Јакшић, Ђура - ПРОЗА
тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга... Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]. Груди своје приносила му је тако близу [. . . ]. 318 Код Аранђела Исаковича, опет, напетост је највећа у ноћноме часу кад се одлучује на прељубу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Јелисавета у ноћноме оделу улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ах, санче сјајни моје поноћи, Са меке свиле своје постеље Ко те у ово доба подиже?