Употреба речи обавија у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

, односитити се, тицати се КАТИЛ—ФЕРМАН, тур., крвничка наредба КАУК, тур., капа од чоје, око које се обавија чалма (сарук) КАУР, тур., неверник КАШТИГОВАТИ, казнити КВАРТИР, нем., стан КВИТА, нем., признаница КЕСЕЏИЈА, тур.

Африка

Занимљиво је видети на колико начина црнац носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави

Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице. Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

С осталим старешинама он проводи време седећи за једним огромним каменим столом. Његова брада обавија полако цео сто, и кад га по девети пут обавије, планине ће се расклопити, Матија Губец ће се са војском пренути из сна

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сањаше је, у мукама, скоро сваку ноћ. Виде је у сваком мраку, ма где био. Чинило му се да га обавија њена коса, са тешким мирисом ораха, лака као свила. Додирнула га је косом, више пута, када му је прилазила руци.

Милићевић, Вук - Беспуће

И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамно-зелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А села, њиве и ливаде букте у пламену и дим обавија напуштену земљу. Сељаци пале својом руком стогове сена и сламе, пуне кошеве кукуруза, да не би пали непријатељу у руке.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сав шуми. Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у танане, мокре нити воде што обавија цео свет. Дрхти, љуља се, одблескује. Губи своју тврдоћу и сав се претвара у сенке, што се љуљају у киши.

Стојим прав, и осећам мир, тамо далеко, на прузи видика, која, модра и широка, обавија небеса. Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава.

Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних витких тела, голих као богови, меша се у маглу, која нас обавија. Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Мичу се грају, нукају се да налазе, али се тај грунак не расипље док се не начме. Један обавија главу чалмом, вјеша дугу пушку о раме, огрће се струком, пуни симсију, креше огњилом — а то све наелак, без треме, као

Официри што пролазише испред шатора, бијаху витка момчад и у опште прикладна... Бој се заврше. Дим га обавија, а тутњава заглухнула га. Падају и јече око њега. Он пуца, млати кундаком, боде бајунетом...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У мраку њене утробе замире дрхтавица. Уплашен од Ђорђа, Тола се трже. Хоће да устане. Она га обавија рукама и привлачи себи, да јој још дахће поред ува. Чупао се. Од кајања и страха није могао ништа да каже.

Сећања налећу једно за другим, он се брани, јер он јесте његов син. Јесте, и ако није. Сав се скупља и обавија око те мисли. Јесте. Грчи се уз кревет, узима му знојаву и млитаву главу, узима врело дахтање. Нећу више да сумњам.

Попа, Васко - КОРА

се удаљујеш Да ме твоја сенка одене 26 У овој ноћи без јутра Ко је та светиљка са угла Погледом ме твојим обавија И прати до нашег ослепелог стана И светли на пустим насипима вена И ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Јер он узима да су све звезде некретнице, а и само Сунце непомично и да се сфера звезда некретница обавија око тог центра и да је толико огромна да круг што га Земља описује стоји према њој у истој размери као средиште једне

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Јуче купих у Прези, гос' ђенерале. — Баш сам и сам мислио да се мало прихватим. А мајор обавија дупле узде око леве руке, черечи пиле, одржава равнотежу на седлу и додаје дивизијару карабатак. — Знам...

Затим грозно смрвљен и узрујан, осећајући опет сваким нервом да му се мрачи свест и обавија неким црним димом полусна, он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Двориште је црно, црна је и стреха. И црна су окна к'о црна доброта. И дању и ноћу обавија патња Мртав дом живота, као одјек ствари. Чини се да и сад му силази пратња За шум чим се јави, за поредак стари.

Ћипико, Иво - Приповетке

Изван града гледају своје висове: мећава их обавија и бијеле се сметови снијега. Тамо сигурно вијавица и студен бије, али њих за то није брига.

Мирише тамјан, застаје у засићеноме топломе зраку и као лаки облак што лута застире детиње свечево лице и обавија црвени његов плашт...

Петровић, Растко - АФРИКА

Занимљиво је видети на колико начина црнац носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави

Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице. Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ненадно и несвјесно сав бих задрхтао од непојмљива страха, суморности и туге која вјечито лебди и обавија ову камену и нијему престоницу минуле босанске снаге и моћи.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Већ сам и заборавио за тебе. Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан..

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кукута (главоболно зеље; свињавац; водена мрква; мишје зеље, Шулек). Код гушобоље обавија се болеснику врат к. испрженом на зејтину (ЖСС, 277). КУПИНА Бромбеере (рубуѕ фрутіцоѕуѕ).

, »да буде п. црвена« (Караџић, 3, 116, Сентомаш); таквим концем обавија се и последњи откос (СЕЗ, 32, 110). Кад је вршај, не ваља на гумну јести, јер ће се п. гламничити (СЕЗ, 32, 37).

Ћипико, Иво - Пауци

Земља суха, праши се и к'о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса. Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И једно и друго су производи атмосфере, ваздушног плашта који обавија нашу Земљу и штити је од хладноће простора у којем она лебди.

И она је квадратне основе, и око ње се обавија рампа истога благог нагиба. Зато је ова кула нешто нижа од доње. Гледајући њену горњу ивицу, видим да је права мога

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Лаганим кораком од замора прођосмо поред ове масе и кретосмо даље узбрдо. Нека тајанствена тама обавија нас, а ваздух као да гуши.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

би вечито хтела бити гола преда мном, И корачати с рукама спојеним низ струк, Пред пољаном, тако румена као да се обавија сном, Ни једним покретом не бих повредио њен мук!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности