Употреба речи носит у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Путник свира, песме вије, Ветрић купи гласе тије Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш водице заитила, Пошла дома, али саде Гласе слатке

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Зар није лепше носит' лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепô спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут'

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Има мајка две девојке, Једну Кату, другу Злату, Обадве се поболеле, Обадве их мајка жали: “Ко ће мајци воду носит? Ко ће мајци ватру ложит? Ко ће мајци кућу брисат?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ „Дић' ћемо се фрушкогорском рају, Ићи ћемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику“ Она рече: - „Ти ћеш носит' Смиљку!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

се и отворим очи, хранитељу бесмртноме речем: „Дух ниједан општег створитеља без силе се не би согласио јарам носит смртнога окова; ко би игда с добре воље хтио безумнога пожељет метежа, ђе зло гнусно свагда торжествује, ђе свак

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Тужни оци, тужне мајке, На што црно рухо носит’. А пуштати сиромахе, Пуштати их светом просит’? Зар се ико црним рухом Својој тузи одугова?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Дић’ ћемо се фрушкогорском рају, Ићићемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику. Она рече: „Ти ћеш носит’ Смиљку!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Гуска гачет, гушчад водит, гусак смјехи га га носит. О златоје пролеће! Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну.

6 строфе XXИИ код Орфелина гласи: гусак смехи га га носит, а код Владисављевића: гусак смешни. Само на та два места ја сам усвојио разложне Владисављевићеве исправке.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Видећемо се! (Катуновић одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: А ти, јагњешце, немој дрхтати, Док ова рука носит узмогне Челика тврдог терет изоштрен, Не бој се, чедо! А сада збогом! Са владиком се морам састати.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/… гуска гачет, гушчад водит/ гусак смјехи га га носит.

/ За лето је он начињен,/ и зими га носит можеш./ Управо је скројен за те,/ обуци га, а што не би?/ У пола га цене дајем,/ ником другом - само теби.

Гуска гачет, гушчад водит, гусак смјехи га га носит. О златоје пролеће! Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

За њим стара пристанула мајка, па је Марку тихо бесједила: „Ја мој синко, Краљевићу Марко, немој носит ништа од оружја! Ти се јеси крви научио, учинићеш крвцу о празнику“. Нуто Марку велике невоље!

не дам цигле до три марве: не дам с главе тастове челенке, са рамена коласте аздије, и ја не дам од злата кошуље; хоћу носит мојој земљи дивној, нек пофала мојој браћи биде. Кунем ви се и богом и вјером, не дам тако три комата дара“.

оде да донесе благо, враг донесе булу удовицу, удовицу Џафербеговицу, даде за њга три товара блага, и три коња што ће носит благо! Љуто куне Туркиња ђевојка: „Води роба, Џафербеговице!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности