Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она? Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође? Збогом, ноћи, збогом, стазо света, Збогом и ти срећо моја клета!
крека, — Жабе луде деру се и труде Да славуји зоре не пробуде, Слављи поју, зорица се бели, Данак јасни од нојце се дели, Сунце сјаје, ритине се пуше, А по глибу жабетине гуше.
Да л' сунце њи је угледало здраве? Сунашце грану — дође већ и пладне, Сунашце зађе — ето нојце ладне, По дола већ се и по брди спусти, И брда, доле, покри мрак њен густи.