Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Никад је не могу заборавити. Чича Марко држи ми оца преко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао би мртва...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
што укорава оне путнике како не само неблагодарне него савише нерасудне и несмислене, којих памет нимало им даље од носа не досеже да расуде да нити је све што је год на свету за самога човека, нити пак и оно што је за њега да не може и не
Ено ти моје село за оном главицом што нам баш спрама носа стоји и за оном храстовом шумом што се преко ње промолила. Ја сам ти поп Маук, а моје се село зове Отон.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Границу су ти довели до пред кућу! Граница ти иде испред носа! Преко прага гледаш ко преко границе! Али њима ни то није доста, а тебе ни то није отрезнило!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сав је тај свет разнолик. Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће... Све је то у другога друкчије!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита Станко јетко. — Ти си младић. Твоје је срце бујно. Ти не можеш ни видети даље од носа. А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... Дева се умеша: — Слушај, Станко! Срећко зна шта чини.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Однијесмо попа кући. Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве. Још је дисао. Намазасмо му уљем изгоријело мјесто на леђима, поквасисмо
7, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.
знао како да престане; онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима: — Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех. Од нас се нико није смејао.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа улево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе. А и само срце друкчије се ражђипа кад Совра свира.
Ту се завукла у комшијску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде. А у томе се и тáта одљутио мало, а и мáма се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена
Даницом на столу, и удовице са брошом незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске »супшисле«, без носа и уста, а са очима мастилом поправљеним, и напослетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора, бавећег
А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била да данас идем тамо?! — Е, као зашто да не идемо? — Та зар испред носа ти га одвукла, па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка! И ми, ми да идемо!? — Па шта су га одвукли?
речима једнога онако лепог и пријатног ученог младића, и после да је тако равнодушна кад јој, тако рећи испред носа, односе прилику?! Тако је! Истина је!
Па зар ти није доста кад си му, такорећи, испред носа уграбила зета?! Ако ћеш право да ти кажем — ја му се, та бога ми, и не чудим што му је било тешко. Та отац је тек!
Чудо је било то што је поп Ћира изашао (иако као тужитељ ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира напротив — иако оптужени — сасвим весео, онако весео баш као што је био и онда кад је
— Арсеникума да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... Она протиница пре мене!... Испред носа да ми се измакне!... То ти је оно: »Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!« »Умал’ мене нису обријали!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Не могу. — Дакле, ви никакву љубав не осећате. — Ја осећам, те како осећам, ал' ми је љубав већ на врх носа изишла. Ја већ не могу дуго љубав проводити; наумио сам се женити. Зато би' био рад отприлике знати...
— Да ли је — прочитај! — Нећу, не треба. Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође! Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу. Сви уђу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са успаваним дететом у крилу, једнога господина скоро без носа, који је међу дугачким, кошчатим коленима придржавао неку нарочиту, велику кутију од плеха.
Африка
После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао. О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити.
Видите овога младића овде; те мрље око носа и на плећима не могу бити друго но то.“ — „Зна ли он од чега болује?“ — „Разуме се. Питајте га.
Маса слепи, остаје без носа, ушију, прстију, читавих удова. Болест подла, јер је без бола; заглушна; њен ток не може се предвидети.
Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У недоумици ваљда, Павле је био скинуо, у врућини, свој официрски, тророги, шешир. Танког, орловског носа и плавих, тамних очију, са осмехом који је био јако топао, изнад извијених усана, Павле је за Гарчулу био читав
“ Он је однекуда, ваљда из Венеције, од неког адмирала, упртио огромни дурбин, који скоро и није скидао с носа. Пошто се Енгелсхофен чинио невешт на сву ту дреку, он се обрте једном другом официру, из пратње, која га је пратила.
“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра носа, и црвених, пуних, усана. Била је лепа, али су њене пријатељице имале обичај да кажу да, због оштрог носа, личи на
Била је лепа, али су њене пријатељице имале обичај да кажу да, због оштрог носа, личи на тицу. То је, донекле, било тачно – та млада, плаха жена личила је на тицу, која је тек напустила шуму.
