Употреба речи ноћи у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

радо спомињем та три добра дана, то неколико срећних тренутака; они су мени оно што је путнику, који је у мрачној ноћи залутао, огањ што издалека тиња... Ноћ је тамна, просторија пуста...

то све прегледао, окрете се мени: — Икона по себи није лепа, није ни средње изведена, али ономе који је дуге дане и ноћи у мрачним сводовима влажних градова проводио, е, томе срце раздире...

А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мислећи на моју преминулу срећу — душу испустим... После се скоро никад и не раздвајасмо; наше две куће постадоше

“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. Кад је било око пола ноћи, он оде. Ја нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема.

Та ни у најроднијим годинама нисам видела толико слаткиша, колача и печења, као баш те несрећне ноћи. „Грлице, једи!...“ рече ми Алекса нежним гласом.

То су моји другари, који ће над мојим гробом као остављена сирочад процвилети... После пола ноћи диже се Алекса да иде. „Куда ћеш?

Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. „Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи? Зар није боље да дочекаш дан?

још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и као пружају руке да ми на силу поотимају храну коју

Погледам боље, а то змија уздигнула главу високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико капи крви.

Али га нисам могао одвратити него сам му и сам помогао у његовоме подузећу... Кад је било пола ноћи, наши у кући већ су давно поспали, у целоме селу нигде једнога гласка да чујеш.

Свуда нема тишина, ноћ, тама... Ја нисам страшљив, али те ноћи коса ми се увис дизала; обоје смо ћутали, сваки од нас био је у своје мисли удубљен, само испрекидано дисање и куцање

и опет гробар што вам печат на надгробној плочи чува, уздрхталим уснама радозналом слушаоцу приповеда: како је једне ноћи видео сабласт, утвару, каквој равне међу живима није нашао... То бесте ви!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда протрчи, или мачка ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже мечтаније и узбуни кров, ужас нападне на

„Добро, кад је тако, а ти хајде са мном; ја ћу ти наћи господара у нашем селу који ће те добро хранити, само да му у ноћи од лупежа кућу чуваш.” „Нико му је од мене неће боље чувати”, одговори курјак. И тако пођу.

53 Мачак дивји и петао Дивји мачак ухвати петла и каже му да хоће зато да га убије што он у ноћи виче и не дâ људима с смиром почивати.

„Моје је појање људма у ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је доба ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава

„Моје је појање људма у ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је доба ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава спокојно.

Омркну на пољу и нађу велики храст, шупаљ. Петао се попне на гране, а пас легне у шупљину за преноћити ту. У ноћи, петао по својим обичају запоје.

| 102 Косу кавезу Косу кавезу не хоћаше обдан појати, но само преко ноћи. Упитају га зашто то чини. „Обдан појући, ухватили су ме,” — одговори он — „зато сам се од тада научио памети.

Многа се у месецу тамна места виде, ништа мање он нам велико добро чини кад нас у ноћи просвештава. У самоме сунцу чрез на то приуготовљена орудија виде се неке маће, но зато нико неће рећи да је сунце

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ЂАВО НА СЕЛУ 1. Спавам на тавану штале, у црној ноћи, у слами Која мирише на њену косу и врат, и бива Тесно у овој горкој несаници и тами Док небом ветар носи пловеће

Кувар на пекара сикће, ракиџија на винџију палаца, у дану црњем од ноћи пољубац ми пружа верна љуба, препун змијских језика и зуба, а о змијама и да не говорим!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад — једне ноћи нестане свију чамаца што су били с наше стране на Сави! Доцније чуо сам да су Немци за једну и ту исту ноћ, од влашке

Дође у Боговађу, ноћи, ни Хаџи-Рувиму ништа није хтео, да се не би чуло и да не би мој отац и Бирчанин побегли. Бирчанин Илија, мој отац и

Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара. Једва у три сата ноћи дође. Наопако га дошао! Како дође, поче питати: „Шта је то, и шта хоћете ви?

Ал̓ у неко доба ноћи дотрча стражар, избуди нас и каже да изгоре Ваљево и млоге пушке пуцају. Устанем ја и погледам: Ваљево доиста гори!

онда Пореч-Алија заповеди, те се све куће око његове камене авлије попале, да би пушкама плац учинио, и тако се на ноћи чини да се сво Ваљево у огањ претворило. Сад ја запитам Живана буљубашу: „Шта ћемо сада?

Те ноћи, кад смо се тукли на Ваљеву, видили смо с брда сво небо црвено на Руднику који је Карађорђе и Јанко Катић запалио, и то

Тиме они мене поплаше, што не знаду где је Црни Ђорђе. Вратимо се заједно код збега у Кљештевици и ту ноћимо. Ја те ноћи препишем она писма и дам копије да они Црном Ђорђу даду, и тако ја опет дођем у Шабац.

То је било у ићиндију кад су пошли, баш онај дан кад су наши разбијени, 18. априла. Кад би око 4-5 сати ноћи, али стриц дође. Чудим се ја кад пре дође моје писмо до њега, кад ли пређе он дође, и рекнем му: „Како дође тако брзо?

— Он на то рече: „Стави мало!” и даде ми 50 дуката. В Ја зовнем Чардаклију и у два сата ноћи 1. септембра месеца 1804.

И тако ти ми дупло платимо и у два сата ноћи пођемо из Фокшана до прве поште побрзо терајући. Дођемо од Фокшана на прву пошту.

Сутра преданимо. Дође опет један чиновник око један сат ноћи, и каже: „Узмите ваше бумашки и пођите за мноју”. Ми узмемо прошеније и полномошчије са собом и пођемо за оним

Ту се поискуписмо и чувамо, да не би Турци у планину у робље ударили. Кучук-Алија се у Врбици заноћи. У два сата ноћи повика један из његове војске: ,Ај, чуј Србине: одоше Турци путем на Плочник̓ (великим друмом). Ми потрчимо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— упитаће један. — Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило. — Око неко доба ноћи — рећи ће један — стаде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури.

Нисам оно чудо видео никад! Толике ноћи пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... — А шта је то било?

— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. — Ето шта!... Пођем ти одавде у неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада... Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво!

Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи. — Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. — Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.

По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.

Среја само што не плаче од муке. Око неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове. Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села

да му се освете што им је много пута штошта закинуо; како су се договорили да га најпре поплаше да не излази никуд оне ноћи, па му онда понудили врљике, како је он пристао; како су они за ноћ превукли све врљике од његовог чајира и продали му.

Пупавац се никако и не одваја од адвоката, него све за њ. Тако је весеље трајало до неко доба ноћи па се разиђоше. Сутрадан седели су око подне у гостионици »Код јаблана« адвокат и Мојсило Пупавац.

Ту се већ видело да могу мало и Симичине кочије јурити. Било је већ неко доба ноћи кад стигоше пред меоничку механу. Сава и Никола узеше своје завежљаје па одоше навише у село.

Њих два попише унапред поприлично напојнице; а већ сутра, кад се све сврши — биће још. Било је већ превалило по ноћи. Учитељ Никола уморан, спава увелико. Док стаде лупа на вратима школским. Лупа — рекао би, сад ће врата иставити.

Ту су се метале пушке уза сваку здравицу. Вечера беше давно прошла. Неко је доба ноћи. Гости се веселе пред кућом. Месечина као дан, лето, милина људма седети. Неки хтедоше да иду.

СИГУРНА ВЕЋИНА (САН ЈЕДНОГ МИНИСТРА) Седница министарска трајала је до неко доба ноћи. На дневном реду била су питања о »претходним мерама« које би могле осигурати влади извесну већину на новим изборима.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи. Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.

Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама? — викну један. — Можемо! — рече неколицина. — Хајде ко хоће!

Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се

Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се

Лебдели су над постељом детињом. А оно у ватри, бунца и не разбира се. Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље. Четвртог јутра дете богу душу. Једва дишуће, као мишић.

ПАУК Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи... А помрчина као у паклу. По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту

Он беше свака њена мисао. Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи. Она је знала да Станко није крив. Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше.

Ноћ је била тиха. Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... — Сад ћеш и више.

Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... — Сад ћеш и више. Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима...

Није ни сам знао. А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. — Па ко ти је казао? — Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће

Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао... Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... — Он је ту!... Он је ту!...

Он му гледаше отворено у очи, па рече: — Ја не јатакујем. — Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! — Мој син долази у своју кућу. — А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

270 ЧОВЕК И ПАС 271 ЦРНА ПЕСМА 272 СРЦА 273 ПРИЧА О ЈАКОМ 274 НА СТЕНИ 275 МАЛА ПРИНЦЕЗА 276 ВЕЧЕРЊЕ 277 ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ 278 ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН 279 РАВНОДУШНОСТ 280 ЉУБАВ 281 ДЕЛО 282 ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ 283 ПРОЛЕТЊА ПЕСМА 284 ВЕЧЕРЊЕ

Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа

Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан. Мрак болесне ноћи засипаше прахом Платане по врту, језеро прозирно; Наша срца беху испуњена страхом Туда, где све тако умираше мирно.

У овај новембар чамотни и сиви, Не постоји Живот другде нег у Смрти. АКОРДИ Слушам у мирној љубичастој ноћи Где шуште звезде; и мени се чини Да често чујем у немој самоћи Певање сфера на топлој ведрини.

И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза. ТИШИНА Заборављен предео у пропланку дугом, Обале под тешком тишином и травом.

Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.

А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама

Пренула се нагло сва дворана ова: Свак осети да је туде у самоћи Гладијатор један умро ове ноћи, Млад, срушен, и рањен већ дваест векова. ЗАШТО?

Док блиснуше небеса у часу, И шум чудан прође по самоћи, Мирис липа долином се расу: Једна душа мину посред ноћи...

Све кипи у мени, кô плима кад стиже: Као сад да постах! Докле звезде броде Једне безимене ноћи, поред воде. КРАЈ МОРА Из Боке Лав камени један из млетачких дана Озбиљан и мрачан још на тргу седи, На обали

НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. Пре двадесет година био је мој

Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи. Мој отац још исто онако седи, не миче се.

На једно по године послије тога напрасно се разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.

Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али се опет деси нешто што промијени наше рачуне. Те ноћи дође у нашу окружну варош владика. Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.

Било је пре једно недељу дана. Пô ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне

Али што се мора — мора! дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме кад не смем

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Топло ми је здраво — рече Јула, па затвори прозор, и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи. А и шта ће јој спавање и сан кад овако будна лепше сања. А и Шаца се брзо нађе код куће.

од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.

— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц. — Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!

да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне! Утуби то, газда-Перо — вели Нића, на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума.

Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана. Па тек ноћи! Како су им ноћи дуге биле које су проводиле у премишљању и једна и друга попадија!

Па тек ноћи! Како су им ноћи дуге биле које су проводиле у премишљању и једна и друга попадија! Гђа Перса је била нестрпљива као удавача, а бесна

— вели уморна од силне праске и већ малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!

Те ноћи, тако уз гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати. Срећа те је све по селу спавало као пок

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па, кад дође код Таје не само што му не да ништа, већ га тера од себе, изгура из његове собе те он мора напољу да ноћи... А често и бије га. Сви су се надали да, какав је био пре Таја, да ће он варошанку одмах отерати од себе.

— Ох леле! Ох леле! — Узмицао би Таја уплашен и обилазио око улаза. И тако целе ноћи дреждао. А опет, увек му је мило било кад би се она на њега одобровољила, те га пустила унутра, код себе.

преосталог вина, ракије, да би га после мртва пијана оставили те да ту, на улазу, ничке лежи и ваља се до глухо доба ноћи... Па да или натрапа на улаз и изиђе из гробља, или се забатрга међ гробове и ту преспава.

— — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута. Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине.

— Како вам град тада дође мали, мали; само се црни. Гледам, па иако је ноћ, све видим. — Па шта радиш тамо сама целе ноћи? — плаше се оне од ње. — Ништа — продужава. - Не ли тада берем биље? У глухо доба, кад гора, вода, све се смири...

Као да више, поврх вароши, по брдима, околним селима нису бивале оне тихе, Сигурне ноћи као пре. А и дану, сваког дана, имало је по нешто ново. Видари, гатари на све стране почели да ничу.

је било, када одједном — било луди Стеван, Марко, Цопа и други — почели у гомилама ноћу да се вуку, тумарају и целе ноћи иду по турским маалама дерући се лудо, крештаво, из свег гласа: — А, Турци! А, вуци! а, а! ...

И то она јесенска, мутна, крупна киша. Такве једне ноћи, кад се, сем те кише и густог мрака, ништа није видело закуцаше на нашу капију ноћни чувари.

Никад, ништа! — као изговарајући се, што га толико надгледају, говориле би. И тако би оне целе ноћи преседеле око њега мртвог, осветљеног, пазећи, чувајући га и чекајући да дан осване, да дођу мушки, доведу попа да га

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи спуштао се на бежанијску косу кад је Јуришић стигао на железничку станицу.

свом оном неупоредљиво снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке пантерске

А у батерији, која се одмарала, владао је онај мир смрти и само се чули они фини шумови ноћи. „Неба ми мога — мислио је Јуришић који није могао спавати — сав му је изглед човека који је стално у сну чулног

И ту ноћ је Христић мучно провео и некако је све другче било те ноћи него што је он очекивао. И она угодност тако некако непријатна и тугаљива зато што није заслужена, и брижна лица што

оно што се десило од оног кобног акта на фронту, у оном склонитом месту поред великог дрвета, мучило гаје те најцрње ноћи y његовом животу, гризло га, гребало као мачјим ноктима, па је змијски гмизало дубоко у његовој души као у некој

“ И она незапамћена ноћна борба, они јуриши и онај кркљанац који се лепо чуо из превијалишта оне ноћи кад је осетио потајну радост што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у

понуде по болницама, у возу и свуда куда је прошао, све, све што се десило од оног несрећног вечера раздирало га оне ноћи до побеснеле ужасне неиздржљивости... Али су дани пролазили и Христић се постепено стао стишавати.

Али су дани пролазили и Христић се постепено стао стишавати. Оно оштро трње у грудима није га више боло као оне прве ноћи и сваког дана падали су му на ум неки нови разлози који су га уверавали како се он и сувише одужио.

Понекад, пошто чују о којој већој победи, они искупе свираче, па им она циганштина по целе ноћи шкрипи и дрличе, а они држе здравице храброј, неустрашивој и непобедној војсци, најиздржљивијој на свету, и разбијају

је ли могуће да је она, ову овде исту ругобу тако много волела, да је због ње патила, претурила толико непроспаваних ноћи, чезнула и бринула за њом, љубила страсно. Или је све то била само једна глупа, непојамна заблуда.

Те исте ноћи, по најцрњој помрчини, пошто покида и побаца оне завоје с ноге и спакова ствари, Христић, без збогом, отпутова на

Кажем јурњаве, па само корзо, и шепају, тако шепају До неко доба ноћи. — Тако је, тако је, — потврђује опака баба. Тако и она моја пропалица. — ...

Африка

23,52 С „ 26,28 З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора.

И била је већ сасвим ноћ кад се приближисмо Конакрију, главном месту француске Гвинеје. У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње.

Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога

Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник. Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

вечера од оног када сам се укрцао у Марсељу посетио ме је Вуије, да ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред

Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас;

Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим

трула изнутра и сагоревајући лагано, прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена. Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње.

Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још увек топао, а вода само незнатно

Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.

јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!

Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика. Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Обично би имао косу оседелу. Они, које би затворили тамо, почели би, већ после једне ноћи у затвору, да лупају у врата, да зову профоза, да кукају и лелечу.

Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен од несанице и скакања пацова и мишје цике.

Чинило му се да га хиљаду игала боде у око. А да му у темену громови пуцају. Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са сирћетом, у мраку.

А деца би отишла на спавање, отерана рано, и легла би, у мраку, шапћући једно другоме, жалосно. После би, у ноћи, каткад, долазило и до плача дечијег, горког. Крила су то од матере, као да имају матер туђу.

Узалуд узимају и своју децу на крило. Узалуд их милују по косици. Узалуд се дозивају, немо, у ноћи. То њихово дозивање остаје без гласа и они остају лежећи, једно крај другога, непомично.

А која ће проћи, као што пролази, у летној ноћи, непогода. Кад буду кренули у Росију, све ће се то у фамилији заборавити.

Кирасир је био разместио своје хусаре да спавају на вратима. Терцини је био весео, те ноћи, и смејао се Исаковичу, из гласа.

Исакович је био решен да бежи, па и да мре, ако треба. Тешко му је било, у том мору баруштина, у ноћи, да се осећа тако усамљен, без иког свога.

А још се толики спремају, да пођу. Стално, тако, лутамо, у некој ноћи, из које, нама, излаза нема. Ракосавлевич је, с почетка, тешио свог сународника, али кад чу да је Павле побегао из

и у предвечерје поласка, да одустаје од пута, да неће ни да види, као сапутника, неку женску, да ће кренути, идуће, ноћи, сам, на коњу. Трандафил га је обавестио да је све удешено.

маневара, кад су, император Франциско, и императрица Марија Терезија, дочекани у Будиму, Божич се, једне ноћи, био напио, и нешто брбљао о том, да би он давно био потпуковник, кад би само једном могао да опипа царицу, за

Најзад је и дан поласка освануо. Дан ведар, топао, у сунцу. Исакович се, тог јутра, био пробудио, рано, боље рећи, те ноћи, уочи поласка, једва је и ока склопио, па је размишљао, шта ће и како ће.

Теодосије - ЖИТИЈА

и грлећи га љубазно га са сузама целиваху, тако да су од радости заборавили толику удаљеност места и толиких дана и ноћи трудна путовања, јер добише што су желели.

Каквим ли светлим одеждама нас да обуку када су сами у жалосним и мрачним одеждама? О, пира ноћи ове, пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: „И одобри лукавство, превару“ којом Јаков превари Исава, узевши

О, чаше твоје, господару, коју си нам служио, пуне меда љубави, што нам је горче од жучи спремала! О, ноћи у коју заспасмо, по Јову буди тамна, и да се не убројиш у ноћи обасјане месечином! О, ми, од немудрих безумнији!

О, ноћи у коју заспасмо, по Јову буди тамна, и да се не убројиш у ноћи обасјане месечином! О, ми, од немудрих безумнији!

И једне од тих ноћи јави му се преподобни Симеон чудесно, ходећи са некима светлим, преславно украшен неисказаним лепотама, и са

“ Пришавши ка часноме гробу свога преподобног оца, у ноћи насамо рече му: — Ево сви ми, народ твој и деца твоја коју ти је дао Бог, у твојој цркви сабрани чекамо твоје

“ И одмах уверивши се од Бога реченим од Духа Светога у души његовој: „Спас твој сам ја“, — брзо, још за ноћи, крете на пут.

И тако у страшном стењању задоби невидљиву срчану рану, и те ноћи напрасно испусти дух. А они ратници који су од њега били сабрани, видевши његову брзу погибију молитвом светога,

Да буде опет жив данашњи дан до ноћи која долази, молим твоју доброту, у који ћy моћи украсити га анђелским и иночким образом који је желео.

Свечаност је била велика, и велику љубав и весеље цар због свог зета приреди. Те ноћи у сну, у лику светога, анђео Божји наговори цара да да светога и да буде однесен у земљу народа својега.

А беси путем маштарија страховити клопот творећи и по ноћи вичући често нападаху на њ. Час долажаху као да вуку са собом ону змију, која разјапљиваше чељусти своје а они

змију, која разјапљиваше чељусти своје а они говораху да га прождере; час као да му сестра долази јављаху му се и у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и прими ме у пештеру, да Ме звери

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

У огласу оглашујемо и проглашујемо ово: Прошле ноћи, кад смо се пели на орах да скинемо мјесец, чича Тришо изгубио је џак и мачка, и то џак на мачку и мачка у џаку.

Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих. — Овамо сваке ноћи долази Жућо пас да јури крчмареве мачке. На те ријечи мени се сва кожа најежи.

Како рекосмо: на небу су већ трепериле прве звијезде, трепериле су да не би заспале у тихој љетној ноћи. А кад би нека од њих задријемала, она би се омакла и разрогачених очију клизнула низ глатко небо.

! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој! — зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша. У току ноћи још сам три-четири пута покушао да се попнем до сланине, али без успјеха. Све се завршило с великом лармом.

у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у чича-Бркиној кући појавио неки коњ који лови мишеве и читаве ноћи каска по кући. — Шта би то могло бити? — зачуди се Миш пророк. — Морам поћи да то извидим.

плотом поред Бркине куће Миш пророк пронађе увече мишеве Сланинка и Брашнова, који му испричаше да су још прошле ноћи побјегли из куће пред неким коњићем који скаче на мишеве.

Мачак Тошо украден је испред моје крчме оне ноћи кад смо ја и чича Тришо видјели три мјесеца: један на небу, други у ријеци и трећи у прозору.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

обигра Главни је Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу

су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру

игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Изнад кућа, преко црног црепа тад настаје јурњава акрепа. Целе ноћи траје ломатање, неозбиљно за моје схватање. Са петлима спласне њихов занос, и вампири беже наврат-нанос.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Хоћеш ли ми веровати, тата, да ни о чему другом не разговара, кад јој одем, до о првој брачној ноћи. Само о томе, само о томе; а уз то се још пренемаже и уздише.

(Шапћући јој.) Право да ти кажем, ја се не слажем с тим да обучеш ону белу свилену пижаму прве брачне ноћи; ја сам за лихт плаву кошуљу. ВУКИЦА (оцу очајно): Ето, кажем ја! СПАСОЈЕ: Шта то?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Код Исаијине куће сетих се нашег звоњења у ноћи и би ми лакше. Осетих, као да је Рашида на неки начин поред мене. Ње, није било ни на тргу. То знам.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има. Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему. Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.

Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо,

У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљ

Све је био свршио. Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат, на коња.

Ни те ноћи под ведрим и тамним небесима, ни ти воћњаци који се осете тако у мраку и миришу негде у близини, ни тај лавеж паса

ствари од стакла, или злата, нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су трепериле у ноћи, красне и ванредне.

Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и зидине око града.

мумлањем, јаукањем, рикањем и рзањем, каламбурима, састављеним од свакојаких гласова што су их чули по дану и по ноћи, код своје куће. Понављали су фијук ветра, кас коња, а особито пој петлова.

Чињаше се трезан и спокојан, и свет, који је те ноћи дуго бдио иза замандаљених врата, пропуштао га је, у недоумици.

Тако му се бар, у први мах, учини. Пред растанком са мужем, беше сва поднадула од непрекидних љубавних ноћи, непроспаваних и немирних. Сва уплакана и уплашена да јој се неће вратити, љубила је мужа, без стида и несито.

Па и то, да она плаче сад, сваке ноћи, јер има зле снове, и да јој се муж јавља, као мртвац, у страшном облику жаба, звери, и пацова.

Кад је говорила са њим, говорила је сасвим друге ствари. Говорила му је о ноћи, које се боји, о мраку, у ком је хватају страх и привиђења. О младости, која је прошла.

И, нарочито, без икакве несреће. Сасушен од жуди, сањајући сваке ноћи, у бестидним сновима, ту жену, он је никако није желео на дуго.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Љубавна жудња, изговорена шапатом под окриљем тамне ноћи делује моћно: „Мрак мрачи, пут пуца, небо јечи, земља звечи, стреха њишче, вода хучи, гора пучи.

Да би се постигла тако жељена плодност, препоручује се и ово: свекрва треба да опере младину кошуљу после прве брачне ноћи, а воду од прања да проспе испод родног дрвета.²² За плодност се користи И ритуално купање.

⁴ Негде се верује да још прве брачне ноћи, пре него што младенци легну у постељу, муж треба да раскопча на невестином оделу свако дугме, копчу и везицу, да се

да иде из куће ноћу, по заласку сунца а нарочито у „глуво доба“, односно све до зоре, до првих петлова, јер за време ноћи „свака нечастива сила има власт, и може наудити човеку који се у то време нађе“.

²² А ако, пак, мајка жели да јој дете „види по ноћи исто као про дан“, онда би требало да га задоји млеком од кучке.

цијелу ноћ, кад им се задријема, смењују се, тако да је један дио увијек будан јер се вјерује да се породиља за седам ноћи од порођаја мора чувати, иначе би дјетету вјештице или зли дуси могли наудити.

“ Тих ноћи од „дежурних“ рођака и пријатеља „не смије ни једно заспати: јер други једва чекају да га огаре, или да му пришију

У Херцеговини три сироте девојке цео дан препосте, а потом у глуво доба ноћи оплету узицу од вуне добијену од црне овце без белега. Овом узицом дете ваља да буде опасано, па ће преживети.

Од те вуне гола трудница у глуво доба ноћи изатка пелену којом ће се дете, за чији су живот родитељи забринути, покривати.

). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у облику мотике, будака, ножа, српа и сл.

Кујунџија у глуво доба ноћи скује детету „тилсум“ које оно увек носи на капи као заштиту. На Косову као амајлију користе самотворну бритвицу (цела

Пелене које су бабице преко ноћи заразиле прво се добро истресу, а онда се сунчају или подрже изнад ватре на огњишту.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.

двери кроче властелинке, госпођа царица или царске кћери, нека их свештеници врате и нека им архијереја свита десет ноћи покајнице чита.

За калуђера коме сваке ноћи на сан долази како лети о деснују љутог змаја кроз гору која звездом ромиња, а под крилом му, украдена, однекуд из

ЗА МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ Царе Душане, тражим помиловање за жене каменоване, за њине саучеснице, помрчине ноћи, за мирис детелине и грање где су пале опијене као препелице и шљуке, за њине животе презрене, за, неудостојене

водену траву и окреке, куда се шуљају белоушке змије, где се коте жабе и пуноглавци, и да се до грла потапа тамо пет ноћи, па ако га змије и траве не удаве, да се у тамницу мемљиву баци, да грки пелен уместо хлеба једе, да му кувају

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Изнад сиротињских предграђа изникоше преко ноћи, попут чудних цветова, дугачке мотке за сушење рубља. Повезане међусобно жицом, ове тетке данашњих телевизијских

И тако, већ смо се претворили у друштванце мушких особењака када једне августовске ноћи случајно доведох Веру. Била је дактилографкиња прве класе и прекуцавала бесплатно моје жврљотине.

Заузврат, Вери је пријало да сваке ноћи, у једном досадном, провинцијском граду, седи окружена са каквих-таквих, али, ипак, брбљивих младића, као једина дама

Европа, та стара курва! Никада више неће бити тако блистава, тако кокетна и узбудљива као тих давних ноћи у сиротом »Балкану«, док смо сричући преводили раскупусани примерак париског Цахиерс де цинема, стар три месеца...

И не знајући, учинили су да нас много гори престигоше. Свих тих дугих ноћи, док смо по ко зна који пут распредали причу о Европи, Вера је само ћутала и пушила.

Луњали смо неко време улицама пратећи једни друге, у ствари, било нас је страх да останемо сами те ноћи у којој смо најзад постали одрасли — неопозиво помирени са судбином.

Плашили смо се за нашу малу сестру и питали једни друге шта ће најпре учинити када се после два дана и две ноћи вожње нађе на станици Гаре де Лyон. Куда ли ће кренути? Где ће преспавати прву ноћ? Шта ће јести?

Нема веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла.

Видите, нисте ни приметили како упловљавате у тупо, средовечно доба. Стигло вас је преко ноћи, прешло преко првих златних мостова у вилици и бора на врану.

– Фино — рече муж. — А где сте се сместили'? Жена и не сачека одговор: – Ми смо у »Либертасу«! Целе ноћи нисмо ока склопили! Еркондишн је непрестано зујао... »О, ђубради!« — помисли. »О, ђубради! Смета вам еркондишн!

Смењивале су се собе у поткровљу, апартмани, крстарења по Средоземљу и тужне ноћи на станици у метроу — до њега су стизали различити гласови: успеси су смењивали приче о потуцањима и њеној пропасти —

- заусти млади човек. – Ох, престани, молим те! — рече она, разгледајући ципелу без штикле. Те вреле ноћи, док су лежали голи на плахтама што су мирисале на босиљак, стјуардеса изненада прошапта: – Ели, Ели, лама азавтани!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи! Биће га изјутра у нас до кољена! Рако прихвати: — Дај боже!

Видим да се бог стара за мене кад вас намјери у овој пустињи, у почетку страшне ноћи, која ће настати. Хвала! Ријечи је наше изговарао заносећи. — Хајд, напријед, у име божје!

Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима! Сви свети угодници божји, будите нам у помоћи, у дневу и у ноћи, сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете наше Драгића и свијем живијем подајте

и склад у сваком покрету, од чега обично ни трага нема у осталијех јевропских сељака, а због чега му се сви које је те ноћи видио приказиваху као њеки шпањски гранди! Највише га занимаше Милица.

чашу, рече: — Благо теби, синко, кад си тако учеван, а занаго и мени би благо било кад би ти овијех дугих зимњих ноћи поред мене вако сједио и причао ми како је у свијету, а особито како је бивало у стара времена.

Француз уступи још три, па се хитро прибра и удари на нас с бока; погонисмо се од поподне до мркле ноћи, али нам не може ништа, него наже бјежати ка граду.

Ту је био жесток бој, који је трајао цио дан и комад ноћи... Стево умуче и обори очи. Крцун рече Јанку испод гласа, али сви могаху чути: — Ту је погинуо Јоко кнежев!

Срећом њиховом бјеше им слободна позадина, те, иако помало, ипак могаху узмицати. Тако смо их убијали до ноћи. Пред ноћ сердар Ђико Мартиновић с Цетињанима заобиђе Французе и спусти се у Виталину, где им је био пошљедњи логор,

— Виђи ђавола ђетињег! Све зна! — Које је доба ноћи, Јанко? — запита поп. Јанко погледа на часовник: — Ура до поноћи! — Хајде, жено, дома! — викну поп.

То се врзло по глави Јанковој, који једнако непомично лежаше. Све што доживје те ноћи, бјеше углавном боље него што се могао надати, али, зачудо, кад се већ уморен од размишљања предаде самом осјећању,

Онда се Јанко нагну и пољубише се. Па, без ријечи, уђоше. ВИ Пошљедње ноћи године 1815-е на ведру небу сијаше пун мјесец и одсијеваше са смрзла снијега по Ловћену и по његовијем обронцима и

Иако бјеше тек други час ноћи, не виђаше се свијеће ни кроз један од два реда прозора на манастирском лицу. Према лијевом рогљу манастирском бјеше

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

КУМАЧА: Море, чудно је кад се девојка удаје. Мене је једанпут један просио, па нисам могла три ноћи да спавам. ДЕВОЈКА: А мени није ништа. КУМАЧА: Море, немој заборавити кад пођеш на венчање да ме повучеш.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Као какав дежурни песник, спреман да се у свако доба дана и ноћи одазове на позив. Овакав однос према поезији, срдачна распричаност и везаност за свакодневно и пролазно, већ у оном

старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве се ноћи лијепо сања.

(У свијету мога деда) Кроз дечје ноћи, и кроз цео живот, разлила се та благост која као да и није од овога света, коју смо наслутили као ванвремену лепоту и

Дуге зимске ноћи испуњене су приповедањем о чудима и недосежним лепотама: Тако се из ноћи у ноћ испреда паучина стричевих прича, пада

Дуге зимске ноћи испуњене су приповедањем о чудима и недосежним лепотама: Тако се из ноћи у ноћ испреда паучина стричевих прича, пада по њима прах зимских мјесечина и тајанствено се искри зрње смрзнута

Земља је пуна чудеса: свако годишње доба, сваки тренутак дана и ноћи, имају своју меру простирања у вечности и у души.

у прашини као да хоће да се откине и отпутује (Старац с Торбаком) Оно што се збива у влажне и немирне мартовске ноћи док напољу капљу труле стрехе и у помрчини се чује вјетар, у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и

Америке испричао сам му, поред осталог, како ми је један млади обућар, у шуми близу канадске границе, два дана и две ноћи шио јахаће чизме. Имао је картотеку свих својих наручилаца, њихове адресе, мере, опаске о посебним захтевима.

Трећа девојчица, опет, вели да ће се увек сећати млаза светлости који се једне ноћи неколико пута тајанствено прошетао низ прозор поред њеног кревета.

Случај је хтео да и ја, у Будимпешти, доживим кратак спој поезије и памћења. Једне ноћи, на будимској страни града, мој трамвај улете на пространи, осветљен трг, чије име прочитах с радошћу и чуђењем: Трг

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он преводи један део Илијаде, Слово Игорово, Химну ноћи Ламартинову. Самосталним радом, непрекидним читањем великих писаца и мислилаца, он успева да стекне велико књижевно и

У рефлексивним песмама врсте Црногорац к свемогућему Богу, нарочито у песмама Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевати ноћу без мјесеца, Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и

цело дело читалац има утисак непосредне стварности и чини му се као да присуствује крвавој трагедији Вартоломејске ноћи у Црној Гори. Ако има дела које је заслуживало велики успех, то је био одиста Горски вијенац.

Он је досада дао две збирке стихова: Посмртне почасти (Мостар, 1908), Дани и ноћи (Београд, 1912), поред тога неколико превода у стиху из француске књижевности: Краљ се забавља (1904)127 од Виктора

живаца, и, по угледу на француске декаденте, пева не бол живота но болест живота, неврастеничарске »снове без ноћи и ноћи без снова«.

живаца, и, по угледу на француске декаденте, пева не бол живота но болест живота, неврастеничарске »снове без ноћи и ноћи без снова«.

У последњим стиховима, у збирци Дани и ноћи, он се показује и као зрелији дух и бољи писац. Онај мутан и тежак болнички песимизам прелива се у вишу филозофску

Милићевић, Вук - Беспуће

ГЛАВА ДРУГА Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без мисли, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио

Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито извирује мати коју

У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоком упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна,

биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрзлог јутра и дана који је куњао.

“ И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи. Он се преврташе с једне стране на другу и не

Она каже да је несрећна. — А зар сам ја срећан? - запита се он и луташе очима по тами. И читаве ноћи не склопи ока.

Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успомена оне непријатне ноћи. Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које

ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке. У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи.

безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила

Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та

да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромној, влажној, старинској и непријатној згради, И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот

„Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она. Тренуци бијаху дуги, а времена све мање. И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

На бадњи дан увече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћи на мразу. Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.

Зачудићете се кад вам само кажем. Баш код онога Крла, онога дародавца. Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао. Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи. Баш он.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

грану, Светли с' гора и долина, А путнику душа плану, Па закликта од милина: „Ој сунашце што разгониш Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој

Нико тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел

Ој вечери, о слатко чекање, О ви, ноћи, моји бели дани, О ви, дани, а са два сунашца, Де сте јако, де је злато моје?

Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка. О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило, ал' без бела данка, На те мислим, душо, без

Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође? Збогом, ноћи, збогом, стазо света, Збогом и ти срећо моја клета!

Сијај, наде, у ноћи сунашце, Сијај, наде, немој пресијати, Збогом, јади, а давор, срдашце, О не бој се, Бог ће добро дати, Доста дана

Сунце седа, па се опет диже, После ноћи бели данак стиже, Шат и мене моје сунце дође, Шат и мене данак не мимође, Доће данак, сунце ће се дићи, На

њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили, Дела ваша сунцу равна Неће скрити нојца тавна. Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи? Ој Чупићу, љута гујо, Ој Ћурчијо, мрки вујо.

Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи? Ој Чупићу, љута гујо, Ој Ћурчијо, мрки вујо. Ао Луко, Турска муко, Ао Петре,

Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи? Ој Чупићу, љута гујо, Ој Ћурчијо, мрки вујо. Ао Луко, Турска муко, Ао Петре, Плаи

Клели, браћо, Богом и истином, Ударити тешкој маглуштини, Маглуштини, тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та лудилу и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До

Та лудилу и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде.

О, види ти њега. — Да, да. У по дана, у по ноћи, кад ти год драго, само га отвориш, а он ти цак, цак! — толико и толико сати.

— Паметна ђедова глава! Стојим тако у обасјаној ноћи, пред хладњикавим неземаљским видиком какви се јављају само у сну, помало је и страшно и тужно ...

Ето ти њему најбољег лијека. Сљедеће ноћи збио се у кући важан догађај, ождријебила се наша кобила. Добила малу кобилицу.

И тако, те незамјенљиве чудесне ноћи, дјед је, жив живцат, заједно с најбољим достовима, у здрављу и весељу попио своју укопну ракију.

се Сава, трепне и онда дода, као правдајући се: — Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.

онако, с оним дубоким срећним уздахом којим казујеш да си нарастао до неба, да си стигао до посљедње млаке логе у овој ноћи, да си такао тврде прсте цуре жетелице. А откуд би све то ишло и слатко било без камарата?

и Вида обично јој никог нису показивали осим замршене гужве од хајдука, жандарма, волова и печалних сељака, а баш те ноћи, уочи доласка дједа и његова камарата, она ће ти уснити кршно момче у свечарском руху, правог младожењу.

а сунце ипак остаде на небу, остадоше посне њиве и сељачке бриге, само се стари Швабин сеоски кнез Гавре преко ноћи премондури у „српског“ кнеза, па се одржа и он.

— Шта је сад ово, ево, канда, већ и мртви устају, а? ...Па шта, кад је преко ноћи нестало силне царевине и њезине моћи, онда могу, вала, сербез и покојници ходати около, докони су.

Сљедеће ноћи, пуне страшних снова, почех да бунцам и својом вриском узбуних читаву кућу. Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао,

И наша кућа увијек је имала понеку знаменитост. Тек би једне нестало, а већ преко ноћи би је замијенила нека друга. Најстарија коју памтим из дјетињства био је један слијепи стари коњ.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Уведе ти она мене у собу... МУСА (у разговору са Хусом): Знам само то, кад ага кине, ти мислиш открио се преко ноћи, назебо, Уно у ладну воду, спаво без чарапа, ухватила га промаја; а није, Него кинуо из неке намере!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ Садржај ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА

Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма

ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће. И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару,

И ти — не дани, већ ноћи! Ја не могу више. Плачем. Узалуд су сузе, узалуд је све! Прошло је, и оде! Не поврати се! Шта могу сад ја, до само

Прошло је, и оде! Не поврати се! Шта могу сад ја, до само сузе?! ... Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.

кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...

После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом. Ја мало окусих.

Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно. Остале, као да би је оправдале, рекоше ми: — Две ноћи није спавала. Чувала је, па сад задремала. — Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто.

Срамота је! — — — — — — — — — — — — — — — — — У НОЋИ На њиви је седела Цвета и очекивала мужа, Јована, да доведе воду, те да натопе дуван, што су још прошле недеље

на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем изгледаху као жива, људска бића...

И одједном, усред ове бљештаве сјајности и ноћи, један јасан и тужан глас уздиже се, затрепта и разастре се на све стране. Цвета је већ знала, и обамре. — У-у-ух!

Његов јасан глас трепераше и гроташе, уз носећи се у обасјане, блештаве висине ове тихе и сјајне ноћи... Да знајеш, моме, мори, да знајеш Каква је жалба, мори, за младост?! Чу се где запева он. — Жалба! ...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА ДАНГУБА 74 СПОМЕНИ 76 НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ 77 НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ.

БОГОРОДИЦИ 178 ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ 179 ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома. На улици нема света, само што по снегу шета једна мома.

Кад снег шкрипи зубма белим, а да шта ћу ја да велим, у по ноћи превесељке, са нетренке теревенке? »Госпођице, добро вече!

Комарник је разастр'о чини, већ одавна чека ноћи нема, већ над шавом уморна задрема али тебе нема! ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани јад, неисказано

Ој, гујо сунчанарко, мој слатки отрове! Ал' неста среће лепе, суначац оде мој, сад гуја моја зебе у ноћи студеној. Па мора гуја пуста да тражи врућину, завукла се у уста, у своју пећину.

И нестаће му сунца, ал' трајаће тај цвет, јер то је онај неповред што песмом зове свет. У НОЋИ Ој љубавниче, месече! ој, љубо, ноћице! ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи! ој звезде!

У НОЋИ Ој љубавниче, месече! ој, љубо, ноћице! ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи! ој звезде! ој месече! та јесте л' ви тек сан што вас из плама жешћег свог успаван снива дан?

Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те

Тишино моја, чедашце неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату

делила цикну, пребледи кô сен, обнесвешћена паде на камен. ИИИ У по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у теби

Загрљајем да је косим, у недрима да је носим, да ми буде недромир! Па да ми је попит очи пољупцима једне ноћи, камо срећа, камо слас'!

Шта је с Делилом? Камо Делила? Зар и њој сломи тамница крила? зар и њој очи у вечној ноћи, та неће бити, ох, неће моћи: гвоздени шиљци, слепила клета, стопили би се од њена гледа; ал' у сну, можда, с његових

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор',

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата!

Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са

Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до

Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере, онда ја повадим сабље и главе јој све три

Пошто прође два три сахата ноћи, а јуноша опет провали зид и уђе у собу, те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе, те

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће.

ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће.

Пошто дође у ђаволску државу, близу до краљева двора, прикрије се до ноћи. Кад је изишло неко доба ноћи, попе се Грбо на кућу у чизмама, па онијем сврдлом провали покров и увуче се на таван.

Пошто дође у ђаволску државу, близу до краљева двора, прикрије се до ноћи. Кад је изишло неко доба ноћи, попе се Грбо на кућу у чизмама, па онијем сврдлом провали покров и увуче се на таван.

ТРИ ЧУДА Био тако један младић, па једне ноћи уснио некакву дјевојку, лијепу као вилу, чак из друге некакве царевине.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

сна је корен: Сна који пуни, ко пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи оних који бдију — На некој звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња

Докажи своју одсутност на начин Да ум се смрзне, а да срце схвати — Зашто од тебе иштем немогуће? Промаја ноћи, један кров без куће, Пехар кукуте, напев као зачин — Пошаљи твоју сенку, да ме прати. (23.

опрости Што скрушено се обраћам у бдењу, Што утук свеукупној мојој злости У продуженом тражим магновењу Те једне ноћи која светлост зрачи Из своје сенке, из најгушћег мрака — Јер све што хоће мрак да обезначи Постане светлост у знаку

Овде. Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом

Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

фамилију, и не знаш: да су те гледали кроз прозор све док ниси замакла за ћошак, а да су те пре тога: покривали по ноћи, прали ти гузу и посипали је беби-прашком да те не пече кад се упишкиш, да су прислањали уво на твоје малецке груди,

Уместо тога, што сам радио? Једанпут сам четири дана и четири ноћи тајно снимао на веома старом магнетофону марке „Грундиг ТК-46“ Анчин монолог, од чега је најмање три четвртине приче

газдарице „која нема намере да у својој рођеној кући отвара дом за дојенчад, што пишке по каучу и дерњају се усред ноћи“. Почиње селидба. Дофурава и носач Алија на трициклу, па наша фамилија товари своје прње.

Како ће вам само изаћи на нос! Колико ћете само пута устајати по ноћи као какав месечар и мењати пелене, а кад успут одвојите око на чукарац, а њега нема па нема; колико пута ћете само да

ме некако на оне несрећне писце од бронзе по Калемегдану на чијим главама преко лета џоњају птице, а зими као да преко ноћи добију беле куварске капе! Бескрајна досада и све што уз то фура ... —Француски? —Знаш шта?

Баш тако. И што је најзанимљивије, нико није знао у које време долази на посао; мора да је стизао још по ноћи. Једноставно, постојала је једна ствар у коју сте могли бити савршено сигурни на овом превртљивом свету: када се

Е, па једне ноћи изађосмо тако из Голфијане. Корачали смо преко неке као ливаде, право кроз ону већ класичну реченицу „небо је било без

онако искоса, тако да човек не зна јесу ли му се јавили или нису, па после, ако је човек слабих живаца, целе ноћи размишља о томе да друг Топ можда није нешто начуо о томе шта он мисли не знам ни ја о чему?

Време пролази, смењују се дани и ноћи, тако рећи годишња доба и шта ти ја знам, опада лишће, топи се лед на рекама, окрећу се казаљке на сатовима, баш као у

Миша ишчезао. Оставио само једно цедуљче: „АНЧИ, НИСАМ СЕ ОД РОЂЕЊА ОВАКО СЛАТКО НАСПАВАО КАО НОЋАС, БИО САМ ПРОШЛЕ НОЋИ НА СТРАЖИ, СХВАТАШ? ЉУБИ ТЕ ТВОЈ МИШЕЛИНО.

Он исто тако вози левом страном кад се укока са друштвом. Једанпут је по ноћи возио од Славије до Теразија у рикверц! Некако му се учинило да му кола имају само рикверц, па је фурао само унатрашке.

На пример, тај будилник испод твог јастука? Мислиш ли да не знамо да га сваке ноћи навијаш и стављаш под јастук? То није нормално ... То није нормално! Господе! — Разговарала сам са старом Поповићком.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

заранка летњег, када се сена, сламе и баште Господом застру; часно је бити, Звездо у челу столова Горњих, путник по ноћи воћке кад праште. КУПИНОВО І МЕЂУМУРЈЕ, ИЗРАВНО Сањам ли се или јесам, или са сна стресам плесан?

Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса. КРУШЕДОЛ, ИИ Долом, гором, Крушедолом, Мрклом ноћи и оловом, бело вече док се свлачи, једно буде - Друго значи. Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком.

У чедном часу чулнога чина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања.

Унићен ту сам, сткан у недојав, кроз неноћ ноћи, бројем неброја, певом кроз непев пољем непоља, у незбир збира и у непојам.

биљни јасне се са дуда: Четинар ја сам, листопадан, срмен, из липе бројим јасикова чуда по дану тек сам усред ноћи црвен; у глогу гајим дрхтавицу тисе: пламичак смисла да не загуби се.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ту златан Мјесец постељу вије, диже се Сунце у јутро рано, у ноћи Баук у бубањ бије, шапуће лишће ко зачарано. Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи

сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број.

Ту ти се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи стоји, нејаке штити, крвнике гази, тражећи правду под земљу слази, разбија браве, отвара стијене ил се за тајном

пролазе сати... Мораће, богме, и да га бије када се зором у дворе врати. Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади.

Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!“ Потрча Мјесец брже нег очи, кроз врата шмугну, у кревет

„Куда ли ноге његове језде! Висине воли, небо и звијезде, како га није у ноћи страх? Морам га тући, ту друге није!“ - и бака узе сандале сиве, брезовим прутом по њима бије.

Брзо се кради из твојих двора, обасјај земљу у ноћи благој, у сребро окуј врхове гора, а ја ћу поћи мамици драгој.

Са гране цвјетне пјесма се дигла, до Врапца доброг убрзо стигла. И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви,

„Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори. У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари, без трага, гласа, у млину овом ишчезе многи помељар стари.

А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст. Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди чврст!

Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути. Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у освит сами, пред својим прагом уморан пао.

“ КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ У шуму тајна стазица води под сводом лишћа у сјени вије. Ко ли то стазом по ноћи ходи? У шуми густој ко ли се крије?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— О, говорило се да Кампосов дух седи сваке ноћи у барци. Нико није смео да оде са њом ноћу. Арманду је било страшно жао што се тако говори о Кампосу, чије је тело на

Осећам како расте и надима се важност судбине мрава а како сплашњава важност судбине Мене. Акватични сусрет у ноћи на чамцу. Сусрет двеју судбина. Свуд око мене, до у бескрај, једино вода, ваздух, земља и небески огњеви.

И цео би свет то назвао тишином. Једино зато што се ништа људско не меша својим гласовима у жуборење предела у ноћи. Довољно је да човек замукне па да се гласови природе дигну ослобођени а да он све то назове: Тишина.

Демонска! Зашто не демонска? То је један од положаја нашег сазнања у свему осталом. До краја ове ноћи (вечито!) човечанство не постоји. Његова мисао не постоји.

) човечанство не постоји. Његова мисао не постоји. Само овај део површине земље, једне од космичких тела у ноћи, у општењу са другим телима, другим космичким силама у простору. Птице овде и тамо, ћуте у лишћу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

19 МОЛИТВА 21 МОЛИТВА 22 У НОЋИ 23 У ОСАМИ 25 ЗВЕЗДА 26 АНЂЕО МИРА 27 ИВ 28 ЛАСТАВИЦЕ 29 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 30 ПОСЛЕДЊА РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У

У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји...

У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји...

А чују ли дах Божији милиони, Дах што струји по далекој васиони? Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва.

вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...

Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити бежи од сељана.

Све сам сада каз'о сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу”. 6 Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини — И потону у ноћ..

Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”. 7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази.

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи, — Векови су прохујали и многи ће јоште проћи — Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше

СВЕТИ САВА Над атонским храмом, још у давно време, Подиже се бура усред ноћи неме. И док мрачним крилом за небо се хвата, Неко живо лупну у храстова врата. — Игуман се диже.

— Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом труба труби И страшни се хори глас: Тра-та-тра-та!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

НА ЈЕРЕТИКЕ 73 КОСОВО 76 ОПЕТ ТО 78 НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ 80 КАВГЕ 83 ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ 85 СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ 87 КЊИГА СТАРОСЛОВНА 122 МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА 187 ТО

НОЋ Ноћу кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се фитиљ мора у зебњи гаси, тебе о саму призивамо ноћи!

слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се фитиљ мора у зебњи гаси, тебе о саму призивамо ноћи!

о врату висе неокајана, јер сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер у шкољци, о ноћи отвори нам тајну капију града.

У ноћи ја видим велика крила скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долаз

Ево се утроба моја са подземљем сложила, а до пролећа плода дуги су векови чекања. Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме

Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође. Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију. Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили.

КАВГЕ Не питајте ме зашто сам на коњу лутам међу стењем, свакога дана заборавим по једну реч и сваке ноћи изгубим по једну звезду и сваког јутра кроз друга врата бежим из свог дома, бежим из корења.

На челу вам месечев топаз о сестре, зар не видите оно што човек на повратку из смрти види? СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље

СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири

мора у гудури пред њим словенски говор звони ко у руднику групмен Госпа прилази столу прво о вечном дану онда о ноћи снева и приклања се земљи Она у наручје старца диже и слови: васиљена није страшна ни огромна кад је цела Инок

4 Молим се за оне што се теби моле расути међ стењем и бурама молим се за сестре у црном и сестре-слике што сваке ноћи прво све виде онда оживе молим за оне у молитвама боље нек издрже боси и посни по гудурама.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сутра ти ваља рано устати. Упаковао сам што ми је најпотребније и легао. Мајка је остала да ми у току ноћи спреми за јело. Јер ко зна колико ћу путовати, а сад је тешко ма шта куповати на станицама. Отац ме пробудио.

жабе, а зричак је и дале безбрижно зрикао и подсећао на она времена када се лешкарило на трави, сањарило у топле летње ноћи...

Али сада се ниједан не превари да узме туђу ствар, иако се радило по тамној ноћи, без светла. Батерија је била спремна за десет минута. Путовали смо целе ноћи.

Батерија је била спремна за десет минута. Путовали смо целе ноћи. Послужиоци, преморени од дуга марша и неспавања, држе се за штитове и жмурећи корачају.

Простор се губио у мрачној ноћи, и чинило нам се као да се битка води пред нама. У том општем хаосу јединка се губила, људи се несвесно прибијали у

И, удруженим снагама људи и животиња, челик се котрљао преко њива, јаруга, урвина, кроз шуму, целе боговетне ноћи, по мртвоме мраку... Свитало је кад смо застали усред једне њиве, засејане кукурузом.

— Како!... Истопили би се до Честобродице, ка снег. Тако мисле војници, док им црева крче од глади. А ипак, целе ноћи гурали су топове. Ишли смо кроз неку шуму, силазили, пели се, и тако до зоре, када застадосмо на неком камењару.

Чудимо се ко ли нас је то водио ноћас и како се тај снашао по овој мрачној ноћи. Наиђе командант дивизиона и приђе командиру. — Наредите да се војници прикупе.

Зачу се најзад клопарање и, по ноћи, читава река људи крете у једноме правцу. Од раскрснице скретосмо десно... Види се силуета неке грађевине, сигурно

Пут је био слободан. Као неке огромне, црне и згрчене птичурине у ноћи, промицала су кола натоварена чамцима. Војници сувоземне војске, ненавикнути на овакве призоре, начетили се поред пута

Испред њих је непријатељ, позади река и, онако збијени на обали, у туђини, у мрачној ноћи, препуштени су својој судбини. Мека и блага ноћ као кадива, ноћ августовска, спуштала се лагано над Мачвом.

пред свануће наиђоше Танасије и Јанкуљ са џаком јабука и десет хлебова, и тек се тада сетисмо да их нисмо видели целе ноћи. У свакој другој прилици добили би батине, али сада су похваљени.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама... Трпковића, што удари директору шамар... Није га познао по ноћи. — Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају. — Ја, па му директор опрости.

Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело,

Он њега и држи. Гојко се поздрави, па оде журно. Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.

А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...

— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља. Биле су кратке летње ноћи. Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.

која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље... »Хм... удовачка посла! ... рече Веља у себи.

узвикну он, уздахнувши... А лудо си га, вала, и свијао!... Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи... А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.

Даље, даље црна прошлости !... Здраво лепи, срећни животе!... Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела и срећна,

Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде. Он држи да тако мора поступити сваки, ко хоће да навикне жену, да се не меша у негове »послове«.

чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде... А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем... Шта нисам тада мислила, о Боже!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце. 110.

“ “Ако кара, убити те неће, Ако бије, а ти бежи к мени, Код мене су врата отворена У пол’ ноћи као у пол’ дана!“ 133. Кончић кује крај мора алата. Копчић кује, далеко се чује.

“ Ал’ говори Јово капетане: “И моја је драга на далеку, Ал’ кад мени на ум падне драга. Ја не гледам тавној ноћи доба, Нит’ мој коњиц мутној води брода: Путем идем, за њим праха нема, Воду газим, за њим брчка нема.“ 137.

“ 176. Три су јеле според расле На ведрој - ведрој ноћи На јасној месечини. Питале су једна другу, Шта би која најволела. Најстарија говорила: “Ја би’ чоју најволела“.

182. Аљур, биљур дуге ноћи, Ко не љуби црне очи Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце! А од јада гора вене, Гора вене и усише,

Осташе ми обе очи моје, Гледајући низ равнине твоје! 202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред

202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам

202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео,

“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди —

кује, други позлаћује, Тећи меће халке на јабуке, А четврти алем камен драги, Покрај ког се види вечерати У по ноћи као у по дана.

“ Искаше га и данци и ноћи, Искаше га ал’ га мати не да. “Дај га, дај га, цар да се називље.“ “Нејако је војску да војује, Нејако је коња да

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Дробац јој полако приђе.) СОФИЈА: Што сте ме препали! ДРОБАЦ: Пливаш и по ноћи? СОФИЈА: Ко сте ви? ДРОБАЦ: Није те стра? СОФИЈА: Чега да ме буде страх?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи. Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . .

Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир.

Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи. Оне вас воде у моје осмехе и грехе, за мном далеко. НОВА СЕРЕНАТА Драга, тенориста више нема.

Пријатељ мој месец невесео, у страсне ноћи мајске, голицаве бестидне рајске песмице, јер си ма часак само драга једног попца била у трави.

Оче наш али син твој нема више моћи, да се у шталама на путу у ноћи ичем од смрти нада. ОДА ВЕШАЛИМА Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата?

Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају. Свет је прошла самохрана, у крвавом плашту шережана, ко убица.

Крај цркве туђе и непознате, запаљене, у дуге, јасне, топле ноћи, кад крекећу жабе барске, грлила је разне жене. А дању је чувала дворе царске и кораком бројала сате.

“ ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ Да ли знаш још наше ноћи будне кад су у јоргована румене сенке кад је таван као жудне небу уперене очи?

Са мелоном на глави, и батином од вишњевог дрвета, он ме је по зимској ноћи водио кући, испитујући ме о драмама. Ценио је моја литерарна прегнућа.

Садржај је био такозвано право прве ноћи (иус примае ноцтис). Нимало ми тога није жао. То лето послао сам своме брату и један роман за Бранково коло, часопис

Украсти од њих, ах како би то било дивно! За два сата тамо улови се више рибе, него овде напољу за две ноћи. Међутим, постоји и лучко поглаварство на свету.

Рећи ћу само толико да смо у крви били од те прве летње ноћи, на Злота Липи, сваки дан, до јесени. Ја ћу о томе рећи само неколико куриозитета.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Народ заборави цара, као да га и нема. Цар се збуни и забрину. Од бриге није по каткад целе ноћи могао ока да склопи. „Проклети старац...

“ Мат. ИИ., 16. У глувој ноћи безљудних пустара Бежећ пред мачем крвника Ирода Девица — мати с чедом се одмара После толика пута, мучна хода.

А када жега дневна мину И паде вео ноћи црне — Бубица с цвета прне — И као бледа варница сину. ХРИСТОС НА ПУТУ Обилазећи градове и села На работу је пошо

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски

Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала. После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. Тако не раде добра деца.

Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А он још пуши и тражи излаза своме чемерном стању: закључио је сâм, да, откад га је мајка родила, страшније ни теже ноћи није провео. И то све због једне девојке, због једног пуког случаја, који хоће да му преокрене цео живот.

Он се трже и пробуди се. — Што не легнеш, моје дете, него се тако мучиш. Већ је пола ноћи, болан брајко, а сутра треба да пораниш. И он леже. Спавао је мало, те устаде зловољан и нерасположен.

Више нисам слушао... Отрчао сам на свој кревет, покрио се чак преко главе и тако сам ћутао, ћутао до мркле ноћи... После сам почео да мислим, није вајде, мора се!... Али како да мислим !

ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ Мала Коса необично воли своју тетицу. С њом једе, пије, спава, забавља се... проводи целе дане и ноћи.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.

Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА Разболео се Пепо Крста, једне мрачне ноћи кад су облаци наносили буру, Заболела га глава, груди, крста, Добио високу температуру.

Месец кроз прозор зраке разлива, Последњи у ноћи Жуња уснива. На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат.

Њега врло боле кости: промениће се време. Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари. Прошле ноћи, страшан се топот Чуо чак до у Сопот. Неки сву ноћ нису спавали. „Ко то одјаха ка Авали?

