Дучић, Јован - ПЕСМЕ
О Боже, Зар си сав у добру, у миру свих гнезда, Док негде злочинац оштри своје ноже? Знам из твоје вене да теку сва мора, Знам од твога даха да пролиста шума — А оста недозван на вапај свог створа:
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А ви, браћо, сад се одморите, Прегледајте и све наредите: Прах, олово и пушке и ноже, Па кад смркне, помози нам, Боже!
Бојак траје — Срби чуда чине, Али ко ће сили одољети! Веће дође на те пушке мале, А погдјешто и на бритке ноже, Већ до горе допријеше Турци, Ма се бране злосретни хајдуци, И падају — а нека их, брате, Свак замјене доста већ
“ Сваки теде мени да поможе, Ал' ми удри у срдашце ноже. Ја довати мача пламенита, Па дружини на сусрет поита; Ја млидија, дошли су за мноме, Да се јаду подсмевају моме;
стадо и волове, Срп и косу, њиву и ливаду, Па се ето од милине скаче, Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни
кад Турад бесна се распали, Бакрачлијом коњица удара; На освету свога господара Лете Турци кâно мрки вуци, Голе ноже у десници руци.
Дивно л' деду и себе замени!“ Сече главе и пребија ноже, Ту Србињу срећица поможе. Цика, цика однекуд са стране, Пушка пушци не да да издане.
уити, Кулу своју главам' и(м) окити; Чула јаде сестра Анђелија, Поцикнула кâно љута змија, Те повади од појаса ноже И уби се, помози јој, Боже! О, тако су дивна браћа била, Шта ће без њи овдје сеја мила?
у ветар само, У то стиже чета српска амо, Живи огањ на Турке обара, Да избави свога господара; Још тргоше оковане ноже: „Јуриш, јуриш!“... Помози им, Боже!
„Мртав, мртав... Ох, помози, Ала!“... Ово рекла, па ноже спопала, У срдашце живо се удрила, Те панула украј свога мила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нато скочи најмлађи син са коња, поводи ноже, закоље коња, а лија, онако гладна, прискочи и попи му сву крв, па како је гладна била, једва јој је и стигло крви.
дуго, уморио се што може бити, а нигдје ништа ни појести ни попити, док стиже на оно мјесто гдје су оставили забодене ноже. Кад извадио братске поже, али оба зарђала.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на руку конопце, посеч' Грују по
Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на руку конопце, посеч' Грују по десници руци; из руке му црна крвца пође.
Југовом а сестром Југовића, и кад им је саопштио да је рану задобио не од Турчина — него од жене, Југовићи су потргли ноже да на комаде кују искидају тек кад је то Југ изриком заповедио. Такав је ред у патријархалној породичној задрузи.
Плану Јуже како огањ живи, викну Јуже ђеце деветоро: „Повадите ноже деветоре, на комате кују искидајте!“ Силна ђеца баба послушаше, те на своју сестру кидисаше, ал' је не да Страхинићу
На кога сте ноже потргнули? Кад сте, браћо, ви таки јунаци, камо ножи, камо ваше сабље, те не бисте са мном на Косову, да чините с
“ Ал' се Турчин останути неће, 'вати Марку десни скут доламе; трже Марко ноже од појаса, те одсече десни скут доламе: „Иди, бедо, аратос те било!
“ Ал' се Турчин останути неће, већ увати леви скут доламе; Марко трже ноже од појаса, те и лева одсијече скута: „Иди, бедо, да те бог убије!
“ Гледну Муса брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те распори Мусу Кесеџију од учкура до бијела грла; мртав Муса притиснуо Марка, и једва се ископао Марко.
Браћа сеју врло миловала, сваку су јој милост доносила, најпослије ноже оковане, оковане сребром, позлаћене. Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу
“ И то братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде вече по вечери те украде ноже заовине, њима закла чедо у колевци.
Ако ли се мене не вјерујеш, извади јој ноже од појаса“. Скочи Павле канда се помами, па он трчи на горње чардаке, — ал’ још сестра у душеку спава, под главом јој
Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?“ Па извади ноже од појаса, удари се посред срца жива, мртав паде на земљицу црну.