Кајзерлинг је љубазно посматрао Исаковича, бришући зној са чела и свог великог носа, па упита: значи ли то – ин ултима аналисис – да капетан, као бивши, аустријски, официр, мисли да ће Аустрија – у
Прича, а даје мало доказа. Шта хоће он у Кијеву? Куда циља? Откуд, на основу чега, то дизање високо, носа, то хвалисање сирмијских хусара? И целог тог нашег, многохваљеног, национа?
Прти ту лутку већ пет година, из Новаго Сада, па ће и даље, по свету, на рукама, да је носа. А она има да чува своју децу и свог мужа.
Тек што беше свануло, приметио је да Павле лежи непомично, са ћебетом до носа навученим, али да не спава. Лежао је отворених очију. Пиљио је у Месец.
па је сјахивао и ишао, са ротом, која је корачала ритмично, примала пушке, пуцала, плотуном, а покушавала да, испред носа инструктора и роте на маршу, створи унакрсну ватру – као неку завесу, смрти.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Унутра је мачак Тошо! Чича Тришо врати се у ону крчму невесео, несретан, жалостан, тужан, јадан, чемеран, објешена носа, смркнута чела и празних шака. — Шта да радимо, брате крчмару? Нема мачка.
— А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је, могу се ја овако у мраку заборавити — искрено признаде мачак.
Уз пут се Шаров сваки час задржавао читајући помоћу носа зечје трагове. „Иди овим трагом — писало је мирисавим зечјим шапама — и тачно гдје он престаје, тамо почиње зец.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Јасмина и Драгана не знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито смрди. Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе.
То пре рата. За време рата било је све то, плус илегални рад, писање летака, лепљење летака испред самог носа непријатеља, храброст, пожртвовање и још понешто.
Оне са великим очима и без носа. Пекинезере, ах да! - Ово је згодитак број један, Рашида! - зграбих је око струка и завртех на стази између гробова.
Иза споменика чуло се брундање мога оца помешано с цијукањем оног парчета од жене, али им се није видео ни комадић носа. Помислих да није лоше дати оцу знак да сам ту и запевах: „У шумици зека лежи, спи...” а Рашида се закикота.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана. Лако ће их познати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
он се дохвати трске, затим пања, на који га извукоше, свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа.
Дижући пиштоље до врха носа, још једном прегледа фишеке, па их опет закочи, затим извуче сабљу, одбацивши далеко, пред војнике, корице.
Били су им везали руке на леђа, али им преко лица нису бацили никакве крпе, те им се око очију и носа ројиле ситне мушице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјеше постарији, орлујскога носа и дугачких повијених бркова. По његову држању и његовијех земљака према њему, познавало се да је од већих главара.
Смеђи брчићи дијељаху мала округласта уста од права носа; образи му бјеху такође округласти, а чело пространо и равно; очи плаве, велике; на десној страни тјемена видио се
Старац Мргуд Шутов, сух, малко погрбљен, бјеше највиши међу онијем стаситијем брђанима; бјеше окошт, велика грбаста носа, танких, бијелих бркова, ситнијех, плавијех очију, а бијели бичеви косе удараху га по плећима, као што га удараше и
Његова жена Бела бјеше још виша од Живане, голема носа, погрбљена. Имађаху четири сина те лична младића: Грубана, Шћепа, Ивана и Миша.
Он устаде кад се походиоци упутише к њему. Бјеше висок, окошт, грбаста носа, дугачких, смеђих и просиједијех бркова.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си! Пружи само иљаде, па нека је и ћорава и без носа. МАТИ: Ја кажем, немамо пријатеља, па то!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Требаће вам! Једном је један мали дечак из далеке земље Илиндије извукао из свог носа камилу. То је тачно. Иронија, поука, виц који се проширио у надстварну слику, суздржана нежност — све је ту.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја опазим црна калуђера Што ме јутрос у јаму сатера, Па се брже до носа завијем, И за ступац некакви се скријем.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Путује се, путује, понекад и јури уз клепет и зврјање кола, а ипак ...ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи. То ти је овај тијесни живот, ђаво да га носи!
— А ти баш тако, носе ти испред носа краљеве и президенте, а ти ништа. Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да си макао
Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом, упадао сам као у туђину, и касно,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Једва чекају да ово одбијеш, да кажу: осоран, тврд, неосетљив, себичан, не види даље од носа. Није тај ни за шта. Извини, али тако ће казати, То није моје мишљење, ја само цитирам.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ћоса и њега понуди да га служи исто онако као и браћа његова, и овај одмах пристане, и оде Ћосиној кући. Носа га запита: — Како ти је име, море? — Вала име ми је Угурсуз.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Свака два минута, рачунајући време по докторовом сату, покушала бих да с врха носа склоним невидљиву муву. Доктор ми се изненада унесе у лице: — Осећате ли какве сметње?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
газда крочи, ал у грлу ријеч му запе, зграбише га оштре шапе, оштрије су него коса, згулише му пола носа.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Гледајте ви од чега живимо, а оставите се носа. (Агатону.) Него, реци ти нама, брате Агатоне, зар ти ниси могао онако да испиташ каква је то тетка?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Покрај топа лежала су двојица... У једнога бледо лице, прорасло црном брадом, усне полуотворене, а из носа млаз усирене крви спојен са црном локвом, у коју је пола лица уваљано.
Коњ потону, а мени вода до носа. Осећам како помамно креће ногама и глава му се појави, па кроз нос истера воду као шмрк. И заплива стењући и фркћући..
Руке су још млитаве. У другога је из уста и носа текао млаз крви, остављајући траг по коме су газили војници. — Господине потпоручниче — обрати се Радојку каплар
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Лепо онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи. Па онда мазнем преко носа: фик ! а нос у траву... Он вришти, кука... Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
203. Девојко моја! Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ти ниси наказан... а без наказности нема Ричарда! Немаш ни велики нос... а без великог носа нема Спрана! Ко си ти? Лире, ако си Лир, где ти је лудило?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа. Цео се двор уплаши, јер је цар почео тако страшно кијати да се лишће на дрвету тресло а птице се расплашиле.
Отрчаше, дозваше врачаре и гатаре, лекаре и бајалице; али мушицу не могаде нико да истера из носа царева нити да му заустави кијање. А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ. Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.
дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа. А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.
Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. Изгледао је сав као покисла кокошка. Фамулус Максим га дочека на вратима.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Град није садашњица гола и боса, А ни прошлост како је замишља неко: Зидари не виде даље од носа, Док учењак гледа одвећ далеко.
Сја Галаксија? Шта је иза ње? Што дуже мислиш, схваташ мање. СОНЕТ О БЕСКРАЈУ Лежећ на плажи, гледам у врх носа Ја, ситна честица непојамног тока, Негде између Кнососа и Космоса, У поподневној тишини отока, И мислим — зурећи
Ништа се не миче. Да ме бар оса На путу до свог меденог оброка Пецне у чело, или у врх носа, И отргне ме од овог порока Који се зове блудећа мисао! Крај! Сонет се сам самцат написао!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ухвати, принијеше бритве гроздовима; кад виђеше чудо невиђено: сваки себе за нос дохватио, догнâ бритву до својега носа! Докле трећи саврх зида викни: „Чуј, народе, не потопите се!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај
Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала. Тада би ђипила.
Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, | дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.
Не затварај сасвим врата, мори. Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу... А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их: — Хајд! Не досађујете!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа. — Казала лисица кад се је претворила болесна, па ју заиста болесни вук морао носити.
“ а он, ухвативши се шаком испод носа и повукавши је преко уста доље низ браду, одговори: „Вакуп хуп!“ (тј. појео га)“, Жали, боже, три оке сапуна, што
на све стране птичице кличу, док народ ради и пјева; а теби кише и снијегови падају, вјетрови душу: нико од зиме ни носа не смије на пољу помолити! — Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар.
(падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба, усница, чељусти, ушију, из гуше, гркљана, рамена, мишица, лакта, чланака, руку, прста, ноката, грбине, крстина,
— Бог ми дао па су у мене црне очи, округло лице, подуга носа, мали’ уста ко кутијица, зуби били ко дизија бисера, обрвице кано морске пијавице, трепавице кано крила ластавице;
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. Крене једно јутро царев син у лов. Гацајући преко снијега почне му точити крв из носа, па гледајући како је крв црљену по бијелу снијегу лијепо виђети помисли у себи: „Ох да ми је вјенчати ђевојку да је
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нека ми нико не баца преко носа да сам по вишој части пешице [х]одио, зашто ово је много боље за ме било ради многи[х] узрока; но ова два, која ћу
Какав је то галиматијас (замршено говорење)? — рећи ће ми који усекнута носа оштроумац. Расудимо само, пак ћемо видити да није галиматијас, него су чисте и поњатне речи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну Чагљина. — Не, не! — заграјаше сви. Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: — Ма, људи, шта ће вам цило вино. Овди нема ни дви чаше дропињака!
Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац? — запитаће понајстарији, дигнувши наочаре с носа на чело. — Јето јест... Ајд’ учини своју дужност!
млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки
Сутрадан дође мајстор Ловрић. Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа. Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости.
Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом. — Овај је почеја зарана! — вели фра-Тетка.
Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа. — Идак је ништа дуовник. Валимо те, боже, оће ли се разидити до колико?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Љут је. Зашто? Могао си да јавиш па да те чекам, чвор је сенка, а лице му жућкасто, гутица на корену дугог носа ударац је нечије песнице. Зар је време такво да и Вукашина туку? Дошао да се пожали... Не, неће то. Такви смо ми.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— упитао је ветрове свезналице, а ови су се само насмејали и отхујали даље. Шта је могао друго осим да, носа приљубљеног уз стакло свога кавеза у небу, слуша облаке који су му доносили приче са све четири стране света?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Већ сама његова спољашност је допадљива: висок и окретан, уска лица, фина носа, плаве косе која му падаше на плећа, шиљасте браде, танких бркова.
Он је врло симпатична личност; стар каквих четрдесет година, висока чела, велика носа и крупних очију, јаких обрва и снажне доње вилице, доброћудног осмејка. Када се удаљио, прича ми госпођа Лавоазије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
одломак „Анкин сан уочи Светог Николе“, толико уплашила, да ме је, љутито се сагињући за цвикер који је пао с носа кад сам ја несмотрено бануо, озбиљно прекорила што сам у собу упао као побеснео.
Као личност ја сам обичнога раста и уопште просечан; ја сам увек пристојно одевен; ја, сем нешто мало спљоштена носа (као мали пао сам на клизавици) немам ничега нарочито упадљивог ни ва лицу, нити иначе; ја подсецам своје бркове, а
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа и кукаста носа, над којим су се укрштавале густе црне обрве. У послу је повезивао главу црвеном марамом и кадикад би запјевао.
” А моја: „Колико ли се одонда измијенио! Што ли је остало од некадашњег човјека! Онај мали смеђи младеж повише носа, онај свртак у расту косе на лијевој страни над челом — то је више-мање све!“ Бољела ме њихова смиреност.
па изнова на друге начине мијесе и обликују, у ону аутономну игру мишића и длаком обрасле коже између чела, очију, носа... „Неко сам вријеме био макнут с положаја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. — Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем.
орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ... Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени: Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она: Јух,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Био је то врло говорљив човек, ћелаве главе, црвеног носа, који је сваки час шмркао бурмутицу као да у њој налази нове интересантне теме.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала, а овамо затвара нам врата испред носа. Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако.
Ја мислим, он је паметан човек, неће ваљда дозволити да се две државе заваде због једног носа; а што му је псовао оца, реците да то у нашем језику не значи ништа ружно, то је као кад би се енглески казало „добар
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала”. 163 С друге стране, „он” нема чак ни свога личног имена, него се опет употребљава чист упућивач - заменица.
