Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Истина, мало је тврдо, али даде се поднијети. Командир се нагне над упола размотано дијете, гледа његов округао носић, малецну стиснуту песницу и чуди се: — Гле ти само из чега ће израсти пуноправан грађанин, из ове играчке.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић лагано чешка. „Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
једном дјечаку; видио сам његове округле, зачуђене очи, његову кудраву најежену косу, његов кратки, наивни носић; а под њим танка уста нестална облика, вјечито немирна, спремна да лаким прелазом приме израз веселости или гримасу
А мало затим, истурит ће на сунце свој носић и човјек-умјетник. И одмах ће започети стилизација. Још мало — и он ће доћи на идеју да свој јучерашњи тêте-à-тêте са
ван сваког плана и очекивања, клиснемо из наших маломјештанских туга и тјескоба и по први пут пружимо радознали носић у свијет. А тамо — чистота сњегова од којих жаре очи. Алпе, велике вјековите бијеле тишине у долинама.
Под прозором стајао је Бућко и гледао у ме. Широка глава, кратки наивни носић, зачуђене очи, рудаста дјетиња коса, просиједи солупи — одмах сам га препознао.
Ћипико, Иво - Пауци
је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. —Прилично похађају, —рече, констатујући факат.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у гробу. Умро онај њен фини бели носић за који је вечито био запет црн вео с вишњикастим ситним бобицама.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— запријети Стриц. Николица забринуто погледа уз дрво и замишљено чупну носић, па се истом нешто досјети и гракну: — И моја ће се Жуја оштенити, па кад ли штенад заокупе твоју дјечурлију!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
која јој служи још и као нека мала „шпаркаса“), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.
А, што је саг за паре? А... како га рече? — Оскудација! понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди. Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан...