Употреба речи носе у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Затим је притегао своје тканице, а за појас је угодио своје сребрњаке онако као што их Шумадинци носе. Алеви вес је мало накривио, а дуга свилена кићанка бије га по рамену.

На глави је имао црну качкету, као што је по унутрашњости Србије стари практиканти носе, капут дугачак, без дугмади и без боје, беше тако нешто налик на сиво.

ден ди драј јуден, ден, ден, ден“ А кад је пао у севдах, треснуо је свој цилиндар о земљу — знате, сви културтрегери носе цилиндар — али кад га је хтео подићи да га опет на своју цивилизовану главу натуче, посрну једанпут, други пут, па,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лифландски сељани, ако су и луторани, из обичаја носе браду. Ако га упиташ зашто, а он каже право: „Волим се напити ракије за оно што бих дао за бријање”.

” Пружи врат и поиздигне главу, као да нешто из далека види: „Ево и наших паса гди управ овамо трче, и носе нам новине мира!” „Паса!” — викне лисица, пак бежи на све четири ноге колико игда може скачући.

у овом пункту, навластито владјетеља и велике господе који своје природно својељубије, као и остали људи, у недри носе, а притом мучније него сви други могу такова истинољубитеља наћи који би им чисто у очи казао шта мисли, од самога

Ово ти им је плод њихове поштене љубови! Ево, дакле, сва тајна коју људи далеко траже, а у недри је носе: „Д а ћ у в а м —вели бог чрез пророка — „з а к о н н о в н а с к р и ж а љ е х с р ц а в а ш е г а н а п и с

Алфонс, мудри арагонски краљ, не могући ни на који начин возбранити женами свога времена да не носе на хаљинам злато, учини таков закон да се то дозвољава само оним женама носити које су познате за непоштене, и тако ти

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Иза мужева, који носе пушке, кроз крај спаљен, опустошен и го, оне, ко утвари, носе иглу и конац, носе брашно, сапун, шибицу, со.

Иза мужева, који носе пушке, кроз крај спаљен, опустошен и го, оне, ко утвари, носе иглу и конац, носе брашно, сапун, шибицу, со. Ко каже да у светлост?

Иза мужева, који носе пушке, кроз крај спаљен, опустошен и го, оне, ко утвари, носе иглу и конац, носе брашно, сапун, шибицу, со. Ко каже да у светлост?

Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави? Или нешто што се указује иза усијане ивице облака?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ Насмеја се Арса и каже: ,Тако носе сви крштени цареви, а не као ваши Турци!’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.

народ да они не иду да Србе поробе, но само иду да Србе цару у рајалук натерају, и да цареве тескере које они са собом носе приме и цару арач даду, па ће се војска вратити и да је веће Мачва и Поцерина своје људе послала, и Сирчићу паши, и

слов., дирљив ТУГ, тур., коњски реп, који паше носе на застави ТШЧ, рус., празан, узалудан УВЈЕШЧАВАТИ, рус. слов., саветовати, наговарати УДРУЧАВАТИ, слов.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана. Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова. Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње..

Среја се окрете и дочека га. Сподбише један другог и сташе се вући по авлији. Чељад истрча и удари у дреку. Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја. У том рвању догураше се до амбара.

— затворити, уставити, спречити болест враџбином загојаћен — запрљан запис — исписане чаробне речи које се носе уза се ради заштите од болести или зла заструг — дрвени суд за храну са заклопцем заувар — од користи захира —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око... А они се носе... Обе стране једнаке. Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет...

Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе... Најзад се окрете Маринку: — Шта ти велиш, Машо? — Ја велим да оног маторог треба притегнути!...

Само тако!... Слушај ме добро!... И слушај мајку... Донећу ти дара да ти очи занесе! Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... — Ништа ми не треба, само ми ти дођи!... Ти си мој најлепши и највећи дар!...

Ја се само тргох... У тај мах зачу се бахат, као да неко иде. Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. Она це окамени. — Шта је?... Ко је то? — питала је Петра. Јелица не умеде ништа рећи...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЈЕСЕЊА ПЕСМА Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку, Селице за горске косе, И звезде за црну реку. А ништа ме не погледа Још једанпут; све

ПЕСМА Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих

Нема твојих стопа путем што крстари, Али ти сад идеш светлим просторима; И твој печат кобни сад носе све ствари; Твоје су сад очи у водама свима.

МОЈА ОТАЏБИНА Пријатељу Милану Владановом Ђорђевићу АВЕ СЕРБИА Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје светло небо понели смо с нама, И зоре да зраче на путима

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

(1882) НА БУНАРУ Како ветар попухује, тако се с бразда, као неке беле авети, крећу големи праменови магле; носе се страном на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим кристалићима, као обоци, вешају теби о браду и бркове,

Ко год прође, нек сркне! — тако воли Матија. а кад му дођеш у кућу, на рукама ће да те носе... Море, чисто ме мрзи да причам, то треба видети. Каква је то кућа, старинска задруга — читава војска!

— Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти! Каке су мисли, куда се то носе? — Петрија, сестро, опрости ми! Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

са завијеном китом босиљка, од које кидају струк и дају млâдама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.

Одма’ идем у род; идем у бели свет ако тај грубијан не повуче што је заслужио! Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш! — Али, Персида... слушај забога...

О, врат’ се, снаице! Гле друге дар ти носе; Од ружа гнездо, красно, у гнезду гучу јасно Две сиве грлице! Не слуша лепа Јула, Већ белом руком маше, За њоме вес’о

Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије; сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше. Једна по једна способност их издаје. Обе носе наочари.

Једна по једна способност их издаје. Обе носе наочари. Остављају раније штрикераје, и признају и саме да није к’о некад. »Хе, остарело се то, боме! Пролазе године!

тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину... — Е, фала богу, кад смо ту! Ево нас! Још мало!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Старе, поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима иду напред, а иза њих носе слуге спремљена јела, пиће. И то толико, као да ће на гробљу да годинују. Цела кућа се износи.

Африка

У ђерданима које носе црнкиње горе у Судану, на пример у Куликору, и сад се може видети покоје плаво феничанско зрно.

Сретају се и младићи у белим европским чакширама и ружичастим кошуљама; ретки су они који носе фракове или полуцилиндере. Такви јуре бициклима и личе на оне шимпанзе које показују по циркусима.

По њој су гдегде, где је извор, велико тропско жбуње, огромна безлисна дрвета која цветају, палме које носе џиновске црвене гроздова, чије је свако зрно велико као хлеб, и риђе, и рујеве, и плаве круне дрвета.

Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист. Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла.

Око бедара имају кратку плаву тканину коју саме израђују, од чвршће материје — ишарану једино мирним пругама. Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена.

Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце. Сву древност, неразумљивост и трагичност Африке оне носе на себи. Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале.

Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима. Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде.

„Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и да се после више не могу залечити.

То је епска Африка, о којој ћемо доцније говорити. Жене све више носе по телу пластичне татуаже, палме, бобице, цветове.

Онда сам цело вече прао руке на лађи, — сада још чувам ствари које носе на себи тај дах. Сасвим су наге; око бедара носе само јаку тканину од белих и плавих пруга коју су саме ткале.

Онда сам цело вече прао руке на лађи, — сада још чувам ствари које носе на себи тај дах. Сасвим су наге; око бедара носе само јаку тканину од белих и плавих пруга коју су саме ткале.

на коцкицу, да између њих меће котуре, да их покрива сламом и сунцобранима плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да између прућа растеже коже, а пусти олињале питоме мајмуне и људе тамне,

Црњански, Милош - Сеобе 2

подунавским пуковима униформе, које Аустрија заводи, а да није успео ни да их натера да своје мртве, кроз варош, не носе откривене, до гробља. Нити да ушоре своја села.

Кад му се нареди, војник ће по глави, и рођеног оца, али та заповест је жалосна. Ако ти Расцијани воле да носе своје црвене гуњеве, па шта онда? Он би им то дозволио, и на парадама.

Он, Енгелсхофен, дозволио би им то и насред Беча. Ако своје мртваце носе кроз варош и цмачу, па шта онда? Не траже они то и од Бечлија.

У столећа! Са Турцима се – тврдио је Енгелсхофен – носе, око неког Косова (Енгелсхофен је писао: Цассова) већ неких триста шесет година. Серби не заборављају!

А док су његови људи тамо, у Темишвару, почели да се врте, као чигра, ови су се људи повијали, као да носе камења. Удар ногу, међутим, чуо се, све јаче. Кад је одлазио, чинило му се да тај удар чује, кроз цео лазарет и воду.

Њене очи су га гледале, сад, мутно. Она онда додаде да је и он, свакако, један од онијех, што на глави носе, место своје, туђу косу, са мртвих скинуту. А зашто лаже и каже да ће са њима, у Росију. Ко је он?

Када Аустрија није дала да се из цркава, при селидби, у Росију, носе утваре, мошти, иконе, јер припадају цркви, једна гомила исељеника у Росију викала је: „Људи црква јесу. А црква зидине!

Ено Текелије сад у Росији. Али, ако име Текелије није знано у аустријским армијама, они, Исаковичи, носе то име у серцу свом и носиће га, док год и један међу њима, на овом свету, буде уседао коња.

А још више је запамтио једну икону. На тој икони, Господина нашег, Исукрста, бичују. А зна ли капетан какву одору носе војници, који га бичују? Њихову – славонску! Исакович онда устаде, па рече да је њему лук и вода, све то. Он одлази.

Истрчала је, тако, да јој се коса витлала за њом, као да је носе ветрови, у олуји. А са те покошене ливаде, утрча у неку камениту авлију, на којој су, на њу, испод ње, и изнад ње,

Него су личили на олују, и поплаву. Као што јесењи ветрови носе, кад духну, свело лишће, са дрвећа и грана, дуж пута, па подижу, високо, оно, које је опало на земљу, тако су и те

Међутим, био је дочекан славно, дирљиво, у сваком сербском месту. Однекуда се био распростро глас да у Росију носе руку цара Лазара, који је, за све нас, дао главу, на Косову, па су сербски комерсанти у Будиму решили да Штербу

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер тако је била безмерна љубав њихова, као да у два тела једну душу носе. Много пута шиљаше писма к њему, говорећи: „Одлазећи од нас, ти нас утеши надом да ћеш се вратити к нама а

од самодршца па до последњега биваху помазивани светим миром од реченога свештенослужитеља, Илариона, и узимаху га да носе својим домовима, да их освете.

Видите море узбуркано, и да лађа не стоји него је вали брзо носе, и на бескрајној пучини тражите да добијете свеже уловљену рибу, коју није лако и не знам на који начин наћи и дати

А даде им да носе и много злато, да даду патријарху и царевима саветницима, да када цар дође нађе ове припремљене да његов захтев подрже.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У једних је физичка снага масивна и моћна. То се нарочито види код одраслих кад уз брдо носе тешке терете. Натоваре их на рамена, погну се, пењу се крупним корацима, споро, и часовима иду без одмора и не

има у целој ерској области, нарочито у Староме Влаху и у сјеничком крају, још и данас доста растурених породица које носе имена старих племена (Букумири, Матаруге, Лужани и Вараге).

Села су, дакле, била група од породица које припадају истоме братству, и она често носе име тога братства. По схватању људи у племенима групе од кућа нису сматране као административне или војничке целине.

Много воће и цвеће, као и неке зачине и мирисе, Турци су пренели на Балкан из Мале Азије, и они носе више или мање искварена турска имена.

Имају многобројне изразе за означавање разних ступњева сродства. Носе црнину, „корут“, за врло далеким умрлим рођаком.

У неким крајевима (особито у Буковици) људи и данас носе старо хајдучко одело. У ускочким песмама и у загорским предањима нема похвале која би ишла у прилог Млечића.

Све женске носе шалваре. Ретко излазе из куће и баште, нарочито девојке. Оне везу турско-источњачке шаре на кошуљама и на рупцима,

Више се крећу и изгледа да их је много више него пре рата. Отворенији су и слободнији, осетили су се своји; носе оружје и јашу коње.

Први је Мавровац а други је Мијак из Галичника. Добили су спољашњи изглед Румуна, носе се „европски“ а говоре и румунски.

Међу најлепше делове ове ношње спада превез са капом, који још носе жене у Сиринићу и у Средској, а раније се носио и у Дрснику, у Кијеву и у Лоћанима у Метохији.

Жене носе обично само кошуље и хаљетке без орнаментике. Људи носе одело од онаког истог црног сукна домаће израде као што је шума

Жене носе обично само кошуље и хаљетке без орнаментике. Људи носе одело од онаког истог црног сукна домаће израде као што је шумадијско, само што је друкчијег кроја и подсећа на мушку

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак.

мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те траже двије страшне делије! — Какве делије? — узнемири се медо. — Мачак лав и Миш пророк!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу. — Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса!

Кречар се врати, и већ вино носе. Господар Софра продужи. — Дакле да ти исприповедам. Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.

— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови? Ми смо већ сасвим преправни. Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.

Шамика је право материно дете. Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.

Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу. Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са

Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе. Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом

Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије. Имаће шта код куће приповедати. Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

). Тко ме види — да ми завиди, тко ме срете — да ми се поклони; тко ме чује — да ми се зачуди.“¹⁶ У Шапцу девојке носе траву „златноглав“ да се допадну момцима.

Такође и сама средства и поступци љубавне магије носе хтонска, демонска обележја: делови нечистих животиња (слепи миш, жаба, змија, мрави, кртица), смртна свећа, земља с

³⁵ Нероткиње на Косову носе о врату самотворну бритву „не би ли зачедиле и родиле дете“. Веома се много користе делови добијени од неких животиња

Затим узму мало земље с тог гроба и носе га под појасом.⁴¹ Из разумљивих разлога, породиља такође може на разне начине својим магијским деловањем да јалову

оне биљке које носе мушка имена. У једном таквом магијском обреду жена опере своју сукњу и кошуљу, а онда окупа петлића у тој води,

Из истог разлога неке на венчање носе камен, а неке два-три зрна печеног боба.⁷¹ По принципу имитативне магије, ношење неких предмета који су симболи

³¹ Дарови који се носе породиљи на бабине обично су: погача, пита, уштипци, печена кокош (од јела) и вино, ракија (од пића).

Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица. Новац (метална пара) ставља се детету на чело, за здравље и срећу.

³⁶ У неким крајевима је дошло до стапања бабина с повојницом, обичајем у којем се такође носе дарови породиљи и детету.

³⁹ Жене које долазе на повојницу зову се „повојничарке“ или „бабице“. На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко),

Детету се као дарови носе: кошуљица везана црвеним кончићем за који је учвршћена пара (која се касније носи око врата због урока).

злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска бића неће никакво зло учинити.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

с војске кући, порука му од цара три недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.

у прикрајак стану, које свака мала ствар раздрага, с којим се сваки радосно сретне, за оне који иду замишљени као да носе капљицу на длану, за оне који нису слични мени и за оне са мном истоветне.

нису дале богу божије ни цару царево, које нису занихале у колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су

чијој су машти размере света померене, за оне који усред подне, док сунце билионима свећа сија теби и мени, царе, носе неку своју, малу, свећу, за људе до зуба наоружане на рогове пужа кад налећу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

додир малог шугавца, јер баш ти си изабран да будеш заражен и преносићеш своју заразу другима; трчаћеш колико те ноге носе, шугав и осамљен, трчаћеш преко неког бившег света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова који

– Од чега живе? — упита човек Стоњанина. – Носе млијеко доље у Стон — рече овај. - Перу робу и плету погребне вијенце... – Колико их има? – Четири.

Стара незаустављива кола са цркнутим акумулатором носе ме сада средином носталгичне матице сарајевске јесени 1953, када је Сеад зарађивао за живот у некој смешној представи

Да га носе, нису могли (био је крупан човек, тешка тела), па су тако стајали око њега, а он је само јечао, онако положен на комад

у крзну, љубазни, елегатни младићи угашених погледа, лењи и блазирани — познате зверке што на својим лицима трпељиво носе обожавајуће погледе пролазника— пратиш их, трчиш за њима, али никада их не стигнеш, увек се негде изгубе, увек мала

—Дођи овамо! нареди му цариник, громада од човека. —Дођи да те мало претресем . . .Такви као ти сигурно носе дрогу! Шта ми је све ово требало, мисли Жан Жик, док га цариник одводи у неку собу мутних, стаклених зидова.

човек примећује да се по неком прећутном договору послови око ручка уиграно распоређују; жене постављају сто, деца носе тањире, један рођак черечи месо на пању, а девојчице посрћу под бокалима вина и воде.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тако, шјор капетане! — Ама, лијепо мој шјор амираљу, Мираш и Зеко једва ће одољети да носе и цијепају дрва, да доносе воду, да стружу кртолу, и триста других послова, као кад се готови за толики народ!

Тада се Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје

Онда ћемо скупити чету жена, па их натоварити таким копљима и мачевима, нека их носе на морску скелу. Је ли добра ова? Сви се смијаху чети жена натоваренијех старинским оружјем.

— запита Рако. Кнез поче јести, на што, по обичају, сви ућуташе. Пошто вечера, кнез настави: — Поњекад саме ноге носе човјека онамо, гдје га чека напаст. Тако је било и са мном.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

А то значи: Нема лека Смрт вас чека! Петлићи су подељени на певања; у Кочи епизоде носе наслове, завршавајући се, најчешће, шеснаестерачким катренима, неком врстом резимеа: Коча никад није био плашљивица,

и осумњичене, он је те речи удостојио пажње, и оне су, захвалне, засјале у његовим песмама свим жаром што га у себи носе.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе? ГАВРИЛОВИЋ: Ми ваљда нећемо у Маџара памет тражити? ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ништа?

Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон. НАНЧИКА: И Маџари носе бркове. СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони.

Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон. НАНЧИКА: И Маџари носе бркове. СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони. Даље, многи носе браде.

СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони. Даље, многи носе браде. Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући.

А сад, јесте ли видили како се носе? 6. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ГАВРИЛОВИЋ: Ми тамо-овамо, па опет заједно. Тако је кад се нема шта радити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Око 1700. помиње се и цео један низ калуђера преписача црквених књига, који сви носе назив Рачани: Кипријан Рачанин, Јеротеј Рачанин, Христифор Рачанин, Симеон Рачанин, Ћирјак Рачанин, Теодор Рачанин,

комад је преведен »на просто србски«, и није само преведен но и посрбљен, радња се дешава у српском Банату и личности носе српска имена. То је први случај »посрбљавања« у српској књижевности.

Немачког преводиоца српских песама Герхарда уверио је да сви римски песници носе српска имена која су само писари и писци искварили, и чак да и у Србији има Герхарда, само се зову Ђеро.

»вишу класу« српску, образоване људе што су се »потуђили од свога народа и његовијех обичаја« и »друкчије од народа носе се и живе«, и велича »просту класу народа нашега«, која чува народно име, језик и обележје.

незаинтересованој љубави, чистом осећању, српском духу, саветује их да читају српске књиге, да играју српске игре, да носе српско одело, да се удају за Србе и да српски васпитају своју децу.

је ожалила као велики национални губитак, пештанска Преодница је после његове смрти решила да чланови шест месеци носе црнину, и већ 1866. и 1869, у две књиге, изишла су његова скупљена дела.

Милићевић, Вук - Беспуће

Спровод се лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим

са бором која не избива између очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.

соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе, Оће скоро да полуди. Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде лије сила.

Понијесте своје господаре Како оне плаховите муње Што стријеле громовнице носе. Ох ви брда и врлети српске, Јесте српске, али залуду сте, Е трпјесте међ собом долине И те кланце — Бог вас

15. Јоште рече, те још живо, Своје тело да уљуди, Да се тури у ношиво Што питоми носе људи; Јер кад ту га спазе така, Гледаће га кô дивљака. 16.

“ Ајдук пушта, доле пада, Разнело му зрно главу, Пада јадан он у траву; Стиже други, већ га носе, Лете њојзи црне косе. „Брже, брже, тамо к реци!“ Па понеси и потеци; Ал' кроз нојцу зрно пишти!

Он је стекô драгу, која му умре. Ала јадан чупа косе, Грува своје груди, Ветри запев његов носе — Скоро да полуди. Сваки данак он на гроба, Ди почива мила, Иде тужан дуго доба, Сузā лије сила.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А ти баш тако, носе ти испред носа краљеве и президенте, а ти ништа. Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да

вод партизана, Крајишника, измијешао се у варошкој џамији с усташама, крвавом братијом од Купреса, па се задахтано носе и гушају по натрпаној просторији.

— Само су бомбаше и митраљесце оставили неошишане. Они, веле, ионако носе туђу главу: — Е, бестрага им глава, неки засукан свет.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Кола носе и невидљиви точкови... Али дај боже да си ти у праву... ХАСАНАГА: Можеш ли ти мени неку чињеницу, нешто као нож,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Велика соба осветљена. Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке. Слуге и слушкиње трчкарају, носе и износе. Тетка ми изишла чак пред кућу.

тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима... Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

га пре однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци,

Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља.

— Сва се племена стекоше света, те ти у накит уметне косе умења свога склопове носе, ко челе с цвета: Талије благе хвалисав сине, што му под руком и камен збори, што шарну румен отима зори, да ликом

И Мисир старе шаље зидаре, рођаци Власи тиквице носе, сви су се стекли: или да просе, ил' да те даре. Сви су се слегли у грдну рпу кô рајска живад човеку прву, све се то

сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом носе сановање светлиј' дана, да просветле светску тмину; ал' уместо севљу њи'ну да утече светски мрак: муњско умље како

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

сл., није имало разлога позајмљивати фабулу са стране; она се налазила на дохвату руке. Такве приповетке носе све карактеристике одређене, наше средине, и историски јасног нам стања.

Одмах царев син да слугама да носе шта треба, па пође пред њима у град. Како они на градска врата, а дванаест страшних лавова скоче да их све растржу.

Онда цар рече најмлађем сину: — Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге носе, кад си ме тако хтео да превариш.

па му рече: — Кад ти досад ниси ништа научио, нећеш никад ништа ни научити, него иди бестрага куд те очи воде и ноге носе.

се човјеку већ једном не досади, те му даде торбу с мало хљеба, изведе на пут и отјера у свијет — нек иде куд га ноге носе и очи воде.

Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, неће ли побратим онда отићи.

Ми нијесмо чули, ма ето одоздо уз поље трче и наши пси, ваљда и они носе гласове од мира. КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ Једном се договоре пси те огласе рат вуцима.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Ама зашто је не туриш на једну страну? ЉУБА: Нека, мајка, кад све носе овако, могу и ја. 8. ПИЈАДА у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш

Де си ти видео човека с брадом? ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи. СТАНИЈА: Французи, и Французи дојдоше Београду на врат. Куку, ко ће га још покварити?

СТАНИЈА: Куку, греоте од Бога, ко ће мртваца заклопљеног да носи? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци на колима носе. СТАНИЈА (упрепасти се): Истину ли говориш? ВЕЛИМИР: Зацело. СТАНИЈА: Па тамо су људи погани. ВЕЛИМИР: Зашто?

ВЕЛИМИР: Опет код куће. СТАНИЈА: А што се у цркви поје посљедње целивање? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци не носе у цркву. СТАНИЈА: Тако и Турци чине, и ви нисте бољи. Куку, Стано, ако умрем у погано место!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

из века у век, са савршенством: Светлост је халина душе и на тим стубовима Што место архитрава озбиљно ваздух носе. С верношћу истом, као да иста је тежина. А љубав?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Унутра, наравно, носе спаваћицу; на срећу, данас су спаваћице тако кратке и тако танке да без муке стају и у кутију од шибица, а да се

), да нам је обала најразуђенија, да наше пчеле носе највише меда, да само код нас живи човјечја рибица у Постојанској јами и нигде више, да је Хајдук Вељко стално спавао

Ма, погледајте како корачају, како блазирано носе своје једино свечано перје, као да уопште имају још нешто за облачење у ормару, како зрике полусклопљених очију кроз

Заиста, не могу више да их поднесем! Данима их посматрам како фолирају, како пуштају огромне косе, како носе падобранске униформе и којекакве застрашујуће значке, како седе по патосу на свим могућим фестивалима и местима у

Е, то заиста не могу да поднесем; слагала бих вас када бих рекла да могу! Мислим, те кишобране које носе са крајном озбиљношћу! То ме избезумљује! И да знате, нећете ме гледати у том биоскопу!

Он, наравно, одјури колико га ноге носе и уфура наглавачке у штаб, мислим, право међу официре којих је ту било, можете већ мислити, у огромним количинама!

А знате ли зашто? Открићу вам једну важну војну тајну: они у војсци носе зими дугачке гаће, на часну реч! Чак и Мишелино! Ужас један!

Чарли, па они су толико глупи да нове кошуље носе месецима заједно са свим оним шпенадлама којима их пакују заједно, Чарли, с оном пластиком око крагне, зар ниси видео?

Зато што је највећи део човечанства састављен управо од сличних дама с папилотнама и џентлемена који чезну да носе два златна чукарца на руци. Један за радни дан, други за недељу. Па се препознају, Чарли!

ваљда мазнути тај портабл-споменик неукуса, а после малтретира свет са рецептима о сређеном животу, у коме се обавезно носе своји сендвичи на плажу, а фотеље умотавају у навлаке од пластике да би се што мање трошиле!

Вештачке трепавице и гушчије паштете, хаљине, кратке или дугачке, али сасвим сигурно не оне које се носе те сезоне, холандски дуван „Клан“ и швајцарске чоколаде бајате три и по године, страна пића и нова столица за љуљање,

Те се мачке, наравно, јуре по собама с момцима што од одеће носе за ту прилику једино ланчиће са златним кључићима! Чудо једно колико је руља подлегла чарима жур-пропаганде!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

чула, глувила стврдлог, разгранат бор се саборно спушта с престоних туја; жалости давне палме се пале: узлазно носе гоњене, клане, гурнуте с пута, живе печене, пресвислу нејач, жртве болèсти, гуљене, дране, гвожђем жежене.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Мани се срамоте гди крче црева. АЛЕКСА: Па и то може бити по моди. По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по моди жене намештају уста, особито ако не уму по моди да говоре.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Чаробна шума, љепша од баште, припада славном народу твоме, јунаци ту су његове маште, носе их људи у срцу своме.

“ Мјесеца ноге јуначке носе, не слуша бакин разговор, већ бјежи равно до горске косе, тамо се сакри за зелен бор.

“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет. Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

десно шта кују Бугари и лево како се свађају Срби, а они, Грци, кротки и ћирилски, загрљене две превратне звезде, носе у наручју дарове слова, тамно зелена ко приморско биље, анабаза голоруких, од села до села нуде своје срце као со

Ал ти нови мртваци нису сањиви: прскају куће водоскоком рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен, враџбине

је господар наш иде глас и јед плачу сенке сузе виногради убијен је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној

се сете тог предивног рата његовог бучног и бескрајног либрета у знаку пљачке и лова и провода са женским Србљем носе скакавце око врата као накит и нуде помоћ уз мало наше крви наш човек им удара шамар преко шлема решен да погине

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Сви су натоварени коферима и пакетима; очигледно је да носе више но што су донели.) ПОЈАВА ИX ПОРОДИЦА АГАТОН: Е, јесте ли се спремили? ТРИФУН, ПРОКА, ТАНАСИЈЕ: А ти?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Чувајте главу! — обрати ми пажњу. И тада изблиза угледах војнике који на раменима носе сандуке муниције. Беше их једно десет. Лица се наша готово додирнуше и мени се учини као да су од камена.

— додаде Траило. Александар ме гурну. — Ама, наравно, боље они, него да их оставе и после опет носе аустријски војници.

Пешаци дирају увек артиљерце, како у лежиштима предњака носе флаше са вином. — Друже, опасно је ван се нагнути! — вели му кроза смех Александар.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све

Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју ... Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке в’јенце носе, В’јенце носе, мајке диче, А ја јадна мајке желим.

“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке в’јенце носе, В’јенце носе, мајке диче, А ја јадна мајке желим.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Где да се изгубим? МИЛУН: Не занима ме! Слободан си да идеш куда оћеш! Иди куд те очи воде и ноге носе! Док још имадеш ногу и очију! И немо да те сутра овде затекнем!

ДРУГА ГРАЂАНКА: Врше увиђај! ТОМАНИЈА: Увиђај је извршен још после подне, сад их носе у мртвачницу! ДРУГА ГРАЂАНКА: Зашто тек сад? ПРВА ГРАЂАНКА: Кажи ми да ти кажем!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Идућег дана сусрећем на улицама официре, који носе разне кокарде, које представљају националну триколору чешку, пољску, мађарску, талијанску.

