Црњански, Милош - Сеобе 2
А и његова рука, на сабљи, била је бледа, као од воска. Међутим, ноздре су му биле румене и као да је дахтао од љутине. Чинило се као да хоће нешто да каже.
Чинило му се да види њихове ноздре, дугуљасте, унутра црвене, њихов дугачак врат и мршаве чељусти. Њихов врат, што иде увис, из гребена.
Све само лицемерство!“ Петар је пољубио Павла и узео га, као што је помагао рањенике. Ноздре су му дрхтале од љутине: „Ето ти, мој апостоле! Ето ти награда за ране!
Она у таквим тренуцима скоро и није дисала, а ноздре су јој биле танке, непомичне, скоро провидне. Кад би се хладила црном лепезом, личила би толико на његову покојну
Бледа, са узвијеним уснама, које се завршавају руменилом и осмехом. Привиђале су му се те ноздре које једва дишу А нарочито те очи тамне, црне, мутне, као неке звезде из црног дима.
При самој помисли да ће, за тог човека, да је удају, њене су ружичасте ноздре стегле се, тако да је једва могла да дише.
се више пушиле, ни у Костјуриновој резиденцији, него су сви виши официри, бурмутице, међу прстима превртали, бурмут у ноздре пуне дугих длака трпали – па кијали. Исаковичи су ходали по тој кући као да су поспани.
Али му ноздре нису више дрхтале од љутине, од подсмеха, него је често дисао тешко, као да га гуши неки страх. Варвара је приметила,
И да умре то прво, нанизаће их, можда, и седморо, осморо. Петар је Грка посматрао, чкиљећи, пребледео. Ноздре му се беху тако скупиле, од беснила, да је једва дисао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију. Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Могао је појести печено двизе,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.
“ ...Сја сунце, златно к'о класје што доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, И јутро кади димом јаке ноздре... А. Шантић ЦXXИИ ИСПОВЕСТ (1-5) 1 На трошном чуну, без крме и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип кô стрела нàже у таму вечери влажне, Мрсећи помамно гриву и ноздре ширећи снажне. Под чудним и жарким небом, где варош Кордова цвета, Јуначки Омајид—Рахман искрсну једнога лета.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Лептире, амо, моје срце води, У љиљанима да утопи јаде... 1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.
''... Сја сунце, златно кô класје кад доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, и јутро кади димом јаке ноздре... 1911. БАЈКА Лежô сам на жалу.