Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
градског парка, подно попрсја старог пјесника латинисте коме је слани морски хлап попут лепре нагризао профил и танке носнице и учинио још шупљикавијим увојке његове власуље. Каткад би ми дозволила да је комад пута пратим према кући.
При падању дугих сјенки нагло би умукла. Шириле су јој зјене, подрхтавале носнице; с надолажењем ноћи захватала ју је велика стрепња.
* Прелазим дланом по старим бразготинама, и гле: више не боле. Излажем их сунцу, носнице удишу свјетлост и трепке жмире од јаса — просјак што у љетње подне под маслином смирено жваће укупљене корице хљеба.