Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Не утеко ни секири, ни топу! Немао рибе у Рибници немао вола у Волујцу ни овце на Овчару! Не смео без ножа ни пред брата! Са кућишта се на гробиште премештао! Не нашао ни корена, ни листа!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...
Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па
танчица — врста танке пушке тепсија — плитка и округла бакарна посуда; просуља, плитица телуће — тупа страна ножа, хрбат тишма — гомила, навала тока — метално дугме пришивено као украс и као штитник трешњевац — топ начињен од
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Приказе сву ноћ слазе с тавана, Сто ножа моје руке требају! Ноћас ме кроз мрак, као Гавана, На раскршћима маске вребају.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
(око пола килограма) харбија — шипка којом се набија и чисти пушка или пиштољ цагрије — заштитне корице за сечиво ножа ножнице, каније чеперак — дужина од врха палца до врха кажипрста чибук — дуга муштикла или дуга цев за лулу, обично
Африка
На понекоме је, (дословце) и по неколико кила григриа (талисмана). Григри против змија, ножа, куршума, злог погледа, зле мисли, речи, за добар пут, добар лов, удар, и тако у бескрај.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имали су да предаду све, до последњег ножа, и чудо је било, право чудо, да су то и извршили, без поговора. Одузета им је застава, али су им они њихови барјаци –
Црњански, Милош - Сеобе 1
да пошаље до мртвих одмах калуђера и да иде пред Беренклауа, а да се у пуку каже да нико не излази из логора без ножа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у облику мотике, будака, ножа, српа и сл., па да јој то наниже на ланац, а онда она дете у тај ланац повије.
¹⁴⁹ Мала деца најчешће се штите од вештица помоћу извесних металних оштрих предмета — ножа, виљушке, маказа — који се стављају у постељу где дете спава.
поступци као што су: обредно спуштање детета на земљу, купање, кађење, опасивање колевке, стављање белог лука, ножа и сл. у колевку, усмерени су на магијску заштиту детета од урока и демона.
такие как обрядовое укладывание ребенка на землю, купание, окуривание, опоясывание колыбели, помещиние в нее чеснока, ножа и т.п., — направлены на магическую защиту ребенка от сглаза и демонов.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
су видели на царском друму и иза зидина манастира, за себре који се сулудо роте против велможа, који без копља и без ножа налећу на перне буздоване, за непокорне који друмове царске ору, који у разговору сатерују цара до дувара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Како? – Мислим да се ради о његовој кући! Све више птица долеће улицом подељеном сенком на сечиво ножа и његов жлеб. Могуће је осетити ветар на лицу и суви, клепетави замах њихових крила.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!
Тек Хајкуна што то осетила, Па од паса ножа повадила, Удри Тала у срдашце живо — Ал' му млада не учини криво, Што тражио, оно и нашао, Заш отимâ што му Бог не
“ Ово рекла па ножа спопала, У срце се живо ударила, Па крај драгог на земљицу пала, — И уби се од тешке жалости, Ал' што знаде, Боже
„Опет ништа — и ништа ће бити, Али опет не бој ми се, Фато, Опет неће у буњиште злато, Док је ножа и срдашца тога Неће Мехмед љубит лица твога.“ Ово рече, па слушати преста, И озго је са чардака неста.
баца очи, Па опази верну другу, Та баш ону пушку дугу, А поред ње те мале, Што му никад не слагале, И поред њи ножа веља Сад му сасвим мирна жеља: „Ма фишека, још фишека!
“ Па нож гледа, нож у руци сева, Дивља Ајка на њ'га се осмева: „Бежи, ноћи, а грани сунашце, Да јој тиснем ножа у срдашце, Да отурим што ми сунце брани, Ала, брже свани и задани!
Стоји цика танани шешана, Стоји звека ножа јатагана, Стоји вриска коњица претили, Стоји вика ти јунака чили. Турци вичу: „Погледај нас, Ала!
отимат се стаде, Тале мљаше, е му се подаде, Попусти јој малко беле руке, Ал' на своје и јаде и муке: Трже ножа од појаса млада, Па удари Тала изненада С леве стране међ' токе од сребра И међ' она, брате, вита ребра, Иштети му
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Главачке сунем у кућу, завирим у све ћошкове собице, преврнем дједову сламарицу, запрашим се и ускијам, али нигдје ножа. — Ђеде, нема га. — Добро је, ево га у мом џепу. Ех, у џепу! А мени због њега промаче добар комад.
Шта би радио, грешник, да се због његове кривице чопор шумских разбојника окоми на коње? Ту се поменуше и свеци „од ножа“, па женски свеци „од предива и сновања“, па они „вјетрени“, па ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда рече ова тица: — Кад буде на трпезу, господару, немој износити ни ожице ни пантарула ни ножа, него онако нека цар једе рукама.
Цар кад види да на трпези нема ожице ни ножа ни пантарула, рече ијетко: — Шта је ово? како ће се ово јести? — Лијепо — одговори тица, — с муком као што су се до
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ако је прео горе, ево му ножа нека расијече. Ако је прео воде, ево му кашике нека се превезе. Ако је прео поља, ево му српа нека раскоси!
ЗЛОГА (Од црног пришта) 1 Изиђи мирни, изиђи добри из кости у месо, из меса у кожу, из коже у длаку, из длаке у нож, с ножа под нож; изиђи па иди преко мора без одмора на пастушасте коње, у кошутин рог; изиђи па иди у калајгору где се ватра
“ Кад падне бакрен новчић, повиче чауш: „Не убијај се, јадни друже! Не кољи се без ножа:: све даде, што имаде!“ Б) ВЕРТЕПСКА (Још из даљине зачује се религиозна песма: „Рождество твоје, Христе боже наш,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
један ћепариз насред оне ливаде, коријен му је мједен, гране сребрне а перја златна; пођи к њему и удри ножницом од ножа у коријен, и отвориће ти се силновите и од сваке сиже аспре, те узми и натовари оне три коња и с њима овамо бјежи, те
коње изабере, ондар стане те тамо амо погледа и види насред ливаде они ћепариз, те он к њему, куцне ножницом од онога ножа у коријен, док шта ћеш виђети?
Онда рече ова тица: „Кад буде на трпезу, господару, немој износити ни ожице ни пантарула ни ножа, него онако нека цар једе рукама.
Цар кад види да на трпези нема ожице ни ножа ни пантарула, рече ијетко: „Шта је ово? како ће се ово јести?“ „Лијепо“ одговори тица, „с муком као што су се до сада
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Стрико мој! Јеси ли и ти зар мој крвник? Оћеш ли и ти да ме туриш у проваљају? Оћеш ли да ме закољеш без ножа? — Ја? — вели запрепашћени Балеган. — Ја тебе, дите моје? — Па ти, стрико!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Брзо се шири цвокот леда. Спорије корачам; нисам знао даје брада тако тешка, и нисам знао да се све толико плаши ножа. Дрхтавица је све гласнија. Мислим, пуцкају кошчице риба, јер се под леденом кожом, топла као крв, вуче заробљена река.
Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином кратком граном.
Отужно му је. Уста су му отворена и из њих, кроз бркове, као из малог меха, шишти дахтаво са укусом зарђалог ножа, злата, свињске коже. Велика гашњача утрну. Мрак покупи дукате.
Ваздухом струји љут мирис црнкасте слузи што од ножа остане на тоцилу, од трења вина и варница, јер му је мати причала: њен први домаћин Василије, кад оштри ножеве, заврне
дланови су му били гарави од ножа. — Он мени није род. Ништа ми није — каже Аћим, а завиди Василију што су га луди слушали и што је могао да шамара оне
Труба је цичала и фрктала, сви ветрови на земљи протињали се кроз њен писак, два жара летела су на њега и пала преко ножа у луку После, кад је свануло, он је на светлој драмлији уривеној испод чела видео своје лице с дугом брадом, ситно а
Склопи очи и гадљиво се стресе. Последњи пут је послушао Аћима. Овога ми није жао. Није ни био човек. Против ножа и овца би се више борила. „Дајем ти сто, дајем ти двеста, узми све што имам.“ Није могао ни да викне као човек.
јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у мрак и ребро му искренуло нож, па још једанпут, више удесно, зашишта мокро, још једанпут...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица се само одмаче неколико корака. — Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. — Ножа не дам, а ти гледај своја посла...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту се договоре да крену сваки својим путем. На томе мјесту да забоду три ножа, па, кад се врате, по ножевима ће познати ко је остао жив, а ко је мртав: чији нож буде свијетао, тај је остао жив, а
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
по његовој дрвеној дршци, знао сам савршено добро да је земља била део вибрирајућег система и да се ударац по дршци ножа много боље преносио кроз земљу него што се преноси када нож није забоден у њу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
стазе и изгубила се у себи постоји једна топла обала брег зеленила и једна беатрича али су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који
Петровић, Растко - АФРИКА
На понекоме је, (дословце) и по неколико кила григриа (талисмана). Григри против змија, ножа, куршума, злог погледа, зле мисли, речи, за добар пут, добар лов, удар, и тако у бескрај.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И ти се вајкаш: да знао ниси! Бре, чамац амо, куго погана, Док нисам ножа бритком оштрицом Од твоје главе тикву дубао, И, запушив јој шупље продоре Са меком кожом твоје мешине, За пливање
) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад! Та склони ножа бритку оштрицу, Да лакше дахнем!... Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад!... РАДАК: Тако те хоћу, стара чивијо!
ЋЕРИМ (маша се крадом ножа): Шта ли ће сад?... ИСАК (приближује се Ћериму): Хеј, пријатељу!... Ага-Ћериме! Ти си бар пашин хлебац кусао, Па
ХАСАН: Преча, Али су туђи — лепи пусати... ГЛАВАШ: Моји су сад! ЋЕРИМ (опет се маша ножа, а гунђа): Ана сана, пезевенк!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Тако је. Хвала вам!... Даћу вам и писмену захвалницу. Него питам ја вас... — Он заћута и дршком од ножа удари неколико пута у празну флашу. — А?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
он избљува погану зверску му душу; Трупина лежа у праху, и једва у кршје је свучем, Светла скинувши јој ватрена ножа и удесне пушке. Крв су заметнуле свиње, а коња сам пратио натраг, Кријућ оружје у шупљем деблу, а тајну у грудма.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Све гора ових снажни синови — И осим турског робља, плена, богатства, Трин’ест је рана донô са собом, Све турског ножа бесни трагови... Па још ме питаш: „Је л’ заслужио?...“ Да га у тебе жена замоли? То, кнеже, боли!...
нежним приче крваве Из давно прошлог доба причају, Показујући сувим прстима Ребара белих оштре шкрботи, Бриткога ножа храпав споменик!... ЈЕЛИСАВЕТА: Ох, немој тако, драги војводо, Сва крв се следи тебе слушајућ...
Ил’ можда крвник није избљувô Отрова свога капку последњу? Ох, престан’, срце, слутит несрећу, Та и без ножа и без олова Мојих би жеља тешки ројеви Умртвили му сваку искрицу Што му куцањем била казује Пакосном срцу живот
Убица када Са оштрог ножа пере брижљиво Рођеног оца крв — Јест, то је доба Избраник пакла себи избрао Да братску лије крв... Ал’ нека!
ПРВИ СЕРДАР: То знамо ми — Мораче шумне тврдо корито Многој је сеји показивало Оштрога ножа бесне трагове На мртвим груд’ма брата њезиног.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Цар стаде. До ножа прсти су му склизли. ''Грех је отац Среће, Бол син Величине!'' И, док покајници у сузе су бризли, С ножем у ноћ
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 203). Зрно п. које је било сакривено испод јеванђеља кад је читано за време литургије, брани од пушке и ножа, од вештица и вукодлака (ЗНЖОЈС, 7, 294). П.
на сто, са цветом окренутим горе«, »узме са три прста врх дршке од ножа и замахне на ј.« Тако раде и гости, међу којима је најбоље среће онај »који пресече ј. што ближе цвету.
добро поткисла, онда усјечени прут дијете стави на колено и једном руком га држи и окреће, а другом удара дршком од ножа или од бритве по њему, и том приликом говори као да пјева: ,Кисни, горо, поткисни, Сви ти коњи корисни, Мајка ти је
Ћипико, Иво - Пауци
Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша. —Ево јој брата! — завика неко из гомиле. —Раде, брате! — једва изговори цура. —Што вам је, људи?. ..
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
калифског трона, На ужас Азије целе и древног Вавилона, Потомке Омајида на гозби поклати дао, Од страшног његовог ножа један је умаћи знао.
Отаџбина моја далеко почива, Моју нежну тугу само суза вида, А племена моја у пустињи беже Од крвавог ножа страшних Абасида. ИВ ПАЛМА У Алхазарскоме врту висока палма се диже Из мога завичаја.
Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу. Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела, А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин на опрузи, ушке за прсте како прсти захтевају. Узе Костица комад поставе, распростре је по столу за кројење,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Леле мене одсад па довека Ђе погибо', за бога милога, Ни у боју нити на мегдану, Нит' од пушке, нити љута ножа, Већ од руке професора Луке, Са проклета латинска језика! И ја сам своју прву песму написао десетерцем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командир сјаха с коња, а и ми остали... Мислим се, шта ћу му ја, када при себи немам ни револвера, ни ножа. Па бар да сам на коњу!... Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду.
На овога Бугарина налетео је други војник и пробио му грудни кош, да се врх ножа појавио на супротној страни. Овог нашег прободе други Бугарин некако кроз врат, те га прекоље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем,
крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ̓ камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем,
колена златом извезене; па опаса мукадем-појаса, а за појас девет самокреса — сви у суво заливени злато, а покрај њих ножа пламенита, а на бедро сабљу оковану, а на главу калпак и челенке, а покрај њих валку позлаћену, и пригрну
Ал’ то бего ништа не слушаше, већ извади ножа пламенита, па он закла побратима свога, као јагње о Ђурђеву дану. Мало време затим постајало, зима прође, а прољеће
“ Па повади ножа од појаса, те он турску осијече главу; узе њему главу и оружје и његова коња големога. За здраво се натраг повратише; д
калчинаст — „ногу испод колена друге боје него што је тело“ калчине — велике чарапе што се носе у чизмама камзе — у ножа ово што се држи руком ками — (старији облик место) камен (са дативом значи јаох: ками мајци — јаох мајци) камилавка