Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
беше, и бијаше тавно; Он с драгом својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од срца не дође.
Најпотоња што бијаше мука, Беше синак Нетен-бегов Нука; Јединца га мајка је имала, На војску га стара не пустила. „Немој, аго, остави Нукана, Не води ми мога бела дана.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Испричај све проту, — нука млађи брат Спасоја, кад је Митар одмакао. — Нема ту зла.. . бранио сам се...— и, угледавши неимара, вели живље:
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?... Није ли доста једа избљувô, Дражећи своје речи отровом; Као да нука саму природу, Да му главурду громом раздроби?