Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Загрли је, пољуби је, Обрну, преврну: Од себека не пусти је До пред ноћцу црну. (10/11. 847) (ПИСМО У СТИХОВИМА) Ево тебе пребелога стада, Осамдесет има му комада, Узми, побро, на сајам
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак. Мрачне јаде, ноћцу нашу, Моја душице, Расветлиће с нашег неба Наше звездице. Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Знаш ли, зете, — не знали те људи! — ал' ако је једну ноћ ноћила, једну ноћцу с њиме под чадором, не може ти више мила бити: бог ј' убио, па је то проклето, воли њему него тебе, сине: нека иде,
вратима копље ударио, а за копље свезô бедевију, пак разапе бијела чадора, и на Стамбол он наметну намет: све на ноћцу по јалову овцу и фуруну леба бијелога, један чабар жежене ракије, по два чабра црвенога вина, и по једну лијепу
Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?“ Оде Арап пред цареве дворе, и ту тавну ноћцу преноћише. Кад ујутру јутро освануло, цар изведе Арапу ђевојку, и опреми рухо ђевојачко: натовари дванаест товара.
Љуто куне Туркиња ђевојка: „Води роба, Џафербеговице! Не био ти дуго, ни за млого, већ: ил̓ ноћцу, или ноћи двије!“ Була води роба драгокупа, води њега двору бијеломе, пак донесе воде и сапуна, те окупа дијете
Ту њих бијел данак оставио, и тамо су ноћцу преноћили све пијући вино и ракију. Кад ујутру бијел дан освану, стадоше се Турци опремати, опремише и себе и коње, па
’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
Лијеш од Пипера је историјски неодређена личност. 83 Сваку ноћцу мјесец се ваташе, тј. било је помрачење месеца (1800, 1801. и 1804. године). Све барјаци крвави идоше, тј.