Поред мог имам онај једног хрватског песника (Фелдмана?). Атмосфера је тешка. Неки међу официрима носе триколору као кокарду на месту розете Хабсбурга; други имају црвене сомотске шапке, а за кокарду три златом извезена

Дуги и бледи Далматинци, које су, често, издржавале пуначке госпође, одоше. Нема више ни Банаћана који носе свилене чарапе. Остали су само трговци, који су сви румени. Они сад сви ручају у „Бристолу“, и после печења штуцају.

Али не шетају више туда официри. Ретко ако који прође. Они, сад, сасвим, личе на поштаре; сабљу носе високо подвезану, она не звецка више. Тако пролазе дани.

Ужасне ове жуте воде, и модро стење носе ме мирна, испружена, без страсти и страха, некуд. Љуљамо се, између стења, са острвима, у море, што се спушта све

Сви ти људи који ручају са мном толико брбљају и развесељавају ме. Упознао сам два калуђера, који носе широке, црне шешире, као моји сељаци; они ме одведоше да гледамо, старе и љубичасте, далматике.

је једина земља где се зна да мртваци нису ђубре да нагноје земљу, и где туга дуго остаје туга, камење поцрни, и људи носе свој горак осмех до смрти.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море без крме и весла, да је морске буре и ветрови носе куд хоће.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Понеки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента и каквих не одликовања.

Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља. Шеф нареди те ми на брзу руку метуше две-три звезде, једну ленту; три-четири ордена обесише ми о

По свим улицама и хотелима носе дечица ове слике и вичу у сав глас: „Нове слике! Државник Симон и лекар Мирон!...” Кад сам прочитао неколико

Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима, а све не носе у редовним приликама, већ по неколико само. Маса се расклопи на све стране, и тако странац остаде сам у средини, с

Граја и галама као у свакој маси. Узнемирени и луди и жене, а и деца што их мајке носе на леђима, у љуљкама, ударила у цику; узнемирила се некако чак и стока.

Многи храмљу и гегају, неки завили мараме преко главе и хладне облоге метули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али ипак се иде срећно даље и даље.

Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане. Сваки упртио по једног па га Носи на збор. Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим

Стока пасе, а они се играју клиса. Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела. Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.

Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке. Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.

Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера. Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...

И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном,

— Чудо те није господин Андра изменио и ношњу: по свему бих рекао, да ова господа треба да носе ваше сукње а ви чакшире. Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе...

Ко зна шта ли сад он ради?... запиткују се његове комшије, а мисли им носе се преко залеђених брда и долина, и лете заједно са хуком студене кошаве, која пишти И фијуче око сниских плетарица,

ни сам шта му је страшније и мучније, шта му навлачи на душу ледену студ; да ли ове огромне загасито сиве мрље, што се носе лако под небесним сводом, или ове загасито црвене крваве, што пливају пред њим у земљаном суду...

Наступају последњи дани... Гле како се мрак лагано прикрада и разлива по околини, како лако и брзо носе мутни облаци, како се витла и фијуче бесни ветар...

Нежни, паучинасти набори од бела вела, у које утања бео венац од мирте, високо се носе, и као да пливају у гомили разноврсних сватовских глава ... Злобан, пакостан поглед паде на ту украшену главу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«. И то су сви гости с њим радили.

За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио

руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу. Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ... Од уха до уха распети брци Какве носе шофери-Грци, Илија Бирчанин, Станоје Главаш! Кад их видиш, не мош да спаваш!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

отац и син; трећи део је одређен за научне субвенције, а нарочито за одржавање великих научних лабораторија које носе назив »лабораторије Карлзберг«. Године 1935.

Велике француске риболовне инсталације, за лов јегуља на обалама Средоземног мора, које носе назив »бордігуеѕ« као и сличне италијанске инсталације на обалама Јадранског мора, које се зову »лавориери« лове на

по дну; 3˚ глечери у поларним областима клизе низ обронке голих брда и сурвавају се у море, па их струје и ветрови носе и гоне по хладноме мору на врло велика растојања; кад тако приспеју у топлије воде, они се поступно топе и испуштају у

дању мноштво џиновских медуза што се јављају у облику разно обојених желатинских маса и на својој горњој површини носе по један округао израштај који им служи као једрило за кретање по површини мора; те медузе уз своје простране

кретања масе океанске воде; путовање ларви је једна сорта »шариажа« у трансгресивним водама које их собом носе у правцима свога кретања и распростиру на начин сличан ономе при распростирању водених таласа у каквој средини која

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ноћи, ледена ноћи, ја те волим, Као што волим све кржљаве створе Што самрт носе у грудима голим, И које тајне бољке дуго море.

Но он за мене сада значи Тај неумитни живот што се Никада јоште не помрачи И који мутне струје носе. Победник вечни, увек чио. Изван доброга и ван злога, Данас ко јуче што је био, Јачи од смрти и од бога.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Гледао сам по два међу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене (потегла би по стотину оках!), па је носе проз градске улице усред подне тамо и овамо. Не боје се чести ни поштењу, тек да стеку да се ками ране.

Споменик је вашега јунаштва Гора Црна и њена свобода! ИЗЛАЗИ ИГУМАН СТЕФАН МЕЂУ НАРОД. И НОСЕ ЗА ЊИМ ДВА МОМКА МЕЂУ СОБОМ ЈЕДНУ СИНИЈУ И НА ЊОЈ ДВАДЕСЕТ ОКАХ ШЕНИЦЕ ВАРЕНЕ, ИЗМИЈЕШАТЕ ЗРНИМА ШИПЧАНИМА, НАЛИТЕ

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.

ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.

Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар. Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци. И сви се тискају око њега.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Тад, после дугих, злих оркана, Ћуди што носе сунце, кишу, То беше први дан без мáна, Кад душе цвећа свуд миришу. Са шумном песмом младих грана, Кад се од зоре

Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће их све стрти. А ветар пева поезију смрти.

И носе искре пламенови ови, И причају ми моје доба славно, Мистично, светло, с наде ореолом, Протканом срећом, преливено бо

јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С радошћу наивном к’о детињске тежње; А спомене носе ветрићи далеки, Милостиви, благи, чежњиви и меки.

О, то је тајна, та истина људи, Истина бића, због које не стоји Мисао наша што за њоме блуди, Којој је носе, јер она постоји, Мирисни ветри, ћудљиви и луди.

Колико су ретка осећања што се У срцима свију неумитно буде, Код света што гледа како их сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија

Ви сте спасли наше драге, наше миле, Попадали гордо ради наше славе На домаку бесне, неумитне силе. Сад вас носе тужно, а нико вас неће Спомињати некад, колевко уздања!

Живот прошлих ствари, прошлих ружа век, Давних снова радост, старих јада дах Ветрови ми драги носе као лек С мирисима тела што постају прах.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „А шта брате да чујем!“ „Снијевах е нас четир Озринића идемо из дуге, а за нама носе носила. Ја иђах најпрви, без оружја, у црвеној кошуљи...

“ „Нијеси чоче, тако далеко!“ рече Јока. „Ама јесам. Чудна ствар. Понекада ноге те саме носе ђе ћеш насјести!“ „А што би?“ рекоше му домаћи у глас. „На помол Коложуна, видим човјека ђе сједи под дрвом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Одговори онај кога запитају: како му је име, а он неће да каже. Тешко томе кога воде, а још горе кога носе. — Одговори у шали онај који се водом понуди. Штакара на двије ноге. — Одговори се у шали ономе који запиткује: шта?

— Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе. — Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије. — Бољи је драм среће, него сто ока памети.

Тешко овци с вуком путујући И паметну луда слушајући. Тешко оном кога воде жива, И још горе кога носе мртва! Тешко оном кога снага храни И ономе кога други брани. Тешко оном свакоме јунаку, Који узме врага ради блага.

не бјеже од ње него да сиђу доље, јер је мир између свију животиња, па јој пијевац рекао: „Ето и наших паса ђе иду и носе гласове од мира!“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу.

Б) ГАТАЊА С ВАРИЦОМ (У Боки варицу носе и на воду не говорећи ништа путем, и њоме просипају воду, говорећи): — „Добро јутро, 'ладна водо!

Реснику У Реснику, болан, сукњу носе, Сукњу носе, а сурутку просе: Једну козу девет кућа музе, Још се хвале да се добро хране, И од сира карауле граде.

Реснику У Реснику, болан, сукњу носе, Сукњу носе, а сурутку просе: Једну козу девет кућа музе, Још се хвале да се добро хране, И од сира карауле граде.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

па му рече: „Кад ти до сад ниси ништа научио, не ћеш никад ништа ни научити, него иди без трага куд те очи воде и ноге носе.

” Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умръо, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, не ће ли побратим онда отићи.

Одмах царев син да слугама да носе што треба, па пође пред њима у град. Како они на градска врата, а дванаест страшних лавова скоче да их све растржу.

Онда цар рече најмлађему сину: „Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге носе, кад си ме тако тео да превариш.

зар не видиш да те хоће у раку да те носе?“ „А јели мој предњак?“ упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: „Е кад није, нека ме у раку носе.

“ „А јели мој предњак?“ упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: „Е кад није, нека ме у раку носе.“ По том однесу је у гробље, и кад је спусте у раку, свештеник по обичају баци на њу земље па оде први.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Манојло има дурбин, револвер и пелерину. Танаско пушку с бајонетом. Носе француске шлемове, порције, а око појаса фишеклије. Танаско је за појас заденуо кашику.

ГОСПАВА: Све то споља изгледа фино, даме, господа, деца вуковци, за пример! Даме, могу да замислим! Ноге могу да носе на пошишивање, бркати младежи, физиономије коњске! Трипле фуксетине, само на финији начин.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Урнебес, свирка, топот, подврискивање, туфеци све ближе. С лева, иза капије, лелујава светлост фењера које носе на моткама, и игра дугачких сенака. На капији се чује снажна лупа звекира.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

епископа и свештеника који уздишу и жале се на злоупотребљенија која бивају, а најпаче зли и опаки обичаји да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа и по пазари пуне сандучиће костију ручни[х], ножни[х], леђни[х] и свега тела, а најпаче

Није то све. Носе и којекаква парчета стари[х] [х]аљина, па кажу или да су од Богородичине [х]аљине, или од ког другог свеца.

Носе и којекаква парчета стари[х] [х]аљина, па кажу или да су од Богородичине [х]аљине, или од ког другог свеца. Носе и парчеца гвожђа, уверавајући да су од апостола Петра веригâ или од Христових ексера.

Носе и парчеца гвожђа, уверавајући да су од апостола Петра веригâ или од Христових ексера. Носе којекакво трње, аки би од Христова венца било. Што ћеш више?

Носе којекакво трње, аки би од Христова венца било. Што ћеш више? Носе грудве црне земље, издајући и заклињући се да су помешане с крвљу тога и онога мученика.

Ову сам све потезао са собом, а нисам је ни један ред обукао. У Корфу има трговаца који носе таке [х]аљине, а и Андреј такове носаше. Кажем му да онде куд ја полазим није обичај таке [х]аљине носити.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. — Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.

Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. — Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.

Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци докле се не „обуку“. (Обући се, у њихову говору, значи: носити

Баш усни е они ђаци с којима се био добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе, а он их преклиње да му кажу своје надимке.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га враћају и носе. Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож. Пободох се уз последњу реку. Ниједан фењер није ранио ноћ, ниједна лампа.

Сигурно сам поцрвенео. Тола сасвим тихо, шиштаво звиждуће и прутом пожурује волове. — Док су мала, и мушка деца носе ђинђуве — рече Ђорђе згрчен иза Толиних леђа. — Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките.

„Ти што уче књиге и науке морају друкчије да се одевају. Попови, рецимо, носе мантију“, говорио им је, сећа се, и још више се постиде, јер су Тола и Мијат разнели по селу вест о Вукашиновој

Глупости, да, сви су ови паланачки, сељачки кочијаши гурави, брбљиви, сви су пијанице, ракију пију, жене им од батина носе завијена чела, и овај је такав.

Аћим не савлада жељу да погледа сина. Шта ли му се догодило? Овакав капут ни краљеви намесници не носе. Још јаче застрепе. Вукашин гледа у своје руке, осећа очев поглед и оправдава га: природно је. Син сам му.

„Моји унуци по мом имену треба презиме да носе“, рекао је. Сада осети стид и због речи и због тадашњег узбуђења. Само стид.

— свечано говори и замишљено гледа у прозор. — Поштујем. Аћим је моје дело. Доказ да у Србији велики људи носе гуњеве. И да народ расте. — Ја сам дошао оца да спасавам — тресну шаком о сто. — А ви сте вечерас нарочито заједљиви.

Купићу ти чизме и корбач од змијске коже. Видео сам, то носе газде у Мађарској. Само ми ти брзо расти. Деде, потрчи! Чик да стигнеш гусана!... Држи га! Не дај да ти побегне!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У њему и јесте било нечег змајевског: сав јак, био је тако лаког хода као да га носе велика крила; глас му се далеко чуо а покрет му је био нагао као да ће се Васа увек устремљен ка даљинама, у тај час

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“! орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе, Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Нема нама Миле више!

Куд га то мисли далеко односе? „Шта слушаш, брате? упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони... Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ви сте вјерни небесни синови, вас свјетила луче животворне носе к творцу, лучах источнику; луч је сјајна богословија вам, луч вам жертву у небо уводи, луч вам творца освјетљава

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Између ње и те сфере обрћу се, повлачени од ове, седам даљих концентричних сфера које носе по једну од седам лоптастих небеских тела.

„Опремите одмах шест великих лађа да првим повољним ветром отплове онамо, да се натоваре, коликогод могу да носе, кореном те биљке.

као савестан научник, да се запитам како ли стоји са темељима те грађевине, и да ли су они довољно широки и чврсти да носе ту поносну зграду. Нису ли они то, онда је она склона паду.

Обрадовала се када је чуда да живим мирно и добро, а да су и моји научнички радови почели да носе прве плодове, да, штавише, преговарам са једним познатом париском издавачком књижаром о издању свог научног дела.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

на целом фронту, где сви протестују али сви и даље, као и пре тога, са пуно савести и самопожртвовања врше службу, носе своје крстове. Он одмахну руком И дубоко уздахну. — Знам, побратиме. Али да ми ..је само та мука!

И тако неколико њих да заједно носе палидрвце на гомилу ђубрета док сасвим не поцепају крвава колена. Па опет одјекују шамари и жила се увија око главе и

Друмом промичу рањеници. Теже рањене носе на носилима. Неки свраћају на превијалиште, а неки се и не осврћу. Иду, да су само што даље... Иначе, цео свет ћути.

И тако, док он тандрче оном клепетушом, сељак већ заждио друмом, тутњи све петама и бежи што га носе ноге, те му се отпетљали каиши од опанака и све пурња прашина за њим, само да умакне и да не преплати ону клепетушу

Све дотле, као што вам је познато, драги колега, келнери су били принуђени да јела носе унаоколо. Шта Ви мислите о том проналаску, и јесте ли познавали чувеног Шапчанина Жагора? — Нисам ни њега.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Таква дјела носе у себи своју фаталност. Промашеном ремек дјелу ускраћена је шанса да се угура у категорију пристојних просјечних

шимере, као и сва човјекова божанства, бити саздана од крви и меса, од бунила и од страдања оних који је у себи носе и који јој служе. Треба мрзити смрт. Треба побијати смрт, без предаха, свим средствима, на сваком кораку.

да његовим тијелом, од врха главе до на крај репа, смрт путује данима и данима, на застанке и одморе, као гласници што носе у дубоке покрајине царства глас о царевој смрти. Смрт припада само ствараоцу.

на дну мог ковчега мора да је пар дугмади за маншете, с камејама (остатак из бољих времена), каква се ионако више не носе; а и практичнија су ова данашња, пришивена седефна дугмета, као за јастучницу. За први мах, то ће бити довољно.

Можда је дуго лутао куд га ноге носе премишљајући шта да сад почне и како да изиђе пред очи жени (а има лијепу но опаку жену, црних злих очију и танких

Одувијек сам мрзио ту глупу, баналну, кукавичку ријеч, ту јефтину ријеч малих душа. Али људски удеси и људски животи носе у себи своје унутрашње лице, људи у једној станици свога бића носе клупко свог развоја, чија ће се нит из њих извити и

Али људски удеси и људски животи носе у себи своје унутрашње лице, људи у једној станици свога бића носе клупко свог развоја, чија ће се нит из њих извити и даље по своме закону одвијати.

познату скитницама-пјевачима с гитаром о рамену и ловцима на прољетне аквареле, која је у исти мах и умор и жеља да носе даље свој терет, без циља и без краја.

Јесте ли, докторе, баш тако сигурни да људи с такозваним „литерарним начином доживљавања” носе у себи мање драматичан осјећај живота, мање трагичну визију свијета?

Под одразом смрти, њена младост као да је нагло сазорила, добила зрелију, загаситију боју. Гледао сам како се у њој носе младост и смрт. Био сам потпуно начисто да је све већ ријешено, да је за све већ касно.

Учиниле су ми се малчице неукусне, али трговац на прагу вели да се такве много носе. Свакако, боље су и те него оне друге, с отиснутом седмицом срдаца и асом карона.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду. Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од

Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела.

Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.

Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.

То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. Стигоше...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И ЕРА 290 ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ 292 ЉУДИ ДИЈЕЛЕ ЖЕНЕ 293 ЗАШТО ЛАТИНСКИ ПОПОВИ НОСЕ КЛОБУК НА ТРИ ЋОШЕ 295 КРЕЋИ, ОЧЕ ИГУМАНЕ!

Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до ње. Кад не би дуго, али слуге цареве носе велики трс и даду му га. Он се захвали цару на трсу, оде до коња свог, узјаха га, и оде с цуром даље.

Не потраја дуго, ево ти оне двојице, носе некакву траву, те ономе ћоравоме очи помазаше, а он одмах прогледа. Миши нато бацише траву крај ватре и одоше.

па му рече: — Кад ти досад ниси ништа научио, нећеш никад ништа ни научити, него иди без трага куд те очи воде и ноге носе.

Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, неће ли побратим онда отићи.

ЗАШТО ЛАТИНСКИ ПОПОВИ НОСЕ КЛОБУК НА ТРИ ЋОШЕ Питао један сељак у Далмацији свога попа: — Дум Иване, ма кажи ми, мисе ти, зашто ви наши попови

Зар не видиш да те хоће у раку да те носе? — А је ли мој предњак? — упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: — Е, кад није, нека ме у раку носе.

— А је ли мој предњак? — упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: — Е, кад није, нека ме у раку носе.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време. Нек ветар и вече Покупе боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве мисли, и све оне

И црнило обавило тужно Кору, видик, време и минуте. Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о... и жеље се крију; Тамне слике, бледе као снови, Шуште пропаст, ко би знао чију! Спава ми се.

шири и по њој се крећу Неке сенке што се, устремљене, нагле И прилазе, вуку, у поворци слећу; Не види се ништа, негде носе магле. И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема?

на груди своје мећеш, Кад хаљину своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост мени носе и милоште — Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?

Погнута дрвета, у знаку ћутања, Стоје к'о кајања, неми ученици Апостола мртвог што поразе сања, Земљу коју носе светли мученици. Одаје се крећу у тишину саму. На колевци празној мир дубоки спава.

Бар сад им је лако И све је тако. Долази он, Долази у сну мој синчић мали. Онако мио, ал' нешто бон: Однекуд га носе узбуркани вали. Кад му видех лице, ја осетих сузе: Пружих њему руке, дубина га узе. Ја опет сањам.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Сунце подиже воду из Океана, а ветрови је носе до далеких крајева где остаје у стању изузетно деликатне равнотеже. Да је у нашој моћи да је пореметимо кад год и где

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

једном налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срби у Босни. Само провиђење ме је спасло да и њега нисам продао у Прагу.

- Али - додавао би он на свој уобичајени драматични начин све је могуће песничкој души коју носе крила генија. Од васпитаног и духовно оријентисаног човека какав је био Билхарц ово је био велики уступак!

националног песника, кроз песму која је изражавала светлу успомену и гласове који су се уздизали до небеса, као да их носе крила његове усхићене душе. Утисак је био незабораван и није било ока које није засузило.

националног песника, кроз песму која је изражавала светлу успомену и гласове који су се уздизали до небеса, као да их носе крила његове усхићене душе. Утисак је био незабораван и није било ока које није засузило.

Ћипико, Иво - Приповетке

—А зашто? — примети сажално други. —Носе нам крух! Да ни њих, двоструко би добивали. —Би?... Свеједно, зло по сиромаха! —Па узми га ти, кад жалиш!

они драговољно слушају: љубе се: а не говоре већ измјенице дају један другоме све што у души имају и у себи од рођења носе. ...

пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе проживљелу младост и носе је далеко у туђину.

Ћутећки гледају се њих двоје милије и милије, а њој се очи и овлажише. Обоје у себи носе клицу из роднога краја, поджежену у путу свјетлошћу сунца и свјежином морске пучине.

од рата, прштећи пјенуше се, док они у увалици одмјерено котурају се прама крају и, враћајући се, са собом у море носе жало. — Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко.

И радећи премишља, а по пучини бродови, уз пријатан лахор, једва миле, но не свраћају у Велу увалу. Пролазе и собом носе њене другове из дјетињства и младости...

друштву потезати мреже, гледала би у њихове тешке руке, у топли зној, и осјетила би оно њихова, мушкога, што у животу носе.

Враћају се истом путањом, а у путу хвата их мрак, и хвата се киша. Антица се погдјекад натраг обазре у ноћ; жене носе дјецу јој у наручју, а једном бјеше и мјесец помолио, и прве зраке заиграше на немирној пучини.

Четири јака и згодна младића, поносити, носе свети кип. Муче се да га равно носе, но низбрдица је, па светац клима при свакоме корачају.

Четири јака и згодна младића, поносити, носе свети кип. Муче се да га равно носе, но низбрдица је, па светац клима при свакоме корачају.

Четири млада човека, у белим туникама са кукуљицама, носе кип светога Рока са црвеним плаштом; кип се на сваком кораку клања, као да отпоздравља.

Они навлаш свраћају говор на девојчице што носе ручкове тежацима у поље, које они вребају и с њима се састају... Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Већ је поменут Матић. Сви ми осећамо изузетну мелодијску снагу коју носе многи његови стихови и свежину која је непоновљива колико и неухватљива.

Зато нису саме по себи значајне, дакле по својствима која собом носе, него по томе што представљају нешто што оне саме нису и то ми треба у њима да откријемо.

избор мотива и лексике, затим тропи и песничке слике, све до суженог круга значења која су допуштена речима да их носе.

(3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да продајем зјала да плачем над изгубљеним илузијама над отвореним провалијама нисам рука

(3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да продајем зјала да плачем над изгубљеним илузијама над отвореним провалијама нисам рука што пише

2) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се јави док стопе се дечје

нас природни језик води до онога метафоричког пројектовања људскога тела у свет оруђа и машина: делови оруђа и машина носе имена људских телесних органа.

Типизирани пореци носе собом и одређени ритам и интонацију, који су исто тако за нас аутоматизовани и неосетни. Али ако се ти пореци почну

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Обе реченице, према томе, у својим половинама носе по два описа; при томе први, на изглед објективан и дистанциран, служи као подлога на којој перципирамо онај други,

се доводи у везу са једном другом појединошћу: почетна и завршна глава - што иначе није тако чест случај у роману - носе исти наслов. Он гласи: „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

кога од српских првака: да ли се треба надати скором пзбављењу, да не би своју децу кварили — да после, као хришћани, носе срамни жиг на миросаном телу... То је чинио и Суљ-капетан, те му је дете већ одрасло као каурин. И он се нечему надао.

Трговци су на обичним јалицама, са сексанама које им носе јело и ствари за преноћишта. На понекој сексани су и бисаге пуне новаца.

Иза њега држи му момак његова коња и две-три самарице које им носе комору. Трговцима клецнуше колена, кад хајдук показа на Спасу Чемерикића и рече да је пуцао.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Стармали« 1881. ГАРИБАЛДИЈУ Спалили су мртво тело неумрла дива, Пепео носе да у земљи за навек почива. Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!

Спалили су мртво тело неумрла дива, Његов пепео сада веће сребрн ковчег скрива, И баш сад га гробу носе да навек почива. Сад га носе... а ја клечим пред том сликом драгом. Дуни, ветре, сада дуни целом својом снагом!

Сад га носе... а ја клечим пред том сликом драгом. Дуни, ветре, сада дуни целом својом снагом! Не дај светлост да се спусти у

Ту пастири... зар пастири? Јест, пастири духа чиста, Достојници да им руке Приме, носе, хране Христа. А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“.

На ономе свету, Где се бол утаји, Прилике су друге, Други обичаји; Серафими носе Пехариће крина (Ал’ у њима, канда, Неће бити вина).

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

у се влила, Која краси нрави твоје, Кад би моја књига била Чиста, кано срце твоје, Кад би сладост прибавила, Коју носе речи твоје, — Јамачно би иста важност Читатеља њу достигла, Коју дјела твоји сјајност Јест пред светом себи дигла.

ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради. Нити мари какве се аљине носе; нити како се господа унтерондлују.

ФЕМА: Тако највеће господе пединтери носе. Добро само пази кад те викнем Ханц. ЈОВАН: Ја нећу да будем коњ, макар ме убили. ФЕМА: То је најлепше име, лудо!

ФЕМА: Дакако, то се зове ноблес. ЈОВАН: И панталоне? ФЕМА: Зар ти ниси видио да мадаме носе фрак? ЈОВАН: Хе, хе! Тако би најпосле ја морао обући сукњу, кад би се на моду дао.

Краков, Станислав - КРИЛА

Варош је у тами. Све спава. На молу генерали дају руке сестрама милосрђа. Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу.

Полази се на сусрет гребену. Још се тела тресу, зуби цвокоћу, али одлучни гласови грабе, окивају душе. Носе их са собом напред у клање, у смрт. Грми свугде. Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга. Свуда ураган бесни.

Трза се несвесно. Његови ордонанси га носе. Тражили су га и нашли сред жица баш онда када је њин преполовљени батаљон стао да се увија и узмиче после првог

А пут је нераван и мазге ћудљиве. Само вођа мазге мирно корача и пуши. Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи. Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта. Рањени ађутант мисли о јуришу.

Петровић, Растко - АФРИКА

У ђерданима које носе црнкиње горе у Судану, на пример у Куликору, и сад се може видети покоје плаво феничанско зрно.

Сретају се и младићи у белим европским чакширама и ружичастим кошуљама; ретки су они који носе фракове или полуцилиндере. Такви јуре бициклима и личе на оне шимпанзе које показују по циркусима.

По њој су гдегде, где је извор, велико тропско жбуње, огромна безлисна дрвета која цветају, палме које носе џиновске црвене гроздова, чије је свако зрно велико као хлеб, и риђе, и рујеве, и плаве круне дрвета.

Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист. Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла.

Око бедара имају кратку плаву тканину коју саме израђују, од чвршће материје — ишарану једино мирним пругама. Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена.

Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце. Сву древност, неразумљивост и трагичност Африке оне носе на себи. Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале.

Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима. Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде.

„Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и да се после више не могу залечити.

То је епска Африка, о којој ћемо доцније говорити. Жене све више носе по телу пластичне татуаже, палме, бобице, цветове.

Онда сам цело вече прао руке на лађи, — сада још чувам ствари које носе на себи тај дах. Сасвим су наге; око бедара носе само јаку тканину од белих и плавих пруга коју су саме ткале.

Онда сам цело вече прао руке на лађи, — сада још чувам ствари које носе на себи тај дах. Сасвим су наге; око бедара носе само јаку тканину од белих и плавих пруга коју су саме ткале.

на коцкицу, да између њих меће котуре, да их покрива сламом и сунцобранима плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да између прућа растеже коже, а пусти олињале питоме мајмуне и људе тамне,

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Далеко тамо брда, планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш старе грмове Где се из младог шибља издижу Кô споменици

ХАСАН: Јаваш!... Јаваш!... А, ено, канда, Главаш долази? Потмулу јеку гласа његова Кô терет неки носе ветрови На слабо уво удаљеноме. КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Турске пушке носе много даље од наших и Турци бију наше на растојању откуда ми не можемо ни да се добацимо до њих. У првим редовима нема

превременом пуцњавом не пробуде пажњу Турака, зато што су пушке рђаве те не избацују чауре, зато што нема болничара да носе рањенике, зато што у борби нема официра. Па војује ли се с таквом памећу, с таквим знањем и с таквом спремом?!

Пођемо мало даље и шта да сретнемо! На пушкама у шињелу носе Руси јаднога Кирилова. Још је био жив, али црна смрт већ му се беше настанила на бледом лицу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека. Понуде носе мајка и сеја, — Она с’ насмеја. Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће. Да шта ми хоћеш, патнице моја?

Музика је чиста суза, Коју носе крила рајска — А речи су здраво земске, Кад је туга надземаљска. XXИX Овај прамен косе плаве, То је коса моје

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве. Једнога ударила у главу па му око искочило. Затим смо претрчали један незаклоњен простор.

Ни онима из четврте групе није рат толико мио. Али је у њима развијена савест, и у душама својим носе светињу домаћег огњишта...

А грозно је погинути, још у оваквој страшној ноћи... Бар да је војник поред мене. Сетих се Грује. Њега сада носе у позадину. Ослободио се мука. Лежим на кревету и сасвим изненада присетих се излагања командира о својим војницима.

Разлике нема. Ровови се преплићу, сливају и губе у подземним лагумима. Сретосмо војнике у пуној ратној спреми, где носе једног рањеника. Око његове главе налазе се груби, крвави завоји. Склонисмо се мало у страну.

Ми потрчасмо тамо. Било је доцкан. Топ је био сав разбијен. Известили смо командира. Он нареди да се рањеници одмах носе, а све остало да остане онако како је, док не дође комисија.

На њему је сасвим ново одело, а на ногама високе, жуте чизме за шнирање, како обично носе енглески официри. — Где си све био, причај нам... — Море, где нисам...

А када се вратимо у земљу, ми ћемо бити изнурени, а они су „француски ђаци“, свежи, одморни, уображени, иако носе у џеповима „ратне дипломе“ — допуњује Војин. — Наравно. Али овај мој друг био је изузетно добар човек...

Парну турбину у замаху не можеш зауставити малим прстом. Пусти... нека те догађаји носе! — размишљао је Војин. — Ваљда ће наићи срећнији дан, кад ћеш ти опет наћи своју малу Арлету...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ученија нејмаду, оружје згубили, и врагами сатрени, себе помрачили; у поданство пали свуд, у велике беде, носе бреме велико, а јоштер не виде. Цркве моје пропале от слободе своје, — утјесњени левити, жалио срце моје!

тело не стеже, Спред' и састраг једну прегачу веже, С цванцигери и петаци плетене косе, Са шљокама измешане кошуље носе, Што с вретени ходе, играју босе? Крошто, драги тамо често одходиш, Ах, и мене овде често остаљаш?

Ти, срећни, виде красно позориште, На час где вергше Марса љубимци мач, Минерви чисту жертву носе, Њој препоручују чеда своја.

Черна и Домоглед, Станчилово, Бела и река Српско име носе, Србаља кажу славу. Гди су ти Србљи сад? На њиним гробовма страни Зидају куће, да сви времена жертва буду.

хектика, Да, балу за атар, буде смртна слика; Мало време за тим, мајке сузам’ росе Кад ћерку једину хладном гробу носе. 1842. Никола Боројевић ЧУДНОВАТИ ЉУДИ — Нерадину у великом граду (Петсто миља од нас је далеко!

Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле. Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор и новост угодна

Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија? Ил’ цвеће лепше клија? О врат се, снахице! Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице!

Од облака руно носе И од звезда пас имају, Груди наге, ноге босе, Путницима вак’ певају: ПРЕДЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче!

” И спадоше дворска врата, Покуљаше из њих виле, Оне поју песме гњиле, Оне носе младог брата У хлад младе трешње ране, Да га под њом — ах! — сахране.

— сахране. На носилам’ сува злата Дванајст вила њега носе. За носилам’ ко је оно? Вила којој сузе теку! Ах, у њених груди млеку Цвет је овај свеж утон’о — Краљица је вила

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И прва се носила кренуше из Рељине куће. Иза тога чељад се поче поболијевати и падати као снопље. Носе се носила, нижу се гробови и промукла женска грла, бугаре сиње и црне тужбалице.

Шта ти велиш, Мићане? — Боље да и то раде него да носе шкрљаке и да се по Бањој Луци шајцају са швапским роспијама кô трбушасти Ликота, срам га и стид било Кристова лишца!

Кршна, наочита, млада кô кап, па је царски оружници од драгости на рукама носе, а све због њезине памети и науке! А моја стара шјела насред касарне, извалила се на царске душеке, па пије, пуши и

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

урешену ресом, Слапи твоје крви да ми ране росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад Саулу певах химне ум што носе, Кад осетих оков Микхиних усана, Оков пољубаца! А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана.

Гацају горде чете, које Преко језера стегове носе, Тутње поносне легије што се По голетима фијучним роје. И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С

новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

то је учинило да их многи, нарочито страни истраживачи, посматрају као баладе, чије многе одлике оне несумњиво носе. С друге стране, многа тематска подручја европске баладе епски обликује изразито јак епски импулс српске поезије.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1856. МИЛА „Вина, Мило!“ — орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Нема нама Миле више!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо. Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи

Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Који не једе б. л., сматра се за вештицу«, СЕЗ, 32, 41). За време »некрштених дана« њега носе за појасом »као предохрану од сваке нечастиве силе« (ЖСС, 177); о Белим покладама сви се мажу ‹њиме› или га једу, од

Поред жртвених јел која се о Ђурђевдану носе на запис, мора се облигатно налазити и б. (СЕЗ, 16, 137). БОКВА Wегеріцх (плантаго маіор). Боква, боквица.

(Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в. и ГЕМ, 5, 1930, 40), што је свакако староверски обичај, упор. нпр.

— Б. је такође цвет који изазива или одржава љубав и то је један од разлога што се девојке и младе жене њиме ките и носе га уза се (упор.

То дрво зове се »мајум« (Маібаум). У подизању и кићењу учествују сви који са тог бунара носе воду. »Мајум« стоји ту за време целог маја (ЗНЖОЈС, 18, 77).

Главоболка, главоболчица. Не сме се уносити у кућу, јер од ње боли глава, и кокоши неће да носе ако се донесе под кућни кров (ЗНЖОЈС, 19, 203). ГЛОГ Wеіѕѕдорн (цратаегуѕ оxyацантха). Глог. Реч је.

Девојке, ако желе да их момци воле, треба да медом намажу лист од г. и носе га уза се (БВ, 11, 1896, 249). Г. се често спомиње у свадбеним и љубавним песмама, и то увек метафорички и симболички

З. има значаја у Ліебеѕзаубер-y ‹= љубавним враџбинама›. Њега носе уза се девојке да би се допале момцима, а жене да би биле миле мушкарцима (упор. још Плін. НХ, 22, 71). Чењеве од з.

још Плін. НХ, 22, 71). Чењеве од з. носе уза се као предохрану од чаме, грознице, и од »сваке немоћи« (ібид. Упор. и Плин.

О Божићу људи се узајамно дарују јабукама (Беговић, 92). У Дубровнику деца која иду да честитају Нову годину, носе ј., па ту забадају новце што их добију (Будмани у РЈА, 4, 388е).

Вук каже да уочи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; зато алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком, метнувши код болесника колач хлеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили),

се ките волови и плуг. Такође се и у семе меће босиљак и к. (СЕЗ, 17, 14). У околини Ниша к. и босиљак носе се код мртваца (СЕЗ, 16, 250). КАЛЕМ Пфропфреіѕ, Сетзреіѕ, Сетзлінг (ѕурцулуѕ). Калем, калам (реч арапска, в.

Ћипико, Иво - Пауци

Бог зна куд, и живе ли још? .... Стрица Петра чека што и Војкана. За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета, али која вајда кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? Тако бар Петар вели.

Тако бар Петар вели. Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двоструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади,

— Што ћу са ово пара, а ако су накастили однијети ми их... фала богу, нека носе! Раде нађе Марка пред кућом гдје сједи; он тако, љети, кад није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и

С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало. С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

слугу, само њега да пази, да њему угађа, постељу му прекрио раскошним покривачем, лично надгледа јела која му се носе. Зар је то случајно: Дадара каже да Лауш на тај начин хоће захвалност да укаже Доротеју јер га је овај излечио.

Чим смо га угледали, знали смо да носи лоше вести. Краљеви гласници, уосталом, никад и не носе друкчије вести него лоше.

Најзад, они су живи, зар не? Носе и дале главе на својим ижџигљеним шијама, не труну под земљом као они који нису имали среће да преживе, па ако и нема

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи. Прам његове густе косе Јецајући ветри носе И где паде, крста кије, Густи бршљан да се вије. Ах, за мртве ко да мари?

И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А маске на лицу носе и луди, деца и жене. Одакле долазе они? И куда вечито греде Тај спровод с песмама грозним?

Како су се дохватили за чупаве своје косе! Па како ли изгребани један другог бурно носе! Проговара први песник: „Заслужујем боље место, Ја сам певô о слободи и страдао за њу често.

кћери, За којима јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката обе, Читају романе и спремају собе. б. Ето ту је песник са дугачком косом, С избијеним оком и руменим носом.

плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу снива Небрежљиво плови, распустила косе, Занесени нек их таласићи носе! А таласић сваки једном жељом жуди, Да јој срећан падне на мирисне груди!

Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени! Његове бујне косе Несташни ветри носе. А руке, што су сретно С дивљим се вепром биле, Без моћи и без силе, На тле су пале цветно.

Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше смела Кроз подолске равне степе. Бујни ветри, што се носе Са далеких сурих страна, Лепршају њене косе И скутове сарафана.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На сваком углу његове правилно сазидане шестостране основе стоје хексагонални стубови од тамно обојене растовине, који носе кров опточен дрвеном чипком.

Доведен је гајдаш, а берачице су се боље обукле и дотерале. Од ових је одабрано дванаест најкитњастијих, које ће да носе, у свечаној поворци, најлепше плодове винограда, евенке, оплетене од пробраног племенитог грожђа.

Већ при првој бутељи вина, осетише наша два пријатеља дивно чувство: као да их лака крила носе у висину, а хоризонт им се шири све даље и даље. Но, тај лепи осећај није био сасвим непомућен.

