Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше... Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. — Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?... Ја сам жељан твоје речи!