Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Оде они, нађе некакве рогове, пак ето ти га с сврдлом и сикиром. „Добро да носиш рогове, — вели му међед — а нашто сврдао и сикира?“ „Како нашто? Да ти пробушим чело и набијем ротове.
Што пса на леђи носиш?” Мало по|сле сукоби га други, и крстећи се почне му беседити: „Бог с тобом, чико, што си пса на леђа упртио?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Попи и ћир Трпко ракију, па онда упита: — У Београд ћеш носиш то? — и показа руком на восак. — 'Оћу, ћир-Трпко; чујем добро пролази, па да се узме која пара.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. — Дева!... Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? — Где је Чупић? — питаше Дева. — Ено га у шарампову с војводама. — Идем к њему.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Твој луч севну да се ужди ореола; И носиш, до јуче непозната ником, Све сунчане мреже и звездана кола; И вриш под огњиштем и под жртвеником.
Ти вучеш сада овуд сунчане одоре, У срамне врте подлих и кривоклетцима; И крв невиних носиш кроз страшне продоре — А певаш напев славе о нашим претцима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! — Амин, дабогда!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Па ништа, то се тако трефило. А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш? Хајд’ унутра!
Мати је баш у кујни. — Добардан, госпођо! — Бог ти добро дао! Које нам добро носиш? — Та, добро вам носим, фајн ђувегију са проводаџијом. Припремите ми алвалук, ако буде што. — А какав је то ђувегија?
— Јест, и твој Јефта је добар. Лепо се ти носиш, па како на мени видиш лепу хаљину, а ти себи правиш тако исто скупу. — Правим ја и скупље хаљине него што су твоје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тада дође и деда, а обе му приђоше руци. А кад деда виде њега, на ујниној руци, повика: Шта ти је, Анђо? Што носиш маторог чобанина? Ујна ће на то: Нека га, бога ти, бабо! Поплаши га Гоша!
Теодосије - ЖИТИЈА
Шта се то с тобом на наше очи дешава, коју потајну мисао у срцу своме носиш и не говориш нам о томе?“ А он као дете безлобно не одговараше и насмешив се ништа не рече, него још више на учење
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
али кад је већ стигао под саму планину, сусретоше га други бјегунци с вашара и ужаснуто повикаше: — Еј, чича, па ти носиш онај џак с малим лавом!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
не може да за доста почен зборити, треба га у врећу ставити, пак около куће трипут обрнути, а други га пита: ’шта носиш?’ а он му одговори: ’носим врећу ријечи’.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима. Још ме чудно гледнеш понекада, Да ме страва свег спопадне млада.
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде
3оро бела, зоро мила, Дивно л' си се опремила! Гониш таму, гониш нојцу, Идеш ли јој у помоћцу? Да ли њојзи сунце носиш, Оли ћеш је да покосиш? Зора зори сјајна лица, Ма не гла је несретница.
Откад злато ти угледа моје, Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима; Још ме чудно гленеш кадикада, Да ме страва свег спопада млада.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А овај му одговори: — А што си луд те носиш ту алу. Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а
Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: „Хајде, брже, што си остала!“ А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу и у њој дете, па у себи ждребе.
— Помоз' бог стари! — Бог помаже. — А што, стари, на леђима носиш та дрва, зар немаш својих кола? — Немам, богме, јер сам сиромах, па не могу да купим коња и кола.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
А сад мије, као оном који се прејео, па не зна шта ће од муке: ако их носиш поред себе, притискују те, и као што је трска некад шуштала: „Краљ Мидас има магареће уши“, тако се око мене канда
Мајка није видила никад рукавице, па јој цудо. Јелте, мајко. СТАНИЈА: Ама, кажи ми, кјерко, зашто то носиш? ПИЈАДА: Срамота је ици по сокаку и у визиту без рукавица. СТАНИЈА: Кад је јошт било срамота ићи, ка што је бог реко.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш? СУЛТАНА: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш! Како се слатко с њиме разговара, радије него са својом
ТРИФИЋ: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш? СУЛТАНА: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш! Како се слатко с њиме разговара, радије него са својом женом! Ајде, пољубите се једанпут.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш ли прут?“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић
Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље оборено? СВАШТАРА Око сваке наше биљежнице стегнут пропис, не можеш да дишеш, за сваку је строго одређено
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не можеш ти сама све појести... Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш... Хо-хо-хо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
245. Нани, нани, Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да носиш, Да пораснеш цару да царујеш, И на сабљу царство да добијеш. 246.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
да кажеш да је човек отворено казао, него тако: била његова тетка два-трипут, проговорила о томе, распитивала колико носиш и... ето, то. Само разговор и ништа више. Оцу чак нисам ни говорила. Шта имам да му говорим празне речи?
ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте! Имамо ми, брате, и друга посла, а не вас да слушамо! (Младену.) На сад, да носиш ову депешу на телеграф! МЛАДЕН: Е, па не могу сад то. ЈЕВРЕМ: Како не можеш? МЛАДЕН: Треба да гласам.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа... Па ипак си сваког дана нова мени, Увек нова, увек тако чудно друга, И никада слична јучерањој жени.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко? ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
она нађе човјека у пољу, или срете гдје на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му каже: „Ја сам куга, већ хајде да ме носиш тамо и тамо“ (куд она хоће).
рак на пети, Па говори жаба—тети: — „Ид’ отале, жабетино, Твоје племе неваљало: Напред идеш, натраг гледаш, Самар носиш ко парипче, А крекећеш ко јариште!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда коњ под човеком заърже: коњ вели кобили: „Хајде брже! што си остала!” А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.
” А овај му одговори: „А што си луд те носиш ту алу. Ногама увретен, те њега о камен па хајде са мном.” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и снагом, а
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ево што се у Овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш за спомињање, и појасић, јер сам га полагао на Гроб. С тим крстићем да ми имаш молитву.
И камичак што сам нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи. И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Или не ваља ова карта, ил смо побркали терен! ТАНАСКО: Одвали ми руке ова кокинка! МАНОЈЛО: А шта би тек да носиш митраљез Шварцлозе? Овде су куће, а треба да су купусишта и пашњаци...
Није он, бедник, достојан твојих суза! С њим би се много усрећила, нангро! Да му носиш по затворима цигаре! ЦМИЉА: Видиш ти оног тамо? ИКОНИЈА: Кога? Ааа, оног!
Пушта је зато да се у њој крије! Па је л то мишја рупа, или није? А и ти, не морам дидем далеко! Оседела, а носиш перику плаву! Мишју рупу набила на главу! ИКОНИЈА: Лепо, Бога ми, то ми је фала!
ЦМИЉА: Пита Иконија кога тражиш! ПРОСЈАК: Ма једног, није важно... А! (Улази) ИКОНИЈА: Шта је, данас не носиш мамце? ПРОСЈАК: Ко зна! Постоје мамци и мамци! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Оди ти вамо! Ајде, брате рођени, попи нешто!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ме при ручку гди ја моје цекине држим, говорећи да није „ѕенза рисхио”, то јест безбедно, „да и[х] са собом којекуда носиш, но дај да ти и[х] сачувам. Ја, већ на то приуготовљен, кажем му у кога су.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ти си сељачки син. Срамота је да носиш швапске крпе. Нису оне ни здраве. И срце и памет се покваре у њима“, рекао је отад убеђено и претећи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О Роде! Нема наде да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груде, Да с душманима многим свуд једну борбу водиш...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: — Хајде брже! Што си остала? А кобила одговара: — Ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.
А овај му одговори.: — А што си луд те носиш ту алу! Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Зашто и ти, срце, остарело ниси! Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.
Свако јутро, вече, тишина и крик Доносе ми тајну коју носиш сама; И Док небо, земља, сâм тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли, где си увек ти; Мисли, и
Свако јутро, вече, тишина и крик Доносе ми патњу коју носиш сада; И док небо, земља, сам тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли где си увек ти, Мисли, и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
било је твоје сазнање, дубоко поштовање и дивљење за најбоље традиције твоје расе, а друго највеће благо које сада носиш собом из исте луке је твоје знање, дубоко поштовање и дивљење за велике традиције твоје друге домовине.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Речима се не казују Јади, које носиш собом... Да л’ бар кажу сузе наше Над прераним твојим гробом? С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито!
