Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На ћувик гробљански, изравнат с катарком госпа Нолином, попео се увек високо летећи и високо учени господин Јоксим, претседник суда. И тако даље.
за друге, толико су већ импоновали паланци, да нико није нарочито питао о односу те чудне породице према имању госпа Нолином.
Јулица, збуњена, дигла поглед и закачила га за икону над постељом госпа Нолином. — Не пребацуј ме погледом, него ме право гледај! Е, тако. Чекај, још мало!
А други овако: А ко под госпа Нолином командом може имати каприса!” Сви су респектовали доктора Мирка. Крива је дакле Лазарићка.
палицом коју је вртео прописно у виду мотовила; ташти љубитељ новца који се хвалисао богатом женом и наследницом госпа Нолином — ено га сада трули као губавац, и сипа непрестано хулу на Бога и Цркву.
На крилу госпа Нолином је мали Бата Милушић, а у његовом крилу корпа, а у корпи мачка и шарени плајвази за цртање. — Погледај га добро,
— На госпа Нолином лицу светли резигнација: памет њена, пуна доброте и увиђавности и жртвовања. — Ти дакле остајеш у туђем свету?