Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но недостаје неком једно, неком друго, а неком и обадва. Древни Египтјани изображавали су судију без очију, говорећи да њему није потреба гледати на оне који се суде, него
патријарх цариградски, док су год живили, проклињали су се и један другог антихристом називали, а кад по смрти| — обадва свеца, и правила им се чате у цркви. То се зове срећа!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
он пређе у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на Дубљу на шанац турски, и погину обадва 13. јулија 1815. године; ту је онда које погинуло које са пашом живи’ у’ваћено око 600 Турака.
покупимо чету и са оно 30 фрајкора одемо тајно преко планине; ноћу се прикучимо Бачевцима, и оданде у зору ударимо на обадва места, и заробимо 70 душа.
за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат му кадилук у Ваљеву (то су били обадва стричеви оног доброг Хаџи-бега, нашег српског пријатеља у последње Карађорђево време).
све наше опколе, и тако се вас дан тукли у једној вртачи опколе наше војске и с њима оне славне и храбре све ајдуке и обадва Недића.
Но по несрећи обадва су та пута и шуме окрчени и у ливаде и њиве обраћена, и то је велика штета за Србију. Дозна Афиз-паша, да га Карађорђе
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пророци су и даље говорили на раскршћу пред селом, али су обадва брзо остали сами. Први је одатле побегао луда, отрчавши у село, најкраћом стазом, јурећи једно куче.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
лопава — нит он може бежати, нит га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје, што рекли: два дедака, обадва једнака! Хахахаха! Ај, је л’ добро диваним? Него, дај-дер ту чутуру овамо.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда он у радости и у чуду рече царскоме сину: — Кад си ти мене овако обрадовао и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, зато
венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства.
опанке раскројити, па ће ји у тим опанцима послати у свет да му траже и доведу вереницу, за цара царицу, са којом ће обадва своја велика царства управљати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Алај ће ноћас добро да крка, масна ће бити обадва брка. Части се Видран пред млином старим, а све је тихо, не чујеш гласак.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва. Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју!
“ Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва. 208. Дика каже: “Љуби ме, умрећу!“ Нисам камен да му кажем: “Нећу!“ 209.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мислећи тако, он узе да преврће листове у књизи и, нашавши обадва питања, увери се да их није ни прочитао, и то му још више удвоји мржњу према професору. »И куд баш то да нађе!...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели
На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту. Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили.
Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио,
ВУК МИЋУНОВИЋ Да нијеси у кућу дошао, знао бих ти одговорит дивно; ема хоћу нешто свакојако. Зар обадва нијесмо хајдуци?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
цака! три дин лакат! „Правичном“ кадији У нашега каде Два тега имаде: Једним мери мени, Другим мери теби, А обадва меће, Када мери себи!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и заклињати да је не убију, али кад јој они казаше како им је заповједила госпођа и да друкчије не смију вако да обадва главом плате, онда им она опет рече: ,,Ах немојте ме убити, а просте вам моје руке, ево их посијеците, а и срце бих
извади ти мене ово једно око, кад не умјех ја тебе обадва, али ми утећи не ћеш.” Кад ујутру сване, напипље дивљан врата од | пећине и видећи да су затворена почне по пећини
Цар се уплаши па запне стријелу на овога чоека и љуто га обрани кроз обадва крила. Чоек падне с коња и врисне од муке и жалости да се до неба могаше чути, и завиче: „Моли Бога, чоече, те си ти
” А орач му одговори: „Не орем с једнијем него су два.” Па це брже боље врати к ралу да види јецy ли му обадва вола, кад тамо, а синовац се пришумао и украо вола из рала. Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава.
Онда он у радости и чуду рече царскоме сину: „Кад си ти мене овако обрадовао, и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, за то
венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства. 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да сам слободно могао у сви вишеречени мести прве и најлепше бечке госпође, колико сам год хотео, гледати, и нико за обадва своја у[х]а зато не би ми смео реч рећи; ал’ ово нек стоји. Само ћу још једно казати, пак ћу ови период закључити.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Адаму је почест обећао посље нас два највишу на небо; војника је од обадва лика обећао сваког окрунити по над једним великијем миром.“ „Ах, пресилни и преблаги оче!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мишицама снажно обухвате паоце, седе баш као на столици, само зажмуре. Онда витло, подмазано катраном, зашкрипи. Са обадва краја размахну нечије снажне руке, и, за трен ока, ковитлац, ужас.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У случају преке нужде Хрватовићу и Лешјанину може доћи потпора од Алексинца и Делиграда, највише 12—15 хиљада, пошто у обадва места мора остати помало посаде, и од Крајине 2—3.000 људи.
А пошли Турци од Тимока или низ Мораву, ми им можемо у обадва случаја ставити на сусрет бар упола онолику силу, с коликом ће они ударити; осим тога ми ћемо имати згоднији положај и
Пошто се војска добро нахрани и напоји, одмах да се поведе на опредељена места; војска из Алексинца прећи ће преко обадва моста на леву обалу Мораве и ићи ће друмом право у село Житковац.
До десет часова долазила су с обадва крила честа и неповољна извешћа. Око десет часова заметну це борба и на центру: Турци почеше с буимирскога виса да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Погледа га Цвет-девојче, Па се тихо поднасмеја, А јошт тише проговори: „Може бити да с’ ниједно Од обадва не разбије. Кажи, боже, шта је право, Која ли је воља твоја.” Натуцало младо момче Са натуцком изабраним.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А не, како је то Јакос урадио, обадва призора која се никако нису могли догодити у исто време, стрпати у једну слику. Овако је испало неразумљиво.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но сада су их наћулили обадва, јер претседавајући саопштава да је члан Удружења Исак Њутн довршио своје велико дело и упутио га Удружењу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
са системом Буридана, како магарац између два пласта цркава од глади, а не једе ни од једног ни од другог, будући да обадва равним нагоном к јелу вуку итд.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само, ја те молим, одсад лупај боље, Јер оглухнух, брате, на обадва уха. 1910. УГЉАРИ Све један по један, уморан и бедан, Излазе из гротла, у прљавој раси, Што су за њих дуги у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Скочи Турчин кâ да се придрну, једном крочи — до коња докрочи, другом крочи — коња појахао, притегну му обадва дизђена. Ал' не чека Страхинићу бане, но на њега ђога нагоњаше, па на њега бојно копље пушти. Удари се јунак на јунака.
Сусрете и Косовка девојка. У руку јој два кондира златна, оба златна, ал' обадва празна; под пазуом клобук свиле беле; за клобуком бела кита перја: у дну перје сребром заливено, а по среди златом
бога нам, царице Милице, ми смо јутрос од Косова равна, виђели смо двије силне војске; војске су се јуче удариле, обадва су цара погинула; од Турака нешто и остало, а од Срба и што је остало, све рањено и искривљено“.
Како м̓ није добра учинио, учинио Краљевићу Марко? Можеш знати и паметовати: кад изгибе војска на Косову и обадва цара погинуше, цар Мурате и кнеже Лазаре, паде крвца коњу до стрмашца и јунаку до свил'на појаса, — по њој плове коњи
“ То изрече, па се с душом раста. Краљ закука кано кукавица: „Јô Кајица, мој соколе сиви! Ал' ти баби крила одломише и обадва ока извадише! Како ће те преболети баба? На Бељацу оставити сама, да ми чуваш без промене стражу?
Док повика остарјели ђедо: „О делијо, обадва ти св̓јета! Не носи ми крило позлаћено, не замећи кавге у Косову, Косово је јадно и крваво, лако ћемо један погинути“.
На Цетињи, на води дебелој, онђе бјеху два бега голема: Иван-бего и с њим Обрен-бего, обадва су Турци потурчили. На ономе ломну Шекулару, онђе бјеше Петар Шекуларац.
Све гледасте, данас не виђесте ђе прођоше Турци Лијевњани, проведоше из горе хајдуке: Вујадина са обадва сина. На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на
Хранила их и одранила их на преслици и десници руци. Кад су деца женидбе дорасла, обадва је оженила мајка, довела им две лепе девојке: Виду Винку, Давиду Ковиљку.
Редак дође Ковиљкином двору да јој иде Мирко и Маринко, да јој иду на цареву војску. Обадва их оправила мајка да јој иду на цареву војску.
Слушај, госпо, ко заврже кавгу: два Недића бусије не траже, већ падоше оба на колена, а обадва пушке оборише, — обје пукле, остаће им пусте. Бого мили, чуда големога!
Савезана и попа и кнеза кад ордији Турци доћераше, обадва их на коле набише и ружном их смрти поморише, под чадор’ма робље под’јелише.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Цигло три кораба што осташе с обадва та кнеза. С мало људи вратише се натраг у своју земљу Осколд и Дир. ЈУЛИЈАНОВА СМРТ Одметник христјанскога закона цар
И њих ту надбише грађани и прогнаше их с камењем од градскога бедена призивљући светога на помоћ. И с помоћу светца, обадва зла престаше наскоро: и ватра се утрну сама, те не учини много штете, и злотвори се од града разбегоше.
Зачу то Максим што се од њих учини, брже седе на брза коња и отрча к војски нахитро кано крилат и стаде на среди међу обадва табора. И с богомудрим разумом својим лепо их обојицу помири међу собом тако да се изљубише међу собом.