Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ШЛЕМОВИ 1. Озбиљни Енглези, с лицем у каљузи, с носем крај цвета чији мирис неста! Крај Дегендорфа сахрањени Руси, Немци закопани на непозната места!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић покуша да се опет насмеје али његово лице са згрченим, оштрим и као муња изломњеним носем, оста војнички озбиљно. Он прекрсти руке и чврстим кораком пође по соби.
А око њега у шљивару, на полеглој и угаженој трави, лежало је неколико мртвих војника носем пободеним у земљу или полеђушке па су са раширеним рукама изгледали као крстови.
дрхтавим, измореним погледом тешког болесника, са неким безумним осмехом човека који се смрзава, он је мрдао челом и носем, пирио ону пару мраза као да пуши и шапутао: „У име оца и сина и светог Духа, амин; у име оца и сина и светог Духа,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то отац шесторо деце и уморан од живота и несреће која га је пратила, свуд. Мало риђ, висока чела, са носем као коњски жвал, Трифун је био од оних људи који су добри, али изгледају тако, да их се свако клони.
Исто лепо, сетно лице, али са мало прћастим носем, а исто тако и тај мио поглед. Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну.
У светлости фењера, Исакович виде младића, накострешених, густих обрва, црних очију, са носем као да је неки гавран, који је натакао наочари, а који га посматра, неповерљиво.
Исакович није, у први мах, разумео ни шта она виче, ни шта каже, а покушао је да јој, пред носем, понова, затвори врата, али му је она упала ногом у врата и, очигледно, хтела да уђе, да се почупа са Теклом, која је
бившим, отечеством, и пуком сирмијских хусара, у ком је служио, али да треба да заборави Аустрију и гледа оно, пред носем – Росију!
Било је много смеха, кад би рота, са бока, узела нишан мало ниже и прошарала јутарњи ваздух, мецима, пред носем инструктора. После две-три недеље, међутим, све је ишло, као да ти тешки гренадири, играју балет.
бледо, племенито, чело, над тим очима, било је уоквирено увојцима, косе, као суво злато, а његово лице са орловским носем, као воштано, скоро прозирно, одавало је, колико је потресен. Стоји пред њом, којој, да га пусте, беше толико молио.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Они од педесет немају права на оне од двадесет и пет. Хтедох да га подсетим на ону Станикину пријатељицу с носем као у пекинезера, тој заиста није било више од двадесет и пет, али не можете подсећати људе на све ствари сваки пут.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Бледило њено било је потпуно и уоквирено косом, што је сад била још тамнија, као и обрве. Над челом и носем она је имала неки сјај, од трептања светлости, што му се каткад чинио као бела, свилена, млетачка образина.
Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.
стискао рамена, која више нису била ни онако чврста, ни онако лепа, умиљавајући се, својим жућкастим очима и пљоснатим носем, голицајући је својом ретком брадицом, гуркајући је главом у груди, као неки питоми јарац.
појасима, белим чарапама, са његовим златним копчама и везовима, са бројаницама, чудним, жутим очима и пљоснатим носем, његовом кошчатом руком, пуном златних ђинђува, из које је испадало сребро целим путем, за сиротињу, више него икад
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Овако је боље; дошао је као наручен. И он притрча к вратима и отвори их. Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем. — Пхи, како можеш у овом смраду ?... соба прегрејана, а он гле!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Видим и себе у лејама расцветаног кромпира, код Поткамијена, како лежим са носем забоденим у земљу, а кад дигнем главу, оне, којима су потиљци одваљени и крвави.
Нашто то? Ето гледам им децу. И све видим. Њина лица вире из тих чудних огрлица и капутића смешна, са црвеним носем и великим, зачуђеним очима. Тако бих се радо насмејао целом овом граду што заудара лешином.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Он просто плане, Нарогуши се као плетени кофер, Кад му неки немузикални шофер Пред носем трубити стане. ЧУДНОВАТ ДАН И Да ми је знати одреда Казати Оно што се ни за живу главу не да
И мојој се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице. Ђаво их баш на том месту истера! (У почетку је личила на Хитлера).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.
ситне промене, а појединости на којима му се око задржава везане су, готово редовно, за тренутак и покрет: над челом и носем „она је имала неки сјај, од треперења светлости, у „ноздрвама само имала је румени и таме”, а уста су била „под
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо. ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем. Носем ће да га напише, само кад хоће. АНЂА: Откуд ти ово писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Донео поштар. АНЂА: За њу?
Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо. ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем. Носем ће да га напише, само кад хоће. АНЂА: Откуд ти ово писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Донео поштар. АНЂА: За њу?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дугачка свилена црна коса уоквирила је његово фино лице, украшено великим бадемастим очима, лепо завијеним носем и таласастим женским усницама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Грк је био сушта мајка, ретко лепо дете с невиђено крупним очима, и, већ после пола године, с јасним јаким грчким носем. Кад је мали напунио годину Јелена је отворила врата своје куће, приредила част, обукла се скоро раскошно.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
која држи повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки,