Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.
Тих се чује жамор: То на обалама мре поноћна плима. А моја је драга тужна свако вече И када заплачу ноћне камелије, Заплаче и она; суза што потече, Нико не зна шта је, ни шта она крије.
ми жеђ осете кобну и све вишу Очи што су туде дуго светлост пиле, Као вир две овце са руном од свиле, Као крв две ноћне сабласти што сишу.
И поче да игра као пламен, као зраци, као сенке, као жито, као таласи, као змије, као мачке, као ноћне сабласти. И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине, али и пријатне вечерње и ноћне хладовине. Дан је за даном све краћи бивао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он јој не брани. У том манастиру, Христ, за време ноћне мисе, тако госпожа Монтенуово тврди, узима калуђерице на своја, прободена, ребра, па их мази. И Текла хоће то да види.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
сужених очију вреба миша, и Караново је полуотворених прозорских окана вребало љубавнике, пијанице и друге ноћне птице. Она два милиционара пред банком и Народним одбором била су савршено непотребна.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Најежен од хладноће ноћне, пушећи, седео је погнуте главе, примајући жалост, због свега што јој се беше десило, све више на себе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
мозак змије камењарке, за осунчани трем гуштера, за млеко гљива, за дивљих пчела шумска подграђа, за свитаца и пањева ноћне варке, за безимена, једва видљива, створа што у плен смера, за шуме свежи прапочетак, за рањена плућа грања, и пуни
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најпре ја наишла његова стара муштерија Бети Блам. Колико му је само пута намештала ноћне вожње од тридесет хиљада! —Твоја мала? —Моја. —Како је само слатка! Сузи, дођи да видиш Макијеву ћерку — право луче!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мила моја мене чека — Чекаш и сад, злато моје? Брже доле, сунце благо, Брже амо, ноћне таме, Амо брже, моје драго Да не чека више на ме. (1843, 25. нов.) ЦИЦ!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А Нушка им коловођа. Кад само разастре црне косе, разузури се и обујми неку, а нарочито ону која се плаши од тмине и ноћне влаге, па се с њом вине у башту.
Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и
— муца она. — Како ништа? Не бој се. Ништа нема. — Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу, досећајући се за њене ноћне снове и привиђења.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
А ми смо наставили у ноћ тог истог дана то ходочашће себи, Повезујући фонтане у паукову мрежу Кружне ноћне шетње; гргољила је светлост Међу капљицама, о томе како закон Простога пада не противуречи лепоти Покушаја да млаз из
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. Понекад само заигра свјетло као на води чун: то, ваљда, тати за вријеме рада у око падне трун.
Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас. Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас. Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува.
„Испричај нам ђидијо, шта си тамо видио?“ Видио сам на Месецу јури мачак своју децу што скитају по Месецу. Ноћне шетње све до зоре то је посȏ за мачоре, а сва деца под јорган док не дође дан.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене. Учини ми се да један део те среће, као ноћне тишине. мора прећи и на њу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О, да л се сећаш како смо ишли, све улице ноћу обишли, по киши? Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање. Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.
Ови људи, Као мртваца гомила, у зону Жељене среће прате ме. А груди Надимају се, траже ноћне студи, Свежине. Јурнух напоље, пун јада. Варница маса из локомотиве Прелеће. Чађ и дим на лице пада, Као на душу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Да ово ко види?“ Видјела бјеше то зора на истоку, па зар с тога се и она зарумени. А звијезде, стражарице ноћне, оне поблиједеше, па као да одлећеше у вис. Нестаде их. С тога ли зар?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Да све људске болове примим на себе! Да скупим све ваше чиреве, чворуге, красте, ваше несанице, сузе и ноћне море... Да вашу патњу понесем у себи... МАНОЈЛО: Немаш ти појма шта си направио!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па и нос. Није моја крв. Да се убијем, није моја крв. Голуждраво дете се мешкољило од ноћне студи. Ђорђе га гледао: смрзни се, умри, да те не гледам више...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.
И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Начелниче густијех редовах, сјајно сунце међу бесмртнима! Кад пламови зраках свијетлијех ноћне масе и њезино лице сажде огњем својим свијетлијем и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад је опет нешто свануло у свести његовој, ћелија није била сасвим мрачна и свитање јутра гонило је негде ужасне ноћне визије.
Оздо, из потпуне таме, подизале се горе ка светлости мутне ноћне магле, згужване у бесформне масе, па се вукле, надимале и полипском подмуклошћу пузиле заплитајући се о стене.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе. Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Да ли се младић који је отишао чамцем по сунце вратио – да ли је за њим бела пруга на реци што се сребрни од светлости ноћне светиљке?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
узбудљива су зато што су прожета девојачким бујним чулним нагонима; затим од дубоких жеља претканих у сновне слике, и ноћне и дневне; па од мутних нада, којима је час давала маха, час их потискивала, све у преплету са својом гордом, хаџијском
што би се на први поглед рекло, и да чисто телесна пожуда и поред све важности није била сврха којој се тежило у опису ноћне прељубе, то потврђује и временски поредак у приповедању.
Краков, Станислав - КРИЛА
Најзад се платна шатора стадоше да беле и постају видна. Она су била тешка, пуна ноћне и јутарње влаге. Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Јасно је све... Издајство! Превара!... Погане бабе умље змијино Потражило је неме трагове Којим авети ноћне путују По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Драга драгог, ах жалости, јавно продаје, Ноћне тајне за пољубац један издаје, Чиста љубов три дни, више не траје. Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести
мен' серце урекле И све страсти мог суштаства за тобом потекле, Мени други воздух дише, друго сунце свјетли, Други ноћне прозивају слатке часе пјетли. Свуд се јуност, свуд красота, свуд веселост каже, Све шчастију моме нову отраду прилаже.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну. Дубоко, немо жеље мру.
Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је потрајало. Онда је напад спласнуо. Кад је свануло, могли смо да видимо исход ноћне битке. Призор је био стравичан. Свуда по поплочаном доњем дворишту лежале су крваве лешине и њихових и наших.
Никоме никада нисам поверио своје ноћне патње, па ни врачари Јадвиги за коју се причало да скида све чини, ваљда зато што нисам био начисто да је то на мени
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
руку која је остала с претећим уздигнутим кажипрстом, и изгледала, онако крупна и строга, врло смешна у рукаву од ноћне кошуље с два реда веза. — Нано, ево видите да није истина да се љутите.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
су слични по стилу љубавним писмима која оџачари пишу куварицама, молбама које пиљари пишу општинама и рапортима које ноћне патролџије подносе командама.
у кости и сагледа свако ребро; покварених зуба и усахлих дојака, нафракана и навучених образа, као оне женске што их ноћне патроле збирају са улице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чекај... чекај. А-ха! Слушајте: „Петог септембра после огорчене ноћне борбе...“ — Молим те, извини, јесу ли датуми по старом, или новом календару? — запита капетан Радојчић. — По старом.
— запита капетан Радојчић. — По старом. — Добро, даље. „... после огорчене ноћне борбе, наше храбре трупе су прошириле свој ранији успех на Кајмакчалану и у двадесет и један и тридесет часова
Кажу да су тада Дринци изгубили око девет стотина официра и војника. И то мртвих. Из ове ноћне борбе рањеници нису излазили. Ко је само викнуо: „Јаој!“ — по пет Бугара налетали су на њега бајонетима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И љубав наша чак их скрије Од нас. Ни топот више није Доказ да беху ноћне уре, Минуше мрачно коб-делије. Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и продорно кричање непознатог становника мрачне ноћне шуме. Овдје он, дакле, живи. — Дрекавац! Одједном се Јованчету следише ноге.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МАРИЈИ 360 И ПРОЛОГ НА НЕБУ 362 ИИ УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ 364 ИИИ ЕПИЛОГ НА ЗЕМЉИ 374 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 378 ПОСЕЈАТИ ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ 380 СИРОМАШКИ САН 382 БАЧКА КОМЕДИЈА 383 ЦАРЕВЕ КОЛАСТЕ АЗДИЈЕ 385 УМ ЗА
388 КОЛО СРЕЋЕ 389 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 390 КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... 391 СТРАШНИ КРЧМАР 392 ПОГРЕБНА БЕСЕДА 394 СУСРЕТ У СНУ 395 ПАКАО
И то је чување било од хрсуза понајвећма и од гробораскопалаца, од које ноћне кавге и побуне, од крвника, од ватре и шанцопреходника и ухода, од вребања на близу које непријатељске војске н чете,
Него на тиху ево месту даје ти се вечна храна, а не месечна! КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ У тамној и мрачној земљи, у вечној помрчини, где но зора не просјава, ни има људма живота...
Пребива све горе, горе, хуђе и црње; најпосле несвидовна, ружна ли и нагла смрт. КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ Како првашњим, тако и садањим, најпоследњим, једна је то нам општо препијана и давата чаша горка и отровна, без
« Карбункулум брани људе од куге који га код себе имаду и носе га. И Христос од чуме и сваке хавети ноћне људе чува који га удиљ спомињући моле и помоћ од њега питају.