Таблица носи наслов: Конституција Земљине атмосфере у њеном примитивном стадијуму; а ступци носе натписе: Висина над површином Земље, Температура, Барометарски притисак, Густина атмосфере.

Фламарион је ускомешао свет. На обе хемисфере Земљине оснивају се астрономска удружења која носе његово име и пропагирају његова учења.

у попису житеља нашег планетског система под заједничким насловом унутарњих планета; Јупитер, Сатурн, Уранус и Нептун носе име спољних планета. Но разлика између те две категорије планета много је већа него само положајна.

Те маглине носе имена оних звезданих јата кроз која смо их са Земље опазили, но оне немају иначе никакве везе са тим јатима.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима џакове кукуруза. У соби је слушкиња Стана са двема слушкињама.

Њихово је цвеће тамо код њих. Деца га узела. ТАШАНА одлази и враћа се водећи два дечка који носе ките цвећа. Ташана их доводи до корпи. ТАШАНА (показујући деци где ће цвеће метнути): Ту, метните ту.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Зар то нису пропалице! Звона звоне, носе последњег г о с п о д и н а Влаовића. Дужан и ружан. Све продао. Једна његова њива, знаш чија је? наша. Докле?

Дужан и ружан. Све продао. Једна његова њива, знаш чија је? наша. Докле? Звона звоне. Носе Нолу Лазарићку. Вјечнаја памјат, али њиве њене знаш чије су сада? — Госпа Нола погледа у Јулицу. Заспала.

— Па зар не видиш како јој је дивна коса! — Пази, рукавице, на шест крупних дугмета. — Али штап, побогу! Штап носе само матуранти и старци. Старе жене, ни оне га не носе, него се воде под руку. Здрава и млада к'о срна, а штап.

— Али штап, побогу! Штап носе само матуранти и старци. Старе жене, ни оне га не носе, него се воде под руку. Здрава и млада к'о срна, а штап.

И још носе будаке и ашове да их прекопавају! Пфуј! пацови, глодари, кепеци! Породица Влаовића била је стварно лоза Влаовића, јер

Наједаред неко викну: Децу носе! Па неко други: Деца иду! Али девојчице се нису јављале ни мртве ни живе. Растрчала се полиција; крај обале се дреше

Отад, у време бербе долазе по два човека с лествицама и сепетима, и носе сав залутали род газдама. Рајићеви су се чешће саветовали: Ово, оно, ништа не ваља — дрво тера своје.

Преобуче се, и с ћерком Софијом иде у шетњу, далеко изван града. Носе доглед, посматрају, разговарају, заћуте. Софија, својим складним, лаким ходом води, отац за њом скакуће преко рупа и

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Колико њи и данас поред прозора фрајле Јелице своју фину чоју носе, који праведно рећи могу: омніа меа мецум порто! (сво моје богатство са собом носим).

»Молим, г. сочинитељ! Не би ли нам штогођ о моди, на пример о капама или шеширма како се у месецу носе, проповедити знали?« Јо, госпоже, у месецу се не носе капе, ни шешири, ни цветови на глави.

« Јо, госпоже, у месецу се не носе капе, ни шешири, ни цветови на глави. »Шта наопако, да како изгледају жене?« Тамо су највеће жене од три стопе.

»Хи, хи, хи! ту знам да штикле страдају.« Ни најмање, госпоже, јер месечне жене не носе ципеле. »Забога, какве су то жене?« Оне су сасвим необичне жене, јер, прво и прво, ништа не говоре.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

облика су: а) именице тога рода прилагођавају се заменици „оно“; б) именице тога рода, без обзира на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе обично таква нека буди-те-бог-с-нама имена, да ни из њих не можеш сазнати која је

рода прилагођавају се заменици „оно“; б) именице тога рода, без обзира на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе обично таква нека буди-те-бог-с-нама имена, да ни из њих не можеш сазнати која је од тих именица мушко а која женско.

Тиме би се зар дало објаснити што у то доба и мушка и женска деца носе сукње. Ја ни у том погледу нисам изостајао иза већ стечене репутације.

Тако се још једном потврдила она историјска истина да често мали узроци носе велике последице. Разуме се, наш се пораз није само на овоме завршио.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Телефониста Бонга, нађи брже прекид. Пред отвором заклона неко се кретао. Угледасмо како војници носе потпоручника Војина. Био је гологлав, а лице му се није видело од крви.

Земља се брани са кућног прага. У Другој линији потичу они од хајдучкога колена и носе дубоко зарезане у души приче о јуначким подвизима својих дедова. Али командант каже: „Ко је вера, а ко невера“...

Кажу, пао је и сломио ногу. Носе га до првога села, где ће га оставити. Некако зарана стигосмо у једно село. Војници се разместили по шупама, а ми

Каже нам потпуковник Петар: — Слушао сам раније како жене у овим крајевима обрађују земљу, док људи носе оружје и „наджиравају“. Па наравно... У три корака да прескочиш ово имање.

Од свих рањених изнесу само ову жену са дететом. Носили су је довде и, ето... — Наредићу да је носе моји војници — рече одлучно потпуковник Петар. — Доцкан...

Војници су у шлемовима, на леђима носе ранчеве, а на ногама жуте ципеле. Са њихових лица капљу грашке зноја. Њихов је поглед замишљен, а лице укочено.

Дође ред на мене. — Блессé оу маладе?1 — запита један, да би знали где ће да носе. Унели су ме у један ауто. Тамо их је било већ тројица. Ауто се у почетку кретао лагано, потом све брже.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Али са толико појачанијим осећањем живота, трајања, места, бацам се у појаве које ми носе велике радости. Трбух се без престанка напиње, дисање кратко, ширење ноздрва, подрхтавање бутина, потреба да се

Беље но тешки месец који више неће да носе, Оне се разлиставају већ у иструлело цвеће; Нити ће провући прсте кроз сунца зрачне косе, Тако спуштене мирно на груди

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Помилова га по глави Мајка Вода и дечак крете, а све му се чини да га невидљива крила носе. Како и не би? Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта. Занеме дечак од дивљења.

— питају га углас, моле. — Да ме проведете крај беле змије, док гутљај живе воде узмем после идите куда вас ноге носе! — осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице? Зашто одречно машу главом, кажу да га не могу провести крај беле змије?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Поводи се. Спази кмета, бесно пође к њему.) Шта ћеш? Кога чекаш? Чекаш да ме однесу, воде? Чекаш да гледаш како ме носе? КМЕТ (уплашено): Не, Коштана, не чекам! Нећу да гледам. Него, не смем. Газда председник убиће мене ако тебе нема.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

чујем ход, кораке вјечне Невидовних снага што кô стража бдију, продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и ниште и бију: И бога и небо, живот и саздање, Све у исто доба.

1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Јетрве (краљица, деспотица и војвоткиња) носе саме мајсторима ручак, и то по реду: данас једна, сутра друга, прекосутра трећа, — као што је обичај у свакој

Ако бере Грке и Бугаре, и терзије, своје руветлије, који носе свилу н кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дукате, ту ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте

џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дукате, ту ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане, ту ће бити мука за хајдуке.

Напоредо језде добре коње, напоредо носе копља бојна, један другом бело лице љуби — од милоште до два побратима; паке Марко на Шарцу задрема, пак беседи

војске некаквога царева спахије, што имају по земљи тимаре и што једу љеба царевога и што јашу коње од мегдана, што не носе по млого оружа, до по једну о појасу сабљу.

Кад ујутру данак освануо, али лете два врана гаврана: крвава им крила до рамена, на кљунове б'јела пјена тргла; они носе руку од јунака (и на руци бурма позлаћена), бацају је у криоце мајци.

30 МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО Цар Сулеман јасак учинио: да с 'не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше

Нијеси ли јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне?

му царе Сулемане: „Мој посинко, Краљевићу Марко, та ја јесам јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; добри људи о злу говорише: на јаднога Марка

Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море, Марко, не ори друмова!“ „Море, Турци, не газ’те орања!

Кад је био насред Годомина, сретоше га дв'је госпође младе: једно љуба Бијелић-војводе, а друго је Златокосић-Павла; носе младе двоје ђеце лудо.

Ал̓ ето ти Јерине проклете, с њоме иде дванаест дворкиња, те јој носе скуте и рукаве. Како клета на вјешала дође, та срдито на катане викну: „Шта стојите, те их не вјешате?

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

нога изнапрезала Чак се и рука трсила Да би пертлу размрсила Кука стопало ШТА МЕ СПОПАЛО ОДОХ МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тих дана једном је сусрео и своју учитељицу, блиједу и забринуту, и упитао је: — Госпојице, зашто неки војници носе са собом пушке? Лана се осмјехну. — Ти су ријешили да се не покоре непријатељу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

По мору је одзгор виђено ходио, те излазио пред корабе, који куд морем путује, указујући се галијашем који што носе да не имаду проходити Солуна са храном, заказујући им тамо најбрже да иду.

О ЗАВИСТИ Све се једни на друге узгледамо како неки те неки носе се, да сви онако се држимо ка безочне жентурине, сиромашним мужевима досађујући.

и карају, коре, поднашају се и подсмехују, подгледају их свуда, меркају на трагове куд ходе, што ли чине, како се носе.

« Карбункулум брани људе од куге који га код себе имаду и носе га. И Христос од чуме и сваке хавети ноћне људе чува који га удиљ спомињући моле и помоћ од њега питају.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније

који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у ушима. Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...

Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници пашачаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине,

од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавно носе са Зоном.

једни, а њих је већина, иду право кући, — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу, а под другим нешто купљено успут чиме ће се увеличати кућевна вечера.

а њих је већина, иду право кући, — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу, а под другим нешто купљено успут чиме ће се увеличати кућевна вечера.

А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, него свраћају обично у кафанице.