Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То је чудно, али је истина!... На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме шешир. Ја тако господски обучена човека донде нисам видела.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
43 Магарац идола носећи Магарац у дан празника ношаше у литији идола, којему сав народ клањаше се као свом богy. Магарац се помами од гордости, мислећи да се то поштење
112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје. Она с тим незадовољна, лакомећи се на више, почне преизобилно кокош с јечмом хранити, желећи
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
краја, онај што плете кошнице, с две кошнице што их је у потоку негде горе оплео, па једну натукао на главу, а другу ношаше под пазухом.
Теодосије - ЖИТИЈА
Стакленицу пак мира од светих моштију преподобнога свога оца, коју ношаше, посла љубазноме своме брату самодршцу Стефану, и написавши на хартији све што Бог учини са преподобним, посла са
И довољно давши благослов који ношаше, прими од свију молитву и целив у Господу, и од њих опет испраћен до Јордана иђаше својим путем радујући се.
мору због њега, и не помињући злобу, покори се заповести „Љубите ваше непријатеље“ и даде им благослов од злата које ношаше. А они, задививши се милосрђу светога и поклонивши му се, отидоше кући.
Све богато обдаривши од богатства које ношаше, а примивши од њих молитву и благослов, као да је велики плен задобио хваљаше Бога, радујући се што достиже да види
И давши у манастир од злата што га ношаше, изиђе из манастира и опет дође у Антиохију. Даде благослов патријарху и служитељима цркве, а патријарх обдари светога
“ Оваквим благопохвалним речима Богу весељаше се И уз псалме и песме ношаше светога са епископима и благороднима. А када се приближио са светим моштима светога, блажени архиепископ Арсеније са
Вретиште оштро уз тело ношаше, и о том не знађаше нико осим матере. Због тога још више мати његова над њим плакаше, гледајући цвет његове младости
Али хвалисање њихово, што му рекоше да на крају живота чак и неке Велике надвладају, не заборављајући у срцу ношаше и као нож у души својој ово имајући бојаше се да и он како не буде један од тих.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ваистину, да вам причам — настави Цуца. — Враћао се Ћеклић из Котора, па преко границе срете се с Приморцем, који ношаше тикву. „Шта ти је то?“ пита га Ћеклић. Приморац, видећи с ким има посла, одговори: „Ваистину, нијеси слијеп!
Милићевић, Вук - Беспуће
налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који ношаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се у великим огледалима уоколо, очито с допадањем.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Низ поље иду, бабо, сејмени, Сејменску песму, бабо, певаше, Хајдучку главу, бабо, ношаше! — Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. — Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе. Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.
Ћипико, Иво - Приповетке
И сваки настајни дан бјаше за њу о себи одјелит, и ношаше собом нову трзавицу и уживање. У тим језивим жељама и свакидашњим сластима, кад је слободна била, хитро тецијаше
нешто приштедјевши, поче да у граду купује женски ситнеж: конца, игала, наранача и других кућних ситнарија, и то ношаше на леђима у своје село да препродаје. Тиме она бјеше сина одгојила и на науке га дала.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« (Чујете каквом приликом парницу издоведе Натан приговорну: у крпи завиту бритву ношаше.) И разљути се врло на то цар мнећи му да је доиста тако и јер на некога право онде његова бољарина пророк тужбу чини.
А патријарх Серђије из цркве побра све те чудотворне иконе божије матере што на руку Христа сина свога држи; ношаше са свештеници и с калуђери, јоште и с остали христјани мушко женско, — што није за бој, прошецију около по градскоме
сву лепо с пешкиром отре, избриса и прстен му његов скиде с прста и помаза га с крвљу, те га поред себе кано хамајлију ношаше и многа чудеса шњим чињаше, тако да и сав солунски град прочу за то.
где, спреми све своје што имаде и узе мошти свога му оца Стефана и братине, и матер а нигде их не остављаше, свуд их ношаше са собом. Диже се сеобом, те оде у Каравлашку к Радул бегу.
И ђавол тирана не може стрпити... Високо су ваши носови... Не стоји поштење у узрасту. У крпи завиту бритву ношаше... Прва ласноћа последњу муку доводи. Не плашта се... своје сенке. Ко на сунцу стоји мрак не може га обимити.