Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ па је диже. И већ свећа већ догоре, Ноћца вирну кроз прозоре, Ма још већа туде тама, А у тами стража сама. ИИ Сунце зађе, дан умире, Магла већ му покров
Да пре нег што ће ноћца доћи, Ја оком могу место проћи, Ди мајски часак моји лета Дикоји блажено прошета. То је почетак.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Уњири се Сава у затамњено свечево лице и сажаљиво промрси: — А шта мени и треба твоја помоћ кад се предрага ноћца на земљу спусти?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце. 110. Кол’ка је ноћца ноћашња, Сву ноћ ја заспат’ не мого Слушајућ’ лепе лепоте Где лепо поју девојке, Мед њима моја девојка, Она им
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И Ао, небо, плаво небо, Тајовита красото, — Са висине звезда сине, Ао рајска милото! Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај. Срце чује слатке струје Тијомирни уздисај.
Ај, ви ноћи, нисте ноћи, Већ анђелска крила, Где би ноћца тако дивна, Тако брза била. ЛІІ Путујемо. Воз нам лети.
— Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова.
XЛИX Пепо ли ми описујеш Оно дивно, силно море, Кад маина дланом меким Разглади му с чела боре. Па још ноћца кад заплави, Па затрепте звезде мило, — А теби се тако чини, Да се море с небом слило.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно, Леже где свети остаци Кнеза и деспота
А кад дошла тамна ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Много ли сам страдô, кад се срце сети: Никад добро јутро! Никад добро вече! Мени ноћца лако никад не протече... У мислима, тако, уздахнô сам јако, А сузе су текле низ образ полако; Од груди се мојих
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Штета што се онде не може ноћца сачекати! Тада бих могао још слађе утонути у славну прошлост антике. А зашто да не покушам?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А ђевојку сада ћеш виђети и прстен јој дати по закону“. А када је тавна ноћца дошла, не доносе воштане свијеће, већ по мраку изводе ђевојку.
“ И ту божју вјеру зададоше да ниједан љуби не докаже. Утом их је ноћца застанула, отидоше у бијеле дворе, вечераше господску вечеру, оде сваки с љубом у ложницу.
Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође. Кад ујутру јутро освануло и пред црквом звона ударише, сва господа дошла на јутрење.
Што уради тридесет јунака, ако нама добра срећа буде, оно могу три добра јунака“. Ту их бјеше ноћца застанула; указа се један огањ живи, побратиме, кроз јелове гране; рече ријеч Сењанин Тадија: „Није л’ мати родила
Опет неће да мирује Раде: кад је тавна ноћца настанула, иде двору аге Бећир-аге, па постаја мало код пенџера; истом ага за вечеру сио, па с кадуном својом
Нови — многа се места тако зову (у Боки, Далмацији, Лики) нож пламенит — нож од гвожђа каљена на пламену нојца — ноћца, ноћ ноћи — (значи и:) ноћу: и ноћи и дневи — и ноћу и дању нуто (узвик) — гле Њемадија — Немачка њојзи — њој