Слуге га отуд извлаче и - „свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа” - уносе га у Дафинину одају, и тако он доспева у њену ложницу пред кобну прељубу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
пиштоља празних), Земљи проневера, свакидањих крађа — Да, међ’ Црногорци, које грдњом беде Е злотвор’ма својим ни носа не штеде: У тој Црној Гори десило се нешто Што ће куса пера жидских новинара Пробележит’ једва словима сићушним.
Краков, Станислав - КРИЛА
Удар га је занео мало. Завоји се нуде, али и смех са њима. Опасност је прошла. Залутали метак одбио је само врх од носа овоме војнику.
Петровић, Растко - АФРИКА
После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао. О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити.
Видите овога младића овде; те мрље око носа и на плећима не могу бити друго но то.“ — „Зна ли он од чега болује?“ — „Разуме се. Питајте га.
Маса слепи, остаје без носа, ушију, прстију, читавих удова. Болест подла, јер је без бола; заглушна; њен ток не може се предвидети.
Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Било нас је свакојаких... Капетан Драгиша, омален, плав, шиљатог носа и стиснутих усница, сањарио је стално и размишљао, писао и често нам читао своје саставе.
Командант места, ђенерал, седи чичица доброћудног изгледа, са наочарима на врху носа, претурао је стојећи неке хартије. Када су се затворила врата, он подиже главу и погледа нас преко наочара.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа... А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. Она престала да плаче. Зинула и гледала.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 288); крволиптања из носа (ГЗМ, 4, 149); против болести очију (СЕЗ, 13, 415; ГЗМ, 4, 149); хемороида (ГЗМ, 4, 149); за регулисање менструације и
доле ѕ. в. костолом. Виле, »у ноћима када биљке имају нарочиту магичну моћ, предухитре смртне жене и тако рећи испред носа им поберу митску биљку вратолом« (СКГ, 60, 1940, 5). Георгина (дахліа варіабіліѕ).
Ћипико, Иво - Пауци
— ругаше се једно момче из друштва. —Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. — Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! —Муч', грдобо!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке. Доротеја сам затекао на купању.
Јелена Не знам зашто ми се чинило да би тај калуђер−видар морао бити висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног погледа. Можда зато што су сви говорили о њему да је свемоћан и да зна лека од сваке болести.
мочилу, воденички камен му на трбушини лежи, даждевњаци му гмижу по челу, белоушке му се завлаче у уши а крај носа му женка твора окотила три младунца.
Ариљски Христос такође је леп, али је буцмаст и женолик. Да није онога орловског носа, браде и бркова, личио би на девојку.
Дадара Кажу да сам се преблизу примакао Лаушу. Смрдим му као твор крај осетљивог господског носа, те матори не може честито ни да се надише.
да се вратим у нашу јазбину, где је довољно топло и довољно смрдљиво да ми из костију растера новембарску студен а из носа кисел воњ смрти која је била свуда око мене, наиђох на онај чудесни спруд чистог светлуцавог песка, који је ту доспео
млаз што пада са љигавог камена, јашу грбаве овнове и помахнитале ждрепце, роне у дубоким зеленим вировима а испод носа им промичу златне пастрмке, горе бели, прачисти облаци као јагањци, на западу пожар смираја, влажне похотљиве усне им
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А то зато што нема носа. Власници таквог духа могу се врло корисно употребити у научном раду као рабаџије, јер се њихов дух даде упрегнути у
При томе морате имати још нарочиту срећу да Вам који несташни облачић не поједе испред носа целу појаву, због које сте путовали на други крај света.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Већ знате госпа Нолине форме: све отворено, и увек као целом свету упркос!... Али се Јулица ипак забундала до преко носа. Сутрадан се знала отворена порука госпа Нолина: — Нису могли да се сложе.
града, и скоро се ни с ким не друже, то се не зна, или заборавља — Госпођи апотекарици искочила једна црвена пега крај носа и једна насред чела; и много наружише њен леп, негован тен. — Аха! то је дакле измислила фрау Роза!...
Дебели кукасти носеви бацају у засенак све шпанско у лику. Густа материја носа одређује им индивидуалност... А тепмераменти, просто нешто старозаветно.
— Болест није прилепчива, али је врло ружна. — По једном образу, мало по једном увету, малчице и на једној страни носа, покрили су Павла модро-црвени лишаји и ситне крастице.
па затим, да може Бог бити милостив, и дати да од друге болести умрем пре него што ми се од очних капака, уста и носа начини... Али Бог је милостив, мислиће и Бог на мог малог Исака. Јеси видео слику? Лепши је од мене и Стеле.
изузетно, скоро немогућно велике, и сада још веће очи: као на портрету „Сузана Фурман”, од Рубенса; очи које допиру до носа, одузимају нешто од слепих очију и од образа, и којима, чинило се, Јелена и гледа, и слуша, и мисли.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
имао није горњима своје тужбе присојужавати, него је јошт и Лаватеру смело рећи могао: »Ево, танконосати старче«, носа, каквог ти зактеваш да се виспреност ума засведочи.
ОРУДИЈЕ — оруђе, направа ОТЕЧЕСТВО — отаџбина ОТОИЧАШЊИ — малопређашњи ОЧЕПАТИ — шчепати ОШТРЉАТОНОСАТ — шиљата носа, одн. оштрога запажања, заједљив (слоб. превод лат. емунцтае наріѕ, из Хор. Сат.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Зар не налазите? И зар вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!
лепо користили, јер кад би нас учитељ извео на таблу и рекао, рецимо, да напишемо 70, ми смо се само сетили докторовог носа и одмах умели да испишемо задати број.
Професор је пошао од Сретеновог носа, као тачке која је врло јасно маркирана. То је објашњење отприлике овако изгледало: — Узећемо дакле нос као полазну
чело личило нам је на узоране мисирске равни; нос као недостижни врх Хималаја, а две реке, које су се изливале из носа, на Еуфрат и Тигар који су се, пред својим утоком у уста, спајали у једну реку.
Шта ће бити онда? Грабиће се за њу и узеће вам је испред носа. А обрните ствар, па ћете видети како стоји. Моја жена губи парницу као неморална, компромитована са вама и шта јој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа. Неко говори да је разорна ударила у ивицу заклона и убила телефонисту, а поднареднику разнела ногу. — Изнесите га!
Оно је унезверено гледало... Био је то сада румен малишан округлих црних очица и мало прћастог носа. Запитах га за име, да бих га мало ослободио. Али он не одговори јер га је више занимало трескање прозора.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дрхтећи, дотаче он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува развукла.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
три копља упријеко скаче, по четири небу у висине, унапредак ни броја се не зна; из уста му живи огањ сипа, а из носа модар пламен суче.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Боме ћемо се пожељети наше добре учитељице Лане. — Види му само носа, као паприка. Дугачки Стриц, највиши ђак у разреду, сједећи у последњој клупи, просто није повјеровао својим рођеним
Пјесник тек што га омириса, већ се намршти. — Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам. Носи ми га даље од носа или ја носим нос даље од њега.
Још је врућ. Некакав мрав, милећи кроз траву, био је стигао до сама Стричева носа и почео да га шкакља по ноздрви. Дјечак је неко вријеме јуначки подносио и ту напаст и трудио се да не дише, али не
стреловито како ваљда никад ни један старац није јурио: сијевају му широки опанци, омахује торбак, шешир му набијен до носа, штап стегнут у руци. — Овамо, овамо! — повика Николетина искачући иза дрвета.
То је посао за који поред очију, уха и носа треба још нешто, неки тајанствен унутрашњи глас, који на вријеме дошапне сваку необичну и узбудљиву новост.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та злоба, инат и пркос непромотравање од носа на даље много му мунитвом људске зглавке растреса, немири и обашка их раздваја.
А да је и која жена, него једна хавет и угурсуз, не опраничина! А еда то што гледа даље од носа? И има ли целу памет у своме мозгу печећи се што није: јазавац да буде вук и миш мачак, те не хвали Бога у чему је да
Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове. Ама побратиме, погледај ми повише од носа! Нит им је беседа из божаставнога писма, него из свога им вртоглавога џепа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана. Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по