Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У олуј сунца и у мракове, Као Реч чиста некад бачена, Свих праоблика носећ знакове: С краја до на крај нит провлачена.
И постајући безобличан, На повратку свом старом путу — Теби ћу бити опет сличан, И првом дану и минуту. Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца Тај астрални и вечни номад!
СУЗА Кô јесења шума тако умираше Цео један живот тихо и нечујно. И још носећ срце и жељно и бујно, Ми смо осећали задње дане наше.
И да моја мисô никад не залута У том своме часу свечану и ретку, Увек свету ватру носећ целог пута, Велику и светлу, као у зачетку.
ХОРДА Ми нисмо познали вас по заставама, Ни ваше хероје од лавова љуће: Све на коленима вукли сте се к нама Носећ мач убице и луч паликуће. Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар селâ светли за маршеве горде...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XИИИ Страшан часак већ је мину. К себи дође, с одра уста, Па одшета у градину, Носећ собом јада пуста; Онде доле тужна седа, Главу дивну оборила, Пушта мисли унапреда, Тешки бојак отворила, Што
Ћипико, Иво - Приповетке
Задњих дана тамновања, носећ воду, састадоше се на чесми. Павле, пажљиво обазирући се, иде за њом. Кад Цвета подметне вучију под точак, вели јој: