Употреба речи ноћу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Покривена беше кровином, као и остале куће онога времена; у среди врата, а око ње поседа чељад, а ноћу окрену ноге ватри, па мирно спавају...

и ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора Николу Белића, онога што му ноћу долазе дрекавци... Милисав је ћутао, није се њега тицало ко ће бити тутор... Знао је да оца нема!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Украде се једно вече од куће, стане путовати и дође ноћу у једну велику шуму. У призорју сретне га један мршав курјак.

” 97 Змија и пила Змија уђе ноћу уједну ковачницу, Тражећи ту што за јело; нађе пилу и почне је лизати: окрвави језик, но мислећи да је та крв из пиле,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ко темељ тамници постави сада јој кров завршава. Пророци престоле скућили, али ни ноћу не спавају: од оног што су нас бичем учили бичем нас одучавају!

Ја свима рађам, рађам и дању и ноћу, рађам све, облаке, планине, реке, синове и кћери, мајке и мужеве, рађам ковачнице, путеве, рађам точкове,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ми покупимо чету и са оно 30 фрајкора одемо тајно преко планине; ноћу се прикучимо Бачевцима, и оданде у зору ударимо на обадва места, и заробимо 70 душа.

” Оду Бирчанин и Грбовић у Грабовац, узму војску, на Палежу седну у лађе и ноћу дођу на Су-капију у доњи град. Кад се мало поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на

Глава је остала код Фочића на чардаку. Но неки Живан Јеротић из села Близоња, који је онде послуживао, ноћу је украде, метне у недра, склопи гуњ око себе, и тако главу у недрима нама донесе.

— Фочић оде у Шабац, но ми опет не повратимо фамилије у кућу, но једнако у планини Посову седе. А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег.

Затим седнем ја у један чун са Еладијом из Забрежја увече, и низа Саву поред Београда, те ноћу дођем у Земун у парлаторију. Рано сутрадан (18. фебруара 1804.

Ја пређем у Забрежје у кућу Пантелије Ружичића, и на малој столици клечећи пишем ноћу, а Пантелија држи свећу; писао сам како сам умео.

и кару и све као најбољи топ спремити; и кријући и топ и ђулета и топџију, некога Мату Немца, на Кленку, крадом ноћу претури. Добисмо топ, сад тко јако ми Срби!

Ал̓ то све Турци попалили. Одемо у једну ливаду и ноћимо. Рано устанемо. И ̓одам неколико дана и дању и ноћу у недоуменију.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место. Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.

— А зар је заронио? — упита један — Ја шта ти мислиш, мој брате! Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.

— Оно, лако је то казати — прихвати Манојло — ама ко ће га копати?... Дању се не може, видеће когод, а ноћу, ја, бога ми, не копах га, па макар ми град одбио оба ува!... — Ако нећеш ти, има ко ће — рече Јован.

— Та оно јес'... ама ја, газда Јово... — узе Марјан да извија, јер баш није волео да ноћу барата око мртваца и гробова. — Оно знаш... није баш ни лако! — Па нећеш ти сам, не бој се! — куражи га поп Стеван.

Јес' чуо, сад одмах, или не, ноћас мораш! Кад си га ноћу већ једном копао, копај га ноћу и опет — јес', чуо!... Да се ниси главом шалио!

Јес' чуо, сад одмах, или не, ноћас мораш! Кад си га ноћу већ једном копао, копај га ноћу и опет — јес', чуо!... Да се ниси главом шалио! Ако сутра не осване где је закопано било, одераћу те... Гле ти њих сад!

Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка. С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу. С друге стране кршеви и стене, све некаке окапине, чини ти се сад ће се сурвати доле.

И једно и друго село смири се. Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу. Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно.

Може бити узрок је томе била и нека његова луда навика: волео је спавати ноћу онако обучен; ретко би се кад свукао, као остали свет, кад леже увече.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Кажу да он има једну лађицу. На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине... Возио је само ноћу. Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.

Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... Сем тога, он је страховао. Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... „Хајдук је, брате — премишљао је он.

Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже. Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... Остало полега да се одмара... Чудно заиста!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

БОР Голем и мрачан, невесело, Стоји, безимен као травка; У њему хучи горско врело, И ноћу преспи једна чавка. Усамљен вечно, страшна грмен, У први сунчев тренут сјања, Низ озарену баци стрмен Црни сен

Усамљен вечно, страшна грмен, У први сунчев тренут сјања, Низ озарену баци стрмен Црни сен свога очајања. А ноћу небу завихори, Кад зна да болно све занемље — И звездама по сву ноћ збори Горке самоће ове земље.

Нит што више желим и нити што хоћу, Нит зна суза сама кô некад да лије, Да туга нарасте, као река ноћу... А све можда зато што љубим кô прије.

И минућу ноћу крај твојих обала, Док ронећи сузе и не слутиш о том; И поћи далеко преко тамних вала — Све у болној жеђи за новом

Тај је народ био строг и осудио је жену да остане везана гола за стабло у шуми да је ноћу разнесу зверови. Она је молила само да јој оставе њене ђердане од лажних драгуља који су сијали као ђердани у краљице.

Јер је Естира кћи поглавице из мога племена, из царске лозе. И док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета јасмина.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја се не сећам никад и никака знака нежности од њега. Покривао нас је, истина, ноћу кад се откријемо, и није нам дао да се надносимо над бунар и пењемо на дуд — али шта ми је то?

Забринуо се силно и ноћу често устаје. Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка. Али поши, како која недјеља, све горе.

Учитељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек. Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош. Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Великом календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био, и нуди и мами на уживање и дању и ноћу. Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе кад почну да певају.

Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе кад почну да певају. Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.

« А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље. Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру. — Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ!

није уштинула за образ, него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању поваздан дрема, а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма

него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају, а ноћу и забадава по сокацима деле. Али данас пре подне у недељу он се ни тога није бојао, него је продужавао пут у цркву.

корисне ствари, а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу »бунцала само на немецком«.

ми није жао момка, баш би’ га питала мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!

Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога. Она је волела своје пилиће и гушчиће, и своју Милку коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од

Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас остављају као лажни пријатељи у

Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ. Поседају у топлој соби, па чешљају перје. Све сама женскадија, све од

’Ајд, спас’ бог, укућани! — Ама то, то ми само није мило, тај твој »боктерај!« Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се! Па те зато и нећу! — Право велиш! Нећу те, боме, ни ја.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

слабуњав човек, само је копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање гробља, ноћу обилажење, пазење гробова, а нарочито ноћу растеривање паса који се купе и лочу зејтина из кандила по гробовима све је

што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање гробља, ноћу обилажење, пазење гробова, а нарочито ноћу растеривање паса који се купе и лочу зејтина из кандила по гробовима све је то она, жена му, клисарица радила.

Још од онда од када почео да се дружи, меша са женама. Он се више жив није чуо. Само по кад и кад ноћу. И то кад обично варошанка пијана с другим просјацима дође, па се с њима затвори у његову собу.

— питају је жене. — Зар те није страх што си сама и то тамо у Кале, у гору? И то још ноћу сама?! А знаш — вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам.

И то још ноћу сама?! А знаш — вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град...

тад оно од Бога пада. — Па како га ти познајеш и видиш ноћу?... — Видим си. Замирише, па га осетим и идем да га узберем. Али оно се крије. И свакоме се не дâ да га види.

А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало. Као да више, поврх вароши, по брдима, околним селима нису бивале оне тихе, Сигурне ноћи као пре.

А најтеже је било, када одједном — било луди Стеван, Марко, Цопа и други — почели у гомилама ноћу да се вуку, тумарају и целе ноћи иду по турским маалама дерући се лудо, крештаво, из свег гласа: — А, Турци! А, вуци!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Љуба остаје при првом, тојест да сутра отпутује. Опрости се са мајком. Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је. Преспавао је јутро. Премишљао је да послуша мајку, па да још остане.

Чекмеџијић отвори и чита: Дражајши мој! Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу. Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.

Алка, кад види брата, оптужује Мицу како много троши, луксуз тера, а он, сиромах, дању и ноћу ради, само страсти њене да засити. Како се по вароши свашта говори о њој и Марку, како мрзи родбину.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Као разбуђене тице ноћу, узнемирени наједанпут, људи напустише куће и покуљаше напоље. А разне љубопитљиве гомилице и гомиле, инстинктивно

Битка која је отпочела ноћу једним случајним, несмишљеним сударом из кога се изродио и развио најстрашнији хаос над хаосима, неред у коме ће

То је захвалност што си мислила на мене, то ти је мој поклон, три године, ноћу и дању радио сам на њему; ја сам ти то био дужан, јер, да тебе није било, ја бих био сироче. Ето, тако ћу јој рећи.

Оно је, од прилике значило ово: ја поштено отаљах овај живот. Дакле, тако је он зевао изјутра, у подне, у вече, ноћу кад се пробуди и увек кад се сети онога што је за собом оставио.

И стигну обично ноћу у Београд те се право у двор јаве и ту коње намире и ноће. А сутра дан зове их кнез и тражи да види како су они кроз

Остао сам са свим без осећања јаве. Са истом неверицом стојим дању пред сензацијама стварности, као што ноћу стојим пред појавама сна. И увек помамно, у непрекидној грозници сна тражим ону разлику.

И увек помамно, у непрекидној грозници сна тражим ону разлику. увек нереалних стања и мутних и језивих слика што се ноћу и дању аветно витлају око мене. И ноћу и дању само утваре.

увек нереалних стања и мутних и језивих слика што се ноћу и дању аветно витлају око мене. И ноћу и дању само утваре. Не знам и не умем јасно да се питам, али слутим да постепено и сигурно губим осећање јаве.

Африка

које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио хоризонтом, био је за нас — догађај! Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија.

На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени месечином и када је гуштер

горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.

Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити.

У одаји, увијен у „пањ“, који урођеници доле крај Океана дању носе око бедара, а ноћу се завијају њим до преко главе, спавао је неко на земљи крај моје постеље.

Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци: црни дакарски радници, затим црни

Чак се и ноћу шетам по крову неогрнут горњим капутом. Радио јавља да је у Паризу петнаест испод нуле. Посматрамо аероплане који лете

Црњански, Милош - Сеобе 2

Бегеј је био пуштен у градске ровове и био је пун крекета жаба, ноћу. Од реке му оста само старо, шпанско, име и расцветани врбаци.

И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села стално чула песма. Цвет багремов био је те године дошао тако нагло да је те бедне куће од блата

И док су се људи у Махали покривали гуњевима и поњавама, село је било покривено, ноћу, губером од белог, мирисног цвећа. Као неким везом од небесног бехара.

„Ласте!“ узвикну млади официр. „Зато мени оно на клобуку!“ Он је имао обичај да ноћу веша, о прозор, све што скине: мундир, гаће, клобук – да се ветри.

Терала га је из кревета, а он би се онда, јадан, свио око њених ногу. Нудио се, ноћу, да дете љуљушка. А умео је да се буди. Вели, сутра ћу да се пробудим кад запевају кокоти. Па се пробуди.

католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта Ђурађ, ноћу, ради!“ То би дабогме изазвало, увек понова, вриску и цику стидљивих жена, а његов брат, Петар, поцрвенео би.

Неуки, неписмени, али бистри, осветољубиви, Махалчани су се ноћу, на рогљу, сашаптавали и преносили вести од уста до уста, као што се преноси жеравица од куће до куће.

Одмицала је, низ воду, брзо, кроз оне дубоке, и луде, баруштине Тамиша и Бегеја, уз вику полуголих веслача, али је ноћу пристајала код контумаца. Пљусак весала би престао и вика веслача замукла.

А он је скакао са коња на коња, кроз велика огледала баруштина, и ноћу, иако је месечина била скоро сасвим угасла. Јахао је и по провидном мраку, као сенка.

Он није крио да му је мирис хлеба милији од мириса јасмина. Пенџери на тој кући били су осветљени, ноћу, до неко доба, и, из те куће, често, орила се песма, и свирка.

Он ће стићи до Бестушева, сигурно, али само ако буде путовао сам, тајно, ноћу, као сен. А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду

У бискупским баштама у Рабу владао је, већ давно, потпун мир. Ноћу се ту чуло само шкрипање гвоздених петлова на крову, који време предсказују, и шкрипе, кад ветрови дувају.

Теодосије - ЖИТИЈА

њен, обоје у скрби и жалости због овога, јер им је душа веома жудела да добију још једно чедо, ноћу ставши на молитву свемогућем Богу, за се, са сузама говораху: „Владико Господе Боже Сведржитељу, који ци негда

Због великог смирења сви су га волели и дивили су му се. Дању је служио братији у телесним потребама, а ноћу, по сву ноћ, много је стојао на молитви, да је изгледало као да нема тела или га има од бронзе, а живо.

Овај нападоше ноћу морски разбојници и опљачкаше, а игумана и братију свезавши у своје лађе одведоше, и све манастирско запленивши са

А онај који није примио добре савете светога, ноћу на починку спавајући наједанпут страшним стењањем стаде викати на одру, јер Господ који је близу праведне молбе, да

се обнављају правоверним обрасцем свете вере, и свети богоносни оци заповедише да се овај говори сваки дан, и увече и ноћу, и да се чак и пред спавање њиме корисно поучавамо и да противне нам зле духове плашимо и учинимо да побегну од нас.

“ И тако дању н ноћу размишљајући, и умиљењем срца радосне сузе своје као хлеб сладак за јело и пиће себи нуђаше. Али је и горки жир и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Особито су развијени вид, слух, чуло мириса и смисао за оријентисање: нађу се ноћу и у великим шумама. Осећају шум и шапат природе, од клопотања извора и шуштања лишћа до подземних звукова и трепета, и

Има људи који имају зле очи, у другима су добри или зли духови, најзад из неких ноћу излази душа из тела и бори се са ветровима, облацима и непогодама (здухач, ветрогоња).

Убавица (лепотица) се хвали својом лепотом, али жели да се мужи* за царева сина, који дању ноћу хазна бројит. И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Дневник је био прилично оштећен. Види се да га је газда носио са собом кроз трње, ноћу кроз росну траву и по прашњавим таванима.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Обузимало ме је нешто што сам осећао само на погребима, али и једна врста радости: оживећу их! Седећу нешто дуже ноћу и они ће васкрснути на хартији онако како ја будем хтео, или како они буду хтели.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Страшно мучење. То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло. Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима

Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда. Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању. Тако исто и кћери.

Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.

„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. Путују и дању и ноћу. Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него

осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.

— Дајете и ви! — Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима. Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи.

Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена. Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу. Кад није код куће око живади, он је ту. Лађаре све у око познаје.

Није веровао сам себи. Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа. Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан

Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу. Већ су две недеље прошле, па никаква гласа. Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.

— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. Крај договору. Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи. Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.

Брат је и не гледа, већ брзо даље иде. Брату је неко тајну издао. Брат се сусретне са Шамиком. Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.

Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије. Пред ноћ је већ фантазија набрушена. Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина. Скреше тринаест стихова. Добро му испало за руком.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ударен од коња више колена, пре неки дан, кад је почео да скупља делове пука, још се буди ноћу од бола, али тај бол умине брзо, као и страшна малаксалост и изнуреност у костима, од умора.

Те куће које је видео само на неколико часака, ноћу, није се уопште сећао више. Запамтио је био само неку крезубу бабу која се тресла од плача, док се он праштао са женом.

Уплаши се да она не пристане на грех ма где, у кући, ноћу, крај брата, за те поклоне, ђинђуве, бисере које поче да доноси.

Па како се ноћу јавља сад, летећи на белом чаршаву. Па како је Димче Диаманти уз прву, венчану, жену довео и другу, па како сад сви,

пришавши свом прозору, каткад, одмах после поноћи, мучена несаницом, уплашивши слушкиње које нису више смеле да је ноћу остављају саму.

У животињској жељи, која му је живот годинама мутила и која га је ноћу обухватала, у чаробним сновима, био се навикао да крај своје љубави, према рођеној снахи, види сасвим другаче.

су им се смејали, а они који су и пре већ учествовали у ратовима, распричаше се по тишини, у полку, отимајући, ноћу, успут, све што им је до руку дошло. После одмора у вароши Радкерсбургу, Исакович поче да их ломи вежбама, при ходу.

што се одмараше по селима и код мостова, или официре своје, који су тражили разоноде у лову и хајкама паса, одлазећи ноћу на игранке које су приређиване у њихову част, Вук Исакович је обично одабирао преноћиште на некој висоравни,

Дани су протицали непрестано у ходу, отегнутим, двојним редовима, а ноћу у хркању. У част Срба који су пролазили, приређиване су по селима игранке, а код богатијих поседника балови са маскама.

Исакович, сломивши их сасвим, пуштао им је сад; пред смрт, помало на вољу. Страже ноћу нису више биле онако строге, па и кад би зором понеки изостао, прошао би са неколико батина.

Спавао је дању, а маршовао ноћу, при пуном Месецу. Две недеље проведене у Енгелштату, крај Вуичевих логора, биле су довољне да га и иначе сневеселе.

њина бивала је све несноснија, јер она поче да му омогућује да је види скоро цело време док је на служби, а особито ноћу и ујутру, када је пролазила крај њега, још врела од сна и снажна од жуди, коју је налазила неочекивано у својим

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Њој се строго забрањује да иде из куће ноћу, по заласку сунца а нарочито у „глуво доба“, односно све до зоре, до првих петлова, јер за време ноћи „свака нечастива

⁷³ Ако иде било куда ноћу, могу њу и њен пород угрозити зли духови или може да „нагази“ на „сумувиле“, па да јој се од тога одузме рука, нога

⁵⁷ Маринко Станојевић о томе пише: „Старији људи и жене... тврде како се Вељко родио ноћу и то у кошуљици — детињем мјесту! (...

⁶⁷ У сваком случају, пази се да се постељица неопрезно не избаци напоље, а нарочито не ноћу, јер ако се ње докопају вештице могу детету наудити.

У истим крајевима верује се да ако свештеник дете није прописно крстио (ако је дете „недокрштено“), онда ће му се ноћу привиђати.⁶⁶ Не ваља на крштењу да се укваси платно на којем је кум држао дете, јер ће дете бити пијаница.

Оне, за време првих шест недеља од порођаја, нападају дете и породиљу углавном ноћу, настојећи да породиљи одузму млеко и тако угрозе живот тек рођеног детета.¹²² а) Заштитни (превентивни) поступци.

Мајка је за то време готово непрестано уз дете, а ако ипак мора некуда да оде послом, онда она нипошто не иде ноћу, јер је дете тада најугроженије.

) замишљају се у виду птице-детета, вретенастог тела и несразмерно велике, чупаве главе. Они ноћу лете, а препознају се по продорном звиждању, хучању или плакању.

Соба где се налази мало дете, кажу, никако не сме ноћу остати без видела, иначе дете могу „устрелити некрштенци“ а породиљи одузети млеко.

¹⁴¹ Вештице највише нападају ноћу, а посебно је изразита њихова активност уочи Божића, о Покладама, о Ђурђевдану и у Иванској ноћи.

Мора је девојка која у виду разних животиња (кокошке, мачке итд.) ноћу напада људе, а још више нејаку, малу деду, притиска их, зауставља им дах и сиса им крв.

¹⁶⁰ У Горском вијенцу, Сердар Јанко жали се да га ноћу мора притиска, па каже: „Али од ње ништа боље није но пас’ пружити одгор с врх хаљинах.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

негде мора да постоји један други свет, са више смисла и радости, тако различит од наше родне провинције, у којој се ноћу чују само урлање пијанаца и завијање паса у авлијама, покаткад цилик разбијеног прозора или нечији плач.

ДЕРВИШИ СИНАНОВЕ ТЕКИЈЕ Андреа је становала у лепој, пространој кући Америчког конзулата, испред које се и ноћу и дању досађивао милиционер.

мушкарац дубоко испод сивог пословног оклопа све време крио једног дечака — сањалицу, и да га тај дечак све чешће буди ноћу, извлачи из брачне постеље и босоногог води за руку у кухињу, где сатима седи и пуши, гледајући са зебњом како је

— И јесам. Овде су ме примили на испомоћ. Уосталом, шта бих радио ноћу? Већ годинама не могу да спавам. —Шта имате слатко? — упита млада жена.

Матавуљ, Симо - УСКОК

зло прошли; у другом нападу придружи име се руски мајор Забјелин са осам компањија јегера и мушкетира, те Французи ноћу оставе Цавтат и повуку се ка Дубровнику.

— Па то је лијек њеки? — А и јест лијек! — Причали су у нашем племену — настави дијете — да се ноћу пред вратима његове ћелије може чути разговор, баш као да двојица разговарају!

Зато се чета крену са Његушâ пет дана пред Ђурђевдан, одмарајући се дању, а путујући ноћу, те треће зоре освану под Злоступом. Вођу се доиста досади силно мишљење и ћутање, јер први започе разговор.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

и виче на јазавце — али деда Раде овако тумачи његов немиран сан: Видиш ли да си огријешио душу, зато ти скачеш ноћу као вилен. Узео си јазавцима њихов кукавни залогај.

(Невјерни Алахов слуга) Покрети и гласови, сливени у дубоко јединство, понекад се издвајају, као што се ноћу, у извесним тренуцима и на неким местима, река необично јасно оглашава жуборењем.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Маџари понова пођу на Томашевац и дођу у Јарковац на конак. Србљи то дочују и нападну ноћу на њи. Шта је Маџара ту изгинуло, кажу да је за преповест. Све су им топове били отели.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Одушевљен романима Милована Видаковића, он је, како сам прича, добио »глад к читању«, читао и дању и ноћу све што му је до руку дошло и сам почео писати »нека поетична покушенија«. Као ђак у Темишвару штампао је 1825.

врсте Црногорац к свемогућему Богу, нарочито у песмама Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевати ноћу без мјесеца, Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива се будући песник

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању, јер је то таква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га

Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању, јер је то таква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

СУНЦЕ 240 (ДЕТЕ И ГУСЛАР) 241 ПЕРИВОЈ 243 КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ 245 ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ

Кажу ето сунца огрејана Да донесе нама бела дана, А мени се млађаноме чини Као мачак ноћу на сланини, Кад што шушне, а он од стра скочи, Па кроз таму засјају му с' очи.

Бојак богме каквог још не беше, Јер се мучни гласови разнеше, Кажу: Турци нешто не мирују, Дању, ноћу брзе коње кују, Прах намичу, оштре јатагане, Честе књиге прате на све стране, Још помрко на 'ве горе гледе —

МОЈЕ СУНЦЕ На небу ми једно сунце сјаје, Дању сјаје, а ноћу залази, Ти си, отац, моје друго сунце, Које мени никад не залази.

Јоште ноћу песма оде Ведра неба дићи своде, Звезде сам ја покупио, С њима небо накитио, Сјајне звезде наоколо, Прем даници

Ко би рекô око твоје сјајно Да је сјање огња оног крајно, Кад с' у један пламен скупи ноћу, Па засјаје том последњом моћу; Рекао би да ће сад изнова Букнут сила пређашња његова — Пламен сине, пепô скрије

Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело! О песме, што сам некада вас ноћу Ја певао са млађаном моћу, Ви можете и не видити данак; А ви, о друге, што вас роди данак, Можете спават заборава

О кад би само света твоја сила Донијела мени брата мила! (марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам

(марта 1846) (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито,

књиге беле, Чеда мила моје крвце вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је попашно, А душа му и ноћу и дању Сваку празну разбити лубању.

Дегод коју дивну ватим, Дању или ноћу, Испритискат, ижљубити, Изгрлит је оћу. Моме младе, моме лепе, Трипут лепше биле, Око мога бела грла Али,

39. Већ се на јад заборави, У коло се вата свако Пева, игра, славу слави, Дању, ноћу све једнако, Докле пусти топ не рикне, „На злотвора!“ момчад викне. 40.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

И ја занијемим сав устрептао од скривене лоповске наде: — Можда бих га некако могао дохватити?! Ноћу се изненада тргнем иза сна: вири мјесец кроз прозор, гори читаво двориште, а бљештави посјетилац уноси ми се у лице и

одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује. — А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога? — за жандара. — За жандара?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Да ли ти јашеш и киснеш ноћу по Херцеговини? Не прекидај ме, беже... Теби се жури, а мени треба много времена. ХАСАНАГИНИЦА: Треба времена и

Где зором нестају блага која нам доноси мрак? Само ноћу могу од себе да одахнем! Ово царство ноћу није султаново, мирис цвећа је јачи од његове коњице!

Где зором нестају блага која нам доноси мрак? Само ноћу могу од себе да одахнем! Ово царство ноћу није султаново, мирис цвећа је јачи од његове коњице!

Само ноћу могу од себе да одахнем! Ово царство ноћу није султаново, мирис цвећа је јачи од његове коњице! Ноћу ни Багдад није далеко, ни Индија, ни људи из других времена! Ноћу нема ни мене, ни Хасанаге!

Ноћу ни Багдад није далеко, ни Индија, ни људи из других времена! Ноћу нема ни мене, ни Хасанаге! Је ли Хасанага Хасанага и кад спава? Је ли Пинторовић Пинторовићева маска?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не

— Не знаш! Јовану се учини то као прекор: што је он, ма да види каква је, трудна, опет гони ноћу да ради. — Та не плачи! Што не кажеш, па да те оставим дома. Чекај!

А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући. Тада Станоја узе све на себе.

НУШКА Већ увече и којекако. Забуните се, заборавите и заспите. Али кад вас ноћу пробуди месечево сијање — а он баш упро у лице — не знате да се једва дише. Гледате, гледате, па...

Кад је човек тако виту, плаву, нежну а разговорљиву види, ко би рекао да је она, кад су је Арнаути грабили, уз пут их ноћу заварала и овамо побегла. Па чак, до наше границе преобучена у мушко одело, и пешке, преко планина, дошла!

Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима. А те њихове послове сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они

Иза куће башта велика. Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена.

“ Ништа њу није вређало. Истина, било јој је тешко тако усамљеној. Нарочито ноћу, од страха што је сама. Или зими кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да угреје.

Нарочито ноћу није давала матери да је код ње. Волела је да је сама. Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке зграде од Индуса па до Нила. Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи

Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке зграде од Индуса па до Нила. Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи га краљ Рамсенит од Мисира.

Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи га краљ Рамсенит од Мисира. Дању, ноћу походи га, с њим долази Валадила, да и она види де ће вечни санак да

Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи га краљ Рамсенит од Мисира. Дању, ноћу походи га, с њим долази Валадила, да и она види де ће вечни санак да одснива.

Имала је једног чика, филишћанског најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу уз пехаре место жишка лицем сја. Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи!

Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Сад царска кћер пошаље оцу свом прошеније, да у дворану ноћу све неко долази и с астала пите и све остало поједе и попије, и да слушкињама заповједи да се не усуде више свијеће

Тако је онај служио а девојка прстен носила, и врло јој је мио био, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, па је говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

А онај цар нареди своје људе, те је ноћу ископају и донесу њему и он јој опет некако поврати живот, и узевши је за жену стане с њоме живљети.

Пошто далеко отиду, онда рече харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!

ЗЕЦ И ЛИСИЦА Једне дуге и оштре зиме огладне све звијери, па и лукава тета лија. И, једном ноћу, кад је камење пуцало од студени, нађе сиромашка зечића гдје скакуће пртином да се загрије, па науми да га превари.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Размишљавао сам и о томе, и свакојако: шта је боље да човека једе: „стеница или „жена“; па сам мислио: стеница једе ноћу, жена једе дању, кад се пробуди. Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако. Но сад видим како сам се преварио.

ДАМЈАН: Кад би то било, то би ти и ја могао казати, да није пробитачно новце дању копати. Ти знаш, новци се ноћу копају. КУЗМАН: Ти мислиш откопавају, а закопавају се кад човек доспе.

СТАНИЈА: Што је то „на бал“? ЉУБА: Тако, скупе се и мушки и женски, пак играју по целу ноћ. СТАНИЈА: И девојке иду ноћу? То не ваља, кћерко. ЉУБА: Е, не иду саме, него с матером, или с родом.

игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим сама; преврће окама, скита се ноћу с мајком јој, и сваки безобразлук. Обрнуше свет наопако, побогу да си ми син, и нико да прокара, да попрети.

ЉУБА: Представи, ах, милој мојој, Како за њом тугујем, Све што о њој једној бједан, Дању, ноћу чувствујем. станија: Уха! Како је то лепо. љуба: Ах учини, да с’ на мене У сну мила сажали.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Онај што ноћу посумња у време Друкчије дан ће, час по час, да споји — И поштујући прости закон шеме Питаће себе: да л шема постоји?

Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан. Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја. Пулсира огањ у звездама згрушан По вољи Бога славуја и гуја...

(12. ВИИ 1989) СТРАМБОТТІ 1 Кад ноћу дишеш, ја у полутами Осећам како тишина светлуца, Док слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И

10 Кад ноћу дишеш поред узглавља ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Али, чудо једно колико је тај „Зануси“ волео да база по кући! Најлепше је када га укључимо да ради ноћу, као у оним телевизијским рекламама — док ви спавате, „Зануси“ шљака за вас! Шта све не изводи тада, мила мајко!

Могу да замислим каква ће прича кренути по вароши! У једанаест ноћу, баш кад је маман пречитавала последња писма мог драгог оца — ескиватора Великих спремања, зачу се несигурно кључ у

— А с ким то разговарам? — Зар је то важно? Јесам ли те пробудио? — Ма јок! Откуд бих књавала у три сата ноћу? — Хтео бих да разговарам с тобом ... — А о чему? —Онако… — Добро, разговарали смо!

— Где је ту поента? — Хоћу да кажем — наставих — уместо што будиш поштен свет ноћу, боље зови 988 или нешто слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да набавиш робу која ти је потребна:

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КУЋА Крсте се зраци изнад чиније: светлост и тама мукло крваре на љутој стопи црне линије, куд сове ноћу дрежде, глуваре.

Прте иноци свете окрњке, што се чатило, што се жагрило што је кривено ноћу у трњке: Стефан рипиду, Сава кандило, Иринеј ризу, сребрни оков евангелија; а Јевтимије горјели минеј, ланени

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке. Ноћу се среташ са чудом другим, као из маште ђавола писца: то Лакат-Браде са копљем дугим опрезно каска јашући лисца.

! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?!

Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише, јурио ноћу зубати вук. Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу.

Вјетрови мету и кише шкропе чаробног млина прастари кров. По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов. Облак се прича о млину роји, Има ли неког да се не боји?

Мајмун је збијао шале, ту му не треба смијене, па је весело било до саме ноћи снене. Лав је чувао стражу ноћу, будан и љут, а слон је трубио силно: „Склањај се, правите пут!

Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку. Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола.

“ Јежурка Јежић, копљаник славни, спокојно шета, делија права, он се не боји никога живог дању ни ноћу, па ни кад спава. Свака му бодља — бајонет прав, као да прети: „Нек дође лав!

СОВИН ОГЛАС Птицама добрим овим се нуди одличан тумач снова. Долази ноћу у свако доба. Чаробњак мудри, Сова.

“ Побеже вујо, ал гледај чуда, сада се медо јави: „Каква је ово поноћна луда, неки будалаш прави? Ко ноћу тражи по шуми мечку, уместо мозга тај има звечку.

Корњачи никад не стани на пут, јер оклоп носи, а нема капут. Квочка је страшна ноћу и дању, то ти је кокош у бесном стању. Прасету сваком склони се с пута, његова мама врло је љута.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— О, говорило се да Кампосов дух седи сваке ноћи у барци. Нико није смео да оде са њом ноћу. Арманду је било страшно жао што се тако говори о Кампосу, чије је тело на Сијера Невади.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Анђела оног, што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан. Анђелским крилом нека ме

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Носите ме из ове шуме, не могу више да гледам ноћу сјај нетварних бића у грању што се на мом страдању уче да утекну рођењу.

Коледари само певају за срећу новог сиромаштва. НОЋ Ноћу кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље

БОГУМИЛСКА ПЕСМА Траже моју главу. Све што на главу личи бацају по ливадама на хрпе и ноћу газе коњима. Земљи отварају окна те ваде сребрну руду што глави пророчкој слична је, па је обесе о храстово грање.

на узбуну зове и гледа тог душмана тако спремног да сече и гризе и главом кроз зид да рије, да се дере дању и ноћу, да не устаје са жене ни са злата и да се дан за даном бије. Опет му војска бежи.

Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже целог, до семена.

Чудно питање, кажем ја. Мислим да је на овом свету све јасно. Ко може лупати ноћу на врата? Неко ко те спасава, или неко ко те прогони. Онај ко те спасава долази много ређе од оног ко те прогони.

где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме треба да дојашу ноћу болничари да поглед на њега сврну и пошаљу извештај о стању поданика на двор Немањића Симеону мироточивом Нас

прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то сподоба мушка што ноћу пролази Улицом краља Милутина!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Сви, дабоме! Јер, брате, ко ће жив дочекати четрдесет дана. Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула.

САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник. Па ето, крај њега сам се навикла.

САРКА: Можеш тамо, само ако се не бојиш. МИЋА: Чега да се бојим? САРКА: Па, велим, да ти се нешто не јави покојник ноћу у сну. МИЋА: Нека ми се јави. Ја бих чак и волео да ми се јави.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али као да се присети: — Поднаредник-Живојине... Када ноћу маршујемо, Танасија да вежеш за топ. Јеси ли разумео? Танасије се доброћудно смејао, вукући наниже пешеве блузе.

Али су и поред тога расположени за смех и шалу. — Дакле, наредниче, ти знаш твој посао... Онај топ не гађа ноћу, а сутра како те Бог учи. — Дошли су ваши телефонисти — додаје један ордонанс. — А-ја! — продужи командир.

Па ти знаш шта је било пре три дана. — Онда се Радојко окрете мени. — Нареде да бацим бомбе. Ноћу је то било. Узмем са собом четири војника и понесемо по пет бомби.

А они опет мисле да је песма пред офанзиву, па распале. Онда опет ноћу копао тунел и привукао им се на тридесет метара. Сада по целе ноћи баца бомбе.

Предали смо тај народ без борбе... одступајући кришом, ноћу. Већ два дана има како се непријатељ не појављује, а ни ми не одступамо...

По цео дан су свирале трубе. Дежурни су излазили вишим старешинама на рапорт. Ноћу се разлегало: „Стој!... Ко иде?“...

“... Стражар у близини стана командантова морао је викати из свег гласа да би командант само чуо како се служба и ноћу ревносно обавља.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина. Радећи то, чича једнако објашњава сваки свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.

судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи... Све тако, без краја!... — Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве ?...

— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!... То је... оногај... не да се рећи...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 165. Ој, Лазаре, на води возаре, Чувај добро на води бродове, Пази добро кога ноћу возиш, Ноћас ми је одбегла девојка, И однела два дуката златна: Један даће, да је превезете, Други даће, да је не

“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном јадном не говори. С буздованом проговара: ’Је л’ ми мајка вечерала’?

“Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном јадном не говори. С буздованом проговара: ’Је л’ ми мајка вечерала’?

Пишти мајка и дању и ноћу И проклиње цара и дворане: Што узеше нејаког Јована, Што узеше, мајку преварише, Узеше га, па га погубише. 242.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Није, умро је од запаљења плућа! А то је предност што вам је соба на спрату! Не морате ноћу да затварате прозоре, па вам са реке струји чист ваздух! Лети се чују и зрикавци, целу ноћ!

БЛАГОЈЕ: Биће да је негде између Фото Лазића и КњиЖаре Дебељевић. СИМКА: Досад је обично пуцало ноћу... А Гина стрепи због Секуле? БЛАГОЈЕ: Кукумавка! СИМКА: Ко зна у шта све могу да га увуку!

Можда турпију? ГИНА: Какву турпију, шта причаш! Нешто топло, отишо је лако одевен! Да ми се ноћу, док не изађе, не смрзава! И нешто, да може да поједе! МИЛУН: Имаће он тамо затворску рану!

СИМКА: Не знам шта тај Дробац толико тражи овуда! Стрепим и дању из куће да изађем, акамоли ноћу! (Уђе у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: А ја сам мислила да би нам очи ископала за динар!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо

Моје вруће усне не жуде више жива девојачка пребела тела. Ноћу кад лутам у сенци града, крај распећа, баштина и гробља, не жудим за сином, не планем за робља.

Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли? А раге мокре парове вуку, у колима, ко у мртвачком сандуку, што шкрипи.

О, да л се сећаш како смо ишли, све улице ноћу обишли, по киши? Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини.

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће

Али углавном ипак је то био наш свет, рибар одвајкада, истарски, хрватски, који лови ноћу све до далматинских обала и острва. На своју руку, или раздељен по задругама, које после деле рибу.

Полиција јој је дозволила да отпутује за Србију, али преко Букурешта. А у Сегедину, ноћу, ухапшена је, као „шпијунка“. Са њом сам ухапшен и ја. Откуд ту и ја, то би била дуга прича и не тиче се никога.

Као награду, такви пацијенти, добиће, после слободан излазак, и дању, и ноћу, у варош. Ја сам дотле проучавао болесне, рањене, протезе, штаке, симуланте, и упознао позадину рата.

још једном шупама дерним и смрадним и мрачним, опкољеним високим плотовима, набијеним жицама трновитим, у којима су, ноћу, блуделе страшне, погурене сенке. Пијем у славу пука Банаћана, који беху верне слуге Бечког ћесара.

Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу. Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао.

Радило се, као у рудницима, на смену и дању и воћу. Два дана дању, трећи дан и дању и ноћу. Графинони су били у рукама официра, а тако исто и шифра, телеграми, формулари, контракције, потписи.

А упућена у пукове и казне ради, на ратишта. Та судбина није мимоишла тада ни писара који је радио са мном, ноћу, Кона, једног слабушавог Пештанца. Ни мене.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

На њих је ноћу падала роса, и кад би их Ева јутром брала, роса би се из њих изливала, бистра и обилна као вода из препуних кристалних

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Бог да јој душу прости! — Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! — Није сваки дан Бадњи дан... У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца... Хуууу!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је! Кућа је светиња.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Гле, Ко ли се то са оне стране шуња? Приђимо ближе, ево га где стиже Тај што ноћу као месечар луња; Преко дворишта гмиже ко мува преко риже Јан Неопран, зван Мики, иначе Жуња.

Такав посао обавља ноћни чувар Запослен у складишту ил на градилишту. Ноћу му, покрај ватре, ништа не мањка, Док скачу пламенови црвенокљуни...

Кога Фортуна благослови, На добро му крену сви послови, И зрачи, ноћу, његов ореол Као запаљено складиште Југопетрол!

” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање, Врати му

ко успламсала савест Народа који не хаје за чист и правилан говор: Сам против свију Срба за правопис ратује Тодор! Ноћу и дању, из тесне собе, одашиље громове На Романију, на Козару, на Ртањ и на Комове; Ко Зевс с Олимпа, ил Прометеј с

СИРОМАШНИ И БОГАТИ Нимало не завидим свим тим богаташима Милионерима и њиним пајташима, Који дрхте, дању и ноћу, као Кир-Јања Над неизвесном судбином свога имања!

Има их на хиљаде и на хиљаде! Најпре, то су радишни мрави, Забринути као сељаци прави, Од јутра до мрака, ноћу и дању Мрави се врте по имању, Свак заузет око свог поседа Не стиже суседа да погледа!

Слике великих људи мрви малом вилицом, Мучи се с латиницом, бори се с ћирилицом. Ту спава, у хрпи новина, док ноћу, испод стреје Мећава луда дува, и снег у кланцу веје.

Живела је у испражњеној саксији Док су крај ње аута и таксији Промицали: страшна звека метала Нимало јој ноћу није сметала.

Дању свом снагом, а ноћу спорије и тише, Мотор, уграђен у дрвету, из земље влагу сише. По дванаест пумпи дванаест месеци довлаче Воду из

Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак. Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава... Драга децо, зар вам се тада не чини Да воз стоји?

Фуруница, најзад, у моју собу крочи. Заложих дрва. Она плану Моћно и громко; потом згасну. Тако пси, каткад, ноћу лану У даљину, пусту, безгласну. Излих на дрва боцу петрол-гаса: Да опробам, куд пукло да пукло!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Она лови већином ноћу, а дању лежи непомична, заривена у блато, у каквој рупи на дну воде, или између камења. Зими се зарије у блато, где у

Као што је казано, она ноћу лови, а дању лежи непомична, заривена у блато, или у каквој рупи, или увучена међу камење.

И ловећи интензивно и дању и ноћу, она очекује време кад ће бити дат невидљиви и тајанствени сигнал за полазак на пут. Х.

Занимале су нас чудновате промене боје мора, према осветљењу и органским материјама суспендованим у води; ноћу благо осветљење морске површине, са сребрнастим или златно зеленкастим сјајем, који долази од фосфоресценције

храну: на ситне аншове, на поменуту горњу рибицу, рачиће и на многобројне врсте разноврсних ситних организама који ноћу из дубине прилазе ближе површини мора.

Засићен таквом храном, туњ ноћу никако не дира удицу и тиме се објашњава потпун неуспех ноћног удичарског туњолова у то време.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И свако вече, када свет се смири, У мојој души затрепери сета, И тихо расте, развија се, шири Ко црни цвет што само ноћу цвета.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробове. Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу са запаљеним кандилима.

курва Марија!... Тетка, чувши, брзо би истрчала. Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу. Ноћу било би још горе.

И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазно; у години дана један пут и то обично ноћу. Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.

Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи. Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је. Ни ноћу не би стрепила.

А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила. Софка и мати свлачиле су се ћутећи.

Марко улете на отворену капију, која је, као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.

И не смири се догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене одсечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.

Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао | к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе. Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је. Али то ништа није помогло.

Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме. И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, | да га ижљуби. А и он, дечко, па већ као отац.

А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, | дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада

И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.

Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала. Ноћу би се расвешћавала. Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И тад, ноћу, У часовима нежељених бдења, Он види дубоку и јадну празнину Срца к’о живота, живота к’о света, И да душе као

— Слика, боље: карта. Ту су разна парчад земље уцртана, А свако су звали отаџбином. На њу Мислили су често, и ноћу и дању, К’о ми на себе. То је прошлост рâна! Гинули су за њу. А рука је вешта Сликала ту парчад земље.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

је колико и своју Стану, а Стана, од милоште умјела је тако приљубити к себи дијете јој и њу, да се ни једно ни друго, ноћу ни дању, не раздвајаху од лијепе Стане. Ето вам, у главнијем потезима, обличија тијех укућана.

Таки вам је живот у планини. Све тако на измјену, дању и ноћу. Како зора забијели, чељад и стока опет се раштрка по простору, да се окупу о заходу.

На махове му се надање повраћало, а то је бивало или ноћу, кад дивна планинска природа у торжеству љубави ублажује патнике и учмалу срчаност у младијем грудима буди; или дању

Једино што је могао постићи то би, да ће остати до Петрова дне. До тога дана ријетко је ко виђао Јанка. Ноћу је долазио, те заложио што би му оставили, а зором га нестани. Сердару и свијем жао је и криво то било од Јанка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ђаци у некаквоме манастиру узму живијех рака, па прилијепивши свакоме упаљену воштану свјећицу на леђа, пусте их ноћу по порти да би поплашили калуђера који је врло ранио у цркву и није им дао спавати.

— Живи по шу— мама: у стенама и пећинама. Из њих долеће на изворе те се купа... Змај кад лети ноћу преко неба, онда му се особито реп сија, и од свега њега одскачу варнице. 3.

На високим планинама оне воде коло. На то коло човек не треба да нагази. СУЂАЈЕ У неким се крајевима верује да прве ноћу, кад се дете роди, долазе усуде, или суђаје, да одсуде што ће детету бити.

Кажу да мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме наврх главе гори мала свјећица, а они пљешту рукама и подвикују. ГРОБНИК „Гробник“ постаје

ГРОБНИК „Гробник“ постаје у гробу од веома грешног човека. Он устаје ноћу из гроба, претвара се у разне животиње и чини свакојаке пакости својим суседима, па се опет враћа у гроб.

Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову.. А у вријеме глади често га привиђавају око воденице, око амбара

Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду међу њих да спава. Они га пусте. Ноћу дође вук: дрмне крајњега за ногу; овај се промигољи, а он га остави; дрмне другога крај њега, а и овај се промигољи.

4) ЗАКОПАНО БЛАГО 1 Где у земљи има закопанога блага, ту се често ноћу јавља пламен онакав какав је пламен од ракије кад гори.

(Глава, уста, зуби, језик, нос, очи, чело и коса) 27 — Дању сам лажа, а ноћу истина? (Сан) 28 — Два локвања око пања? (Уши) 29 — Два низа бисера позобаше сав род из села?

(Звоно) 66 — Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи? (Чешаљ) 67 — Дању клања, ноћу броји звезде? (Ђерам) 68 — Два се брата побише, трећега живот родише?

Рећи ће Мићун: Браћо, срамота ми се фалити, ама је познато свему селу да сам ноћу без мјесеца пошао сам у тазбину; како ми се био испео чир на носу, и док је сам пукнуо и зарастао, нијесам јаукнуо;

поздер — место пред сеоском кућом, где се набија кудеља и лан поклапан — похлепан пометно гумно — гумно на коме се ноћу састају вештице попас — изгон оваца на кратку пашу попрет — жеравица запретана у пепео поскурно брашно — брашно

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20.

68. Ноћу стеоно, а дању јалово. 69. Од бијела камена постало, аљину има руком неграђену, од гласа његова мртви људи устају, а

Тако је онај служио а девојка прстен носила, и врло јој је био мио, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

Кад би само и дању онакав био као што ноћу бива, али како зора забели, он се опет увуче у своју кошуљу и постане змија.

” Свекрва кад то чује, врло се обрадује, па рече снаси: „Е кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу с тобом.” Па се онда договоре шта ће радити.

” Сунце јој одговори да га оно није дању нигде видело, и пошаље је к месецу да пита њега није ли га он где видео ноћу. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудељом и са златним вретеном.

” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и

ко је год од просилаца дошао у двор и онде заноћио, онај више није жив освануо, јер се цар био повампирио па долазио ноћу те давио.

После тога остану у њезину двору још три дана у весељу, па онда пођу к оцу његовоме, и удесе те ноћу дођу у његово село.

А онај цар нареди своје људе, те је ноћу ископају и донесу њему и он јој опет некако поврати живот, и узевши је за жену стане с њоме живљети.

Пошто далеко отиду, онда рече харамбаша: „О браћо за Бога! ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, и ни ода шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!

Сад царска кћер пошље оцу свом прошеније, да у дворану ноћу све неко долази и с астала пите и све остало поједе и попије, и да слушкињама заповиједи, да се не усуде више свијеће

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и за ноћ. У суботу вече бива, као што имамо обичај, агрипнија.

И потом пој јутрење. И што ти остане од псалтира, то изговори по дану. Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а немој оставити ово правило, него за ноћ и дан

Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а немој оставити ово правило, него за ноћ и дан псалтир да испеваш.

Ако ли си и веома сном обузет, онда бар ноћу, макар и мало почни колико можеш, а ујутру све испуни. Јер Давид рече: „Твој је дан, и твоја је ноћ.“ (Пс.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А знате шта је трећа смена, робија! Ноћу радиш, дању спаваш, не зна ти се ништа, никакав ред, ништа немаш од живота, увече нигде ниси пристала, мораш на

А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста! Каже да ноћу не спава од дилеме, пуца му глава од дилеме, толики је карактер!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Срећан си, Младене, срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш, колико хоћеш и како хоћеш, да је гледаш! Ех, кад бих ја био њен, на твом месту!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

То му бијаше уживање да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим. Ако се ноћу који устави, онда би се вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.

Фра-Тетка, једини усталац од све браће, излазио је ноћу два-три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на

А то ће бити ноћу. А биће кад се наврши вријеме које би протекло, да је жив, до „младе мисе!“ Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе

Заиста се преко воде разгласи како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити да се ноћу дошуња, па да би знао е ће благо „приватити“.

Пошто је стриц дању спавао по два-три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине. Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника,

Еле, види Бакоња да се вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе што се ноћу радило не рече никоме ни ријечи.

Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање. Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и

Еле, у манастиру, и дању, и ноћу, све иђаше суноврат. Слуге су пак радиле што их бјеше воља. Тртак и Бобан, кад би уграбили, поваздан запињаху вршке и

С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу: — Који је ђавâ вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу? — вели Бобан.

Тако се низао дан за даном, без велике измјене. Фра-Брни се не повраћаху болови, иако му ноге бјеху отечене, иако ноћу не могаше спавати.

Блитвар поче закашњавати у цркву. Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио. Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела. Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао.

ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу. И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Још истог дана утврдише за мене који сам ноћу први прешао преко младог леда на Морави, давио се и спасао, да нисам из Прерова. Ја не кријем да нисам.

Сем Аћима, нико ми не заповеда, а његова вола мој је поводник. Када ме је пре десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно што он жели а да једе оно што

види: једна према другој клате се две браде. И ништа више. И ако ме на десетак дана нестане, увек ноћу, јер и травке ноћу расту, враћам се опет ноћу, тако и зверке чине, ја, јазавац с брадом, у подрум на лежај.

види: једна према другој клате се две браде. И ништа више. И ако ме на десетак дана нестане, увек ноћу, јер и травке ноћу расту, враћам се опет ноћу, тако и зверке чине, ја, јазавац с брадом, у подрум на лежај.

И ништа више. И ако ме на десетак дана нестане, увек ноћу, јер и травке ноћу расту, враћам се опет ноћу, тако и зверке чине, ја, јазавац с брадом, у подрум на лежај. Изнад њега је нова и највећа кућа у Прерову.

Ово мало земљице око Морава једва се напуни народом, па се брзо искрене и распе преко Саве. И опет ноћу са планина силазе луди и вода. У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци.

“ Вукашин је мушким гласом рекао: „Не треба ноћу сам да идеш.“ — „То су моји послови“, одговорио му и намрштио се, иако је друго осећао.

Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч. По Вукашину се просу танка дрхтавица. — Ноћу се разговара само о вампирима и злочинству.

Жељно је чекала његова ретка писма и била данима срећна ако би је само поменуо и поздравио. Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да

кад се Анђа, уморена батргањем и виком, смири у отегнутом јечању, које га је подсећало на неку зверку што се чује само ноћу и коју нико дању није видео, Тола отворених уста звера по соби, загледа у оџак низ који силази, да згази и њега и

Тола је шчепа за руке. Нисам ја то заслужио, Ђорђе. И по снегу и по киши, и дању и ноћу, радио сам ти, нисам празнике чувао, чувао сам теби свиње, тебе сам чувао од хајдука.

убију, хукће по звонари, пробудиће му се деца, сва ће се деца у селу пробудити од буке, само на Велики петак звони ноћу, није Велики петак, иде војска, чета војника, коњаника, војска сече и непунолетне, децу, децу, синоћ се није поиграо с

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Шта ли то ради ноћу? — питали су се суседи. — Да не врача? Кад радозналост нарасте као поплава, неколико суседа поче да је уходи.

Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу. Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи.

— Ја сам у њему, чувај га, могу долазити само ноћу... — Кад се пробудим, ничега неће бити! — уздахну старац. — Али како знам да сањам?

Бржа од муње, царска наредба обигра Ферфелину. Дању и ноћу радили су зидари, и једнога дана зид Ферфелине освану начичкан кулама и стражарницама.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Месецима је везао тај ћурак, и дању и ноћу: сто је дуката био оплео срменим и златним концем, јер је Аганлија тражио да му ћурак буде покривен дукатима.

ипак, ипак: уз све те знаке наклоности као да се око њега стварала и нека танушна брана, неко упозорење од којег се, ноћу, повремено будио. Прозирна граница.

На то место где, по дану, падне највише светлости коју ни кошава, кад витла, не разнесе одмах, ноћу падају најгушће тмице и лебде по луку који заклапају Вишњићева и Јевремова улица.

Надао се, само, да ће толико успети да се навикне на мисао о скором одласку да га та мисао више неће пресретати, ноћу. Његови другови радије су остајали у унутрашњости брода сигурнији онда кад су, у тескоби, повезани истом стрепњом.

И треће: да су негде пред крај јуна, који је те године био прозрачнији него икад, сви поубијани ноћу, изненада, брзо и тајно. О томе како су побијени сагласности нема.

спремна да се одриче од себе и да се, све дубљом добротом, супротставља Милошевој злости; друга се јављала понекад, ноћу, нимало склона одрицању; однекуд свесна своје женствености, није признавала доброту, само мржњу.

Сви су веровали да долази смак света а Доситеј је изненада, ноћу, у том хуку неба и мора распознао сагласје исконских сила.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ПРЕД КРАЈ ЛЕТА 268 ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ 269 ЦXЛИИ МЕНАДА 271 ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА 272 ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ 277 ЦXЛВ НОЋУ 278 ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА...

Св. Стефановић ЦXЛВ НОЋУ Ноћу, кад се свуда око мене распе Тишина, и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И врели дах

Св. Стефановић ЦXЛВ НОЋУ Ноћу, кад се свуда око мене распе Тишина, и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И врели дах ноћи што

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

„Ево, - рече слаткогласни ангел - сад ће време бити од одиха, што ви код вас ноћу називате.“ Напријед ми расказа јављења која ће се у њем показати, док одједном сву небесну сферу прикри шатор

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!“, викнуше сви од реда. „Ноћу би се смео одмарати“, разјасни им Питагора, „јер би његов пут био дужи но онај преко Грчке“.

већ знао, јер су његови рибари полазили сваке ноћи у риболов, па су, као нека врста тајне полиције, знали све шта се ноћу дешава. Зато је Милон одмах био начисто, са које стране да опипа ребра номофилаксова.

И Аристархос рашири крила свога генија и полете у дотле недостигнуте висине. дању се одмарао на својој постељи, а ноћу пролетао васиону. Његови рачуни омогућавали су му такав лет.

Марцелус се мораде са целом својом флотом повући на отворено море. Римљањи одржаше сада ратни савет и одлучише да се ноћу прикраду градским зидинама, убеђени да ће ту бити заштићени од домаха ђулади која ће, због огромне снаге Архимедових

И дању и ноћу правили су се онде преписи знаменитих дела, јер тај посао беше једно од најважнијих занимања бенедиктоваца; и тако

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Само не станује заједно, на пример, с попадијом, и то, рецимо, формално, а иде ноћу тамо и цепа јој дрва; дању води дете за руку, и... све као иначе.

То је најсрећније доба његовог живота, о коме често прича на маршевима, поред ватре или ноћу на предстражи... Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене ноћу клисуром кроз Јелицу. Ноћ тиха.

Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене ноћу клисуром кроз Јелицу. Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе,

А кад је Космај пао, онда је настала кошија, трк, летење. Сав сам био израњављен од седла, јер се, ни дању ни ноћу, није скидало с коња.

Сад је овде, утучен поразима отаџбине, и свечаним неким јецањем ноћу и преко целог дана декламује неразумљиве речи патриотског бола који га растрже.

Ја сам често, ноћу, сатима гледао у њега. И зачудо, увек сам имао осећање да је он, онако приљубљен, сасвим срастао са оним зидом на коме

Моји су нерви увек мирни, а то је најважније. И пробуди ли ме ноћу апотекарски помоћник, студент или официр, песмом или виолином, пред кућом лепотице проглашене зимус краљицом бала, ја

И кад поверим све, знам, одлакнуће ми; мучиће ме мање она грозна слика која ми често, ноћу, кад сам расејан и нервозан, кад ме злоставља несаница и кад се нимало не надам, искрсне у свести да ме престрави.

Колико сам се, вели, пута морао да напијем кад ми се није пило, или да се правим пијан кад нисам, да ноћу тумарам са муштеријама којекуда, где ми место није, да освањавам, да певам и да се смејем с њима, иако ми се и не пије

Он је био прва жртва за освету Косова. ПАД ФЕРИЗОВИЋА Белешке из рата Феризовић је пао ноћу између 11. и 12. октобра 1912. године. 11.

онде и лепо и јако, здраво и лековито, и што се тиче онако, повољно и самостално и неконтролисано, а понекад, нарочито ноћу, и романтично, ама се њему то више не допада као у почетку кад је први пут у Липолист дошао.

негде тамо на крају села клепеће млин или ђерам шкрипи, и по цео целцат дан гледа како се волови бране од обада, а ноћу опет слуша како крекећу жабе и лају пси, и само и све то, и ништа више — све му то досадило и дозлогрдило, дакле, онде

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Остао сам у мјесту два дана. (Стигао сам кришом, ноћу, и нисам изишао из куће ни да га испратим до гроба.) У досади, сређујући његове папире, претурао сам по комоди с

Зато су у том периоду радње за умјетно крпљење ницале као гљиве послије кише. Стријељани би се потајао, ноћу устао од мртвих, у првој радњи закрпио рупу на леђима, па звиждућући одшврљао у мјесто гдје га не познају.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду. Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.

По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. Сеоских стражара Ђурица се није бојао.

Ове мисли он саопшти Станци. — Јок, брате, ништа нам то не треба. Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета. Иди ти нашем попу, па се разговори са њим. Видећеш, он ће пристати.

Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице ?... Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с

Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере. Дању се спавало а ноћу живело. И живот је тај био необичан. Најпре није смео ни главе помолити из собе.

по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.

где би то могло ?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу. Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао... А Станка? Тхе, па ништа!

још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад би само и дању онакав био као што ноћу бива, али како зора забели, он се опет увуче у своју кошуљу и постане змија.

кад то чује, врло се обрадује, па рече снаси: — Е, кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу с тобом. Па се онда договоре шта ће радити.

Сунце јој одговори да га оно није дању нигде видело, и пошаље је к месецу да пита њега није ли га он где видео ноћу. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудељом и са златним вретеном.

А месец јој одговори: — Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и

Сад царска кћер пошаље оцу свом прошеније да у дворану ноћу све неко долази и с астала пите и све остало поједе и попије, и да слушкињама заповједи да се не усуде више свијеће

Тако је онај служио а девојка прстен носила, и врло јој је мио био, јер је дању био прстен, а ноћу леп момак, пак јој говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

А онај цар нареди своје људе те је ноћу ископају и донесу њему, и он јој опет некако поврати живот, и узевши је за жену стане с њоме живљети.

Пошто далеко отиду, онда рече харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!

Како ће себе спасти и Брињане опоштенити? Попери ноћу по бедемима колце те их загрне војничким одијелом, а свакому тому назовијунаку уклопи у пусте руке пушку на кремен.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања.

У самоћи нам станује, к'о у ћутању, Велики страх; Без лека смо. С нама ту је, ноћу и дању, Ледени дах. У игри, у пољупцима тражимо бесно Израза, сна; Плачемо, мртвима што је у паклу тесно, Кад нема

Двориште је црно, црна је и стреха. И црна су окна к'о црна доброта. И дању и ноћу обавија патња Мртав дом живота, као одјек ствари.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

своје родитеље и током целе прве године устајао сам свакога дана у три ујутру и радио цео дан до једанаест сати ноћу, недељом и празником.

“Гле нашег Парижанина како ноћу шета наоколо, примети он. Када сам му рекао да долазим са пароброда ”Орегон” и да сам на њему оправио обе машине за

Али ове мере предострожности нису биле потребне, већ сам био умакао својим прогонитељима. Још много година после тога ноћу, када машта од дневних ситних потешкоћа створи сабласти, често сам размишљао преврћући се по кревету каква би ме

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

мушице приморавале волове да траже спас у хладу испод дрвећа, где су се одмарали чекајући свежије тренутке дана. Ноћу је посао чувања био изузетно тежак.

Принуђени да преко дана остају у хладовини под дрвећем, волови би се слабо користили добром пашом, па би ноћу били гладни и тада би жустро кренули у потрагу за добром испашом.

Тешко је било чувати волове да не оду ноћу у кукурузе и зато је искусни вођа говедара тренирао своје момке преко дана за посао ноћних чувара.

и на друге заморне игре, а тек онда смо приступали вежбању у пастирској вештини која нам је била потребна, нарочито ноћу. Једна од вештина било је сигналисање и дојављивање кроз земљу. Сваки дечко имао је брицу, нож са дугом дрвеном дршком.

И тако румунски крадљивци стоке, који су се ноћу тамо крили, нису могли чути наше сигнале којима смо се дојављивали кроз земљу и нису нас могли открити.

равницама, где сам читавих шест недеља сваког лета, живео под небеским сводом, посматрао волове који пасу, зурио ноћу у безброј звезда и слушао милозвучне тонове српске фруле.

Упркос свега, у току дана осећао сам се снажан и јак, али ноћу моје срце је узнемирено треперило када сам усамљен у страшном мраку стајао уз димњак и назирао беле пенушаве врхове

Ћипико, Иво - Приповетке

Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше. Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило. Вејавица, прсак и ветар измењиваху се на махове. Сунца ни за лек.

Страховит је тај тјеснац: ни староме рибару није мило ноћу у њ заћи. Али је и у њ већ зашла прва зрака свићања, па се по хридима, шкрапама и мору просула једнолика, јасна

Под њом, кад озелени, дању у хладовини жале се сиромашни старци, а ноћу калаши млађарија. Упро мјесец и у њену голу крошњу, обавио је и испунио свијетлим, прозирним пахуљицама, наресио је,

Ни речи не рекавши, леже до ње. А ноћу, толико пута нешто га гони да је испитује, али чисто стиди се сама себе. На махове хтео би да јој се јави именом да

Па дуги мрачни ходници кроз које се стрепећи пролази. Ту су ноћу у светлуцању тајних светиљки пролазили крвници наоружани ножевима, секирама, ханџарима и свиленим пантљикама, доносећи

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у своје трепераво небеско светло облаче као у живо сребро.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Отпративши оца, Софка је учинила симболички гест: није затворила, него је оставила отворену капију, и то ноћу. Метнута на почетак пасуса, реченица и самом својом организацијом издваја детаљ који се налази међу зарезима и, што

„А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, ↓ те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и богзна шта се учинило, можда читава кућа запалила”; (2) „Она, као увек, спавала би

- у једном часу доживела разграђеност свекрове куће: по дворишту су запаљени многи огњеви, „чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао”, па „та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем

Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богатство

И она је први пут стављена у покрет на свадби у Марковој кући, ноћу. Тада и посматрамо како се сви ти пчињски сељаци подно вароши - и јесте варош и није варош - пред ужаснутом јунакињом

у ВИИ глави рано ујутру тобож послом одлази мајци у собу, да по њеноме изгледу докучи нешто од онога што је отац ноћу казао.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

“ Али не даде се, да би ово настало. Побегао сам овамо. Разговарам са својим пчелама, зурим низ Косово н дању н ноћу и мирим се са њиме.

одвише узнемири Мет Фираја, ја узјашем коња, који ми је једино из прошлости, па одјурим до Бабљака, до Липљана, и то ноћу, и разговарам пријатељски с њиме: „Не љури се, бре, Мето, на мене, Косово је криво...“ — А служиш ли, прото, кад?

А пре сам служио и у крвавим хаљинама. Сад не могу и нећу, јер овако као дервиш, као обичан раб господњи, служим ноћу на месечини другу службу, скидам проклетство с Косова и онога Бабуша с првом зобницом јечмена...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Босанска Вила« 1889. НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава.

Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да што слађи санак снива. Нагледај се те милине Па се диви вишњој моћи:

Дању ради, ноћу ради Да одбије муку глади Што кâ црна авет слеће На шесторо сирочади. А кад зима стегну јача, Ветар, цича,

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

цвета; да узберем то име у слеђеној крви хоћу за њу што кроз моје ужасе мирно шета, кад звери беже зле у наше речи ноћу. Те звезде — с њима ко и без њих ноћ.

Веровао сам у сан и у непогоду, У две ноћи био заљубљен ноћу, Док југ и север у истоме плоду Сазревају и цвокоћу. Сањајући ја сам све празнике преспаво!

Краков, Станислав - КРИЛА

ВИ БЕЛА БАРАКА Ипак он није умро. Свршавао се август, а жега је била увек иста. Град је живео ноћу. Дању су жене пуштале да им се прозире тело под провидним хаљинама.

Не због сумарена. Због њих је потпоручник из трећег позива коме је камен на путу избио око, утекао ноћу из болнице без трага. Био је сазнао да је одређен у први транспорт за Бизерту.

То су били већином рањени од залуталих зрна по позадини. Они из ровова купили се ноћу. На завојишту лекари су окрвавили кецеље и љутито псовали. Опет долазе рањеници. А ни оне од ноћас нису још однели.

Отпутовао је великим санитетским бродом, који је дању ширио огромне црвене крстове на беломе телу, а ноћу ипак пловио са погашеним светиљкама. И Душко је одједном осетио тугу као да лежи крај нечијег мртвачкога одра.

Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је... Није се први пут та сенка јавила крај њега. Јаукао је ноћу у сну, викао и скакао помамљено. Увек је тада не кога тражио. И увек је чуо јаук у ноћи.

По цео дан су грмела зрна артиљеријска по коси, рововима и шумама, а ноћу су клепетали митраљези и праштале пушке. Људи су непрестано умирали. Сваког јутра и вечера су закопали неког.

Сваког јутра и вечера су закопали неког. Потпоручник Матић, студент са плавом брадом, бојао се смрти, али је ипак ноћу погурен блудио дуж ровова.

Патроле су ноћу газиле блато раскаљаних улица, прегледале објаве, везивале бегунце и пиле по ниским димљивим кафанама.

Петровић, Растко - АФРИКА

које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио хоризонтом, био је за нас — догађај! Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија.

На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени месечином и када је гуштер

горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.

Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити.

У одаји, увијен у „пањ“, који урођеници доле крај Океана дању носе око бедара, а ноћу се завијају њим до преко главе, спавао је неко на земљи крај моје постеље.

Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци: црни дакарски радници, затим црни

Чак се и ноћу шетам по крову неогрнут горњим капутом. Радио јавља да је у Паризу петнаест испод нуле. Посматрамо аероплане који лете

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ал’ о томе други пут!... Каква је, Хусо, она баба што се око врата шуња?... Да је ноћу видим бих од ње у свијет бјежао! ПРВИ ТУРЧИН (гледа кроз прозор): Та то је она ноћашња вјештица те нам издаде хајдуке.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

почели нападати на Хрватовића) продужи нападаје и тако се примакне Зајечару да је већ и саму варош могао бомбардати. Ноћу између 23 и 24 јула подигну Турци на североисточним висовима спрам Зајечара неколико батерија и сутра дан окупе

И тако, Али-Сајиб је стао ногом на српску земљу. В Алексинац, ноћ од 7 на 8 август, 1876 год. Ноћу између 7 и 8 августа добивена су многа извешћа: с левога крила (од св.

Дању се тамане људи, ноћу људска тековина, дању смрт, ноћу разорење — то је страхобна слика рата. Силазећи у Алексинац чух где це отуд диже

Дању се тамане људи, ноћу људска тековина, дању смрт, ноћу разорење — то је страхобна слика рата. Силазећи у Алексинац чух где це отуд диже граја и гунгула.

како је командант шанца погинуо, то це сумњало да ли ко зна где је мина и како је треба потпалити у случају да Турци ноћу изненада нагрну на шанац.

По Шуматовцу се извила једна жута гуја, Ако питаш за име — Черњајев генерал! По вас дан дуги из топова туче, ноћу бомбардира, Не дај царе (помагај), пропаде ти сиротиња!

Циљ им је да непријатеља једнако држе у запетом стању, да му не даду ни ноћу санка и одмора, и да га тако изнуравају и онеспособљавају за дневне напоре и »штрапаце.

Ми смо остали да правимо адресу. Дању радимо то и још неке ситније послове, а ноћу држимо тајне седнице. Да их не набрајам.

Тајне седнице већином су држане ноћу. Министри су тражили нов кредит за потпомагање устаника. Они су говорили само то, да ваља потпомагати браћу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Је ли тако? — Тако је! — Бугари онда довуку нове трупе и ноћу, између дванаестог и тринаестог септембра, ударе наново на Дринце, разбију их и сатерају на почетни део... — Сасвим!

Али при оваквој неизвесности, изненађења су могућна. Паника ретко када наступа по дану. Али редовно ноћу, по мраку. Четници су, истина, дисциплиновани.

— Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило. Увече смо дошли сви у заказано време. Сели смо и за вечеру, али са нама не беше нашег собног

Око ових летава обавијали су бодљикаву жицу. — То раде преко дана — објашњавао ми је војник — а ноћу их горе избацујемо испред рова. Оштар пуцањ допире, да изгледа као да ми неко изнад главе пуца.

Запитао сам командира. — Њихова стражарећа одељења излазе ноћу, и бацају бомбе на нашу објавницу. Дању их нема. — Зашто?

И они могу само ноћу да приђу. У зору се повлаче. Али ипак, ми их и дању држимо под оком... Одвешћу вас сад на још једну објавницу. Можемо.

— Док нисмо ископали саобраћајницу која води у нашу позадину, било је, богами, тешко. Храну су добијали само ноћу. Сада је већ исхрана редовна.

А наредник, међутим, има нежно, потпуно избријано лице, и косу зачешљану „а л'ембуѕqуé“. — Пошто ја ноћу морам да се дижем, то лезите ви уза „зид“ — реч ми наредник Драган. — Имате ли ствари?

Знали су они унапред да се испред главних бугарских ровова налази једна њихова објавница, коју су поседали само ноћу. Тако је, уосталом, и на осталим деловима фронта... Када су прошли испод препрека, пођу побауљке.

Оне су се увек криле од њиховога оца и по дану, а тек како би то изгледало да се упутимо њиховој кући касно ноћу. Уосталом, сутра ћемо поранити — он ме ухвати под руку да води у стан.

Преко једне истакнуте кривине потерали смо коње касом, јер је то место изложено пешачкој ватри и дању и ноћу. Нарочито дању, када не помажу ни вештачки заклони.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Дању-ноћу Савка на небо уздише, Како звоно чује, таки метанише.

Овоме се клања, на оног гледи, А с овим се љуби, с оним беседи, Дању-ноћу по шпацири куда не ходи, Компаније свакојаке к себи доводи, Безопасно љубов с' сваким проводи.

имат на двору много младе живине И кому се гуља шета на брег из долине, У кога по двору играјут сја ждрепци Или ноћу кукуричу мамузасти пјевци, У кога се диче јунци на салашу, Ах! И тко грли и цјелује своју лепу снашу!

Что јест мени тако знојем главу мило? Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме. Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже.

Но ја сам ти намјерио (ко ту да не краде!) Крадом стазе испитати, — шта ти велиш, Раде? Крадом дању, кад се може; ноћу на месецу Обискати свету гушту, с' завјетом мом свецу.

Зар мисли да ћу пасти жртва злобе? Чија носи броњу груд И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи? Каква војна, око нас? Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти. Чиста совест нама штит.

ако за ме и није. Ја се тешим с поточићи у које ми сузе капљу, Вас дан с њима уздишући, много крати и ноћу. и ова песмица се често сусреће но рукописним песмарицама из средине XИX века, а круг њенога ширења је такође знатан.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1916) БЕЗ ДОМОВИНЕ Мисао нас једна раном зором буди, Мисао нас једна целог дана прати, Мисао нам једна ноћу тишти груди: Да ли отац пати?

Жудња једна зором у освит нас буди, Жудња једна вас дан у срцу скривена, Жудња једна ноћу сажиже нам груди: Шта ли ради жена?

Страх нас један зором кô опело буди, Страх један нас гони с помраченим видом, Страх један нам ноћу мржњом пуни груди: Сестре су под стидом?

XXВ О, како боли на дну душе сане, Кô црна слика немоћнога Хоћу, Кô бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Па може, дабоме, кад овај запео па ми прича како га завија стомак и како га диза ноћу. 'Ајде, говорите, како ћемо? Морамо бити обазриви, јер такви се људи не предају лако; он ће да се брани и пуцаће.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи. Без свеће, без икаква знака. А то све због њих.

ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу

Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини. Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође

Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће. Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ

песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће... Ништа од тога. Младен као и пре...

А она никако да се утеши. Неколико дана трајало је. Дању и којекако. Смирила би се, заборавила у послу. Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то

Сит је био. Само је пушио. Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Без глогова коца ништа му бити не може«, каже се о неком коме је тешко дохакати (Вук, Посл., 178). Ноћу треба собом понети г. штап, и онда се не треба бојати ничега (ГЗМ, б, 1894, 372; и иначе често!). У првом реду је г.

ЗАНОВЕТ Геіѕѕклее (цyтіѕуѕ цапітатуѕ). Зановет. Може бити апотропајон. У Црној Гори жене, кад ноћу излазе изван куће, упале з., »јер она чува од невидљиве наудбе« (цитат у С. Тројановић, Ватра, 238).

У српском народу има ова биљка изванредан углед. Вук каже да уочи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; зато алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком, метнувши код болесника колач хлеба и

Кад се јасенак увече узабере и остави где, нестане му ноћу цвета (Вук, Софрић). Од јасенка прави се мелем за ране (ГЗМ, 20, 1908, 351); њега употребљавају при воденој болести

Метлом од к., у суботу ноћу, »помазује« (посвећује) стара вештица нову вештицу, и када то учини, онда новој вештици »проникну крила слијепога

у пољу (ЗНЖОЈС, 10, 243). На к. налази се и вештица (СЕЗ, 41, № 24). У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к.

Ако се у пушку метну три зрна п. и ускршња свећа, може се из ње убити вештица (Караџић, 3, 186). Ако човека ноћу прогони какав нечист демон, нека се, ако може, склони у п., и демон му неће моћи ни да приђе (ЗНЖОЈС, 6, 149).

за мртве има нарочиту привлачну снагу. У једној скаски из загребачке околине мртви, устајући ноћу из својих гробова, редовно краду с. и носе га у гробове (ЗНЖОЈС, 23, 266), упор.

Жена кад ноћу пође с дететом па село, понеће собом мало тисовог дрвета (ГЗМ 6, 369); деци га мећу око врата, а девојкама у косу

7, 386): у ствари, пелене на трње не треба стављати (према примитивним схватањима) из истог разлога из кога се ноћу не остављају напољу — то јест, да се за њих не би залепила каква зла душа.

је демонско, свето и лековито дрво. У Гружи »код бреста у Крушику, у Гунцатима, виђа се ноћу црвени пламен, али кад се њему приђе, одмах га нестане« (СЕЗ, 58, 1948, 348). У Сретечкој Жупи б.

Мате Шимов, сам у планини, изненада се у младу недељу ноћу разболи од пробади и, уплашен да не умре без исповести а сетивши се да се неки брђанин исповедао букви, у зору се

Ћипико, Иво - Пауци

И он главом да ха смрћу плаши! ... Гдје је то?” Али Илију избивша мисао мори и не да му мира ни дању ни ноћу. Зна да је то што премишља гријех, али ко је без гријеха?

— „Докона”, вели и пуче од смијеха. Поп Вране, откада чобани пронијеше глас да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.

и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке преже ... А Маша, ђаво, једнако га дражи.

Знао је да отац даваше на рачун сваке године, иако му раније о томе није нигда говорио, до љетос, ноћу, у пољу. Било је то пошљедње љето пред његову смрт. Сјећа се јако добро.

И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали. Нема тому дуго што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као

Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари.

А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи. Бесвјесно себи уображава пусте морске обале. Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу ...

Ча то хоће рећи? . . Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега? — Зар ја знам!?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Допустио сам да ме Брзан изненади. Да будем искрен: никад ми није пало на памет да би он могао напасти ноћу, поготово не по таквом мраку. Нисам могао да верујем да му је тако мало стало до живота његових људи.

Нико га није могао укротити. Он би непрекидно − ноћу и дању − боравио у гробовима где је викао и ударао себе камењем.

Извлачила би се, тако, Мара ноћу из постеље, пазећи да не пробуди четворо ситне дечице и мужа Букару, излазила напоље где би је чекао Дадара под

Најзад, то дрво је било дуд са кога и дању и ноћу по читаво лето капљу плодови што остављају неизбрисиве мрље по свему што дотакну.

Незахвалности оних око којих си се сатирао, бдијући крај њих дању и ноћу, заливајући их својим горким чорбуљацима, пељајући по рукама њихове млитаве удове, трљајући њихове усахле груди,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Анђела оног што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан. Анђелским крилом нека ме

Оне су ноћу, уз чаробне лире, Мамиле песмом млађане пастире. И сваки онај који тамо сврати, Никада више натраг се не врати.

Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала. А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе.

Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ

он се загледа у граду У лепу Јелку, у невино дете; Заиште, дакле, да је њему даду; А већ делије почеле да прете Пуцају ноћу, под заклоном мрака, Кроз уске решме из дугих пушака. 15.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тако бар причају неки мргодасти историчари. При свом повратку из Атине, који ме је опет ноћу провео, кроз Грчку, имао сам кратак, али леп доживљај.

Око ње су обилазили Сунце и све звезде на небу, велике и мале светиљке, које су је осветљавале дању и ноћу. Јуна месеца 1609 године бавио се Галилеји у Венецији.

Тешка капија се за њим затворила да нико, па ни сама историја, не дозна шта се онде дешавало ноћу између 21 и 22 јуна. Али када је јутро свануло, на цркви доминиканског манастира Ала Минерва зазвонише звона.

И те небеске координате унесене су у записник. У тим записницима гомилале су се бројке дању и ноћу, двадесет пуних година. Сви ти записници лежали су, поредани, пред Кеплером. У њима су се налазиле бројке, само бројке.

„Где да почнем у овој шуми бројева, у ком правцу да крчим себи пута?“ Замишљен, прелиставао је ове записнике дању и ноћу. Напослетку паде му ово на памет.

Жена не преста да зипара и чандрче, но Кеплер јој умаче међу своје звезде, прелиставаше, дању и ноћу, Тихове записнике и смисли како да се прикучи своме циљу.

Још док сам живео у Бечу, ја сам бежао у варошки парк, ноћу или у подне, када онде никог више нема. Онде сам, у сени дивљих кестенова, посматрао оно умиљато уметно језерце са

Само се на њеном осветљењу и саобраћају примећују јаче промене. Она је дању тамнија, а ноћу светлија, јер су се стабла њених дрвореда разгранала, а њено старо црвенкасто гасно осветљење замењено је модерним.

У овом логору туриста монтиран је један велики доглед којим они посматрају околину и Источне Алпе; ја га употребљавам ноћу за небеске објекте. Кроз тај доглед изгледа Венера као Месечев срп другог дана после младине.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

А што по три дана ништа не окуси, то ти не говори?! КАТА Ама да ви тамо с момцима ноћу дуго не седите; и можда по кући лупате и лармате, те се она овамо с децом од тога трза и плаши?

) Ох! Ово је страшно! Буд овде, у кући, мораш да си са покојницима, с гробљем, свећама, тамјанима, парастосима — ноћу не смеш од страха слободно да дишеш, а камо ли да заспиш и одмориш се — а оно још мораш да пазиш, и да тамо, по

Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да јој је... Па да не треба каква молитва, какав парастос? ТАШАНА (неугодно Кати): Ама није то. Не знаш ти.

ТАШАНА (решено): Страх, дедо! МИРОН (уплашено): Од кога? (Досећајући се): Ама да те ко не плаши? Да ти ко ноћу не досађује, или штогод кроз прозор не убацује или чак можда покушава да и сам код тебе уђе?...

(Већ бесан): Који је то што сме тебе, децу и кућу ову ноћу да узнемирује? А, који? ТАШАНА (прекида га): Дедо! МИРОН (јаросно): Који је?

свију нас, оца ти, матере, хаџије, који сваки дан долазе, обилазе те, надгледају те, ипак се усуђује да тебе и кућу ноћу... Тај ваљда има две главе а не једну. Кажи, који је тај? ТАШАНА О, дедо. МИРОН Ко? ТАШАНА Па он!

Ту је он, ту му оружје, ту му соба и постеља, ту вино, које је пио, јело које је најрадије волео. Па још ноћу, кад се остане сам... онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је.

И то дању и којекако могу да издржим. Дан је, светлост, види се. Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари

И то дању и којекако могу да издржим. Дан је, светлост, види се. Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари не

(Себи, узбуђено.) Сад ми је тек јасно, сад тек знам: зашто је она увек кад би тако заједно спавале, па се пробудимо ноћу, и ја јој почнем причати кога сам тога дана видела, како ме ко погледао, како ми се који допао, а она онда, сирота,

ви после, као увек, пошто ког силом отрујете или убијете, изговарали се како нико није знао, ни слутио, већ се он сам ноћу отровао, убио. ХАЏИ РИСТА Па нешто мора да се сачува... вера и Бог. МИРОН Зар је Бог и вера за крв?

А не овако: сама она да га храни, пере, чисти; сама ноћу да долази и гледа да се није открио, да не би назебао, као да га је, Боже ми опрости, сама она и родила.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не знам шта ће му Бог дати...” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке. Чуло се, наравно, у свој варошици, али нико није испао на улицу.

Два везана вучјака, и једно пуштено чобанско псето. Ноћу, стражар кућни обилази зграде и дува у рог ако му се неки шум учини сумњив.

„Бесне Лазарићи, кувају на два шпорета.” „Шта ћеш, кад једна страна живи дању, а друга ноћу.” — Старац и Петар ноћу никада нису излазили, ни у комшилук ни у варош. Тоша, напротив.

„Бесне Лазарићи, кувају на два шпорета.” „Шта ћеш, кад једна страна живи дању, а друга ноћу.” — Старац и Петар ноћу никада нису излазили, ни у комшилук ни у варош. Тоша, напротив.

А одмах затим великом брзином стиже и Павле. Стигао је ноћу. Бранку није јавио ништа, и сутрадан није отишао до Бранка, него му је послао писамце и позвао га к себи.

А ту се уселила још доста млада, врло крупна жена, сама самцита. Тишина дању, тишина ноћу. Сава размислио, и закључио да ће ипак ноћ бити меродавнија. Заиста, посетиоци: дроњави, прљави, чупави аласки момци.

Насмешила се тужно: „Капије на кући нема, свет је сав без ограде и врата, отворен дању и ноћу свима, ајд, Нато! али — старост.

Гробље паланачко тек види неку плочу с непознатом азбуком: постоји плоча који годину, препукне, падне, однесе је ноћу каменорезац, или је сакрије у неку гробницу гробар. У старим новинама варошице има фељтон „Нестао гроб”.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

само из описанија, које му је његов поочим давао, тако страшну склоност (јамачно по уредби судбине) осети да је дању и ноћу мислио како би со тим своје увеселеније нашао.

но кад помисле колико људи целог века свога преспавају, кад помисле колико ји је на свету који дању спавају, а ноћу левентају, кад узму најпосле на расужденије да млоги не само спавајући, него и будни спавају, зашт’ не би и нашем

и трагедијама (као што је познато) само се онда спава кад која добра силфа, која се на јави показати не сме, или неће, ноћу доћи жели и своје љубимце о будуштности известити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

моја је мајка дотле спавала по целу ноћ, што сам ја сматрао за нехигијенски и почео сам је будити по пет и шест пута ноћу.

питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није опет никад дању код куће.

Свима нам је математика била врста авети од које се ноћу трзамо иза сна, у мраку је се плашимо и усред дана дршћемо кад нам се само помене њено име.

— запитах је узбуђено и пођоше ми сузе на очи. — Зато што си код њега рђав ђак! Заклео сам јој се да ћу и ноћу и дању учити рачуницу, само да поправим белешку.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али која вајда!... Нисмо имали никакве резерве, и после три дана морали смо одступити. Прошли смо кроз Пирот ноћу. Тек сутрадан задржасмо се на положајима Велетина глава.

Колико да се душа још више замрачи. А ноћу светлуцају пламенови, као умирућа кандила, и повремено одјекују узвици будних стражара.

Војници тумарају по логорима и договарају се. Неки се опраштају јавно и одлазе. Други крадомице, ноћу, и замичу заобилазним путем. Али већина остаје збуњена, неодлучна.

Сада их бацају на обалу, увече дође једна лађа, натовари их и онда ноћу баце у море. Случајно звецнух мамузама, па ми наједном паде на памет како сам ја жив док свуда около мене као да

А трећепозивац као да хоће да појача ову мисао, наставља хладно: — Ноћу се дигну у бунилу и ватри, па онако голи пођу и набасају на воду. Они најлакше сврше.

Многи су поскидали и појасе, јер, веле, сумарен тешко ноћу осматра. Сутрадан пронесе се глас, како сада наилазимо на опасну зону.

Неки коњи попадаше. Један топ окренут уназад поче да пуца на непријатељске војнике, који су се ноћу, кришом, привукли и дошли позади батерије. Разлеже се јаук.

Резервна одморна војска није пристизала. Бугари за ово време доведу нове јединице и ноћу, између дванаестог и тринаестог септембра, у два часа после поноћи, навале као луди на положаје који су се налазили

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам.

Па искрадем ли се ноћу у поља Златна где сија месец пуни, Бескрајна нас ће љубав да збуни. Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима

ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам.

Кад знам: Пођи, пођи, па сврни! И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље...

И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље... А сним, а сним, а сним; Па мним: Ко црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим

ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.

носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.

спим У очајању, И да ширим руке дању Једној берби и једном обећању: Где све бива и све може да ја хоћу, Ко пуно грожђе ноћу. СВЕ У ГАЛОП У галоп, у галоп, у галоп, Моји перунски коњи, Хоп!

рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши матер да

”Мора да си скрио у себи и порок и бесноћу, Када онако подмукло пробијао си се ноћу; Мора да си се стресао зором и тражио у воћу Ситости, мора да си спрегао гвожђем бесноћу.

Цео дан остах, кришом укочено мотрећи ти ход, Потом бих ноћу беснео дивље, викао тајне речи, И међ онима, што ме коре, не бих разазнао род; Једино бих се трзао нагло чувши матер

у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед насмешио би ми се њен лик, А затим бих скакао ноћу чувши материн крик Изишао бих тад из собе, смешећи се колико сам сâм, Сузе теку низ лице: једино за Њу што знам.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Након сече празнога класја Цареви доглавници нису имали брига: али Цар изгуби мир и не нађе га ни дању, ни ноћу. Нарочито су ноћи биле ужасне. Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути.

На крају се сете: поданици могу остати у Царевини, али ће послове обављати ноћу кад Цар спава да га не би ометали у испуњавању важних царских обавеза.

Зар да му риба краде унукову љубав? Тајимице поче да плете старац челичну мрежу. Затим набави чамац бржи од ветра и ноћу, док су једино звезде биле будне, поче да прогања Сребренку. Читаву ноћ је ловио.

Узалуд су га заустављали. Звоно је тутњало и дању и ноћу, мукале краве, пиштала деца, злокобно крештале птице залећући се људима у лица.

Збуњено су га гледали како дан за даном избацује песак из дубоке јаме, без одмора и предаха. Чак је и ноћу копао, а гомила избаченог песка је расла, као што је у његовом сну растао Замак. А онда је свануо дан девети.

Чу ли младић њен шапат? Ко зна! Звезда је од те ноћу, сваки пут кад се небеска башта као ружичњак светлошћу оспе, силазила на језеро и слушала глас фруле, нема од нежности

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Није хтео да га силом, с пандурима, отргне од ње, да га срамоти, а с њиме и све нас, целу кућу. Колико се пута отац ноћу дизао, ишао с пандурима. А тамо, кажу, сада човек не сме ни да приђе. Песма, оро, пушке! Па и крв често легне.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

дана Гдје кућица стоји кречом окречана, Па ко да су вјетри снијег нанијели — Спрам јаркога сунца она се бијели, А ноћу, кад јасна мјесечина гране, Под широким дудом сва трептати стане...

Ту је, ту је оно што ми срце мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара!

О драго море моје, ја те волим И све лепоте ја бих за те дао. Од тебе ништа милије ми није! Ноћу и дању теби душа хрли; Сврх тебе кружи, цјелива те, грли, И на твом валу сунча се и грије.

Од оног часа њезин корак мио Ја свуда чујем, и све мислим на њу, И с њом у срцу носим свијет цио... Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни.

Снатрећи обдан сам лутô По улицама свијем; У чуду свет ме је гледô, Ја бејах тужан и нијем. Ноћу је боље било, Сокаци пусти и само Ја сâм са својом сенком Лутô сам тамо и амо.

'' ''Залуду'', рече глас јој мек, ''Та мене гроб је скрио, И доћи ћу ти ноћу тек, Јер ти си тако ми мио.'' 42 далеко на сиње море Ми смо пловили, драга, У лаком чамцу сами; Ноћ беше тиха и

Да сам ја славуј птица, До твојих прхнô бих страна Па бих ти ноћу слатко Певао песме с грана. Да сам ја бена*, твом срцу Одмах бих слетио доле; Та ти све бене волиш, и видаш

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

На зимовницима гдјекоји леже дању по подрумима или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преобучени у просте хаљине чувају стоку као слуге.

Одисејева Пенелопа годинама дању тка а ноћу растура, те тако одбија просце и чека мужа. Још су жешће у својој верности Дамајанти и Савитри из Махабхарате.

чабар жежене ракије, по два чабра црвенога вина, и по једну лијепу ђевојку, те му служи црвенику вино, а ноћу јој б'јело лице љуби, дневи даје у земљу Талију, те узима небројено благо. Тако држа три мјесеца дана.

“ То је братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде ноћу у градину, те заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост

То рекоше, пак се изљубише, пак одоше свак на своју страну: дневи леже, а ноћу путују, и тако им бог и срећа даде, ни тица им пута не прелеће, дође Павле двору бијеломе, дође Сава шеру

Момчил’ има коња Јабучила Вук каже: „Приповиједа се да је онамо негдје у некаком језеру био крилат коњ, па излазио ноћу те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у

Кад ноћу изиђе коњ из језера и опасе једну кобилу, па пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе те се

зову (у Боки, Далмацији, Лики) нож пламенит — нож од гвожђа каљена на пламену нојца — ноћца, ноћ ноћи — (значи и:) ноћу: и ноћи и дневи — и ноћу и дању нуто (узвик) — гле Њемадија — Немачка њојзи — њој обезнанити се — изгубити свест,

Лики) нож пламенит — нож од гвожђа каљена на пламену нојца — ноћца, ноћ ноћи — (значи и:) ноћу: и ноћи и дневи — и ноћу и дању нуто (узвик) — гле Њемадија — Немачка њојзи — њој обезнанити се — изгубити свест, пасти у несвест обикнути

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је

слике ређа Овде у глави испод веђа Сутра ујутру када сване Ја нећу дати Сну да стане Хоћу да сањам дању и ноћу Одлучио сам И тако хоћу ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО До стола До столице До кашике До полице

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега пролазити. Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући за собом под зашаптане

Боко грицну и рече забринуто: — Ово не, испало би много невесело, нешто као кад зец ноћу, осамљен, сједи у младом житу и мрда ушима. Стриц је нашао перо дивљег лука.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ 107 ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН 108 СЛОВО ПОХВАЛНО КРСТУ, ВЕСНИКУ КОПНА 109 ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ...

НОЋ Да се паштимо, докле нам сунце није зашло, Докле нам није смркло И животна врата нису се затворила. Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина, затварају се шатре.

Велику пучину и широту морску раздирући, тима надежду блиску јављаш, који у стране долазе несвоје. ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ... Тако доиста некима ноћу Згађа се душа Ка право иста што је Црква храмна.

ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ... Тако доиста некима ноћу Згађа се душа Ка право иста што је Црква храмна. ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА Нек се промењују дани и године својим

Сампсон, кад су га били затекли Филистимљани у неком каштиљу, прозвату Газа, опсели изокола да га ухвате; онде ноћу на спавању и убити га кћаху. Ама Сампсон то дочу, пробуди се иза сна, скочи јуначки и подвикну: бре, бери мејдан!

А зимно бијаше оно време. Пак свукоше их голе и пометаше свезане у једно језеро ледено ноћу, где један врло би слаб и плах собом друг им.

А они у тојзи тузи чекајући љуте смрти, дању, ноћу с плачем по црква се мољаху највише пресветој Богородици да их со тога курталише.

« Ето, тако доходећи Христу к учеником, а они недознано с привиђањем што је то, што то ноћу ходећи по води приближује се к њима, — мнедијаху да није која ноћна зла авет, и виђено иде да их више преплаши и

Ја ли и то, ноћу кад се састану на мору бити се бојне галије, на голему ветру и таласу. Те стоји хука, бука, праска, јека, пљусак од

Зато молим ваше кметство драговољно вам се преклањајући, видите сами то, да ваши свештеници, попови, којино вам дању-ноћу служе, а туже о тих ваших нездржних, бар у цркви злочестих ћуди, ако нисте сви једне вам шегачне ћуди, опет, опет ваши

Код свога блага свашта је жељан и нинашто недостачан. Свакад худи и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће, врата тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире и све

А учења давати својим по дужности људма ни бекнути! Ако се ноћу, дању не забаља о Светом писму разгледајући књиге, не мотре те божије, а своје му послове, у томе и са својим неуки

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.

Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева