Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Грлице, јеси ли гладна?“ питао ме је необично: узбуњеним гласом... „Видиш: ја сам се ноћас добро постарао! Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!
— Та, ето, ноћас убио нам архимандрита, баш под оним орахом што се раширио испред цркве... Оном његовом двоцевком, лепо па наместо...
Милисав ћути, а сузе му теку низ образе. — Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
(А шта ако је ово цео свет?) Ко то толико, ногама, песницама, удара ноћас по овом поклопцу? Ми изгибосмо не бисмо ли изашли, а нека будала погибе да уђе!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
стара Шапчанина, и ја дадем два момка да и̓ отпрате до турскога логора, а пишем стрицу Јакову и то ̓итро да дође, и то ноћас, и кажем зашто је. То је било у ићиндију кад су пошли, баш онај дан кад су наши разбијени, 18. априла.
Али дахије су ноћас низ воду побегле, они ће у Видину војску покупити, и опет на нас ударити, као што су и за Хаџи-Муста-паше чинили, док
Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби? ̓Оди седи у снег па ћеш видети шта је”.
два сата, дође нам Гача из Скадра и Никола из Прогоревца, који су тек из турскога шанца изашли, и кажу: „Хоће Турци ноћас да бегају; дајте војску да наместимо покрај пута у бусије, да се сити натучемо ноћас Турака”.
шанца изашли, и кажу: „Хоће Турци ноћас да бегају; дајте војску да наместимо покрај пута у бусије, да се сити натучемо ноћас Турака”. Милан не да, но каже: „Ово су турски шпиони, хоће да нашу војску Турком издаду”.
Ја му кажем: „Господару, мени ће мој момак донети хабер озго, иако буде Хаџи-бег ноћас вратио се натраг, ја ћу избацити пет топова; ако ли буде освануо у своме шанцу, ја ћу избацити три топа; ако ли би,
Тек прошло четири — више ли мање ли — сати, дотрча мени у Ваљево момак: „Муштулук, нели, Хаџи-бег ноћас утече натраг на планину”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима се обазре да не иде ко, па упита: — Ако те то тако јутрос убради? — Није, брате, јутрос, него још ноћас... Оне лоле Ђура и Спасоје... Никуд ти нисам пристао овако грдан!... Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду!
— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... — Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — упитаће један. — Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило.
« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!... Што сам се ноћас престравио, никад нисам! Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено.
— питаху се други. Утом бахну Сима на врата: — Добро јутро вам! Сви му прихватише. — Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. — Није, вала, ништа. — А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама?
— Где, море, где? — Та ноћас су тумарали горе по шуми и прелазили чак и у мој забран. — Хм, не лажи, бре! — учини ћир Трпко као не верујући.
— Може бити и да зна; али док он крене потеру, они могу овуд јаде поградити, само док се спусте у село. — Ноћас ли, рече, видеше се? — Ноћас! — потврди Витомир, па оде најлак навише, а нешто се сметни.
— Ноћас ли, рече, видеше се? — Ноћас! — потврди Витомир, па оде најлак навише, а нешто се сметни. Газда Трпко уђе у механу, па викну своје момче: — А бе,
— Е ви'ш ти сад белаја! — учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје. — Богами, ето их ноћас у село. — А зашто ја курдишем овија пусат? — рече ћир Трпко и ту учини »хм, хм!
— 'Оште беда! Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили. Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е! — учини Трпко као не верујући. — Ја ти кажем.
Моји сте људи и муштерије! — пристаде ћир Трпко, па одмах упита: — А кад да ми дотерате? — Па могли би и ноћас; сувота је, волови су нам одморни, сутра и онако немамо кад, ваља нам радити на њиви. — Хм! — учини Трпко — ноћас.
— Хм! — учини Трпко — ноћас. А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас.
— А што ти треба? — упита брзо Трпко. — Та за лек. — Е добро, добро! — рече Трпко. — Дотерајте ноћас. — Само, ћир-Трпко — рећи ће Витомир — да нам одмах платиш чим ти теслимимо све. — Мени ми не верујете?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али на уверавању и остаде... Нешто му изнутра шапуташе: — Жив је он, жив!... Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... Коса му се диже увис... Ужасан страх овлада њиме... Нешто зашушта иза њега... Тело му прожма језа...
Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!... Што ниси био миран?... Бар не би мучио старог чичаМаринка да тумара ноћас по шуми... — А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар.
— Јесте, браћо!... Опет Ивану учињена покрађа. Однето му једно прасе ноћас... Шта је ово?... Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?... Доста сам старешовао, више не морам?... На!...
— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари. Жена оде да простре. — А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. — Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. — Бавићемо се неколико дана.
А оно сад?... Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују... Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? — Знам! — рече Иван. — Знаш?! — Знам. Лазар ми рече! И он исприча све шта је са Лазаром било.
— говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров... Сви ћете погорети као мишеви. Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...
— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? — Богами, доста. Имају и свој шарампов; ископали ноћас... — А има их више од наших? — Има... — Станите! — рече он дружини.
— рече му један. И почеше улазити у шајке. — Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није! А прећи ћемо. Нигде живе душе!... Нико нам се, бива, и не нада!...
Дева се примаче Зеки: — Катић те поздравио. — Катић? — Ја. Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... — Шта ли има? — Добро је! — А... Ти знаш...
Изгледало је као да су се скупили на какав договор. Попа устаде иза совре и зовну Станка. — Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш. Видео сам кад ти је Зека пешто шапутао.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слушајућ тако те вечери мутне Ветрова песму и музику кише. ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени.
Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом. Небо пепељасто. И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода...
И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода... А сто срца ноћас куцају у мени, И цело ми биће буди се и диже Часом некој звезди, а час каквој жени.
Те тужне очи сунцокрета У мом су срцу отворене — Али су сунца накрај света, И тихо слазе мрак и сене. Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света.
На мосту међу обалама, Збуњен и крвав од свог ланца, Кога ћу ноћас срести сама — Убијцу или доброг странца? Господе, знам ти клицу чудну у свем мом добру и у квару, Јер огледаш се
Приказе сву ноћ слазе с тавана, Сто ножа моје руке требају! Ноћас ме кроз мрак, као Гавана, На раскршћима маске вребају. Како су тамне ноћи звездане, И страшне замке празних путања!
Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме... Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради...
Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби. Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда претрнух кад се сетих шта је ноћас било, и механички прошаптах: „Боже, знаш оно за бабу!” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Шта је, стари? — вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а? Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле?
— Збогом, збогом! — вели једна другој. — Лаку ноћ! Пријатно спавање! — Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли како нам се спрема од Бачке? Зацрнили облаци! — вели поп Спира.
— Па лаку ноћ! — А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!
часком до поп-Спирини, па кажи госпоја-Сиди: »Поздравила вас, кажи, моја госпоја да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.
велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега »нотароша«... овај... мачка вашег.
Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп, а како је и ноћас изгледало да ће бити кише. О госту ни речи! Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути, или о којечему говори.
— вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — ’Ајте, децо, озепшћете! А ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.
— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити! Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ! Та јес’ вид’о колики миждрак има, к’о уланер какав!
— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити! Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ! Та јес’ вид’о колики миждрак има, к’о уланер какав!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много.
Како сте спавали? — Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас. — А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари?
Ту уђе госпођа Гледићка. — Опростите што сте нас овако нашли. Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо. — То смо ми онда рђаво дошли. — Боже сачувај!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— И још Путника задржали па у ђенералштабу погубили главе. — А и влада ноћас кида у Ниш. — Ама каква..... ама јел'те ко сте ви? Ви лажете! Ви уносите забуну! Ко је овај тип? — Ко ти зна ко је!
Африка
Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију.
Пошто се извучем из ћебади, изненађено гледам вунени костим за купање који ми је преко одела. Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Викао је, да је његова жена, заиста, прогледала њиховог сапутника и да треба затворити врата, на соби, где ноћас та мала собарица спава. Капетан је слика и прилика заводника жена.
Божич са њом не спава. Он спава код домаћина, а сутра ће, већ у зору, са ветеринаром, ергелу да прегледа. Она је ноћас сама. Њена су врата прва, на спрату, лево, ако је о томе рад разумети. Она ће га чекати!
Док се њихов смех гушио. А овде, све је мрачно, и смрадно, и не зна где ће спустити, ноћас, да одмори, уморну главу. Кад би се у Хртковцима пробудио, и изишао под звездано, јутарње, небо, његови белци дотрчали
ту жену волели, у друштву, кад би је Исакович изводио, а само је мајор Јурат Исакович понављао његово: Знам ја шта је ноћас било. Не мож јој данас најамити јургета. И госпожа мати јој мора бити при апититу!
Смејући се, питао је брата, да није ноћас био у Иригу – који се био, са туча, прочуо. Аха! Аха! Лепотан, Петар, завидео је, детињасто, на шаљивости, Ђурђу, па
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Онда се, опет на прстима, поизмаче далеко преко поља и отуд повика: — Ехеј, лаве, буди ноћас будан, доћи ће медвјед у кукурузе! Молим те, поједи га заједно с кожом!
— завијао је непознати — ко ли ће ме ноћас заштитити од мрког меде! Ау-вау, тражим пријатеља! — Ено још једнога који је у невољи — прошапута Миш пророк.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И АГЕНТ: Да, госпођо! РИНА: Не бих имала шта да вам објасним: код нас се ноћас десила крађа. И АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе? ПАВЛЕ: Рећи ћу вам ја. Моја жена и ја били смо синоћ у позоришту.
Да их претечем, не остаје ми ништа друго до да још ноћас испишем брошуру и сутра по подне да је пустим у продају. Или то или да се уздржим, али уздржавање би било велико
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ишијас ју је мало мучио ноћас, но то је већ нешто на шта се морамо навикнути. - Да, да, навикнути! - понављала је смешећи се, иако читаво Караново
- Надам се да ће ми ова јаја дати инспирацију за ноћас рекао сам и насмејао се, али она није ништа приметила у том смеху, јер је просто спавала ходајући.
Пред очима ми је још била црвена мрља која се пентрала према рампи. А шта ако је Рашидин отац нас тражио ноћас по насипу? - питао сам се осећајући како ми се и прсти И стопала и све хлади као да ме је неко затворио у фрижидер.
- Мислим да ћу данас бити на пецању! - рекао сам. - Он мисли! - рекла је Станика - Питај га где је био ноћас? - окренула се оцу, али се овај направио луд и почео причу о томе шта је он радио кад је био у мојим годинама.
Не би било ништа ново да он то уради са мном. Осетих како ми се и ноге и руке хладе. Да ли је он то нас ноћас тражио по насипу? И каква сам само будала био да се не договорим с Рашидом где да се састанемо?
Ја сам морао да знам, ја морам да знам је ли он то нас ноћас тражио по насипу! - убеђивао сам себе, а негде унутра, ипак, знао да је то прикривање жеље да видим Рашиду.
Коса јој је блештала као златне перунике на сунцу, а усне су јој биле чврсто стиснуте. - Ипак је нас тражио ноћас по насипу! - рекао сам, а она се насмејала. - Ти, будало! Зашто би тебе тражно? Ти му ниси ништа!
Почех да мислим о глади, па о Грети. Сада сам знао зашто је ноћас појела почетак мог новог романа. Оног о корњачама. Та Грета!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам. Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу.
Тек што изусти, али ето Чамче. — Наздравље ручак! Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. — Како је испао профит? — пита Кречар.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Међутим се у кући Комесаровој, где је спавао предводитељ пука, сазнало за све што беху ноћас по Печују „пандури“ починили. Двориште поплочано било је пуно слуга, који су спремали коње и велика, свечана кола.
Сматрао је да је пук одличан и, пошто је, добио упутства да буде мек, решио се да забашури оно што је ноћас било. Његова је манија била да кажњава, кроз извештаје.
Све казне опроштене за ноћас... то јест... онај један, за силовање, шибе, кроз цео пук.“ Тако је, ето, решено да се Славонско‑подунавском полку
При помисли на Аранђела Исаковича, он јој се учини мање одвратан но ноћас, чак се, сетивши се понечег што је са њом чинио, пријатно замисли, и раскалашно насмеја.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ти плетеш мрежу по цијелом свјету, уплети ноћас мога драгога, те ми га бар на сан доведи.’ Кога ту вечер сније, онај ће јој бити суђеник.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да ти знаш шта сам је очекивао ноћас, на што сам био спреман! Хвала нека је милостивом богу, што учини да ме ти удесиш на моме тешком путу!
Ђакон викну с прага ђацима: — Хај’те, дјецо, и ви, одмах, е знате да сјутра морате у зору устати! Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања!
— Ух, чајине! — рече Крцун. — Али њека! Већ је крај зими. Ноћас је срета љето. — Како то! — пита Јанко. — Па освиће Сретење, а ми бајемо да се тада сусреће зима са љетом; она
Заправо и заслужила си да те стимавам, али се ноћас избезуми, па се и ја избезумих! Јеси ли ме наједила као никада до сада, јеси, и је ли ми жао што те увриједих, јест!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О правом смислу зечје улоге у дечјој књижевности Радовић је оставио једно проницљиво упозорење. Ноћас касно двоје родитеља читали песму о зецу и одгонетали — шта је писац тиме хтео да каже.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Опет гледам ја знану путању, Али нема ту на њојзи моме, Ноћас у сну ода туда с њоме, Заш и јако ја не одам дању? Дан и ноћ ја мислим само на њу, Нојца иде — мома преда мноме,
Ал' где не би тужна јадна била, Какав ноћас санак је уснила: У сну њојзи сунце помрчало, Па с' на земљу доле саурвало, А кром војна њезино срдашце И не знаде
“ Мирко заче: „Ноћас све бејаше — Баш се зора помолити шћаше, А зачу се цика од пушака, И поклика: ето нам Турака!
“ Овај пита, смрт онога мори, Али опет 'вако одговори: „Беше ноћас око пола ноћи, Ал' ће нама двоје, троје доћи, Онај главе, тај сломљене руке, Свак мишљаше дошли су са муке; Како
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Знам ја да и ноћас наш побратим нешто слично мисли слушајући ову пуцњаву око Бање Луке, па већ ако није од наше позадинске команде
— Брани га, брани — гракће Бачкоња. — Исти си као и он. — Како га нећу бранити кад ноћас, негдје ту око Бање Луке, исто овако чечи и мој дјед Раде с торбом о рамену — побуних се ја.
— Нема он за вратом осамдесет заврзана које сваки дан треба нахранити. Није лако кутлачу бацити, синко мој, то сам ја ноћас видио преврћући се под овим ћебенцетом.
А гледајдер изненада ове невоље ноћас! Куд га баш сад издаде његов славни сат, Бранковић ниједан, да га брука пред главним градом напаћене отаџбине и пред
— сасвим се разбуди Бориша. — Дедер, кажи, ко је икад у твојој кући имао сат? — Није нико, брате, али мени ноћас ... — Али теби ноћас, безбели, стао, јер га јуче нијеси навио.
— Дедер, кажи, ко је икад у твојој кући имао сат? — Није нико, брате, али мени ноћас ... — Али теби ноћас, безбели, стао, јер га јуче нијеси навио. То ти је исто као да тамо у свом селу заборавиш увече напојити краву.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Сачекај барем до јутра, обећавам ти, кренућу ујутру, а стићи ћу ко да сам још ноћас пошао! Шта је три сата јахања! ХАСАНАГА: Сад си рекао! То! Три сата јахања! Ето видиш!
Могу ли тај илми-хабер да подојим? Мени дете од сисе отржу, знаш ли то, мој брате, мој Пинторовићу? Хасанага ми ноћас узео дете, а ти би данас да ме удајеш! Кад пре? Те мудрости вам нема ни у лудилу!
Све се ослободило, све се преобразило, у мраку! Ноћас сам снажан, свемоћан, и слободан по другим законима! Како сам само леп у часу кад ме нико не види!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Да, да, и ја! — И дигао се. — Срећан сам! Што да не? Хоћеш да ти певам? Знаш да ћу ноћас, док ви ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је... Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“.
— И дигао се. — Срећан сам! Што да не? Хоћеш да ти певам? Знаш да ћу ноћас, док ви ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је... Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. Крв јој јурну.
— Срећан сам! Што да не? Хоћеш да ти певам? Знаш да ћу ноћас, док ви ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је... Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. Крв јој јурну. Хтеде да устане, виче, али није могла.
ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је... Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. Крв јој јурну. Хтеде да устане, виче, али није могла. Једва се дигла и одмакла од Ите.
