Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све на исти начин, без јасна и видна отпочетка, једнога је дана нестало из Србине собе госпа Нолино „књиговођство”, а створио се у том углу још један кревет, и уселио се у кућу мали Шваба Ханс, која је госпа Нола, као
Мали Шваба, четврто дете госпа Нолино, био је кржљаво дете. Мален, ликом безмало ружан, сем очију, али спретна и грацилна тела, у покретима нежан и скоро
Одмичу године, одмиче све. Утврдите нешто материалним и моралним подупирачима, одмиче, и носи и подупираче. Госпа Нолино имање и трговина траже све више стручњака и скупих мелиорација. Њу саму, изморио је посао, одговорност, бриге.
Господин си од главе до пете, и фала Богу, фала Богу. — У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно. Младић приђе, и са очима пуним суза пољуби руку госпа Нолину. — Молим вас да се не узрујавате.
На гробној плочи име госпа Нолино било је написано тим редом. Неко је осетио да је она живела, радила, и умрла као што се живи, ради и умире „тамо испод