крађа: Деда Вуин, онај што је имао косу као пласт сламе, И становао у густом шипрагу поред Дњепра, Једне мрачне ноћи, потпомогнут од таме, Украо је Радгуну најдебљега вепра. Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух...

На свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне и распадне, Па зато, сваки пут када сване, У небу загракћу толике вране.

Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи. КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер

Шта очекујеш од мене? Ништа од твога сна, вечита спавалице! Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи, Брзо, као да листа досадне неке странице! Будно сања тренутак кад ће доћи До прве железничке станице.

У ноћи топлог градског месеца видео сам их како су спавали; На неки велики интернат подсећао је депо; Нису се много разликова

— Трамвај спава прав, На точковима, дакле, ни лево ни десно. Трепери светлост — црвена магла у ноћи, Тек ако понегде одјекну на ципелама ђонови.

Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве. Трамваји спавају у неутешној самоћи Велики, као слонови, и добри,

Онда, врела, оде на снег, да се хлади. Пепео истресе, Потом, Иза куће. Скоро ће пролеће, И крај мразних ноћи; Блеснуће, ко тањир, сунце изнад луга; У мају ћемо Она и ја поћи Тамо куд иду ласте, У правцу топлог југа.

ЗЕМЉА У ПОНОЋ Поноћ каткад зашуми, ко да земља отвара Нека шаптава уста; зашуште крила ноћи... То се ветар с дрвећем и лишћем договара На коју ће страну света сутра да крочи.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

И првом приликом, по тамној, бурној и кишовитој ноћи оне нагрну на тај излаз у густим масама, каткад и у сплетовима, клупчадима, па улазе у реку којом се одмах и журно

На путовање ка мору јако утичу време и месечеве мене. Јегуља нарочито радо путује у време мрачних и бурних ноћи, када у густим масама хита низ реку њеноме ушћу.

на Даљанима у Струги, на излазу Охридског језера у Дрим, хватало се за време мрачних, кишних и ветровитих јесенских ноћи по неколико хиљада килограма за једну ноћ, кад је добар лов. Крајем новембра ове 1938.

Крајем новембра ове 1938. године, код села Таш-Моруништа, ухваћено је једне ноћи 2500 килограма јегуље у време кад је на језеру беснела јака бура.

Време и морске струје имају тада претежан утицај на то заједничко путовање. За време мрачних ноћи, а кад се већ дохватила мора, јегуља у прво време радије путује поред морске обале; по лепоме сунчаном времену она се

стотина метара, до које не допиру сунчани зраци, угаси електрична светлост, пред очима се укаже, као у мрачној ноћи без месечине, безброј треперавих, зеленкастих и плавичастих звезда разне величине, али које нису непокретне као оне на

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тако сам и ја ево већ три ноћи Блажен и бујан, док се песме хоре, У музици, у цвећу, и самоћи, Сисао срећу све до саме зоре.

Али ће, драга, друго време доћи, И остаће ми, кад дан један гране, Од те блажене и чедне три ноћи Три разјапљене, ко ноћ црне, ране...

Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде!

У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана.

на језицима свима, Кад не би тако у глухој самоћи Тешио срца што се чежњом гуше И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи Везивао све растављене душе!

Очаран, без свега што ме давно гуши, Осећам под сјајем ове прве ноћи Како се у мојој обновљеној души, Уз веселу песму раздраганих гнезда Док шушти топола и мирише липа И радосно небо

Месец се гаси... Свуда небо сиње, И с голих грана каткад падне иње... Ноћи, ледена ноћи, ја те волим, Као што волим све кржљаве створе Што самрт носе у грудима голим, И које тајне бољке дуго

Месец се гаси... Свуда небо сиње, И с голих грана каткад падне иње... Ноћи, ледена ноћи, ја те волим, Као што волим све кржљаве створе Што самрт носе у грудима голим, И које тајне бољке дуго море.

време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!

И тада, у мрачној, влажној ноћи тој, За тренутак један, изненада, као Свитац када сине, на мене је пао Кроз спуштени вео благи поглед твој.

ЖЕЉА Кад и мени дође час да мрети треба, Боже, дај да умрем у јесење ноћи, Насмејан и ведар, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарског неба. Смрт је тако лака.

увенулог цвета, И живот и дуго очајање стрти, Као једним махом, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарске ноћи!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА. ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, праунука Туркова

Јесте ли при себи? Трн у здраву ногу забадате! Каква јаја, посте и бадњаке ви на праву вјеру товарите? Рад ноћи се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке? Аллах, море, мудра разговора!

Ево видиш како смо далеко, и опета она тешка воња од некрсти овде заудара. МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН.

сунце и дављаху кише и времена, не могаху из везе шенути, Но, кâ пашче кад га за тор свежеш, ту чамају и дневи и ноћи. Најгоре им пак бјеху тавнице под дворове ђе дужде стојаше; у најдубљу јаму коју знадеш није горе но у њих стојати.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане. Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи

После, у потаји, у поверењу, причало би се како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.

тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и

Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.

И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он. Као што је наредио, тако је и било. Није ништа било осветљено. Сва врата по кући била

И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он. Као што је наредио, тако је и било. Није ништа било осветљено. Сва врата по кући била су затворена и само

И на велику Магдину жалост само то. Чак је не позва ни да је види. У јутру њега већ није било. Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг. Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.

гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у | ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата. Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.

Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа. Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази

Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна. Ништа је није

Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весела, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио

улете на отворену капију, која је, као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

На плими уздаха немих и бескрајних, Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи — сугестија једних Очију бисерних.

Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство Ноћи Развејане акорде умукле.

Наше душе наши су пејзажи. У КОЛЕВЦИ СНА Кад сунце зађе, и покривач плави Звездане ноћи, вече топлог јуна Падне по пољу и врх цветних круна, А жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава

по пољу и врх цветних круна, А жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава И трепет лишћа у дисању ноћи Шире сан један сугестивне моћи, Један сан што се чини да је јава.

Један сан, који сјај месечев злати, Јавља се, чили, повија онако Како мирис дуне пољанама лако, Како уздах ноћи кандилке заклâти.

И с бојама које упија лепота Ноћи, овај свет се с другим светом слива У меку слику задовољства жива, У живот једног сна и сан живота.

је мирна била соба С постељом твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у поноћно доба Још мирисала свуд краљица ноћи На страст, и младост, и задах од гроба. СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ.

СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли — Мистике бића људског

Неко је са мном! Срце бурно куца... Из мрака ноћи тихо се испреда Сенака облик, тканина одела И рита њиних. Ноћ постаје бела К’о велик покров.

О, да се душа с таквом ноћи стопи, Кад дрхти, стрепи, верна, пуна среће, С љубављу, чврсто загрљена смрћу! Тада се часи среће, бола згрћу, За

Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће. И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно

Падају звезде усред ноћи беле, Падају тол’ко; и, наједном, преста... И ветар пева поезију смрти. А кобне жеље умираху редом, Очајне,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече сердар, скинувши капу и прекрстивши се побожно, „нешто ми сад у души свиће, таман као иза ноћи кад зора заруди!

Његуши га заволеше још боље, видећи како је чврст и окретан. До ноћи упознао се са свијема, као да је одавно ту; нико га друкчије није звао но како га је сердар крстио: ускок Јанко.

Цијелу су божију ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и они урликали два пута јаче, да се по свем пољу разлијегало.

Јан га је обожавао. По читаве ноћи не би уснио с њега. Час би одјек неке његове славне побједе занио Јана. Час опет недаћа Наполеонова, истинита јали

Колико хитрости, а још више звечећијех доказа, морао је гроф потрошити а да до тавнице дође! У касно доба ноћи растадоше се, а сутрадан Јан, с тужним срцем, пристаде на све. Годину након тога, турише га као поручника у Тирол.

Тако је трајало комад ноћи. Цура, уздахнувши, диже се, подјари огањ, па узевши кудјељу са пребоја, сједе опет на ковчег и стаде прести.

„Лако ћемо за то!“ рече Маркиша и оде. И она тројица, опростивши се с видарем отидоше. До ноћи осташе њих двоје сами крај рањеника. Видар је испијао лулу за лулом, сједећи пред кућом. Стана је готовила вечеру.

“ Домаћи се згледаше и „поразговорише очима“, па сердар гракну: „Ај’ да се лијеже, по ноћи је превалило, ја мним ... Сјутра ћемо знати је ли баш ускок Јанко или је: Јо-јо-јо!

Тје! видјећемо, видјећемо... А сад да се лијеже. Ајдемо!“ Можете замислити јесу ли заспали Јанко и Стане те ноћи. Сјутрадан, Јанко одведе сердара на страну, па му рече: „Стрико, ја бих рад поћи у манастир!“ „А зашто, Јанко?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Бог је спор, али достижан. — У Бога су вунене ниге, а гвоздене руке. — Лако мељу божји жрвњи. — Бог и у црној ноћи на црном пању црног мрава види, бахат му чује и помисли зна. — Добар је Бог, али су и ђаволи јаки.

КАРАКОНЏУЛА Караконџула је стара баба, с гвозденим зубима и с роговима, која се јавља као авет у глуво доба ноћи и, како не може ићи, узјаше човека кога гони да је носи, куда она хоће и докле она хтедне. 4.

Без оца зачети, без мајке рођени, без попа крштени, немате станка до белога данка, нити имате помоћи — до тавне ноћи.

сам богодан! ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ Пољуби змија змију, роком дневи и роком ноћи; роком бога господа. Тебе, змијо, не хвала која лежиш на ржаном колачу, на глогову простирачу, но метни језичак под

Спавај, сине, бог ти на помоћи, На помоћи и дневи и ноћи! С крстом лего, с анђелом устао, Анђели ти били на помоћи, На помоћи и дневи и ноћи!

С крстом лего, с анђелом устао, Анђели ти били на помоћи, На помоћи и дневи и ноћи! Крст те чуво до поноћи, А анђели, сине, од поноћи, А сам Господ, сине, до вијека, Спавај, сине, бог ти добар дао!

ни копита не укваси? (Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи? (Звезде) 270 — У ноћи свијетао, а у дне таман? (Месец) 271 — Цијелу ноћ број, а не можеш избројати?

(Двојнице, — свирала са два писка) 349 — Шта није ни у кући ни на пољу? (Кућни праг) 350 — Шта по ноћи цвати, а по дану вене? (Свећа) 351 — Шта се водом пали? (Креч) 352 — Шта се пече, а не може се испећи?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће.

ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће.

” Кад буде ујутру, стража приповеди цару како већ две ноћи она жена с њиме спава, и једнако виче да пребаци десну руку преко ње, не би ли се растала с његовим дететом.

Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!

Како је мени било ону ноћ кад се ко родио, ономе ће онако бити до века. Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах до века. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан до века.

Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах до века. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан до века. Него кад си се заканио и толико си се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи.

Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше | виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: „Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка;

Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да | се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи, „ваља да нас је” рекоше, „неко слушао кад

оно је чудовита гора, што преко дан сијева а по ноћи гори, и когођ к њој пође да види што је, остане у они трем мутав и на оно мјесто удуречен.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: „Отвор', цареви

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: „Отвори врата!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Бодро изволе божаствено послати светлост спасења нама који у ноћи зла незнањем држани бејасмо. Показа свима да будемо синови светлости и дана, богомудри Симеоне.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

а оне, већ опијене, већ распаљене, већ у постељи, па онако, у ноћи, у мраку... И онда ја... Истина не као човек. Сутра ни да ме погле да. Као да не зна да ме је звала, да сам код ње био.

Тако се преда мном брчкају, купају, свлаче и облаче... И хтеде да се излуди, да се пресвисне, док једне ноћи... МЛАДЕН (излази, унезверен).

Поливај ме! Облачи ме, Младене!« ... И скида се, облачи, дотерује, а пуста јој снага врела, бела. И целе ноћи ту, код ње, ако јорган од врућине збаци, открије се, да је покријем; да, када почне бунцати, у сну љубити и грлити

Као да ја нисам жив, као да нисам мушко. Ако сам јој чувар, слуга, одрастао поред ње, ипак... Ох, целе ноћи је откривена, целе ноћи мирише.

Ако сам јој чувар, слуга, одрастао поред ње, ипак... Ох, целе ноћи је откривена, целе ноћи мирише. Покријем је, а очи ми се силом упијају у њу, руке ми саме, силом, њено тело додирују, косу њену, лице...

(Стреса се): Ох, ох, убићу је, убићу је још увече и онда целе ноћи ћу је љубити мртву, целе ноћи ћу јој љубити уста, ох, ала ће то бити слатко! Целе ноћи ће бити моја.

(Стреса се): Ох, ох, убићу је, убићу је још увече и онда целе ноћи ћу је љубити мртву, целе ноћи ћу јој љубити уста, ох, ала ће то бити слатко! Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем.

Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем. Целу да је грлим, љубим, ох, ох!... Да, убићу је! (Хвата се за чело): Ох, Боже,

Ништа лошо са том Циганком не чини. Што кажу да тобож с њом живи, није, није истина. Ја сам ту и целе их ноћи дворим. Само, она не личи на Васку али, да има њене очи — има!

Само, она не личи на Васку али, да има њене очи — има! И тако, забради је и само те очи да јој се виде, тако целе ноћи седи спроћу њега. Она, та Циганка са Васкиним очима и врачара што му сваку ноћ баје и гата на кост. Тако целе ноћи.

Она, та Циганка са Васкиним очима и врачара што му сваку ноћ баје и гата на кост. Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту.

Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају. Тресу зграду. Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу. У ноћи издвоји се у хуци ветрова дуг отегнут урлик пса.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ко би ме год хотео слушати, казивао би[х] му од јутра до ноћи повести из пролога; гди би год мајстори и момци шили, ту би[х] ја ишао казивати казанија и житија различни[х] светаца;

” Епископ: „Две ствари у исто време питаш, од који[х] само за једну не би нам доста било да до ноћи беседимо. А да ти право речем, говорећи чисто[с]рдечно и без свакога пристрастија и лицемерја сврх ових ствари, може

Чловеку, кад се што у ноћи привиди, шта је потреба да чини? Да се нимало не плаши, но да сло|бодно приступи к оном шта му се привиди, пак ће

Колико сам га више гледао и слушао, толико више сам се услаждавао. Но, по савршењу овога разговора, будући се и дан к ноћи склонио, устао је, учинио обично благодареније, зафалио господару и госпођи на части, и, давши свима отеческо

Мој друг, које од пута, које од прошасте ноћи неспавања, крепко заспи; а ја се попнем на једну унку, и почнем гледати к Семартону.

Преко дан лепо време; такове музике и појања — ван да опет ту. Око неко доба ноћи пођемо кроз широки канал; кад ти ту нападне на нас такова стра[х]овита бура да нико није већ мислио главе на суво

Пет дуката сам дао само момку који ме је свуда водио. Сваки божји дан | од јутра до ноћи ту се све [х]одило; ручали би онде гди нас подне затече, а пило би се гди се год ожедни.

Имали смо пре ноћи два часа времена за обићи велика зданија архиепископије и великолепну старинску церков; подобне, и по бедени града

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно. Не само што сваке боговетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише напамет те разговоре, баш

Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан. Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?

Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија. А он... што ти кажеш...

— Страшљив је ка козâ! — вели Бобан смијући се. — Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! — рече Бујас. Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.

Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке. Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.

А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде! А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!...

Ја сам само тија рећи да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити без руке помоћи из куће!

Бојали су се да би Букар могâ устајати по ноћи! Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака. — И ја! — вели Блитвар. — И ја! — потврди Вртиреп.

Једном му нареди да изговори онај циркулар што бјеше научио наизуст. Послије то тражаше сваке ноћи редовно. Еле, види Бакоња да се вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе што се ноћу радило не рече никоме

и њека зрнца што ублажују болове у желуцу, јер — сипљиви дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.

што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови кâ обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији. Пошто је Срдар био добра срца, опоменуо га једаред Наћвар да је његово понашање против „регула“.

— Какве латинске верше? — рече Срдар у чуду. — Шта ти сада пада на ум?... — Ма јето нике... Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!... Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове. А нема и’ млого...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Јер ове смо ноћи доживели све Док рушило се лишће око нас на тле. Сад свањива јутро: испражњени свет. Живот ће одсад бити више предах.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чим би се поздравили, почео би да се жали на умор, стално је понављао да неколико ноћи није спавао. После, у кревету, док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с

он је први пут био снажан и дрзак, без стида и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све прошле ноћи кад је она бивала мушко и после уморна од нечега.

Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година... Никад се није вратио с пута, свеједно у које доба ноћи и по каквом невремену, а да га она није будна дочекала, вратнице му отворила, испрегла стоку и нахранила, њега топлом

Мора да изиђе напоље. Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи. Ђорђе загази неколико корака у целац, па се нагло врати под стреху куће и наслони на зид.

Жеља да је тресне, да је удара по лицу, тако је јака, јесте, поверова, једина жела због које се он мучи ове ноћи. Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама.

Ако. Само кад је дошао. Ђорђе неће смети даје мучи као прошле ноћи. Уздахну дубоко, шиљак светлости се пресави и само што се не прекину. Вукашин међу прстима окреће цигару и загледа је.

наслоњена на кревет и гледа у њега, слабо осветљеног ватром из пећи; никад јој није био тако гадан и ружан као ове ноћи. Како то раније није видела и осетила? И како је могла да се уда за њега и да живи с њим?

Целог века, ти, псино, скиташ по вашарима, чаршијама, по белом свету дане и ноћи остављаш. Сигурно си трпео за мојом снагом и мислио на мене.

Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних сећања на протекле дане и ноћи из којих се испилио јучерашњи дан и ова ноћ. ...

у топлој постељи и миришљавој влази Симкиних недара и бутина, целе ноћи грчила се једна нада и једна недоумица: можда ће се Бог смиловати њему.

У ово доба не иду они забадава. Ђорђу глава поново клону на сто, и сто закрцка под тешком гомилом увек истих ноћи и истог кревета, мучилишта оног ораховог; пред свадбу га је Аћим довукао из Паланке, за њу и њега.

први пут видео, застидео се пред Толом због урезаних листова и пупољака, дрвених, мрких пупољака, које је и последњих ноћи пипао и гребао ноктима док се на њега сјуривала Симкина неуморна пожуда. Ту се истрошила његова вера.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дан и ноћ, као бледа бисерна шкољка, сјало је иза решетака девојчино лице. Младић се сваке ноћи, рањавих прстију и колена, пео до врха куле, све док месец није постао велик и блистав.

Од те ноћи лице јој је постало још прозрачније, још нежније, као што је прозрачан и нежан био њен вез. Тим везом она је ишчезлом

У рано лето и пред јесен, када су ноћи прозрачне и пуне звезда, тај златни траг постаје нарочито видан. Стишавајући глас, становници 3емље Сребрних Бреза

Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине.

Лежао је тако све до ноћи. А када иза пешчаног брега изађе месец, пустиња постаде сребрнаста, титрава. Тешко је било одредити где има више

— Али јесте! — тврдоглаво понови дечак. Мајка одречно одмахну главом, а дечак се замисли. Једва је заспао те ноћи, а само што је упао у сан, дође му Златна краба велика као кућа, застрашујућа. Сав у леденом зноју се пробуди.

крај прозора, гледао их је како се светле, прекривени танком покорицом слане, и падају као што у вреле августовске ноћи падају звезде. Свакога трена на земљи их је било све више, блештали су као сребрне куглице.

Али, кад је протрљао очи, комешања је нестало, гласови су се утишали. У прозрачној ноћи, пуној месечевог праха, ораси су непомично лежали на утабаној земљи, прошараној чипкастим сенкама орахових грана.

— Ко је још зраке ловио? Осмехну се старац и загледа кроз прозор. Као блистави, сребрни облак пловила је у ноћи крошња ораха, а испод ње титрале сенке.

— Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи? Ја сам водио коло! — Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је,

Ја сам водио коло! — Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је, заиста, играло коло. Али то коло му се само причинило, као и малишани који искачу из орахових љуски.

— Хвала ти што ниси дао да се посече наш град! — рече Ташко Орашко свечано. — ОД сада ћемо ти сваке ноћи долазити... »А шта ако ме преваре?« — помисли старац, и осмехну се: — Како бисте и долазили кад је ово само сан!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

избија из сивог теснаца под просторе неба, ту се сударају и бесне сви дорћолски ветрови а лети, у августу, када су ноћи црне и провидне до бездна, падају звезде.

У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ.

расцветалих јоргована, потмуло страсних, у разглављеним сеоским двориштима, отежалих, силних звезда у августовској ноћи над Авалом и Врачаром, после боја на Мишару, не појамних киша, слепљених са црним јесењим ветровима, о које се саплићу

су славили Бајрам (нису ни слутили да би се, за њих, ова празнична новембарска ноћ могла разликовати од стотина оних ноћи између 29. и 30.

(Али та пролажења није рачунао.) Тако славан постао је у ноћи између 29. и 30. новембра 1806, када се ослобађао Београд.

У ноћи ппоклето злој (мада, видеће се, наклоњеној устаницима), страх који се таложио вековима постао је многима неподношљив и

Тако се једне ноћи нашао, самцат, у врбацима поред Дрине: сенке су претиле, претње су се мрсиле а он је, опет, осетио укус пустоши и

Не мари. На угао Васине Добрача се, ниоткуда, спушта у саму зору кад су улице пусте и још замрле од ноћи и чека онај тренутак кад јутарња измаглица пређе и преко облака и преко асфалта па склизне ко зна где.

Сељани су хвалили дечака који је, преко ноћи, постао човек а показивао се вешт у трговини. Добрача је, не без чуђења, налазио у себи неку опрезну суровост у којој

Колико после не би умео да каже јер више није било оне разлике између дана и ноћи по којој се време обично рачуна: пузао је, сам, кроз црни лагум без дна.

Можда и због тога, те ноћи, нико није хтео да види крај певању: Вишњић је прелазио из песме у песму. Најзад је запевао и ону, стару, о светом

Битка за Лозницу била је жестока јер су Турци хтели то утврђење на Дрини. Трајала је три дана и три ноћи: час су били јачи Турци у нападу, час Срби у одбрани. Три дана и три ноћи је Вишњић певао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ЦИГАНЧЕ 131 ЛВИИИ СОК 132 ЛИX ТИБУЛО 133 ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА 134 ЛXИ 140 ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ 141 ЛXИИИ МОЈА НОЋИ...

И снивај само! Биће мање суза И више св'јетлих и спокојних ноћи... Свикни на одмор под теретом уза! Истина једна и сама ће доћи! Зови се Љубав!

Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани славуји: Жице

Сунце бега А'л нема њега Као пре! Нема сунца миленог, Нема мог! Ој вечери, о слатко чекање, О ви ноћи, моји бели дани, О ви дани, а са два сунашца, Где сте јако, где је злато моје!... Плачи, траво! запевај, славују!

„Ох, Фатимо, луче танко, Ох, Мејримо - црне очи Ој, Бегзадо, Ђурђијанко, Сећаш ли се оне ноћи? „Ој, ђаурко Анђелијо Црна косо, беле груди Једном сам те опазио, Ал' те никад не пољуби!

Где на друга бројим, Ту крвника имам, Где ја ловор својим, Трнов венац примам. - Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи. Ђ. Јакшић XXXИX НА ЛИПАРУ И ВЕЧЕ Јесте ли ми род, сирочићи мали?

Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме. Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих

Ј. Дучић ЛИ БДЕЊЕ У дну успаване и неме алеје Стоји у ноћи под јесењим мразом Мраморна вила. Ветар тихо веје Самотним вртом и замрзлом стазом. Свуда је мирно.

А она чита... док сред ноћи дуге, К'о грдан полип са стотину рука, Стисла јој срце љубав пуна туге, Туге без суза, без речи, јаука.

за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи... док сан жудни, мили, Крилом је, меким к'о паперје ласте, Осени тужну, уморну, на свили.

Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде!

У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

великога творца, одавде је хитро полећела на опширно царство и господство, одавде је прва искра сјекла, у предјеле ноћи ускочила и свјетлости облик показала!

украшен порфиром, творителном зањат поезијом; к престолу му св'јетломе мирови из мрачнога царства изницаху, ка у ноћи од страшног пожара кроз облаке од густога дима што ројима избјежају искре к своду дивну неба плаветнога, презирући

Зажега сам ја пламене буре у предјеле ноћи и хаоса, те ми буде сунца и мирове од сна хладна и превјечитога. Тамо свјетлост ужасне побједе над нијемим

Е куд срећа да је и он тада у гробницу пануо мировах и премирне да је ноћи царство свуд свјетлости погасило зраку!

Два дни св'јетла, двије ноћи сјајне у јарости бој једнаки траја; с обје стране бесмртне војнике на гомиле видиш поваљене, сви у љуте ране

Шар је овај доста поголеми једна маса црна и плачевна, состав ноћи и вјечног ридања; дв'је стихије у њем су ужасне, разљућене највишом крајношћу - студ и огањ, раздути бурама,

Попа, Васко - КОРА

гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје место

и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не удаје И ветар лепотом даљина вара Боде податна бедра Искусних ноћи и невиних таласа Смех свој зелени не жени И ваздух уједа Стена која га је родила Има право Боде боде

којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме твоја сенка одене 26 У овој ноћи без јутра Ко је та светиљка са угла Погледом ме твојим обавија И прати до нашег ослепелог стана И светли на пустим

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Све што бисмо о томе имали да кажемо је да су наша два светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог због чега позваше

у којем је Хефестос урезао на штит ове звезде, видимо их сада и ми на небу, видећемо их сутра на ноћ и сваке идуће ноћи; оне су вечне, непроменљиве, непролазне.

„Цео рој тих звезда путује од истока према западу. О томе ћемо се идућих ноћи још сигурније уверити и увидети да се звездано небо при томе обрће око оне осе која спаја наше стајалиште са оном

Сви погледаше онамо, а Питагора настави: „Ту звезду можете лако пронаћи на небу помоћу јата Кола, које је сваке ведре ноћи јасно видљиво на небу.

Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу. Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно. Идућих ноћи пратићемо кретање тих покретних звезда у односу на звезде некретнице, које су причвршћене на спољној, осмој сфери.

Но препредени Милон све је већ знао, јер су његови рибари полазили сваке ноћи у риболов, па су, као нека врста тајне полиције, знали све шта се ноћу дешава.

„Тиме ћеш покварити свој сан“. „За овакво питање вреди се помучити и сто ноћи!“ Они вечераше и пођоше на починак. Али Демокритос не заспа целе ноћи; Хипократес га затече изјутра будног, но свежег

„За овакво питање вреди се помучити и сто ноћи!“ Они вечераше и пођоше на починак. Али Демокритос не заспа целе ноћи; Хипократес га затече изјутра будног, но свежег и веселог. „Знаш ли до каквог сам закључка дошао?

Тако постаде Аристархос преко ноћи славан човек. Резултати његовог рада посташе признати саставни део александријске науке, па су то остали до дан данас.

напушта заједничку трпезу да се губи у најтамнијем делу музејског парка, где би, седећи на клупи, проводио по целе ноћи. Кад га Калимахос, враћајући се касно у ноћ из вароши, једном онде опази, довикну му: „Шта радиш овде, срећни човече?

Тај рај распростирао се и изнад неба где су анђели управљали кретањем небеских тела; при томе је Сунце за време ноћи вођено око основице неба до свог поновног изласка.

Кад их погледам, чини ми се да сам залутао у свет из „Хиљаде и једне ноћи“. Пут ме води кроз уске ћошкасте и стрме улице на узвишицу вароши.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Готово у исто доба ноћи кад пролазим овуда, прилично нервозни, шетали смо оно вече дуж пруге која је бљештала на светлости месечине, очекујући

Ја сам рекао да ћу ствар извидити кад се вратим. Ноћио сам сâм у другој соби, обе ноћи. Ока нисам склопио. И сад се чудим да још живим, да идем, да радим, да једем и да говорим, и после свега и пошто је у

Од вечери до јутра провела је мртва уморна дивизија у најстрожијој приправности. А исте ове ноћи Секула, врљајући по околини пљачке ради, откри: да се путем, с које се стране сву ноћ и грозничаво очекивао

Па се ослободиле сељанке, за оно неколико дана док су Швабе биле, и тако се сви лепо проводе. Пред вече игранке а по ноћи састанци. И војници умирују савест: „Не праштају, веле, ни они код наших кућа.

— Знам, веле да је добошар. Него име му заборави. — Знам ја — вели командант, а сав позеленио. И те ноћи сваки батаљон даде по једну патролу, и патроле, без милости, претресоше цело село, сваку кућу, сваки кутић, амбаре,

Те ноћи командант не оде у варош, те ноћи Секула Ресимић, добошар прве чете другог батаљона, беше у бекству. Исте оне године

Те ноћи командант не оде у варош, те ноћи Секула Ресимић, добошар прве чете другог батаљона, беше у бекству. Исте оне године у марту, за време великог затишја,

А мрак и ноћ увеличавају несрећу и чине је црњом, страшнијом. Као да у црнини ноћи стоји она сасвим сама пред човеком, та несрећа, као бела авет, која тамни јутром кад је он гледа с прикупљеном снагом,

Целе ове ноћи ћутали смо будни, чешали краставо тело и мислили. — Бога вам, спавате ли, Андреја? — Ох! — Нешто размишљате, шта ли?

играчима, за сточићем који је представљао келнерај, дремао је јектичави газда, омалени и пргави Грк, који је целе ноћи кувао чајеве, кашљао у њих и љутио се јер није ценио од играча примани српски новац.

И онако исто као оне ноћи, уочи дана кад је ужасно рањен у кичму, бегао је од невидљиве неке опасности, од које се нигде није могао склонити,

није могао да подигне иако је баш нарочито желео да гледа овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га водом и ударају нечим у слабину и пеку му табане кад год им се чини да ће

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Често сам, у ноћи, с осјећањем да се прокрадам у забрањену бајословну башту, дуго и дуго мислио на ту моју неизвјесну маћеху и на ту

Могу да замислим његову тјескобу за те једне ноћи пробдјевене у забитном гнијезду шћућуреном под стијеном сурог, голог масива који је зајахао за врат нашем мјесту,

пролијетало мимо мој притворен прозор, налијетало на крошње дрвећа и носило се с њима мрсећи им грање у муклој, мутној ноћи. Али неће дуго потрајати: сутра ће вјероватно опет бити ведро. Лијеп и ведар дан предосјећам дуго унапријед.

да тачно осјећам што осјећа дрво, само што оно није тога свјесно и не зна да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно има силно истанчан опип, осјећа и најмањи дах вјетра, и најлаганији

срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и бешћутној кори или прошара међу његовим грањем; оно слути у далекој ноћи и најмањи шум вјетра који још није наишао на њ — али је слијепо); стојим, дакле, тако у ноћи, раширио гране-руке као

оно слути у далекој ноћи и најмањи шум вјетра који још није наишао на њ — али је слијепо); стојим, дакле, тако у ноћи, раширио гране-руке као нека тицала, као неке антене, и слутим промјену времена која се завргла тамо негдје далеко,

Знао сам да му жена болује од рака у утроби и да ће ускоро умријети. Замишљао сам како у ноћи лежи поред ње — она спава а он бдије — и у њој незауставиво нешто расте, расте.

Али ко не излази такав из канџа живота? XИX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Пробдио сам дуге ноћи, сред бијеле мистике болнице, у контемплацији смрти. Лицем у лице с њом.

Смрт. Вјечита мисао. Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи. Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама.

Као да се нешто надимало и надимало, нешто што ујутро треба да прсне. А непомичност ноћи и пасивност бдјења као да то надимање чинили још незадржљивијим и беспомоћност још извјеснијом.

) Како су се припреме примицале крају, моје је узбуђење расло. А у ноћи прије дана представе никако да заспим; тек сам пред зору мало склопио очи.

толиког ишчекивања, након толиког страховања, догодило се да ме, онако исцрпена од дугих узбуђења и од пробдевене ноћи, током представе мало-помало сасвим преузео умор: искористивши напету пажњу с којом сам пратио збивања на позорници,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи. После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.

Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија. Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може

Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.

У таквој неизвесности прође му дуго време. У неко доба ноћи дође Вујо са два човека. Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.

Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше. Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље.

Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. Станка угаси свећу, али не леже. Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи.

Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. У неко доба ноћи стиже Новица. Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби.

има их он много. Наишао ваљада послом, да му што јави. Тако проседеше у разговору дуго. Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше

Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.

— Сам, господине, он сам... — А ја сам слушао да је Матију други убио?.. Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... — Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Да му не би било необично саму по ноћи, набави једну мачку и једно псето, које је добро гледао и миловао. У царском сарају била је једна робиња, која је из

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити — што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

од бабе коња, ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, и ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега xоће.

ваља да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе, па ту кобилу и ждребе ваља чувати три ноћи, и ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега xоће.

Кад буде ујутру, стража приповеди цару како већ две ноћи она жена с њиме спава, и једнако виче да пребаци десну руку преко ње, не би ли се растала с његовим дететом.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор̓,

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата!

Тако они два млађи брата заспе, а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са

Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до

Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу. Кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере; онда ја повадим сабљу и главе јој све три

Оно је чудовита гора што прекодан сијева а по ноћи гори, и ко гођ к њој пође да види што је, остане у они трем мутав и на оно мјесто удуречен.

Пошто прође две-три сахата ноћи, а јуноша опет провали зид и уђе у собу, те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе те

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Док ми венац снова моју главу кружи. Као стара тајна ја почех да живим, Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у

збогом! СТАРА ПЕСМА За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања.

Као мирис, као зраци, као тама, Као ветар, као облак, као пена, Одвојени дани, ноћи, лебде, круже И прилазе у облику успомена. Ал' кад мис'о и сећање буду стали, Онда куд ће и коме ће они поћи?

Онда куд ће да ишчезну и да оду Успомене, моји дани, бивше ноћи? Па куд идем, да ли идем, је л' опсена? Ко ме рони, кога носим, пре и сада?

ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ Да ли знате земљу с гробницом без краја Где станује дуга и живот пролећа? Ноћи где не беше већ тол'ко столећа? То је земља њене лепоте и маја.

И у тој гробиници младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.

И у тој гробиници младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.

И ту видим живот сав без туге, И без смрти, живот од љубави: Место ноћи шириле се дýге, Место мрака један обзор плави.

И одело, што у ноћи плаве. Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно. И спавале.

И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом моћи. Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за

Једне ноћи, при плавом сутону, Смрт наиђе и рашири крила Над том земљом, и опет утону У пределе непознатих вила. И утону.

Свуда тако мирно, изразито, мрачно: К'о одблесци смрти сенке пале редом, Лишће тек зашушти једнолико, плачно У ноћи, што дише месечином бледом.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Једне зимске ноћи, оца су позвали да обави хитан посао и док је ишао кроз планине које су врвеле од вукова, коњ се уплашио и збацио

Потом, одједном неочекивано у тишини ноћи, жива слика тог догађаја би ми се наметнула и остала упорно пред мојим очима, упркос свим мојим напорима да је одагнам.

Сваке ноћи (а понекад и дању), када сам био сам, ја бих се отиснуо на пут - видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо,

Није желео да кварим очи. Али ја сам добављао лој, правио фитиље, изливао танке штапове лојаница, и сваке ноћи док су остали спавали, пошто бих запушио све кључаонице и пукотине, читао бих све до зоре када је мајка већ започињала

Била је то моја друга пустоловина у цркви. Мало пре тога био сам целе ноћи жив сахрањен у старој капели у непроходној планини, коју је народ посећивао само једном годишње.

Предвече сам понео неопходне инструменте и отишао на брод, на коме сам остао целе ноћи. Динамо-машине, које су биле у лошем стању, претрпеле су више кратких спојева и имале више прекида, али сам ја уз

Зачудо, они су се појављивали пред мојим очима и били запрепашћујуће јасни, пружајући ми добродошло олакшање. Из ноћи у ноћ док сам се одмарао, размишљао бих о њима и све више ми се откривао мој ранији живот.

Било је то у време мајчине смрти. Био сам потпуно исцрпљен од бола и дугог бдења и једне ноћи су ме одвели у неку зграду, два блока од наше куће.

Целе ноћи сваки нерв у мозгу ми је био напет у ишчекивању, али ништа се није догодило до раног јутра, када сам заспао или се можд

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када су ноћи у равницама мога роднога Баната потпуно ведре и мирне, звезде су необично сјајне а небо изгледа црно. Зато српски

Зато српски заљубљеник пева својој драгани: “Косе твоје су црне као поноћно летње небо”. У време таквих ноћи тешко је било уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити но ходу, ако би

Знали смо да су се волови на испаши кретали према добу ноћи, а ово време смо процењивали по положају звезданих јата као што су Орион и Седам Влашића.

Велики Медвед, Северњача и Млечни Пут су нам служили као компас. Знали смо такође да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш

слабачки јецаји далеког црквеног звона, били су поруке нових упозорења према којима би се управљали тих мрачних летњих ноћи при чувању нашег драгоценог крда.

Они су били једини знаци о постојању света око нас и господарили су нашом свешћу док смо обавијени црним покровом ноћи и окриљени безбројним пламтећим звездама чували наше волове.

нека божанска сила, а затим реалног, земаљског света, када би излазеће сунце раздвојило непријатељске тајанствене силе ноћи од пријатељске реалности дана.

Осећао је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет година.

изменио погрешан утисак који сам могао оставити, и да бих имао топли огртач на путу ових хладних јесењих вечери и ноћи, био сам огрнут дугим жутим кожухом, постављеним црном вуном и искићеним по ивицама црним и црвеним арабескама.

Многе ноћи сам провео на исељеничком броду прибијен уз топли димњак и помицао се час тамо час овамо да бих избегао налете хладних

Зато и нисам могао да тамо спавам за време хладних мартовских ноћи из крајње неудобности. Да није било топлог бродског димњака, вероватно бих умро од хладноће.

Уобразио сам да она може да чује најслабије звуке, да може да види у најтамнијој ноћи и да као права вила, може да осети најмање поветарце, па чак и да осети мисли људи у њеној близини.

Ћипико, Иво - Приповетке

Тај облак, разом брдина, помало се дизао и претио што скоријом кишом. У ноћи духну мртво југо. Омећавило је, и у освитку није смрзло. Назуше лако опанке, — попустила кожа и опута.

Склопило се са свих страна — није него сад ће се очепити небо и све ће потопити. И збиља, те ноћи пљуштало је као никада. Цела варош умочварила се и ублатила.

Звона су престала брецати на „неверу”. Све се живо уплашило и у се стисло, очекујући да престане олуја. Те ноћи излило се дажда да га је било доиста за целу годину. И у њихову кућицу продрла је и наврвила вода.

Маслине су, купећи их, газили. Жупан устави радњу. Они се с друштвом, зловољни,повратише кући. . Те ноћи се мали Марко разболио. Завртило му у глави и горио је.

Некуда бијаше отишао.... —Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао! Маши се, среће ти, да штогод поједеш — бићеш гладна? —Остани, Цвијето, до сутра, боље ти је!

—Хвала! Не могу. Чини ми се сад ће душа из мене. — Обрне се дјеци: — Идимо ! Нађоше се у пуној ведрој ноћи. Месец се надигао над кућу и поврх дрвета. Његова светлост расипље се пољем и шумом. Увукла се у доце и провале.

А браћа, кад им није на оку, грђе предају: у непознатом су свијету; иду по ноћи по оним мрачним и тијесним улицама: може да их негдје из бусије нападне и у трену ока смлати или убије.

Једнако слушају корачаје чељади што улицом пролази, вику дјечурлије и неразумљиве гласове мрачнога града и шапатљиве ноћи.

Чуђаше се када ју је видјела фино и господски одјевену уз онога немоћнога старца што се до касно у ноћи мучи да се прехрани.

Дијете га чека и чека и сада, као дјевојка, кад се оне ноћи сјети, протрне. Дуго је чекала. У крчму долазе људи и одлазе.

Кошарицу носи у руци, а студен вјетар забуши је у лице; преко ноћи духнуо је сјеверац, отјерао облаке, осушио калдрму и путове и донио зимње сунце.

На мору наступише дани и ноћи у стрепњи и свакојаким слутњама. Док првих дана плове поред налучених мјеста, још је Цвијетина мисао везана са својим

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

“11 Дис је, према томе, посредством синтаксе рашчињавао „геометрију мисли“: отуда у његовој поезији толико мрака, ноћи, снова, слутњи, подсвесног и ирационалног.

цени: Навешћемо, као илустрацију, само једну, иначе изванредну строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

Већ су овештали примери за синестезију, као и за метафоризоване сензације: да се у љубичастој ноћи слуша шуштање звезда или да стаза није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да пролећно море има слан и

Разумљиво је онда што је и у претпоследњој строфи замисливи исказ „осећам себе кад гледам у траве и ноћи, и воде“ добио преокренут изглед „осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода“.

замисливи исказ „осећам себе кад гледам у траве и ноћи, и воде“ добио преокренут изглед „осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода“.

Говор који нас не познаје, па траве, ноћи и воде које гледају уместо нас, и на крају оне чудновате очи у последњој квинти, то очигледно није више само језичка

] шта је са мојим љубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем!

(„Једини сан“) Код Растка Петровића налазимо – свакако и због тога – једно донекле неочекивано опонирање ноћи и дана, таме и светлости, затвореног (ограниченог) и отвореног (безграничног) простора.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

12 Овакви сабласни пејзажи, са „мртвом ноћи”, „мртвим падањем воде са чесме”, са хладном и „мрко-гвозденом светлошћу” месечевом - који су чудесно слични пејзажима

А и отац Софкин, који је ћерки у походе дошао, одлази мимо реда: усред ноћи, у недоба. Отпративши оца, Софка је учинила симболички гест: није затворила, него је оставила отворену капију, и то

гласника као најаву јунакињине удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних

тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и

Зато се као исправи у седлу, одупре о узенгије”. 118 После прве брачне ноћи Аница, јунакиња приповетке Покојникова жена, у раздање се искрала из постеље и усамила у башти.

Тако, на пример, у приповеци У ноћи Цвета воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али

Дисовој Тамници критичари одлучно одбијали пре као бесмислене него као неразумљиве: Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу

који је иначе с приметном наклоношћу писао о Дису, свеједно за исказ као што је „осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода” каже да није ништа друго него „хотимична двосмисленост , несмисленост и тражена мистичност”.

прозрење у виду чудновате инверзије, када песнички субјект себе сама може видети помоћу погледа који имају траве, ноћи и воде (што је метафоричка слика о узајамном и присном огледању), то је код другога већ целовит програм с почетка

256 Те се ноћи Аранђел закратко „науживао” ванредног тела своје снахе, и очију њених с небеском модрином. Очигледно, голубови овде

„Плава брда и трепћуће звезде” такође су се тада „приближили” саговорницима који се у жутој соби, усред ноћи, нису само спорили, него су се борили, носили; бискуп самоуверен и надмоћан, Вук уплашен али упоран.

- Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

ДВЕ ЖЕНЕ Обична ствар. Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала. Опружили га на ледини испред опаспаљене воденице како му вера прописује, покрили му

Сутрадан му рекли да иде својој кући: нико му ништа не сме учинити докле су они живи и на броју!.. Али Арслану преко ноћи жена проказала страшну бесу, те овај изишао пред стрица одлучно и честито: само ће се мртав одвојити од Јаблана!..

И на крају: прикрао се неко прошле ноћи и на спавању убио Јаблана... — Суђено, људи — клеше кроз дувански дим Кариман Кошутан — да ми преко куће и ова голема

Како то да један каурин има своју земљу и да у сво– јој кући не двори аге и субаше и не откупљује прве ноћи сво– јих снаха великим новцима?!... Па и глобе он харамбашама неће да даје.

Ето, ни на оваквој ноћи не отварају. Видите ли чудо?!.. А ноћ, управо још вече, одиста бејаше страшно као да је наступио судни час.

Као да су се људи тврдо одлучили да још ове ноћи истребе ово недавно ослобођене раје... — Добро је и ово да видимо!.. Хеј, побратиме, отварај ноћас!

“ Крио је своје жене више но тржним даном кад кроз Чабар пролази безбројан свет за пазар. Невоља грдна!.. Кад једне ноћи упао у његову кућу готово без даха Мухарем– ефендија из Бањске. Онај што је имао кућу баш испод цркве.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

или жељо... Ил’ спомене... шта л’ бијаде? А она ми канда шапће Кроз тишину благе ноћи: „Нећу ти се никад вратит’, — Ти ћеш к мени доћи.“ ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...

Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду. Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне! Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже.

Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду. Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне! Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже.

Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду. Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне! Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже.

Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне! Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже. Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи,

Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне! Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже. Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз облаке Сребрне нам шаље зраке.

Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да што слађи санак снива.

Нагледај се те милине Па се диви вишњој моћи: Богу зоре и вечери, Богу дана, Богу ноћи. »Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима мелем пружиш, Да уморне

»Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима мелем пружиш, Да уморне сном закрилиш?

Вођ ми звезда, звезда свача — Тад’ се зове вечерњача. Црна ноћи, кад већ снагом Опоравиш наше груди, Ко ти вели: „Мини, мини — Когод спава нек’ се буди!

Тихо плови бродић мали по пучини И нада се ведрој ноћи, месечини. И бродари сећају се дома свога И у њему рода свога миленога.

Бранкову гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као звезда сјати И српској ће слози нову светлост дати У најцрњој ноћи неће бити мрака — И тада ће Бранку земља бити лака. »Стармали« 1883.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Дан и ноћ си помирио у својој смрти што нас обасјава. Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута. Шта си птица или глас који лута под дивљим небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с

ЛАЗА КОСТИЋ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор. Да ли ћемо је наћи у повратку ноћи у повратку цвета у повратку сна и гора на збуњеном хоризонту у горком кристалу немоћи од наше жеђи и мртвог анђела где

би до мене могли доћи Ко пролеће које заборави да цвета сад лежим мртав на северу света Смрти љубоморна највећа моја ноћи!

О мртав да сам. Ал не помажу клетве. Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица. Изгубио сам те у ноћи подземној далеку ја дивљи ловац звезда кривотворно суочен са неистином, непомирљиви спавач уочен од судбине, ја чије

У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.

Д. Слепи ход да те од простора склони, посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана по мало, ако је име узрок томе сну.

Нестајем бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна

како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и непокретне никада их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити

ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни другима под челом смрти помножена са хиљаду гробова јој на

ПЕТРУ ЏАЏИЋУ СВЕСТ О ПЕСМИ АЛЕНУ БОСКЕУ Мене ничега више није стид. Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод.

И оставити песму да се сама мења? Поклонити себе животињама и цвећу и снагу своју дати глади црног корења? У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди.

О анђеле благи упркос својој моћи, Ил управо због ње, ватро са својом ноћи, Како се зби дивно да биће ти избегне Место које би изван тебе било, Јер забуном све се збило што се збило А сјај који

Краков, Станислав - КРИЛА

Зажарени ваздух је треперио као у грозници. У кланцу је пуцњава престала да за који час наново отпочне. До ноћи је село било повраћено. На свима кућама су биле беле крпе које од јутра нису скидане.

Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи. — Гррру... Као да задрхта земља. Потом тупи пуцањ пушке, и опет тишина. Ноћ је као пред буру.

Звече бацана оруђа. Паника као ураган бесни. Около грми, прашти, звижди. — ... ра—а—а, — урлају дивљи гласови у ноћи. Све то надвишава хучање, рушење. Као да се црна бујица ваља низ падине брега. Хучи и ваља се све брже ка јаругама.

Оно што је остало од батаљона искупило се до ноћи. И мајор је остао жив и дошао је. Седео је забринут и тужан. Бркови су му падали рашчупано н из дебеле уснице, а он је

Говорило се да је имао ћемер пун злата око себе. Злато није нађено, али су у ноћи многи војници имали руке умрљане од крвавога блата. Можда је и онај сретни погинуо.

Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима. Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези. Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима. По земљи нешто лежи тамно и непомично.

Мрак који увек скида храброст људи сада им је дао. Не виде се мртви, и јури се напред. Прво се: У р а! тек разлеже у ноћи, када се мали ађутант задуван и уплашен закачи на бодље уплетених жица.

— Рањен сам, — сети се. — Ура—а—а, већ се измиче и слаби, али бомбе праште као паклени ватромет у ноћи. — Лакше, лакше, превалићете ме...

Потом би бол због потреса био јачи и он би јечао. Најзад су угледали неку малу светлост у ноћи. Стигли су. Крај округлих шатора носила се стицала једна за другим. Лаки рањеници долажаху сами.

Само вођа мазге мирно корача и пуши. Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи. Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта. Рањени ађутант мисли о јуришу. Да ли је то баш прави јуриш био?

И све борбе, и сви болови и све блиске смрти одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале ране, оне су биле ту да се једнога дана доле у хуци Солуна каже: — Рањен сам на јуришу, у самим

Ипак је неко задовољно звиждукао под липама. XИИ КРАЈ МРТВАЦА Сва гробља била су те ноћи тиха и мирна. На турском гробљу у Зејтинлику дремали су кипариси, крај Вардара платани, а у Св.

Петровић, Растко - АФРИКА

23,52 С „ 26,28 З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора.

И била је већ сасвим ноћ кад се приближисмо Конакрију, главном месту француске Гвинеје. У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње.

Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога

Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник. Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

вечера од оног када сам се укрцао у Марсељу посетио ме је Вуије, да ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред

Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас;

Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим

трула изнутра и сагоревајући лагано, прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена. Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње.

Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још увек топао, а вода само незнатно

Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.

јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!

Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика. Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Хајд’, брале, Уклон’ се мало од те провале, Док ниси главе тврдим теменом У вечној ноћи нашô светлости... (Радак га смешта под један грм) ВУК (скида пљоску и нуди га да пије): Пиј! Јоште пиј!...

срце и од старости, А за осветом жŷди страхотне Познаје онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе људе гледајућ По бедемима града несрећног... С тобом ћу ићи!

СПАСЕНИЈА: То никад нећу!... Мајко, води ме! ГЛАВАШ: Ни корак један!... Зар не знаш, Спасо, И не сећаш се ноћи страхотне? Још је из рана крвца лопила, А модра светлост жишка немоћног Осветлила је таму жалосну...

А да из санка заношљивога Ко ме је својом писком будно? Ко је у тамној ноћи устајô С несанка да јој главу обаје, Да је умири, стиша, умије, У пеленице чисте увије?

СПАСЕНИЈА: Ох, шта ћу, мајко, или маћехо, Кад снаге немам, моћ ме издаде! Бар да га никад нисам видела! Бар оне ноћи не!... Ал’ она ноћ У пустим груд’ма спомен остави: Последњу вољу оца рањеног И прву љубав!... СТАНА: Гром вас убио!

Ако је можно, још друге ноћи; Сваки час може Хаџија доћи... СПАСЕНИЈА: Брата ми пази, Не дај крвнику да га обрани, Ако до лома дође с тирани...

поздравља, А тај ће лепи поздрав значити: „Са ножем ћу те свега исећи Ако ти чамац спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се крију као кртице — Убице, можда, и бунтовнике Што и на самог цара устају!“ Па куд ћу ја?...

“ Е, хе, та знам те ја! ЈАЊА (у себи): Ко му је, опет, то потказао? А одиста сам, ’нако уплашен, До мрке ноћи јуче радио, Да га без штете како утопим. А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде!

реке студене У јарости се својој надимљу, Осећајући борбу страхотну Што ће са хуком ветра студеног Још ове кобне ноћи водити... ЈАЊА (иза бине на обали): Конопац хватај!... Вуци, дртино! Шта чекаш? Ради!... Сад, Раде, сад!

Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине... ИСАК: То, канда, беше мајка Бошкова?... БОШКО: Она, несрећна!...

СТАНА: Па ту је бачен на дно тамнице... ТРЕЋИ ТУРЧИН (за себе): И не зна матора вјештица да је и он ове ноћи с хајдуцима умакао!... Тим више смјеха и шале! Пази, Усо!... (Гласно.) Па, бако, бјеше ли млад?...

У косе моје свака длачица На хајдучком је расла темену; Па маља она што је у сану Још ове ноћи кожу пробила, И та ми иште страшне замене! Кад не мож’ целу војску цареву, Оно бар једну главу за длаку!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

рањеника, остављених на бојишту са раздробљеним костима у локвама крви, оросити твоја вечерња роса и увити тама ове ноћи; колико ће усана које на дому чекају врели, слатки пољупци, пуни неге, љубави и милоште, осванути сутра неме, хладне и

Дакле за два-три часа сви су данашњи планови нашега ђенералног штаба покварени, цве наше намере оцyјећене; целе се ноћи спремало и рачунало, а сад су за један часак прекршени сви ти рачуни.

Збор је свиран целе ноћи, коњица је обиграла целу околину, ја целе ноћи нисам тренуо, али резултат је био скоро никакав.

Збор је свиран целе ноћи, коњица је обиграла целу околину, ја целе ноћи нисам тренуо, али резултат је био скоро никакав. Нигде не могоше наићи на повећа одељења војске.

куће за исплату каишарских дугова, да продају последњу кравицу за исплату државних дација, да се муче од зоре до мркле ноћи за кору сува хлеба, да смирено превијају главу пред сваким полицијским писарчићем, који, као »господин човек,« као

Прошлу ноћ пповео је цео ђенерални штаб у шуматовачком шанцу. Турци су око по ноћи и у два часа после пô ноћи чинили препад на наше предстраже. Ови су ноћни препади обично војничко лукавство.

Прошлу ноћ пповео је цео ђенерални штаб у шуматовачком шанцу. Турци су око по ноћи и у два часа после пô ноћи чинили препад на наше предстраже. Ови су ноћни препади обично војничко лукавство.

Ја сам прошле ноћи имао примера како се уз најжешћу пуцњаву може сасвим мирно спавати. Кад ме око два часа после пô ноћи пробудила жива и

Ја сам прошле ноћи имао примера како се уз најжешћу пуцњаву може сасвим мирно спавати. Кад ме око два часа после пô ноћи пробудила жива и блиска пушчана праска сав је остали шанац спокојно боравио дубок сан.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

У погледу пише, Да ни само не зна За чиме уздише; Што би знало чарне Не склапати очи Грлећи, љубећи Три божије ноћи.

Мислећ’ нате, мислећ’ на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне,

Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!“ XІІ О, погледај звезде јасне, О, погледај ноћи тије, О, наслони милу главу Ту где срце моје бије. Па што си ми тако сетна, Па што си ми тако бледа?

ХХИ „Може л’ сунце сјати И у црној ноћи?“ Одговор ће дати Твоје црне очи. ХХИИ Видиш, сад сам дошô к теби, Да ми сине рујна зора, Ал’ залуду, душа ј’

руменије, Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име дати, Нит их могу песмом звати, Што ће ноћи, У самоћи Да их душа души прати, — Те с’ не даду испевати.

А гробове наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало, Па

“ ХХХИИИ Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји:

Богу је мило Што ј’ тако тајно Дивну и бајну Створио ноћ. XЛВ Црна ноћи, ласно ти је проћи, Бела зоро, ласно ти је доћи, Ласно ј’ сунцу просијати грање, Кад не знају шта је миловање.

ЛИ Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, — Не би друкче с неба дошли И неба донели! Ај, ви ноћи, нисте ноћи, Већ анђелска крила, Где би ноћца тако дивна, Тако брза била. ЛІІ Путујемо. Воз нам лети.

ЛИ Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, — Не би друкче с неба дошли И неба донели! Ај, ви ноћи, нисте ноћи, Већ анђелска крила, Где би ноћца тако дивна, Тако брза била. ЛІІ Путујемо. Воз нам лети.

ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не могу.

XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’ ко пита за те ноћи, За авети њене црне, Кад под клетвом њине моћи Очи, срце, све претрне.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Чули смо још јасније пуцње топова. Бог би знао шта ови артиљерци гађају по ноћи. Са једнога узвишења угледасмо и једну нашу батерију. Близу смо положаја.

— То „Дижи шаторе!“ — подсећа ме као кад би неко усред ноћи лупио на прозор и викнуо: „Гори кућа!“ — Разуме се, ми смо се навикли. Али су људи заиста били уморни...

Али су људи заиста били уморни... Ми смо извучени из једне борбе. Маршујемо напорно цео дан. Сад треба ићи целе ноћи у непознатом правцу. За време рата између човека и машине од челика не прави се разлика.

Ту смо, дакле. Налазимо се у висини батерије те нас пуцњи топова просто растржу. У оваквој ноћи људи се несвесно збијају у гомиле, као крдо оваца. Чујем где неко иза мојих леђа говори: „Сигурно наши врше напад.

Чујем где неко иза мојих леђа говори: „Сигурно наши врше напад.“ „Какав напад!... Зар би нас онда вукли по овој ноћи. По паљби рекао бих да наши беже.“ Куршуми учесташе. Страховао сам да ме не лупи у главу. На друго место где хоће.

А сада, у стрелце! Маса се растури уз клопарање фишеклија и звецкање ашовчића. Крајеви се изгубише у ноћи. — Крећи! Полази! Напред! — чули се пригушени гла-сови. Налазио сам се на десном крилу своје чете.

Пошто се из ових ровова преко дана није могло излазити, то смо још у току ноћи пратили људе да довуку што више муниције.

Причао ми је после командир да је горе, на положајима, хаос. Ни бог господ не може да их размрси. Оне ноћи када су ударили Бугари, наши су се под борбом повлачили. Ту није било јединства команде.

Саопштио сам им. Они остало знају. Никада, људи, нисам тако слатко спавао као те ноћи... Када сам отворио очи и погледао ров, прва ми је била мисао: „О, данас је јуриш“, и тада се сетих оне змије.

Позвао сам двојицу и објаснио им где се отприлике налази тај поток. Они покупише чутурице и изгубише се у ноћи. После два часа лутања и спотицања преко мртвих и кроз читав рој од куршума, вратили су се са водом...

Али између нас је магла, те људи пуцају у ветар да би растерали сан, и охрабрили сами себе. У неко доба ноћи Бугари се притајише. Штитиле су их жице, те су ваљда мало спокојнији.

Ово своје расположење крио сам од војника. Али и њих је обузело исто душевно стање, те се у току ноћи често орила паљба целом дужином рова. Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

„БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА ЖИВКОВИЋ 374 ЉУБОПЕВАЦ 375 ЦВЕТ 377 МЛАДОЈ НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

Дурма пишу, дурма неке мапе гледу, Цели дан на једној столици проведу, Пре зоре устају, у по ноћи лежу, Свлачили се нису, у постељу бежу. Падне им на памет штогод: „Пали свећу!

Запјевај нам слатку пјесан, радост оног брака Кога простор још раставља једне ноћи мрака, Све те мисли, све надежде, предвкушене сласти, Што ће двоје уживати сутра с пуном власти.

Јован Пачић СНУ Сне! о, мирне, влажне, тавномрачне ноћи, Болним снагодавни, блажајши сине! Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи?

Бегао веселу зору и црвêн вечера ведрог, Затворен у ноћи ћелије црне, јадан Предаде се сатани — сам паде жертва —, ал’ оста Грабљивом човеку, сатанин оста пород!

ПОПОВИЋ САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... Сакриј бледе твоје зраке, О светило месеца! Тиха ноћи, прими тајну Уцвељеног мог серца. И ти, ветре, носи драги Горки овај уздисај, Носи речи и потајно У серце јој уливај.

Дањом тужим у тајности Кријућ серца мога страст, Тежим к ноћи, гди ћу сузе Слободније ронити. Да сујетне моје жеље!

) Видно сам — каже старац Пеко — Све господу, и стару и младу, Гди заједно за асталом седе, И по дану и у зимној ноћи, Рекао бих да немају моћи (Нит, тко збори, нит’ пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано чаме Замишљени, намрђени,

Него чуј ме, Цвет-девојче: Ево тврду реч ти дајем Да ћу ти се јунак јавит Оног дана кад се венчаш У по прве твоје ноћи.

одржати; Ал’ ако се ипак згоди Те се како избезумим, Ил’ се удам преко воље, И ти ми се онда јавиш У по прве моје ноћи, Ево тврду реч ти дајем Да ћ’ оставит младожењу И куд хоћеш с тобом поћи, А нека бих и не хтела, Сад за онда

су снаши дали, Житом младенце посули, Па се село за трпезу, Да се почне гостовање Од три цела бела дана И три ноћи измеђице. А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико.

Светло сунце похитало, Брже дошло на заходак, Јошт се брже мрак расуо, И месец се указао. А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до вајата, Па забрави овом врата.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта збориш, чедо, Последњи дан? ЈЕЛИСАВЕТА: Ја рекох — Јер ове ноћи Тако ми бедној казује сан... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сан?...

Да само ове ноћи грмљаву Стрепећи срцем даље не слушам... Ил’ кажи брату — нека престане, Та још је ноћ, иди, кажи му Нек чека мало

Иди!... Да, ал’ причекај! Упитати те хтедох још нешто — Сердаре, старче, јеси л’ позвао Још ове ноћи да се саберу? Владика, хоће л’ нам и он доћ? Ил’ је зар и он, грешник матори, Курана признô глупу науку?

— ВЛАДИКА: Давно је, сине, Откад ми вида мутне зенице Кроз дуге ноћи залуд чекају Блаженог санка сјајне образе — Ал’ залуд, залуд — одбегоше ми Крепећи санци душу брижљиву.

нек буде пакô све — И ноћ и дан и неба плавог Дивоте вечне трепер небројани Нек ноћи ваше постане дан... (Бију се) БОШКО: Ти ћеш нас служит.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Пред њим на неколико корака пасе Јаблан. Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови.

Идем, идем — једва је одговарало дијете, дрхћући више од страха него од студени. — 'Ајде, роде, 'ајде... О страшне ноћи и мећаве — ђе ће ми ово убого сироче моје главу изгубити! — шаптао је старац и пробијао се свом снагом кроз мећаву.

изнемогли глас дочекаше и зграбише вихори и, као осветнички, помамно га растргоше и разнијеше по узбјешњелој, лудој ноћи змијањској. Кад се мало, за часак један само, стиша бура, он опет викну: — Помагајте, забасали смо... забасали смо!

Негдје у даљини, са планинских овршака, разлијегало се по узнемиреној зимској ноћи студено вијање гладних вукова, мијешајући се са урликом и ломњавом побјешњелих вјетрова који потресају земљом, носећи

као из рапавих, планинских пећина, избија отворена, свијетла црвен попут распаљене ватре усред црне, бурне, јесенске ноћи.

“ Ја укабули', па што Бог и срећа јуначка дадне... Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити. Мријети, људи, ваља, а душа излази на тијесна врата: мало сам се и бојô.

Турци су љути на те и на оца Партенију, јер се пронио глас по Крајини да сте вас двојица кријући око поноћи сваке ноћи добивали некакве несретне депешине из Црне Горе, и од српског књаза из Биограда.

А сад се јопе' говори да сте вас двојица неке ноћи у глуво доба некакве чет'ри проклете и несретне депешине — из Беча добили.

И тако до неко доба ноћи штудијерамо. Судац: Баш тако штудијерате? Давид: Да, дуго и много штудијерамо. Судац: Па зна ли ти баба што?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Све крај мене пада у њихове нити. Ала је ужасно с другим једнак бити! Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи. То вран један крикну. Јато за њим грну. А он је кликтао, свестан своје моћи, И водио циљу браћу своју црну.

Јато за њим грну. А он је кликтао, свестан своје моћи, И водио циљу браћу своју црну. Ћутећи су вране летеле у ноћи. Ја сам задрхтао.

У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника. Бесциљан живот без вере и моћи Блуди по магли и грца без крика.

Мрзи благе ноћи кад миришу страсти, Кад небо трепери, кад блиста ведрина, Кад се река вала мрачна кô сабласти И црни се борје,

Узбудити душу чамом сатрвену? Сурвајте се стене!... Не!... И то разумем. За мене нема тајне. О, светила ноћи, Јурите, да ток вам решити не умем, Све бешње, све бешње, изнад моје моћи. Проклети предаци!

Зрелост, драж, мекота! — О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно срце жуче. О, сунце, о, ноћи, вама испивени Удови се грче, без крви и сока.

(1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела: За њу младост Бог је, а страст јој је снага. ...

Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела; За њу младост Бог је, а страст јој је снага. (1911) МОЛИТВА Ноћ је пуста.

Ко распукло звоно плачу зоре ваше, Кô на пиру смрти разлупане чаше, Како пун је страве прошлих ноћи мук! Дани, уставите свој демонски трк!

А на дну мора плачна очајања Замрзла Вера, снегом покривена, Проклињала је јесења времена. И једне ноћи чу се дух Познања.

буђена из сна И цикће поноћ погледа рисна, А разјарена Деца Дана Стижу кроз пустош, где се сурвава, Где се од ноћи дан ужасава, На плави, цветни кут Јадрана.

А кад се поноћ низ падине просу, У сенци вења један цар Балкана, Растурив своју позлаћену косу, Одмарао се од ноћи и дана.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Песник ноћи, потмулих тишина, стрепњи пред непознатим, Јакшић је у својим родољубивим песмама грмео гневом против туђинских освајач

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Скори свећа крају, Данак црној ноћи — Ал’ крај моме вају Никад неће доћи! 1856. ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека!

“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава страховита Раздираше поноћ мрака, Кô да ј’ рада таму њену

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим. И на стопу ми тобом замукне ход, и муклу путању грем. ВИИ Лек си, а гњијем у срцу.

Па Исаије ликуј, чемером кад нежељени род родитеља прострели. ВИИИ Двојих пре сунца укрштај. Сабласно ноћи у ноћ је тај бат. Да преспава се, да претегли у Бога дан. Жеђа јер ноћнику испити себи лик.

2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид. Из таме себе тамом потеци ван; ругобом ноћи штурину оплоди дан у видела непребол, у стид.

ИВ Смилуј се, смилуј, Боже мој, Код ногу ти се склоним ја И спим у сенци твојих крила. Где крај свирепој ноћи, где крај? Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на

око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена. Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.

Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни. Све је у реду, све је као што треба.

У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи. Толико су били сигурни за њу код те две куће. Нарочито код Младена.

Нарочито су биле ноћи тешке. Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући

Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен. Целе ноћи баба била као у бунилу. Од среће, занета, једнако говорила: — Сада могу да идем.

Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен. Целе ноћи баба била као у бунилу. Од среће, занета, једнако говорила: — Сада могу да идем. Могу, треба да идем.

Младен је оставља. И тако, једног дана и умре. Сама, као увређена и кријући се. То је било једне ноћи, пред зиму. Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и

То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ

То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука,

Из које кафане чује се свирка. А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га...

Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи. Слуша грмљавину топова око Два Брата. Три ноћи била гужва и врева по вароши. Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

). Занимљиво је такође народно веровање да б. л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да

Кад је један Арнаутин секао са бора луч, да би осветлио свој тор, чуо се из б. корена писак, и те ноћи Арнаутину су вуци поклали све што је у тору имао, »крај чопора паса који нису ни ланули«.

који је девет дана и девет ноћи био у зејтину, ваља намазати дете које има глисте (ЗНЖОЈС, 15, 1910, 160); такав је зејтин балсам за сваку рану (іб.).

Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се скине гола, па да у три пута рекне, најпре у оџаку, па онда под в.

У овом последњем случају к. семе посипа се по постељи болесниковој, те на њему спава три ноћи, и свако јутро оно на коме је спавао проспе се на буњиште, »да га тице разнесу«. Кад што расте, нпр.

Уочи онога дана када се намерава сејати не сме да се ватра утрне целе ноћи »јер би се утрнуло семе па не би никло« (иб., 160).

, пробуши га новим вретеном, намаже маслом и медом и носи на пупку три дана и три ноћи; коју девојку после погледа кроз ту рупицу, она ће га одмах заволети (Караџић, 1, 1899, 122).

У Буџаку (у југоисточној Србији), »да би се деца заштитила од ̓чуме̓, у суботу после Велике Госпојине, у глуво доба ноћи, једна баба испече лубеницу и дуњу па у њих стави катран и бели лук. Затим наложи ватру између двоје врата.

и — пошто се запале свеће и пресече колач који су у глуво доба ноћи три бабе, потпуно наге, умесиле од брашна узетог из девет кућа — провлаче се испод д.

у Конавлима) да је »кита палме« (заједно са благословљеном пшеницом) утук против подземних демона (који »у глухо доба ноћи« — у облику »црних људи«, па »црних паса« и опет »црних људи« — излазе из гробова да новог мртваца »напухају, да

До ње се долази на овај начин: Донесе се у кућу т. дрво и ,предвори̓. Целе ноћи седе три човека, међу којима мора да буде у кућни домаћин. Воде обичне разговоре.

како У себи снагу и моћ имаде, пробиће осам тије свиленије шудара, а тек једва ће се што на деветом уставити« А читаве ноћи онога који чека да се семе проспе плашиће све утваре којих има на свету, док га најпосле сан не савлада и »нешто дође

Ћипико, Иво - Пауци

очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.

И кад то помисли осјети у себи утисак као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела. А једне ноћи премишља: што би од јединца Раде било по његовој смрти? У брата четворо је дјеце, љути као вукови, а разуларени.

Али се цура превари. Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње. Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље,

Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око

Залуду се цура сваке ноћи трудила да својим гурским бијесом успламти у њему момачку ватру, топао дах... да, са забреклим заједничким снагама,

Сада га мори жеља за њом, таман као неко вријеме што га моријаше кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше док је с њим нејаким лежала.

Илији се душа кидала кад дознаде за продају. Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли шта има да ради да се земља не дијели.

А он их вином поји да пожуре... И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се да се

Раде је испрати до пута. —Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га, вели му на одласку. Оне ноћи кад је Цвијета одбјегла Радивоја и, поплашена, дотрчала својој кући, пљуштила је киша.

Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом. Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим. ...Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.

— прекиде га неколицина њих. —Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, иако... Да, веле да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...

Али, ко би знао? Ипак, кажу да се једне ноћи вратио из вароши пијан као сјекира, и, не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

На површини красте појавили су се танки кончићи гноја и крви. Изгледало је да му се бедро почело распадати. Прошле ноћи сам бдела крај његове постеље. Била сам у паници. Нисам знала шта да радим.

Говорио је да сам копиљан (што је било тачно) и да су ме нашли крај раскршћа у глуво доба ноћи (што је било претерано: нашли су ме крај врата манастира Сопоћани, пред зору, увијеног у комад тежиновог платна).

Други пут се Прохор зарекао да ће три дана и три ноћи клечати голим коленима на каменом поду цркве, пред олтаром. Заврнуо је мантију и клекао.

На жалост, те ноћи, као за инат, никоме се није журило да спава. Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом.

Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је претеривање без мере и конца.

Јевђеније му је рекао да га је зачарала шумска вила једне ивањске ноћи. Лауш је на то одмахнуо руком и процедио да у такве будалаштине верују себри, а да је он племић и војник који верује

у загрљај, дала му се, похотљиво, страсно, безумно као што приличи вечним бићима, исцедила га за сва времена те луде ноћи. Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену.

Пипцу и његовом одреду стрелаца пало је у део да пронађу јарца без белеге, да се брину о њему до ивањске ноћи, да га хране дуњицом и једино њоме, а Дадара је морао са својим копљаницима пронаћи негде у жупи моравичкој ту девицу

Барем толико. Прохор Димитрије је пронео глас како се ја спремам на подвиг. Каже да сам се зарекао да ћу седам ноћи преспавати у отвореном гробу пуном трња.

Ископаће, каже, гроб, бацити на дно нарамак глоговог трња и затим лећи у њега. Провешће ту седам ноћи. Ништа му нисам рекао. А и шта сам могао.

храстовим жилама па ће бити тешкоћа око копања добре и простране реке а поготово ће бити тешко ту становати тих седам ноћи. Не знам да ли сам баш поменуо реч „становати“ или сам рекао „провести“, Можда сам рекао — „живети“.

Обузела ме је нека чудна слутња. Одједном сам се постидела свог тела, нагло, преко ноћи, постало ми је неподношљиво то што ме је бог створио женом. Не знам шта се то све ово време са мном дешавало.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

46 ЗИМСКО ЈУТРО 47 АНЂЕО МИРА 48 НА СТЕНИ 49 ЕЛЕГИЈА 50 У НОЋИ 51 ЉЕЉО 53 ЛАДА 55 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 59 Т* 60 [НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ] 62 ЕЛЕГИЈА 63 ГОСПОЂИЦИ Н* 64 НА ТИЧАРУ 68 ГОСПОЂИЦИ

) 76 (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) 78 СУМЊА 79 МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 81 (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) 83 ФАНТАЗИЈА У НОЋИ 84 ИСТОК 87 (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) 88 У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј.

иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе... 1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна? Затшо тужи цура бајна?

По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак. о, бајне ноћи! мислио сам тада, И опет мени беше пусто све Кô младом орлу, кад га жеља свлада, Што напред хоће - али не зна где?

1883. ТИБУЛО Пред хладни Венусов кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен, застаде немо, И чудни гледаше лик.

Беше дан, У ком сам и ја сневô, Ал' час је куцнô, - мину сан, И сад сам будан ево! А славуј пева, кô и тад, Месецу, ноћи, ружи, И груди моје мори јад, И срце моје тужи. Ал' шта је прошлост?

Кô сморен путник у дубокој ноћи, Што заман баца мутни поглед свој, И разум људски тако исто лута, И страшно кличе у невољи тој Ал' нигде гласа...

На моме спомену суром Истрвен натпис биће тад. Но ти, којој сам певô млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца?

1885. У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, кô да вечност снива, Потмуло хуји...

1885. У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, кô да вечност снива, Потмуло хуји...

И једнолико, сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде?

Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада. Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити бежи од сељана.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Дневна жега упућивала је имућније становнике да тек пред вече оставе своја склоништа и уживају у хладовитој ноћи. Они су, према томе, имали знатно више прилике да посматрају звездано небо него ми, становници севернијих крајева, где

Пратећи то кретање из ноћи у ноћ, из године у годину, они су увидели да се цело небо обрће око једне осе, која пролази кроз стајалиште посматрача

Ко прати тога небеског вагабунда и превртљивца из ноћи у ноћ, тај ће лако увидети да се он, учествујући у свакодневном обртању небеске кугле од истока према западу, сели без

“ - „Многи говоре о томе, Питагорејци, да се Земља обрће, услед чега настаје смена дана и ноћи, а неки да се она и у простору помера.

питомих зечева која је становала близу њега: дрхћући целим телом и дижући своје дуге уши увис, нису ти сиротани те ноћи могли окусити ни најбеднијег зечјег сна. На једној клупи музејског парка седео је Ератостен.

На једној клупи музејског парка седео је Ератостен. Намеравао је да те ноћи посматра Месец, па је стрпљиво очекивао да се тај пратилац Земљин појави на обзорју.

Ја га нисам метнуо на прво место само због потребе да изложим прво шта је то равнодневица. Промена дана и ноћи још је јаче упадљива него промена годишњих доба, и она регулише цео наш живот; једино код поларних народа стоји ствар

Промена дана и ноћи проузрокована је ротацијом Земље око њене осе. Та је ротација најправилнија од свих кретања у природи, и она нам даје

од звезданог тиме што се место казаљке равнодневице употребљава казаљка Сунце, јер ово изазива промену дана и ноћи.

Те њене чари биле су неодољивије него сви пешаци Сирије и сви коњаници Арабије! Једне ноћи створила се она, као каквим чудом, у Александриском двору у Цезаровој соби, и замолила га за помоћ и заштиту.

Једне непроспаване ноћи, седећи крај отвореног прозора своје собе, увидео сам да се, баш тим захтевима, заметнуо у крилу конгреса један велики

„За време ноћи пришуњаше се разне људске прилике до нас. Један јеврејски телалин пронађе нас у збрканој гомили и стрпа нас са другим

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

века у Француској су радо читани преводи одломака Хиљаду и једне ноћи, док се бајке и приче из зборника Ђованија Франциска Страпароле (Пријатне ноћи, 16.

читани преводи одломака Хиљаду и једне ноћи, док се бајке и приче из зборника Ђованија Франциска Страпароле (Пријатне ноћи, 16. век) Ђанбатисте Базилеа (Прича о причама или забава за децу, назван Пентамерон, 17.

док спава („Вида и златан сан“) има свој узор у народним успаванкама, али, такође, може подсетити читаоца и на „Тихо ноћи“.

ПОЗДРАВ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Ој сунашце, што разгониш, Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо, што но рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо, што но гајиш Миле песме, миле тице, Ој

Нико тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ох, дедо, онда тај страх! Страх, страх, да се излуди! И тако сваког дана и сваке ноћи. И једнако, увек, све веће, све страшније... Али доста! (Уморна, сустала, таре чело.

СТАНА (тајанствено, задовољно): Нисам де, нисам... ТАШАНА Јест, ниси?! Зато ја готово целе ноћи не заспах. Ко зна кад сам тек заспала. А боље и да нисам никако ни спавала. СТАНА (у поверењу): А што?

Јер, онако сам, у ноћи, када бих се добро најео, добро напио и то још од твога јела, твога пића, (себи заносно): ох, не можда, него сигурно,

(Раздрагано сам себи): Јер бих онда, можда, на све заборавивши, онако у ноћи, кријући се, немо, дошао чак овамо. И овде, испред твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз прозоре, да

И овде, испред твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз прозоре, да кроз њих, кад проминеш, на завесама бар твоју сенку сагледам...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Спавати, на пример, то сад понајчешће значи бдити, или рђаве снове снивати. Учини се мајстор Кости, једне ноћи, да однекуд из њега, као да је он раскршће, воде три стазе, расту, дужају, а по тим стазама његова деца, мала као што

Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали Станоја. У мраку јесење ноћи није добро распознао човека. Секу је најбоље тешио Срећко. И мајку Станојеву је он најбоље разговарао.

Старац узе да спрема на гомилу ствари. Сузе су му текле и кад је знао и кад није. Још те ноћи је спавао у својој кући, а сутрадан пређе у старачко благодејање. Метнули су га тобоже у бољу класу, јер ће плаћати.

И једне ноћи почесмо копати. Кад Шваба виде шта радимо ми, удари и он у копање. Копај одовуд, копај одонуд, још се земља и сама од

Постепено је и сав онај тврђавски режим у кући попустио. Стражар је само у зимске мрачне ноћи ходао целу ноћ око куће. Пас на ланцу је био један и много матор, и љубитељ добош-торте.

Госпа Нола се трже, али се поново занесе. Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање. Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле

Госпа Нола села на столицу и брише очи. Те ноћи дуго се није дигла од стола за „рачуновођство”. Као обично после већих одлука, осетила је неку тешку одговорност, и

Мучило ју је и те ноћи збуњено неко осећање да она с туђим имањем и одвише по својој вољи располаже. Изишао јој пред очи муж, покојни Тодор,

Иди сад, тешко ми је... Немирна је била госпа Нола те ноћи. После поноћи је устала, испила чашу хладне воде, обукла се и почела да хода по соби.

Госпа Ноли није било суђено да види свој крај. И при трећем покушају Бог је друкчије одредио. Шта је госпа Нола те ноћи у сну видела, нико не зна. Да ли је бар још једаред гледала и слушала воде што имају крила?...

А какве су огромне лукове и отскоке гледали пред собом свршени матуранти! Међутим, ко зна, можда су ноћашње ноћи, можда тога часа, Усуд и Урис решавали и решили какви ће и колики бити и ти лукови и отскоци.

Бранко и Павле се погледаше: како је чудан тај људски поздрав: л а к у ноћ. Сви се људи боје ноћи. Живот, то је као човек који негде подалеко треба да стигне, и ужасно жури.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

из сећања не избришу Далеко сам још од тога Да их одгонетнем За сада ми на вучје сазвежђе личе Имаћу чиме да испуним ноћи Ако се жив и здрав кући вратим ХИЛАНДАР Црна мајко Тројеручице Пружи ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи

и златно Последњи прстен видика Последња јабука сунца Зографе Докле твој поглед допире Чујеш ли коњицу ноћи Алах ил илалах Кичица твоја не дрхти Боје се твоје не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил илалах Зографе Шта ли

твој поглед допире Чујеш ли коњицу ноћи Алах ил илалах Кичица твоја не дрхти Боје се твоје не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил илалах Зографе Шта ли видиш на дну ноћи Златно и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у

илалах Кичица твоја не дрхти Боје се твоје не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил илалах Зографе Шта ли видиш на дну ноћи Златно и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Бабица се за своју погрешку извињавала слабим осветљењем које је прошле ноћи било у кући; оцу је необично пријатно годила ова исправка, а ја сам се у ствари љутио на бабицу што забада свуда свој

Разуме се да сам те ноћи сањао чудновате снове. Сањао сам као да сам министар, па дохватио нашега окружног начелника, углавио му главу међу

Научили смо их тако да би нас и усред ноћи могао пробудити и ми би их наизуст казивали. Ја и дан-данас, после толиког низа година, памтим од речи до речи

Та околност, вероватно, довела је до тога да је Чича-Илија, враћајући се једне ноћи после поноћи кући, затекао пред вратима своје собе један пар наредничких чизама.

Оде и настави да пије три дана и три ноћи, осећајући стално незасићену жеђ. Он је мењао кафане, али своју намеру да и даље пије није мењао.

Крећу се блесаво, расејана погледа, без воље су и без апетита и по целе ноћи, од мркла мрака па до ране зоре, они у сну шапућу: фало ферері фалѕум у танго тетігі тангум.

* 9 Таква су деца права напаст у родитељској кући, јер уче латински наглас; из дана у дан и из ноћи у ноћ, и то месецима, месецима, месецима, тако да, хтели не хтели, сви по кући науче латински.

Неће то бити случајно. Једне чак ноћи, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну, да видим: не интригира ли ко против мог живота, не

Разуме се, под температуром 38 са 6, није ми било тешко продрети у тајну и наћи одговор своме питању. Те ноћи, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо, застао сам пред једним полуодшкринутим небеским вратима,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ордонанса нисам повео. Да се повратим, изгубио бих у времену. А овако сâм у ноћи, не познајући ни пут, почео сам зазирати од сваког дрвета...

Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме. А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња. Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене.

Командир притајено уздише. Поручник Коста шкрипи зубима од немоћног беса. Сатерани у мртви угао, под заштитом ноћи, одржава се као неки ратни савет. Шта да се ради?

Било је то једне ноћи, бог би свети знао кога датума, јер смо сасвим изгубили појам о времену. Нечије очи су нас водиле.

Да се случајно нашао енергичан вођ, послушали би га без поговора, ма у којем правцу их повео. Те ноћи наиђосмо и на једну воденицу.

Поднаредник Груја каже да су пешаци тада хладно изишли, као да су пиле заклали, и изгубили се у мрачној ноћи. А и он то говори гласом као да препричава неки безначајан догађај.

Друм је закрчен, и сви стајемо. Стока малаксала, и једва креће. Пут је све гори. Блато је негде до близу осовина. Те ноћи небо је било ужарено од огромних ватри позади нас. Фабрика у Обилићеву горела је.

То и сами видите. Од наше енергије и одлучности зависи хоћемо ли у току сутрашњег дана спасти топове. Клисура у току ноћи мора да се рашчисти. Али мора, господо, мора! — виче командант. — Узмите све подофицире.

Што измакне читаво испод његова штапа, сачекује револвер поручника Бранка. Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато? — вели поручник Бранко, враћајући се.

Наређено је да батерија у току ноћи изиђе на једну чукару, не знам ни сам како се зове. Целе ноћи смо по том беспућу извлачили топове.

Наређено је да батерија у току ноћи изиђе на једну чукару, не знам ни сам како се зове. Целе ноћи смо по том беспућу извлачили топове. Ишли смо неким стрмим крчаником по којем се једва и селачка кола крећу.

Они пешаци који су носили муницију, изгубише се у ноћи са гранатама... У једном моменту чупао сам косу... Сакупио сам онда војнике.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам.

Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути

А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон? Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор

Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон? Од љубави, У пролеће или у јесен Смрти димњачке звон

У овој ноћи опет празан Чанак из ког, ко дечко, недокуса, Но заспа баш кад заструји Великом свемоћју укуса, Пићем: утопише се

А заспим увек пред крај вечере, Служавка свлачи небо, дан и мене, Па баци ноћи да нас прождере: Тек јутро нађе кости разнесене.

У овој ноћи сви су чанкови празни никакво поткреплење! Стресох са себе чедност, Стресох са себе поштење; Ни једне фикс-идеје.

Стресох са себе чедност, Стресох са себе поштење; Ни једне фикс-идеје. У овој ноћи: радије заблуду; Но какво спасење!

Но у овој ноћи сви су чанкови без дна: где исцедити то врење! У јутро су опет чанкови празни; никакво оснажење. То притицала је

У овој ноћи сви су чанкови празни, У овој ноћи ни једне фикс идеје, Одвратићемо главе. Будва, 23. ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊ

У овој ноћи сви су чанкови празни, У овој ноћи ни једне фикс идеје, Одвратићемо главе. Будва, 23. ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊЕГ СНИМКА МАТЕРИНОГ) Да ли мој

Узети га треба за руку па извести у поље, Да тамо заборави све песме И чак бол свој који не беше дубок: Те ноћи би јео више и спавао боље, И не би осећао да му постеља загриза бок, И да је живот дуг.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ! Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и шапутање трава било је једва чујно.

Зна се то од памтивека! Дубоко у себи мали сунцокрет је знао да су браћа у праву. Али, звуци и боје ноћи терале су му сан с очију и, док су браћа спавала, он је подизао своје златасто лишце увис дивећи се спором и свечаном

А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец!

А траве? Спавале су и траве. Једино је у ноћи поток био будан, али заузет сопственим брбљањем није имао времена да види како маслачак, сребрн и прозрачан све брже

Дрвосеча поче да се на смешно лице привикава. Чак помисли да има некакве сврхе његов живот и исте ноћи први пут, спокојно заспа. Тако, први пут, након одласка из планине у сну виде своју жену, децу и дом.

За све, па и самог себе био је: Смешно Лице! О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ У часу када се дан од ноћи дели, заједно са Сунцем, роди се једна Капљица и један Цвет. Радознала је била Капљица, румен и зачуђен Цвет.

Уместо да тегли храну, Белко је пратио лет лептира, лелујање травки на ветру, шум потока. Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда. Ујутро, зато, није могао да се пробуди.

Нарочито су ноћи биле ужасне. Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути. Били су то увек исти, мучни снови у којима

Класови пуни мудрости, ах, како је срећан био Цар! Сада су му и ноћи биле мирне: ужасни снови нису стизали ни до капије дворца. Ближио се дан Велике Светковине.

Али, потрча и Златокоса, и трчи још и данас. Лети, када су ноћи светле и топле, погледајте у небо и — видећете: танани срп месеца на престаје да следи једна звезда.

Трже се Маријан као да га је неко бичем ошинуо, узе чамац и завесла ка заливу где је старац бацио мреже прошле ноћи. Дечак је журио као да га је нешто изнутра гонило. И, гле, није узалудна била његова слутња!

Ко би ти чувао бостан? — А она? — Старац једва помаче усне. — И она ће се вратити. На истом месту чекаће те идуће ноћи! — Софроније се шеретски насмеја, а ветар луталица донесе глас последњих зрикаваца.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Песма, оро, пушке! Па и крв често легне. СТАНА (уплашено): Јао, Васка, јао! Зато мајка целе ноћи седи. Нит уздише, нит плаче. Само седи, чека. Боји се да не чује, како га крвава доносе.

ТОМА (узбуђен, узрујан): да јест... Јест... КОШТАНА (наставља): А кад ти видим две очи, Две тамне очи, две ноћи, Каил сам много на тебе, Ја да те водим за себе, Па куд ми мајка живује, Да ми те она милује, Да живиш како

СТОЈАН Иди! СТАНА (плачно): Немој, бато! Немој на мене да се љутиш. Шта ја? Жива нисам од страха. Ето целе ноћи нисам... А и нана. Она се сада не љути на тебе него на оца. А он тамо, причају, чуда чини по Собини.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ 29 ЉУБАВ 33 ЕЛЕГИЈЕ 34 МОЈА НОЋИ 35 ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...

ПЕСМЕ 108 ПЛИЈЕН 109 ЕЛЕГИЈА 111 ВЕЧЕ НА ШКОЉУ 114 НОЋ 116 ПРЕД РАСПЕЋЕМ 117 СВИЈЕТЛИ ПУТ 118 ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ...

Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била кô врт један, Гдје је поток текла срећа кротка: Као и

неко доба све ме чежња мори, Све ми нешто срце уздише и гори; Па ти немам, брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта

У ведре ноћи њен је покров мио Од плава неба, мјесечине меке; Њена су њедра врт у коме ти'о Почива мирис багрена и смреке.

Њој ме душа води! О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи У гору, у твој завичај! О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи! И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим.

1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када ћеш ми проћи? — Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? — Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавиіт?

1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када ћеш ми проћи? — Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? — Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавиіт? — Никад!

Под ударом снажним лете искре крупне Кô да се метеор расипа у ноћи, И он, с тешким маљем, у овој самоћи, Изгледа кô символ снаге недоступне.

И у мутне ноћи, када бура реже, Када нимфе ћуте у морскоме биљу, Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и

Овде близу секе, Осећа се мирис кадуље и смреке. Прострло се море кô свилено платно, И у ноћи спава провидно и златно. Једна лађа споро површину реже.

И њезина суза, што се тужно сија, Плач, јецање оно што га сваке ноћи Влажни вјетар носи по глухој самоћи, То је мога рода тужна елегија... 1903.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Погинуо је и његов син Павлић. Вратио се из боја — захваљујући добром коњу и ноћи — само кнез Перазовић, Доротејин вереник.

Из таме вековног робовања она се помолила као сунце из мутне ноћи и плахо заискала своје право на живот човека. Она је храброшћу на смрт решених сјајно доказала да бој не бије светло

Ове слике су поређане по јачини: у ноћи бело изгледа сабласније од црнога, а прегореле ноге до колена (тј. у доколеницама ватрене боје) делују импресивније

Кад је било ноћи у поноћи, ал' завришта Дамјанов зеленко, пита мајка Дамјанове љубе: „Снао моја, љубо Дамјанова, што нам вришти

— на синији оплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, поред ког се види вечерати у по ноћи као у по дана; и даћу ти сабљу оковану, на којој су три балчака златна и у њима три драга камена, — ваља сабља три

Кад је било испред тавне ноћи, он поведе Шарца на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му Шарац воде пити неће, већ погледа често око себе; ал'

— на синији исплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, код кога се види вечерати у по ноћи као у по дана; послаше му сабљу оковану, на којој су три балчака златна, и у њима три драга камена, и међ' њима царев

се Иван насмијао, књигу пише, даде татарину, те је прати дужду од Млетака: „Пријатељу, дужде од Млетака, ну ослушкуј и ноћи и дневи: запалићу на граду топове, запалићу тридесет топова, па запалит Крња и Зеленка, нека оде јека под

Љуто куне Туркиња ђевојка: „Води роба, Џафербеговице! Не био ти дуго, ни за млого, већ: ил̓ ноћцу, или ноћи двије!“ Була води роба драгокупа, води њега двору бијеломе, пак донесе воде и сапуна, те окупа дијете Грујицу, пак

њима су четири јабуке, све од чиста саљевене злата, и на њима драги каменови, — при њима се види путовати у по ноћи кано у по дана; и ето их право кроз отоку. Ал’ да видиш, мој брате Мујага, да ти видиш с јеле гледајући!

га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер објесила, ситан бисер и камење драго: кад он иде ноћи у поноћи, да се види њему путовати у поноћи као усред подне; па се коњу на рамена баци, а довати тешку топузину, па ми

сувише од злата тепсију, — на тепсији исплетена гуја, на глави јој алем, камен драги, према ког се може вечерати у по ноћи као у по дана; Зуко даје дванаест дуката, јер у Зука нигђе ништа нејма, осим сабље и дебела ђога, с којима се рани по

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тако си ми нешто лијепо причао, а ја заборавио. За љетњих ноћи хучу по Гају аветињске сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња зеленкастим сјајем и плаши осамљена путника: — Чекај само,

А и како би имала храбрости, кад се ту, кажу, крије страшно чудовиште дрекавац, које за кишовитих ноћи својом продорном дреком испуњава читав крај. Па ипак, ипак...

Зар она, сирота, да чечи на киши?! — Тако је! — сложи се Јованче. — Она ће нам преко ноћи чувати логор, кад ми одемо својим кућама. Слажеш ли се, Николица?

Нећу ни вечерати ... само ћу мало грицнути ако буде пите. X Шта је куја Жуја преживљавала оне прве ноћи свог усамљеничког стражарења у логору Тепсији, то би, казано на псећем језику, била прича пуна тихог цвиљења и

Дјечака подиђе лака језа. — Овдје, кажу, живи дрекавац! И он је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и продорно кричање непознатог становника мрачне ноћне шуме. Овдје он, дакле, живи.

Ех, зар од тебе да ја нешто кријем? Хајдемо сад кући, вријеме је, а сутра ћемо наставити. XИИ Читаве ноћи Јованче је немирно спавао. Тек затвори очи и већ се нађе у непознатој сумрачној пећини.

— А одозго покрити сувим гранама и шушњем (опалим лишћем) да се не примијети — додаде Јованче. — Ту би сваке ноћи могли сакрити кују, па буде ли неко по мраку пошао према нашем логору, има да упадне право код Жује.

„А затим, у неозначени сат исте ноћи, ове три пијане фигуре извукоше се помоћу својих ногу и власторучно из јаме и сасвим бијели од креча личећи на

— Правили су га по ноћи па је зато тако испало! — објешењачки дочека Ђоко Потрк. Потмуло али све ближе споља се чуо прасак пушака.

— Чујеш, па и ми би могли вашим путем натраг кроз пећину и усред ноћи изненадити непријатеља на спавању. Било би онда муниције за читав одред.

XВИИ Непријатељски стражар, који је те ноћи стајао на заравни испред логора Тепсије, заспао је и управо је сањао како се налази на некој гозби, кад га стегну за

Пред саму зору Николин вод удари из Прокина гаја у леђа непријатељу, који није ни слутио шта се у току ноћи одиграло у његовој позадини. Изненађени у тврдом предјутарњем сну, домобрани и не покушаше да пруже неки озбиљан отпор.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

твоја, богати човече, лета мислећа Учинише ти циглу једну ноћ И то не целу ни до сванућа; Него тако рече ти Бог: Ове ноћи истргнуће ти твоју душу.

Знамо те хубаву како луну и добру; у наших бедних ноћи светли нам. Видимо твоју главу окићену красно са дванаест звездама.

Години пуност часова, проход и настануће, мену месечну и уштап, дна и ноћи равно служење, земљано клијање и растење, ветрова разилазење, ширине и дубине морске стојеће, и по њему ходећи

Мани: измерило се је твоје царство. Текел: кривда је претегла. Фарес: прошло те је већ и другом је издато!« А оне ноћи и убише га слуге му.

Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати. О, ал' те ноћи виде у сну чудно високе мердивени. С онога места где спаваше, са земље, прислоњене чак горе за небо.

Те у једно доби пред бојним харцем с непријатељи, о главу заповеди да има сва војска му чисто постити ваздан; до ноћи нико ништа да не окуси.

Оста их у леду тридесет и девет. Мрзнући у леду с напоља на суху стојећи један стража млад чувар мученичаски, виде те ноћи виђени се свет и тамом с неба сишлих чудних венаца кано царских коруна четрдесет. Свака на главу по једному паде.

Не свероваше, него се зато свадише међу собом: удри де, чији ти, па ти! бише се и секоше тај дан до ноћи. Тушта их погибе.

Бијаху они сви на жетви, жњаху и везаху жито у снопје. Једне ноћи сни он сан и сутрадан каза им што је снио. »Видео сам, рече, ваше снопове где се поклонише сви моме снопу.

ШЕТАЧИ ПО МОРУ Чак у трећу стражу ноћи посети их. Четврта је стража бивала по поноћи на стајања четвртоме сахату. Тако је у оно доби по гралови адет био, на

бедени, а и у војсци, чување стражи од злочестих људи, пакостна кога снахода, — с променом на четворо раздељујући дуге ноћи. По три сахата све чера једна стража држала је: до поноћи за шест сахата друга се је измењивала.

И како апостола затворише у тамницу, те се ноћи разболе царев рођени брат и већ до смрти би скоро на издаху. Тај посла по цара, свога му брата, да хитро скоро њему

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. Паша се врло често саветовао с њим.

редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана... Почеше се разилазити и с „нишаљке“ и с играња...

И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки

питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи! А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.

— „Здраво-живо, Зоне! Што ти раде дома?” — „Здраво су ми дома, сербез си живују, сербез к ноћи лежу, спију, урањују теке у собу ми често нагвирују: Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...

Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.

Има си она чàре и за тој! Свет си збори да је побегуља, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља“, — берем да знаје зашто се такој зове.