Колија му дотиче земљу. — Да, да, ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“ ... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...
— Да, да, ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“ ... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас... А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас развила“ мисли на њеног мужа, на њену
да... и она се ноћас развила, ноћас... А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.
почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“... Али од свега у ствари није било ништа.
Аница се једва трже: — Нане! — А ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне. — Не остављај ме ноћас саму. Спавај ту. — Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу. И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Под отим жигом! — Слика ми жива тек сада срце споменом стеже, с њоме ми свиће, с њом ми се леже, — ноћас те снива': Не беше Париз, ни светско гледе, жена то беше голема, гола, у крилу чедо скорашњег бола, женино
Ћерко, чуј! И ноћас ако дође несретник, нек искаже на загрљајни љуљ чиновној снази шта му бива виг. А кад се слегне слатки санак у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћу је дати кад не знам шта си и откуда си; ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе.
Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао?
Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу. Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети:
Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати.
На то ће рећи најстарији син: — Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере. И кад се смркне, он отиде под јабуку, па легне под њом да је чува, али кад
Браћа уљегоше у собу; кад у соби краљеве шћери заспале, онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а ми ћемо лећ гдје оне спавају.
На то ће војник њој: — Бако моја, ноћас немамо куђ камо, но да останемо овђе или да нас покољу звјерке; па ми је — вели — опет милије да ме и 'ајдуци
— А да шта ми је било! — одговори војник. — Је ли ти ко долазио ноћас? — запита га опет господар. — Па шта ја марим што је ко долазио!
и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи! Има ли који јунак мећу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете? МАГА: Богами, јошт једнако страда; пишти, пишти по целу ноћ. Ноћас сам двапут морала устајати; — тако сам, ето, ломна. СОФИЈА: Како би било да га сваки дан по двапут купаш?
МАКСИМ: Бар је моје друштво. СОФИЈА: Ваљда си и ноћас имао кога познатог. МАКСИМ: Шта сам добио? Идем из једне собе у другу. Ви поседале наоколо по клупама као вештице.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека. Али чекај, колико сам опијума у лимунаду метнула, знам да ме нећеш ноћас узнемиривати Дабогда не пробудила се. (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (Соба код Султане.) ПОЗОРИЈЕ 1.
Е, то верујем, зашто у тога нема пет на девет, јошт кад се малко усуче. Незнам како је и с његовом Пелом ноћас провео. Сирота, кад је била синоћ код нас, ваљда је мало јаче повукла.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
3 Када те питам шта си снила ноћас, Кажеш да не знаш, или се насмешиш; Да л збила снито заборавиш очас, Ил загонетку не желиш да решиш?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
прамењем иза ува, власница две леве ноге са штиклама које кривиш према унутра и још ти није сасвим јасно како ће се ноћас у својим досадним креветима превртати и окретати с једне на другу страну најпаметнији, најхрабрији, најлукавији и
Миша ишчезао. Оставио само једно цедуљче: „АНЧИ, НИСАМ СЕ ОД РОЂЕЊА ОВАКО СЛАТКО НАСПАВАО КАО НОЋАС, БИО САМ ПРОШЛЕ НОЋИ НА СТРАЖИ, СХВАТАШ? ЉУБИ ТЕ ТВОЈ МИШЕЛИНО.
Боји се — заборавиће! Пошто знам да си ноћас, пред Нову годину, сам, драги мој читаоче и драга моја читалице, поклањам ти једну истиниту новогодишњу причу и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Диже се Ћоса, говори: „Ето, носим у торби читаво љето, сада сам прави див. Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.
“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим! Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин? Бјежати треба пред овом биједом, јер ће нас ждера појести редом.
путница гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си друг, крећемо ноћас на топли југ!“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!
“ А ево дотле лопова Ждерка, ђаво му не да мира, по њиви шета попреко-уздуж, клипове зреле бира. „Алај ћу ноћас набити врећу! Овога хоћу, овога нећу!
“ „Ко ли је ловац незнани био? — питају оба, од чуда неми, а затим у глас рекоше сложно: Да му се ноћас заседа спреми! Платиће рибе скупље од сребра, када му браћа наместе ребра!
Опрезно стигли на пешчани жал где тихо шапће лагани вал. Овде ће ноћас радити шапе, севати зуби ко сабља бритка, овде ће ноћас, у мрклој тами, уз леден поток планути битка, овде ће
Овде ће ноћас радити шапе, севати зуби ко сабља бритка, овде ће ноћас, у мрклој тами, уз леден поток планути битка, овде ће неком, задајем веру, узети ноћас прописну меру.
ко сабља бритка, овде ће ноћас, у мрклој тами, уз леден поток планути битка, овде ће неком, задајем веру, узети ноћас прописну меру.
Алај ће ноћас добро да крка, масна ће бити обадва брка. Части се Видран пред млином старим, а све је тихо, не чујеш гласак.
Послује тата гарав и знојав, лице му пуно жара, ал зато ноћас над сваким столом по једно сунце ствара. Над радом старог научника просипа сунчан зрак, шетачу свијетли и храбром
„Ко се то ноћас мува по гори?“ — повика дечак, шума се ори. „Ко сам и шта сам, шта те се тиче!“ — одговор стиже сув.
КОСМИЧКИ САН Мој синовац, дечак мио, ноћас чудан санак снио: у космосу да је био. Прошетало вредно дете, обиграло све планете.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења.
Ничега на њему нема што би ми било туђе или што би ме чинило туђином. Ви бисте ноћас могли бити на некој мојој реци и осећати се исто тако присно и угодно као да сте у самом завичају.
— Добру ноћ. Изгледа ми шумно на води? — Трамонтана мало, господине. — Значи ништа од риболова? — Ноћас ништа од риболова, господине. — Добру ноћ, пријатељу. — О, добру ноћ! Остајете ли дуже код нас, господине?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад се крик ужасни још један пут зачу. 3 „Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи, — Чуј, над мојом главом црни гавран кличе.
ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама средоземља, пир је свих пирова ноћас.
Много се бунара у кнежевини отвара ноћас да посечене главе јунака сутра у бистрину века векова приме. И вук је кроз коби питом постао, а траве у подрумима
Па шта је то ноћас било причај од времена дуга јахао је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено
теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и аздијом и нек се пењу до дванаест мојих звезда и нек се не боје ноћас по девети пут да погину!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Још ноћас да се ћебе нађе. Где знаш... где знаш, и да ме сутра известиш: господине потпоручниче, нашао сам ћебе. Јеси ли разумео?
А за шта да се ухватим ја?... Ноћас, тек ослоних се мало на фишеклију онога Изворца, а он се ритну, ћаше зубе да ми истера. Ни њему није лако.
Покушавао је Танасије да се закопча, прилазећи потпоручнику Александру. — Је ли, грофе, где смо ми ноћас?... А?... Нама попуцаше грбине извлачећи топове, а господина Тасе нигде нема. Је ли?
И саветовао сам га, и тукао... и опет ништа... Него, имаш ли једну цигарету? Рекох му да сам последњу попушио ноћас.
У даљини се повремено чују пушке. Нагађамо где смо отприлике сада. Ноћас смо ишли све неким пречицама и стазама и нико није уочио важнији објект помоћу кога бисмо се оријентисали на карти.
Чудимо се ко ли нас је то водио ноћас и како се тај снашао по овој мрачној ноћи. Наиђе командант дивизиона и приђе командиру.
А овде нам је било тако угодно... Кад се вратио од командира, прича нам Александар да ћемо ноћас свакако кренути. Била је поноћ када смо се дигли. Киша је престала да пада и изведрило се.
Али ови, бога ти милог, појашу коње, па те и не извештавају, и тек видиш како само пролећу поред тебе. Зато, пази ноћас... још их има напред. Не удаљуј коње, већ их држи поред батерије, док се у току ноћи не изврши смена.
!... Ко даје то сад! — Па... набавили су... — Ко? — Наши... овај... Танасије и Јанкуљ. Било је очигледно да су ноћас, када је наређена најстрожа приправност, побегли из батерије, чиме су учинили велику кривицу.
— развика се командир. — Па, бре, људи, зар је мени мало мојих мука, него и администрацију да водим ноћас? — Господине капетане, јако жалим што ми нисте друг, па бих вам рекао нешто — упаде Душан.
— Ама, ми ћемо да заглавимо будак ноћас — вели ми Александар. Предосећамо да смо на крајњој граници докле се сме ићи.
Онда нам изложи ситуацију: — Непријатељ се задржао на нашим старим положајима, вероватно да би се ту прикупио. Ја ћу ноћас са својим пуком да извршим напад.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина. Јок! Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. Тако је то, братићу мој !...
Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба... Е, трнићу, нећемо тако. Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина... Чек-чек, наћи ћу те ја.
— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану. Ако си сањао да те буве пецају, биће батина. Тако је то, братићу мој !...
Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину: — Ко то лупа ноћас ?... Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу. Гојко брзо притрча врозору...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 165. Ој, Лазаре, на води возаре, Чувај добро на води бродове, Пази добро кога ноћу возиш, Ноћас ми је одбегла девојка, И однела два дуката златна: Један даће, да је превезете, Други даће, да је не кажете, Трећи
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ко зна колко је он далеко од свега овога! ВАСИЛИЈЕ: А Софија? Ваљда није и ноћас отишла да плива? ЈЕЛИСАВЕТА: Плашим се да јесте, обукла је купаћи костим!
Још не могу да верујем... ко да сам сањала! СОФИЈА: Да се ја ноћас нисам сетила Филипа, можда бих изгубила и главу, а не косу! ВАСИЛИЈЕ: Зашто Филипа?
Само што ја на то нисам обратила пажњу! ВАСИЛИЈЕ (постаје заинтересован): Кад је рекао? СОФИЈА: Ноћас, кад су ми одсекли косу они зликовци!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће. Чекам да се смркне, па да одем у малу, ледену црквицу; ноћас ће бита службе. Последњи је дан у овој години. Пред вече је стигла мала, црна лађа, која обилази острва.
Пред вече је стигла мала, црна лађа, која обилази острва. Рекоше ми да ће заноћити код нас, јер ће, ноћас, бити чуда.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, попалили многе домове и запленили многу стоку! — То је страшно!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећемо, вала, не бој се. Где је још било мутаво комишање! — Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. — 'Оћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....
Ћути он, ћути и она. Он се наже и пољуби је. — Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. — Нека до Божића, да се спремим... Немо' тако, славе ти!
Али он не подлеже овој новој навали. — Ноћас сам те сањала, рече му Даница. — Та није могућно! — викну он И прену од чуда. Како си то снила, кажи ми, молим те?
— Сутра је мора послати. — Да ли је већ почео? — рече неко. — Ја рачунам да ће он то ноћас, — вели Митар. — Не може дању због ларме. — Море остаде човек да пише, — вели поп. — Шта ви говорим ја.
После неко поче говор о киши, па се, пошто о томе проговорисмо, сагласисмо да би добро било, кад би ноћас Бог дао добар пљусак.
Синоћ, кад сам отишао на пијанку моме колеги Трајку Стојковићу, био је 8 јануар 1895 године, дакле XИX век; а да ли је ноћас поремећен број вековима — то не знам. — Молићу за ваше име. — Никола Николић, професор латинског језика.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? — Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! — Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тако, ноћас, у тили час, Он спусти дигнуту руку, у песницу је савије, Бубне коња у ребро, коњ полети у кас И однесе га, до
Дочекао си и испратио многе санове, Ал овај као да неће доћи никако! Да се бар они некадашњи понове Кад овај, ноћас, изводи поругу! Избројао си све овце (и овнове!) Што их има у срезу и у округу... Шта би још могло да се употреби?
Измеђ сунца и реке зачне се сплетка: Сунце је добре воље, а вода мрзла и јетка. Ноћас је погинула зима, без пуцња, без метка, И врабац, по крову, већ се безбрижно шетка.
ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ Речна обала се ноћас размакла (Крцкало је, као кад шкрипе крста), И распукао се попут стакла Лед дебео четири прста.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да сам ђегођ у чету кренуо, доиста се бих поклâ с Турцима. СЕРДАР ЈАНКО Ја сам ноћас био у сватове и са булом женио Богдана; у цркву је нашу покрстисмо, покрстисмо, па их привјенчасмо.
ТУРЦИ ЈЕДАН ЗА ДРУГИЈЕМ СВИ ОДОШЕ, ЉУТО СЈЕТНИ. СЕРДАР ВУКОТА Ја сам Озра ноћас на сан гледâ. Бјесмо пошли двјеста Озринићах, и толико поћерали коњах, да узмемо пуње аранђелско.
Што ће бити, то не може проћи, него причај, да и није мило. КНЕЗ БАЈКО Хоћу, кнеже, све ми једно бива. Ја сам ноћас грдан сан видио: све оружје своје у комате.
КНЕЗ РОГАН Мандушићу, што си невесео? Што не причаш што си ноћас снио? Вук МАНДУШИЋ Ни што снио ни причат умијем, но сам сву ноћ као заклан спавâ.
ВОЈВОДА БАТРИЋ Да причамо снове при кретању! Ја сам снио што нијесам нигда (мило ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!
ИГУМАН СТЕФАН Млади синко, лијепи владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина кâ блиједи пламен по ракији.
Двадест тридест да ноћас ударе, како ти се кућа осамила, што би шћели, то би учинили! ВЛАДИКА ДАНИЛО Не бој ми се, ако Бог да, ђедо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А зна када је ноћас дошао. Чуо га је. Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала,
И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса
Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје. Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.
И због тога дошао да јој јави. Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа. Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла
комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ове кобне, лепе ноћи Трепте звезде У самоћи, А гласници смрти језде. Сваки од њих ноћас стаће, Прстом ледним Закуцаће На вратима тужним једним.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Јадник“, рече Ивана, „Бог зна шта је промишљао гледајући све ово ноћас, а ми га заборависмо! Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети!
Сердар се у тај мах одиже; грчеви му лице скупили, а поблијеђеле усне разјапиле се. „Тата мој, што ти је ноћас?“ завапи Стана. Сердар љосну плећима на пустину, као мртав.
Сви се прекрстише по неколико пута, па онда посједаше. „Ма што ти, Цуца, не проговори ђавоље, ноћас, као да ти се језик слијепио?“ задједе га сердар, пошто неколико заложише. „Можда си погодио; дану му га облијепа!
Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ. „Кани се, жено, није ми мило о томе разговора водити, ноћас најсколи!“ „Ни мени не би мило било, ни ноћас, ни сјутра, Пејо, ама...“ „Бре умукни и ајд лези!“ сердар ће осорно.
„Кани се, жено, није ми мило о томе разговора водити, ноћас најсколи!“ „Ни мени не би мило било, ни ноћас, ни сјутра, Пејо, ама...“ „Бре умукни и ајд лези!“ сердар ће осорно.
Њему се ражали. „Ама жено, богом те кумим, што ти је ноћас? Није ли те стид да људи чују?“ „Пејо! Пејо!“ кликоваше она тихо кроз плач, „отклони срамоту од нас!
“ поврну Адолф, дижући се и пипљући леђа и ребра, јер му је тврда ложница била, а слатко спавао, „но, ти си се ноћас окријепио са добром дозом философије.
“ „А ако ли те ја увјерим да сам и ја сретан?... Да, сретан. Што ћеш да ти дуљим. Љубим и љубљен сам. Ноћас сам видио небо растворено.
Што ћеш да ти дуљим. Љубим и љубљен сам. Ноћас сам видио небо растворено. Та доза филозофије којом ти рече, да се ноћас окријепих, то бјеше боље но филозофија, бјеше љубав.“ Адолф се пренерази.
“ Адолф се пренерази. „Да, пријатељу мој, ноћас сам се увјерио да ми се срећа смиловала, послије тешког времена...“ Он све искрено исприча пријатељу, па у заносу,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ти плетеш мрежу по цијелом свијету, уплети ноћас мога драгога, те ми га бар на сан доведи!“ 5 (Пре спавања да би се сазнао суђеник): „О, Боже, створитељу свијета!
Ти си створио свијет и све на свијету, те тако и мога суђеника. Нареди му, господе боже, да ми ноћас дође, да заједно хљеба и сол вечерамо, а сјутра вјенчанице кошуље кројимо. Ако је прео горе, ево му ножа нека расијече.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” На то ће рећи најстарији син: „Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере.” И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад
буде пред ноћ, нахрани га лепо и напоји, па га одведе у једну собу сву зелену, и рече му: „Немој да се плашиш, ту ће ноћас долазити и лупати око тебе да те пла | ше, али ти се не бој.
” Она га опет лепо нахрани и напоји па га уведе у жуту собу и рече му: „Не бој се ништа, опет ће долазити ноћас да те плаше; а ујутру ћемо гледати за ланац.
и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, и ни ода шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи! Има ли који јунак међу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви?
“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам. Како ћу је дати, кад не знам шта си и од куда си ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе.
“ Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас | да се води.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?
Тада вели онај средњи брат: „Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу.“ Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети!
Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: „Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати“, те тако | оно двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи
“ продере се он на њу, „да упадне каква длака с тебе, па да платим главом.“ „Не ће, куваре,“ рече му она, „ја сам ноћас снила да ће одмах оздравити, ако из моје руке што изједе.
приправе се да га убију, али он имадијаше још једнога друга који му рече: „Бржај, ако Бога знаш, мрче; не ћемо ноћас никад кући доћи,“ а крвник му одговори: „Мени се, брате, душе ми!
Мени украдоше ноћас прасца.“ „Тако, тако, куме, вазда говори“, рече му кум, а он му опет рече: „Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Излази) ЦМИЉА: Како ћу ја ноћас по мраку сама до Репишта? ИКОНИЈА (улази): Коме си то отварала? ЦМИЉА: Лупала она профисорка!
Па подувати га, мајку му, ниси богаљ! Дај да га склонимо с ове кишетине. ЦМИЉА: Где ћеш с њим ноћас? ИКОНИЈА: Где ћу, него у кујну! ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви!
Брзо у заклон! (Беже опет иза канти за ђубре. Појављује се Просјак.) ПРОСЈАК: Где ли ћу само ноћас да се завучем? Да нису склонили ону предикаоницу, мого би у њој да преспавам... Не знам шта је то с овим народом!
(Сагиње се, и тражи камен) Шта је сад ово? Крв? Опет крв? Значи, нема нам спавања ноћас! Не спава се мирно близу крви! Ајде сад опет облачи капут!
(Из кухиње улази Скитница) ИКОНИЈА: Шта је, матори, усто си? СКИТНИЦА:: Само да се поздравим, путујем ноћас. ИКОНИЈА: Опет негде да тражиш Вукосаву? СКИТНИЦА: Диго сам ја руке од Вукосаве!
Не може да се живи, а да се никад не надрља! ЦМИЉА: Исте смо ти ми среће. Мени се, ко ноћас, слично десило, ако није и горе... ИКОНИЈА: А та његова стрина, швалерка, кажеш, Држи радњу за отварање рупица?
ЦМИЉА: А да ти знаш за моју трагедију! ЈАГОДА: Шта се све мени ноћас исподогађало! Изађем од вас, кад кога видим? Онај матори напасник, манијак, стоји крај канте и, дизвинете, пиша!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет. — Јесам ли ја међу браћом или међу ајдуцима ноћас? — поче фратар. — Мој добри, вра-Брне, молим ти се, чуј ме! — заче меко Чагљина. — Јесам ли ја рекâ шта рђаво?
— А шта си то ноћас радија, а? — запита га кувар издалека. Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати. — Питам те: зар ниси спавâ
— запита га кувар издалека. Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати. — Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати раније, него да ја звоним! — Бо... лија ме трбу! — досјети се Бакоња. — А, трбу те болија!
А кад полажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста да ће чути то кобно питање.
на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо. Па онда и друге ствари да се што прије сврше. Наредише ђацима да смјеста звоне.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У ове груди, ко у плен голи, Канџу ми зариј бронзани лаве: Кад је већ плач ту — нека и боли. КЊИГЕ Опколиле ме ноћас књиге — Зуре у мене из свог праха. Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не само од студи и не само од ниске ђинђува и Толиног смеха. Скоро ће јасичка шума: можда га ноћас у њој чекају разбојници? Види их како чуче у ниском грабовом грмљу. Ослушкују пут којим он иде.
— Теби као мило што мени ноћас пропустише главу? — Нико није ни претио твојој глави. Ја и ти смо вршњаци. Заједно смо одрасли и војску служили.
— деце ми моје, најбоље је кад немаш дуката. Кад немаш, ништа кад немаш! — Престани ноћас! — Ја... сиромах к сирће. Нико ми ништа не може. Ни Бог, ни зима, ни ракија, ни хајдуци, ни ти... Ћутим.
Симка се примаче ватри, зима кула кроз врата, у дебелом, густом, упреденом курјуку није јој хладно. — Шта ти је ноћас? — прошапта и смалаксало се прекрсти.
Из гомиле сламе извуче се пас, скочи на газду и зацвиле умиљавајући се. — Увек си ме дочекивао. Ноћас ниси. Остарио си, а? Јеси, јеси. У лов не идеш. Кућу не чуваш. Хајде, закевћи мало, као некад кад смо јурили лисице.
Она стоји с рукама на леђима, повијена и строга. — И ти ћеш да ме надживиш. Да сам млађи... — Ноћас ни ока није склопила — седе и рече не гледајући га. — Његова је жена. Ја се не мешам у те послове.
— подиже се Аћим. — Па човек је државни чиновник. Чува своје парче хлеба — мирно рече Ђорђе. — Путуј, сине, путуј ноћас. Одмах путуј! — корача сенком. — Онакве коње какви су тебе довезли, можеш наћи и у Прерову.
Симка седи на ивици кревета и замишљено гледа у пламено и коцкасто око ниске пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом, убијено помрачином што се измешала са облацима, јер је Милунка чула њихову свађу и све
Нешто што није имало обала. Отац сигурно сада плаче. Он не може да плаче. Ноћас је све изгубио тај моћни Аћим Катић. Вукашин је сав скупљен и згуснут у дрхтај који ће сам себе да искида.
А шта чека њега, који жели Европу у Србији? Стоји насред собе: шта то он хоће од себе и живота? С чим то он ноћас раскида? Чему ово позориште на Бадње вече у Прерову?
Стреса ме... — Наложићу, усијаће се оџак. У Прерову има доста плотова. Све ћу их ноћас почупати. — Узми овога, дај ми „левог“. — Колики је! Одакле се извуче, бога ти? Хајде, вуци, шта чекаш.
У радикалској буни стају и сено је запалио. Све је изгорело. И стока. Због тога ме ти, боже, кажњаваш, бездушниче! Ноћас се и теби родио син, а ти хоћеш мога... Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића. Шта ти ја могу? Јаловак си.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса
М. Митровић ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње;
Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Море немирно? - Лажеш колико си дуг! - Ја сам својим очима видео да је море било глатко као огледало кад сам ноћас...“ Он ућута.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Батали клетву, реци ми, одговори ми кад те питам: Зашто жаба нема реп? И, друго питање: јеси ли мислио ноћас на оно, знаш? Па се широко и снажно протеже риђи потпуковник.
— Ти ћеш изјавити све по реду, је ли? И ништа нећеш прећутати, баш ништа нећеш? Тако си ноћас обећао. А ми ћемо учинити све да ти олакшамо, да те спасемо, то је наша ствар.
Тек кад смо промукли обоје, видите сами како шиштим, онда смо се смирили. А ноћас нисам ока склопио и, на крају размишљања, нашао сам: да треба да бегам, господине, бестрага да бегам, јер немам више
Сиђем опет с коња и чучнем ту крај ватре. Сви ми причају, да су и ноћас били ту и да су Арнаути гађали баш у њих, баш у ватру, која је овако исто горела. Друмом промичу рањеници.
Јасно ми је било, да се из рата глава не може да изнесе. Та ово је тек почетак. Баш ако се ноћас и извучем, ко зна шта ме чека у даљем току рата. На тај се начин човек мири са смрћу.
А крвавије борбе дотле никад не бесмо видели. Међутим ми смо осећали да нам исто тако огорчена борба предстоји још ноћас.
најближих другова, која од синоћ нисмо видели, усиљено се осмехујемо и трудимо да из њихових израза закључимо шта су ноћас претрпела, о чему мисле, како се осећају, надају ли се.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ИX Данас је тмуран дан. Ноћас сам осјетио како се мијења вријеме. Негдје из велике даљине надолазило је нешто мутно и склупчано, пролијетало мимо
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару. Ноћас се добро промисли... Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре...
— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена! А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему. Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако. Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... — Који Радисав?
на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.
— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. — А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш?
— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку.
Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. — Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. — Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом. Али...
— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље ? — Јово ме послао. Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. — Зашто ?
— Гле, откуд ти?... А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. — Чекао си ме, је ли? — Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.
А јес’ чуо за нашега Панту? — Јок. Шта је било. — Ништ’. Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији. Хо мај... како се ова младеж не чува! — А ти ниси омирисао бајбок, а?
— Напослетку не браним... А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. — Да ниси што дознао? — Распитивала је јуче полиција за тебе... Знаш...
Новица обори главу, као да му то не би право. Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац... Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ... Убио би ме без речи. Боље да му дам сад«.
— рече Новица, кад се састаше. — Шта ће ми бити? — Како, море... дигоше на тебе сав свијет. — Да није потера ? — Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао... Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На то ће рећи најстарији син: — Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере. И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад
Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћy је дати, кад не знам шта си и откуда си? Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе.
Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?
Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћy ноћас чувати стражу. Они два заспе, а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети!
Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћy ја стражу чувати, — те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи
Један рече да не чине то сад, него ноћас кад се пробуде. Но чим дивови заспаше, дигне се старац па под ћебе метну самар и покрије га, а он побјеже на таван.
Најпослије га стану питати како је ноћас спавао и је ли што опажао. А он им рече: — Добро сам спавао, само су ме буве клале.
Сјутрадан он опет први на ногама. Дивови се не могу ишчудити кад га видјеше да је жив, па га упитају како је ноћас спавао. Старац им рече да је добро спавао, само је опазио некакву млаку кишу, као да кућа прокисава.
Браћа уљегоше у собу, кад у соби краљеве шћери заспале. Онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а ми ћемо лећ гдје оне спавају.
Тада јој ја рекох: „Ти си сита, јер си ноћас јела џигерице оног младића што је неки дан погинуо.“ Кад, мој брате, шта ћеш виђети, она скочи и полеће пут мене.
и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи! Има ли који јунак међу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви?
“ Кад је свануло, уста сиромашак и рече својој жени: — Жено, ко ти је то што је с тобом ноћас спавао? Жена му одговори: — Оно је мој син. — А гдје ти је муж? Ил̓ је некуд отишао или је умро? — Не знам, брате.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ВИЂЕЊЕ Ноћас када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пош'о срце да отварам.
НИРВАНА Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари.
су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари. Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене.
Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене. Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже.
Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију
Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени Под пољупцем мртвих успомена.
поглед, к'о кам да је неки, Падао је на мене и снове, На будућност, на простор далеки, На идеје, и све мисли нове. Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари.
ни очију тих: Као да је сан ми цео био од пене, Ил' те очи да су моја душа ван мене, Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних; Не сећам се ничег више, ни очију тих. Али слутим, а слутити још једино знам.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ујутру у дворишту десио се жупан. Цвета му приђе: —Сина ми ноћас заболило, — јави умилно. —Па шта ћу му ја? — одврати жупан. —Ништа! — врцне она мало разговором.
Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири. Ноћас ће бити студено, јер се небо ведри и у природи, челичећи се, све се у се скупило.
је наједном обузела жеља да се на сунцу огрије; чисто га ишчекује са слашћу, као да ће јој оно донијети оно о чему је ноћас снивала.
Осјетивши свјетлост, жена се у кревету протегне сањива и рече: — Што ти је ноћас? Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну. — Устани!
Ено је мало даље од нас: рибарима помаже солити срдијеле што су их ноћас, помоћу лађа „свјећарица”, ухватили; сада их у барило слажу. Она сједи на камену до барила и на редове сипа со.
вели жени: —Видиш каки су, па да нас свети Спиридун неће каштигат! Ни ноћас не могу се уздржат!... — Имају правицу, кад сте пустили покопат нашега старога свеца, — одговори жена, и уједљиво
Кад му је огањ попустио, Илија је ноћас зажелио разговора. Разабрао се и долазе му на памет речи чисто божје, које од њега мајка никада није чула док је био
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У Београду, 1988. Н. П. СОФКИН СИЛАЗАК О склопу и значењу Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас. Ти знаш да ја не пијем, али ноћас хоћу, због тебе...
— Добро је и ово да видимо!.. Хеј, побратиме, отварај ноћас! — кликну поп па снажно опет залупа пушком у врата. А преварио се био грешни поп Буњак и изостао у својем селу иза
Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо, отварај ноћас!.. У зло доба гласнуше се са куле домаћини, па сазнавши за намерника побратима, после дуж ега саветовања и оклевања
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ПОД ЧЕРГОМ „Чуј ме, Гага, чуј ме, Шта сам ноћас снио: Украо сам коња — Ал’ је матор био.“ Гага сина ћуши Па му рече: „Рâно, Кад већ у сну крадеш, Кради што
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Свет претворен у време отет зломе змају Мировањем ватре и болне нејасности. Граде Нема осуђених ноћас сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих
Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине.
Краков, Станислав - КРИЛА
Неко је казао да свако нерасположење и брига долази од рђаве столице. И сат му се данас покварио. А најгоре, ноћас је уснио аван у коме су туцали његове поломљене зубе. Говорио је Душку да ће погинути.
И у том тренутку се осећање не страха већ тупе туге разли по њима. Неки артиљерац хтео би да храбри ове, који ноћас треба да их штите: — Не одступамо, мењамо положај; пронашли су нас данас. — Другом ти то, брајко...
— Боже, Боже, како је све то страшно, — стресао се тај згрожени јунак. Око њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и отврдлу земљу.
На завојишту лекари су окрвавили кецеље и љутито псовали. Опет долазе рањеници. А ни оне од ноћас нису још однели. Па онда и код њих близо долети по каква пијана граната. А црвени крст је био видљиво истакнут.
И зато се сад они показују смело врх испрскалих камених плоча, под којима су ноћас згурени дрхтали од мраза. Преко неба су прелазиле дуге поворке очајне магле, у којој наизменице ишчезаваху, па се
се појавило сунце мало живота уђе у њих И док једни изнурени, поспани потражише на варљивој топлоти јесењег сунца, ноћас не нађенога сна, и почиваху растурени, разбацани свуд као лешеви после борбе, дотле други осетише потребу кретања.
Драгомир на тебе чека. Две твоје чете су горе, повукле се, придружи се њима па онда на нож. Кајмакчалан мора још ноћас да падне... Чичи мајору је нешто неугодно, чупа бркове, а кроз тело као да му мајушни куршуми јуре.
Петровић, Растко - АФРИКА
Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију.
Пошто се извучем из ћебади, изненађено гледам вунени костим за купање који ми је преко одела. Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“... Како да ћутим, бре? (долазе обојица близу ватре.) РАДАК: Сад се огрејте, Исуш’те мало мокре хаљине. Ноћас ће бити посла озбиља! Биће: потегни, вуци, настави, Са једним брегом други састави! ЈАЊА: О, тешко мени!...
И је ли здрављем доста угодно? ТРЕЋИ ТУРЧИН: Угодно је, бабо, и здраво је, само што је ноћас ружан сан уснио: као да му је керуша два зуба избила... ДРУГИ ТУРЧИН: Па сад нема ко да му сан протумачи.
СУЛЕЈМАН (види Стану): Дошла си зар?... А шта ћеш ту? (У себи.) Син јој је јоште ноћас умакô Па ко је, врага, држи овде још? (Гласно.) Махнита је!... Одлаз’те сви, Да јој намеру боље искушам.
опанка, Чизама турских тврди поткови У трошном песку лепо осташе; Тим њиним трагом кад би следили, У Смедерево би ноћас доспели... РАДАК: Јасно се види, Из села Гроцке амо дођоше, А вратише се у Смедерево... ВУК: Боје се потере...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ви не знате каква опасност прети вашој домовини Србији, чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од ноћас постали голи сиротани, без дома, без крова, без коре хлеба, па можда и без родитеља...
Баш нас јадне коморџије посатираше јурећи. Гле какви су ми се коњи начинили, а били су као лопта угојени. Ноћас идем из Јовановца. На путу нигде сламке сена. Левак ми обосио, а немам гроша у кеси да га поткујем.
Данас се Шуматовац одржао, али шта га чека сутра? Нови нападаји, нове навале, нова борба; баре крви што ноћас усану сутра ће опет да се напуне, батаљони ће опет да се десеткују, опет ће да бесни смрт и ужас. Па докле тако?
! Учини ми се да Черњајев xоће да ја данас будем убијен. (Којешта, ноћас це смејем тој лудој мисли, али јутрос ми не беше до смеја).
— пита неко трећи састраг. »Трбо« се куцну прстима по појасу на левом куку: — Ево овде. — Добро бар да знам да ти ноћас на спавању — украдем. — Та знам ја да си ти кесарош, откад те је.
Они живи људи по логору око мене изгледали су ми као становници гробља, што су тек ноћас устали из својих мрачних боравишта, да се сутра опет у њих поврате.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Испи чашу, — па је хити И песму је отпевао, — Кô да није ноћас удиљ С гробовима друговао... ЛXИИ Сваку нашу срећу Страшна авет вија; Испод сваког цвета Скривена је змија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Сада треба да изиђемо горе са командантом одреда, који ће нам одредити одсеке, да не бисмо ноћас лутали по мраку.“ Ишли смо слободно, јер смо још увек у мртвом углу.
Пробудио сам га. Он се наљути: — Баш ме брига што си дошао!... Зашто ме због тога будиш! — Зар ниси спавао ноћас? — Какво спавање — он протегли руке и зевну. — Играо сам фарбла целе ноћи. — Како си прошао?
Једна страна лица развуче му се у осмех. — Ова објавица има ноћас да нестане — говорио је више у шали. Паљба је малаксала.
Бугарске објавнице биле су потпуно разорене. Наш војник на стражи рече ми да је ноћас бачено око сто двадесет бомби. Мало подаље лежао је леш оног бугарског војника.
Они се спремају да кидишу на онај мерзер. Можда ће тај јуриш још ноћас извршити. — А, тако. Господин, дакле, гине у мртвом углу. — Немој да се љутиш! — Коста ме лупи по колену.
Наш је план овај. — Командир се замисли. Војници су га посматрали... Од њих ће многи још ноћас бити мртви. — Успех нашег напада зависи од бугарских објавница.
Они обично ту држе два стражара, и њих двојицу треба заклати као пилиће. Да не зину! — Ноћас их је било тројица — упаде каплар. — Један је покушао да бежи и убијен је на пољани, а двојица су убијена у рову.
— Хајд сад, ставите опасаче и вратите се одмах. — Драган ме погледа. — Видећемо шта ће ноћас бити. У гласу његовом било је неке сете. У мени је тињало пријатно осећање задовољства што нисам на његовом месту.
Тресак, јаук, прасак, људи постају звери... ОД саме помисли тргао сам се... А они ће ноћас изазвати ту стварност. Драган је нешто писао... Да ли му се шта предсказује?
— Све је готово. — У реду. Нека тако остане. Али пошто ћете ви свакако идуће ноћи имати пуне руке посла, то вас за ноћас ослобађам свакога рада и сад можете лећи. Али тако како сте. — Са све шлем — упаде један. Командир се насмеја.
— Да човек позавиди... — Вала баш — рече командир, седајући на сандук. — Да пређемо на ствар. Ноћас, после пола ноћи, извршићемо јуриш... — Па ви рекосте... — Рекао сам... Да. Али то је због војника.
Командир је у земуници поред телефона и пије каву. Љут је, вероватно, што су га узнемиравали и замишља како он ноћас обавља неко херојско дело. Заборавио сам тренутно да бих то исто и ја радио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чујете ли како банда По сокаку лепо туче, Да навести карневал И весели ноћас бал? Дајте брже корпу цвећа И четири огледала, И воштаних девет свећа, Нови мидер од перкала, И париски рококо,
Збогом, мама и памети, Нек преда мном слуга клапа, Да ми тавну ноћ просвети, А ви ћете, хер фон Круг, Бит ми ноћас верни друг. 1844.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути. (1915) МИСАО НАС ЈЕДНА РАНОМ ЗОРОМ БУДИ СИНГИДУНУМ Ноћас сам те снио, престонице бела, Китњасту и младу у сутону.
И алге се ноћас љубе сред оргија И окреци поје своје мадригале, Само за нас тренут славља не избија И ноћ нам не поји љубавне
Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена права? ИВ За мене ноћас васељене није, Очи су твоје сунца, звезде, дуге, Усне скуп сласти, осмеха и туге, Косе дах мора и шуштање шума.
Стварајмо собом видике и боје, Светове нове, но светове своје! Ноћас за тебе само желим знати. Те ноћи то сам само рећи знао.
је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом, Још шум му чујем кроз маглине плаве, Но ноћас пахне неким гробним хладом. Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе.
Али од свега што се оцртава У огледалу неслеђене воде Ја видим само твоје топле очи. XИИ Чуј како је ноћас шум цветова речит, Збори нам о Новом с пуно сласти мамне, Препун неситости, препун чежње пламне.
Чедна и хладна реч Вечитог пратиш: Ни с ким да кличеш и ни с ким да патиш. XВИИИ Ноћас смо чули Пана како рида, Дршће у своме јадноме оделу, Литију лета испративши целу, Кô задњи херој војске која гине.
О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ђоку да пустите да побегне, а господину министру да телеграфирате: „Поред свег строгог надзора, оно сумњиво лице ноћас побегло из затвора...” КАПЕТАН (размишља): Хм!... Побегло...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати, На нас мучки нападати... Кол’ко их је?... Побро не зна!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«... Убрзо би долазили и они.
Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, најзад пред дворишним вратима: »Мој суђениче, или си у гори или у води, или си у лугу или си у ћумуру, дођи ноћас да се видимо« (ГЗМ, 6, 1894 658).
метну девојке зановет себи под главу и реку јој: »Зановети, ти не зановетај, Него реци суђенику моме Нека ми се ноћас у сну јави« (ЖСС, 207).
Ћипико, Иво - Пауци
— и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу. —Води ме кући! —шапну дјевојка испод кабанице. —Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести ... —Хоћеш? —Хоћу, Пречисте ми дјевице!
се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој: — Под мојом новом кабаницом биће нам, вала, ноћас љепше и пространије него у кући... ...
Али Смиљана чу рзање и пође за Радом. Мајка и син се згледаше. — Несрећа, Раде! ... Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити.. . — Даће бог те и није! ...
Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари. Диже се и отвори врата.
— прихвати младић, па онда изненада преврну разговор : —А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? —Је... И ноћас оцу било је рђаво. Бог да нас обрани! Ча би без ћаће? —Колико му је година?
Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. — Мучи, ђавле! Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.
— Сутра ћемо је откупити... — Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. — Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. — 'Ајмо! — огласи се и Јуре. Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама.
А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. — Почела је плима; ноћас ће пунут' јужина, опази старац. — Мени је мило код мора, — јави се Иво. забире ме и ублажава ...
Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село. Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.
” И искрено је сажали. Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. — Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. — Сигурно ноћас!
— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. — Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи .
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јадни, јадни мој господар Лауш! Тешко Вратимљу кад се у њој уснула ала разбуди. Прохор Ноћ седма. Ноћас смо овде само нас двојица, Господе. Ти горе у дубинама небеског свода, међу ројевима звезда, ја доле у раци међу трњем.
Ако ћу да будем искрен, изгледа да је он ту у праву. Поред осталих, Брзан би већ трећи дан био унутра. Јелена Ноћас сам уснула поље са жутиловком. Около изгужвана брда, без растиња, гола и сура.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Хаџи—баба, лелек, ситне вале броји: Заклепеће кашто и на једној нози Замишљено стоји. Он је ноћас стигô од свештених страна, Где евлија свете провођаше дане: Где бисерни талас плавога Јордана Орошава стране.
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
„Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи. Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик његов ужасни мој
Касиме, отиди у град и продај магаре своје. Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу. Остави пећину своју и журно потеци тада До тврдих, камених кула Бенаре, безбожна града.
Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се трипут. Јуче је одвише пио, А ноћас, за пакост опет, и сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се ненадан диже, Страшно прашину узви и онда
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та улица, широка четрдесет корачаја, носи исто име, Канопус, као и звезда коју смо ноћас први пут видели, а води у александриско предграђе истога имена.
Изненадно, као из сна пробуђен, он се обрну свом пратиоцу: „Дај ми, молим те, хороскоп који си ноћас саставио.“ Млађи коракну до једног сточића поред прозора, положи онде своју мапу, отвори је, извади из ње лист цртаће
Тај знак, виђен из далека. привукао ме је мађиском снагом овамо. Ноћас је пао први снег и покрио својом чистом белином њиве и пашњаке, али се у њој отсјајује и плаветнило неба.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Мори ће пијемо цел ноћ, па ће опет сав посо да свршимо. Унећемо сав мумуруз; чак и онај што ће се ноћас донети с чифлук, и њег, и њег ћемо унесемо у амбарове. Сал ни ти још једно котличе дај.
њене косе, курјук, додирне ме по лицу; седа слободно код мене, чак ме и за чело, главу ухвати и прекори: »Опет си ноћас. Докле ћеш? Што не пазиш на себе?« Сада све то изгубих, Назо. И зато, ово је последње весеље.
Туђ ли сам ја човек код тебе? САРОШ Јок, браћа смо! АХМЕТ БЕГ За ту реч — Мане, бре! — све што се ноћас потроши, ја плаћам. Хајде, чочеци, овамо! Игру! Игра се: »Чочек аваси«. Враћа се Наза. НАЗА Леле!
(Бојажљиво, даље од Ташане, полу седајући клече.) ТАШАНА Шта је? Јеси се испавао, одморио? Шта је то ноћас било? Опет твоје. Опет си почео. САРОШ (снуждено): Завршио сам, нисам почео. ТАШАНА (у иронији): Па онда у свет?
САРОШ (вади из појаса кутију с дуваном и пружа га Стани). СТАНА (узима): Што ти руке дрхте? Шта је опет тамо ноћас било? САРОШ Када знаш, што ме питаш?
Зар може нешто од оних наших тамо божјака и просјака и да се сакрије? Ухвате ме кад задремам па ми све придигну. Ето ноћас ми сву ракију попили. Пробудим се, пипам око себе а оно пљоска празна.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Професор ми је, гледајте, словима исписао најбољу класу. — И онда је Шваба још испричао и сан свој од ноћас, да госпа Нолу мало насмеје. — Ви и Јулица, снивао сам, спремате се за бал.
Кад ја легнем, он остане на мојим хартијама. Мистериј. Ви песници знаћете каква је то тајна... А ноћас баш не тренусмо ни ја ни Мика. Не знам, нешто ми мутно у глави, нешто светлуца у очима, као да сам и ја мачак.
У шестом Маркову разреду, један је случај сасвим замршен случај... Но, да се растанемо; и ако ја ноћас умрем, молим вас, заборавите све што смо данас причали... брзоплето причали, можда... Врашко дете, та Сока...
потешког јесењег ручка, кроз паланку просто прозвижда новост: У апсани Полиције осванула мртва млада девојка, ухваћена ноћас у скитњи и при пијанци; а на лешу је преглед лекара јасно утврдио знаке грубог силовања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица
Пролазећи тек по дану клисуром, Могло се видети колики је напор учињен ноћас да се пут ослободи. У валима Расине лежала су поломљена кола, сандуци муниције, побијени коњи.
Седосмо према старом Арнаутину. — Ђуро, замоли Шкиптара, али лепо, да нам уступи стан за ноћас и питај га шта тражи.
Остао им је последњи дах. Стоји маса промрзла, док Бистрица хучи и ветар завија. Сутрадан причају војници како су ноћас четворица из друге батерије отишли. А спремају се И многи други.
— Бре, Грујо, личиш ми на певца коме су исекли реп. — Вала, господин поручник, умало да изгорим ноћас. Заспао наш пожарни и подухвати нас ватра. Ја добро прођох.
— пита капетан Вела. — Једне ноћи чујем, па помислих, откуда ова деца ноћас... — То су шакали. — Пази, богати! — А да ли су колики? — пита потпоручник Средоје. — Па...
Свима је наглашавано како батеријама прети опасност да буду заробљене од непријатељских делова, који ноћас могу неопажено продрети кроз непоседнуте просторе у нашу позадину. Исте захтеве понављао је и преко телефона.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена. Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас!
Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас! месец студенац, месец реч из срца што се отисла, Он диже мора; љубавно диже се плима. Па шта?
и мирише нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут! Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.
). И та ребра савијена у луке; Тајанствено учешће једног бедра; Дрхтај! Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра, Ноћ руковања! Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.
Једном вишом вољом ја стављам ова слова: Ноћ новога завета: Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света! Мојим пријатељима морнарима на Корчули, Мати Јурковићу поглавито.
афазија, о подношења, о мучна балканска клима, Што влада детињством и снегом, и ђоновима крваво; Сироти шегрт који ће ноћас заспати го, Сироти балкански во!
осмех бола, гледаше одвојено од свију, Жудно Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол смеши му се ево са дна.
што си отео од њега ти, љубавниче, То је поверена ти тајна, ко гад ил брат; Па све што је дубљи, сузнији о, ноћас твој сан, С неочекиваношћу страшнијом размилеће се по теби дан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину?
— Нисам ћорава! — љутну се друга вештица. — Тамо и гледам! — гневно је мешала чорбу. — Не зановетај. Нећемо ноћас дремнути ни часка! »Нећу ни ја!« помисли Варалица. А и како би? Јецало је камење око њега, а Месец већ свијао лук.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Ето, чуј! Већ почели и из пушака. МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку! Коња, Дорчу ми изведи! Дорчо, сине мртви, ноћас ћемо ја и ти... аах! (Бат коњски.) У собу рупи полицаја. ПОЛИЦАЈА (задуван, баца штап пред Арсу): Ево, газдо!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса
А знаш ли зашто Оно полуђе? У моје срце Ти ноћас уђе, Па с њега оде Свих бола тама, И ти га ватром Запали сама — Јер искре саме Из тебе бију, Лепше од свију
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода Момчило, па говори љуби Видосави: „Видосава, моја вјерна љубо, ја сам ноћас чудан сан уснио: ђе се пови један прамен магле од проклете земље Васојеве, пак се сави око Дурмитора; ја ударих кроз
Обреди се све Косово редом: даваше му младе и девојке; ево мени тужној редак дође да довече идем Арапину, да му ноћас, јадна, будем љуба, па ја мислим и размишљам мисли: мили боже, што ћу и како ћу?
Што доведе к нама Радојицу? Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас преставио, хоће ли нас поморити смрадом?“ Отворише на тавници врата, изнесоше пред тавницу Рада; онда вели ага
Када виђе око куће Турке, он се њима јавити не ћеде. Јави им се млада Ђорђиница: „Да бог с вама, Турци, ноћас био! Шта тражите овђе у то доба?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дугајлија Стриц хитро се смандрља с грана. — Довешћу своје магаре. Могу још ноћас. Идем с њим у млин па кад се будем враћао.
Тишина. Шапуће само устреперен лист и негдје шушка сакривен кос. Мачак се растужи. — Јадни мој Стриц, ноћас га је заиста онај вук појео. Добро сам га чуо како завија.
— Богами, баш јесам! — искрено признаде малишан. — Никад ја не бих плакао због трна и мушице, али Жуја... Плакаћу ноћас док не заспим. Нећу ни вечерати ... само ћу мало грицнути ако буде пите.
— клицала је она. — Дошао си, дојурио, дотрчао! Срам те било, стид те било, бруко једна! Јао-јао-јао, како сам ноћас туговала, како сам само цвиљела. Зликовче, неваљалче, скитницо, буволовче!
Пред њим је стајао Јованче. — Шта је, дугајлија, за кога то питаш? — Ама упао неко ноћас код кује, а сад га више нема доље — узбуђено поче Стриц. — Да то нијеси био ти као и прошли пут?
— Јесам, видио сам, и пушку и њега. — Како, кад? Хајде причај. — Ево како — повјерљиво поче Стриц. — Лежим ја ноћас на штали, кад ли ме иза сна прену лавеж.
Водили су га Јованче и Мачак. Дружина остаде да их чека у шуми. — Богме не бих нипошто био ноћас на мјесту непријатељског стражара — прогунђа Стриц замишљено.
Омладински ударни батаљон креће на пут. Још ноћас биће убачен у борбу на најопаснијем сектору бојишта. Лазар Мачак и Луња стоје на узвишици више друма и погледом
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рекоше му они: — Ако би имали где местанце за ноћиште, остали би до сутра да будемо ту на бдењу у цркви ноћас. Рече игуман, те их одведоше за спавање у припрату црковну. Пратећи их, запита како су им имена.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и
Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето, то је све!“ Али кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет