Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У гробници, сем госпа Ноле, случајно, сами мушкарци, наравно и њен муж, гос-Тоша. Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке,
Такође на католичком гробљу, нико више не зна где, сахрањен је и шлајфер с плавим наочарима. Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука. Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој.
Тај случај је први по реду истакао био какво је срце у госпа Ноле. Објавиле локалне новине да ће бити помрачење сунца, и да ће се лепо видети у тај и тај дан и час.
— Једне вечери је ипак успео да се пробије до госпе Ноле и гос-Тоше, за време јела, надзорник са салаша. — А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара
Госпа Нола ради, а Јулици дуго време; Јулица тражи од госпа Ноле да се госпа Нола промени, а госпа Нола чека да се Јулица промени.
реци Нилу нико не зна изворе, тако се никада нису јасно знали почетци човечних и милосрдних дела широко прострте госпа Ноле. Ко зна кад је заправо привила к себи Паулу.
Нико не зна кад је започело присно друговање Србе и Ханса ни како се збио први судбоносни контакт између госпа Ноле и Ханса; ни зашто је Ханс необично, сасвим необично заволео госпа Нолу. Просто је изневерио и господин жупника и цркву.
А Лука нема буџака, ето то вам је. Једно преподне дошао је до госпа Ноле претседник српске црквене општине да замоли за неки већи прилог.
Кад су му једног дана донели малог сина, који се код госпа Ноле лепо поправио, отац га је дочекао: — А, ти врло лепо изгледаш. Сигурно си пун пара.
Та гробарка сад води другу кронику, и сасвим другим примерима потврђује дубоко истиниту теорију госпа Ноле Лазарићке, некадашње богаташице, теорију о некадашњим богаташима. Маглица, студ, почетак је новембра.
Пред толиким успесима младића, и некако и у поносу целе паланке, нико се госпа Ноле није сећао. Али сећао је се, и мислио на добротворку своју, Лука. Сутрадан по сахрани свратио је опет.
Кофер један, и корпица једна, готов је стојао пртљаг госпа Ноле Лазарићке. Тачно онакав с каквим је некада дошла била. Паула је све средила, — дрхћу јој руке, плаче као киша.