивотом исцели.

Беседник Онда се она за ове ангелске беседе у себи смути. Одвраћаше своје лице да не гледа ангелу у образ му. На ногу при њему стајаше, обрће там-овам главу, очи крије и пожмурује.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ој, хој-хој, леле, Зо... али не доврши јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше и погледа зачуђено у калфа-Коту. — Што ме па тепаш, бата-Коте?

Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.

се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.

Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму: Зелен зекир, драго моје! Што ми, драги, не долазиш?

Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно. Сећа се све убаво за наш варош!...

Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...

— запита је Калина кад дође. — Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... Ти си сиротиња. Кад ручаш, ти таг не вечераш... Та, викам... ако искаш...

— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове. — Разбирам си, убаво разбирам.

турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!