Како смеде поруке нам Тако тешке примит’ на се? Што не шчека друге дане Да му носиш боље гласе?... 1886. ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ Та што је даљина Тако несавладна!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и
Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и
Краков, Станислав - КРИЛА
— На стражу, па у патролу, па у јуришање... и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛ Хоће да се и насмеју, Што на теби нема злата; Нико не зна тајни бисер, Што га носиш око врата. Кад си рекла, бисер да је... Ова речца, ова мила, Она ме је у највеће Сиње море претворила.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твоје спрам волова палице нису. Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен. Шта за јело носиш у торби, је л’ пшенични хлебац? О чуда, проја!
Пак што ми баш из срца иде и у срце смера, Дајем га теби, да га чуваш и носиш у свет; И што сачувано видит желим и унуку дати, Дајем га теби, да га унуку моме предаш, Теби и твом равно изврсном
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Леонардо се клања.) Је л’ добар глас?... Шта носиш? Реци! Жалост ме неће ожалостити, А радошћу ме не мо’ш убити; Мањ да овако почнеш: „Госпођо!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па шта се буниш, имењаче, рећи ћеш, зар се ниси јевтино провукао. Било је договорено да једнога носиш цело пре подне а другога цело поподне. Доротеја си носио свега двадесетак корачаји и момак је сам сишао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Опази га један аскетски изгладнели јеромонах. „Шта носиш то?“ осу се на њега. „Све што овде лежи разбацано, проклето је и затровано.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта бацаш, шта носиш, изброј штихове, плаћај, — све кроз зид. Узео сам Бати двадесет крајцара, све кроз зид... Ето, Нано то је било с
Како се то одједаред промени, као да нас је кошава пребацила где никад нисмо били... — А да ли носиш апсеницима понекад да нешто поједу? — пита Јана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— обрати се поручнику Луки. — А, господине посилни, Исајло Аранђеловићу, ко ће моју?... Теби ако је тешко да носиш дрва, а ти марш! — и показа му руком у правцу Митровице. Збуњен оваквим одговором, Исајло се почеша иза врата.
Он те зове на рапорт... Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу. Пошто ти то не носиш, онда твоје службено одело и ону твоју поповску капицу, како је ти зовеш... митра... чита. — Јест, јест!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
нашег физиолошког, и наша вечност ваљда зависећи тиме од нашег живота садашњег: ти и не знаш са колико опасности носиш своје вечно бивање у покретима својих руку нпр. или у жељи да задовољиш своју страст за певањем.
Од сад носиш увек собом нове хоризонте, већ загорчане, које си отворио својом неизбежном великодушном лакомисленошћу и раскошју.
Ако више није могућ ни један корак, остаје велико ослобођење, Самоубиство, највеличанственија матура. Самоубиство, ти носиш још живот у себи и ништиш страх од умирања! Да ли ћеш ступити у моју собу, кад из ње изађе последњи Изглед?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бога ти, сура тицо орле, што је теби добра учинио, учинио Краљевићу Марко: шириш крила, те му чиниш лада, и у кљуну носиш воде ладне, те запајаш рањена јунака?“ Ал' беседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла!
људи о злу говорише: на јаднога Марка потворише: да ти играш колом уз кадуне, да ти пашеш сабљу оковану, да ти носиш зелену доламу, да ти пијеш уз рамазан вино, још нагониш оџе и аџије да и они с тобом пију вино!
који су нови господари, и одскора азну заметнули, и на њима нови скерлет беше, оне мећеш у горњу трпезу, пред њи носиш вино и ракију и господску ђаконију редом.
Што и питаш? остали му пусти! Може да си нашао девојку, пак му идеш, носиш свадбарину; а можда си јединац у мајке, па ћеш, брате, тамо погинути, па што ће ти саморана мајка?
Чију носиш лијепу ђевојку? Причекај ме, да мејдан д’јелимо, да видимо чија је ђевојка!“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Лазаре, брзо у пећину док остали нису стигли. Носиш ли батерију? Мачак извади из њедара електричну лампу и свечано је подиже увис. — Ево је! Нов је новцат уметак у њој.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не бој се ништа, слободно седи на кола те иди преко те воде. Теке исто тај ћивотић што га носиш, узми га у руке те га држи и здраво ћеш проћи реку со тим ковчегом.« И тако он учини.
Та сама ти собом, и та на теби порфира коласто свилено одело што га на себи носиш, проказује те јер си с царскога подретла, те и сама си пристојна за цара што и сама то свакад исказујеш говорећи да