Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Поменули смо већ две велике турске оазе, кајларску, јужно од Островског језера, и дугачак појас турског становништва који се простире, без прекида, од Дојрана
Али су у дебарској области сасвим ретка чиста српска села и оазе, него Срба има готово само у мешовитим српско-арбанашким селима, у којима су махом мањине, потчињене процесу
У горем су положају него Срби на Косову, јер ови чине већином чисте оазе, без Арбанаса. У Жупи су чисто српска села: Рајчица, Переке, Вапа, Кочишта и Жупа Селце; чисто српска пољанска села на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред нашим очима отегла се бескрајна равница. Виде се забрани као оазе, а оивичене њиве подсећају на поља шаховске табле. — Хвала богу!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
То показује да су на тим дубинама живи створови груписани као у неке оазе у мрачној дубинској пустињи; кад мрежа наиђе на такву оазу, она се напуни, а кад прођедаље од ње, она се извлачи
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али мисао ми се прекида, брзо се замара, и као да све чешће западам у неке бијеле оазе без времена. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Ћипико, Иво - Пауци
Испод планине, као гнијезда птичурина, поређале се кућице приљубљене уз стијене; испод њих у стрмом кршу оазе винограда, по којима се истичу загаситозелена маслинова дрвета, ниска смоква и погдјекоји мрки чемпрес...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
одакле летите По лазуру чистом, без пута и стазе, По бескрајном мору без конца и трага, Где ни палме нема ни травне оазе?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Па шта су све видели ти посматрачи Марсови? Видели су мора, заливе, континенте, острва, плодне равнице, пустиње и оазе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По нему се зелене пусте ливаде као оазе, и овде, онде, издиже се по неко китњасто дрво. Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви су у страху претраживали очима упола наоблачено небо. — Авиони! Ено их! — узвикну Јованче. Преко плаве оазе ведрине, у гушчијем поретку, журно прелетјеше три групе крилатица и поново уронише у облаке. — Авиони, авиони!