Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Увек против борца, лупеж од почетка; Увек у отрову ножи искувани; И против заставе интрига и сплетка; Увек од трговца да те херој брани!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Неста сместа од пушака цике, Умукоше мале и велике, Посукташе ножи оковани, Поклаше се момци одабрани, Ватају се за груди витешке, Малим пушкам' чине јаде тешке, Ал' не праом,
Пада јадан откуд се не нада: Иза сваке стене на њ се пуши, Не да пушка пушци да издуши; Још што чине ти србињски ножи, Ој Турчине, у злој ли си кожи! „Јако јуриш!...“ Плачи, турска мајко!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Играчица: У мог баба још и љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су златни ножи, ђевојко, ђевојко! Играчица: У мог брата и још љепши, ђидијо, ђидијо!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Да л’ остати у бој љути?... У крв ћемо утонути... А утећи?...“ ..Буљубаша не изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да њима лако пресече везе на рукама свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на
означавају неке најважније тренутке: Цареви се отимљу о царство, међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство. Он ће казат на мене је царство.
Цареви се отимљу о царство; међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство. Краљ Вукашин вели: „На мене је!“ Деспот Углеш': „Није, нег' на мене!
пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство; тебе зову на Косово равно, да им кажеш на коме је царство“.
пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; мећу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство; мене зову на поље Косово, да им кажем на коме је царство“.
На кога сте ноже потргнули? Кад сте, браћо, ви таки јунаци, камо ножи, камо ваше сабље, те не бисте са мном на Косову, да чините с Турцима јунаштво, десите се мене у невољи?
Павле узе злаћене ножеве, па их вади из сребрних кора, — али ножи у крви огрезли! Кад то виђе Павле господару, трже сестру за бијелу руку: „Сејо моја, да те бог убије!
73 Од Хорвата Мато је непозната личност. На њему је кршно одијело, тј. дивно, раскошно одело. Међу њима ножи и синџири, тј. ланци који су се носили за појасом и за које су била привезана пушчана зрна.