Употреба речи обала у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Људи су забринуто гледали у ту страхоту; одлазише на реку, али ни најхрабрији не смеде на мост ступити — обала се ронила, а бесни таласи, дивље ударајући у дрвене стубове моста, из темеља потресаху трошну зграду човечјег труда.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

7. Видиш ли како, на измаку зиме, она сива обала Дунава на једном месту почиње да се зелени? Може ли се то сатерати у ровове? Може ли то стати под ове капе?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

, новац АФЕРИМ, тур., похвала: право! добро! БАЗРЋАН-БАША, тур., старешина трговачки који наплаћује царину БАИР, обала, брег БАРЈАМ, БАЈРАМ, тур., турски празник БАТАЛИЈА, франц., битка БЕРАТ, тур.

, паша са два туга (коњска репа) ЈАБАНСКИ, тур., туђ ЈАЗИЏИ-ЋЕЛ, тур., писаре, дођи ЈАЖЕ, слон., што ЈАЛИЈА, тур., обала ЈАПИЈА, тур., дрвена грађа ЈАПУНЏЕ, тур., кратка кабавица ЈАСАГЏИЈА, тур., чу вар ЈАЦИЈА, тур.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци. Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти. Даници њихни зваху се разно.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Пенуши се талас и мирно целива Слано црно стење на рубу обала. Видим врх звоника; то црквица мала Вири из маслина, топола и ива. Опет ноћ без мира.

А страшна међа шта значи, Што дели покрет од мира? Шумна је река, кад смрачи, Од својих обала шира. ЛИРИКА 1943 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ Знам да си скривен у морима сјања.

И минућу ноћу крај твојих обала, Док ронећи сузе и не слутиш о том; И поћи далеко преко тамних вала — Све у болној жеђи за новом лепотом.

НА СТЕНИ Олуја, у ноћи, на једном удаљеном предгорју на океану. Муње осветљавају на стени која из висине обала понире у бездан, црну као очајање, огромно дрвено распеће, подигнуто ту од морепловаца.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

снажно мамузу о врх прстију, онда збаци шињел, блузу и капу па се као стрела сјури на обалу, Тренутно занемела, обала поново завриска искиданим, бурним и бесмисленим узвицима.

понова из оне дубине, вукући за собом ону несвесну мокру масу, па стаде сећи ка обали мазно повијена на једној руци. Обала завриска као у лудилу.

Африка

ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.

Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке. Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње. До Дакара је још увек далеко.

Тамне птице, огромне као орлови, толико су смеле да црнкињама из корпи са плећа односе храну. Остатак града и обала удесно сасвим без карактера. Ту су свуд у изобиљу остаци насеобина афричког каменог доба, стреле и ножеви.

Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима.

Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом. Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама.

Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле зеленилом. Ту, на том месту света, река још није постигла све своје богатство воде, и њена ширина, чини ми се,

Огромна маса великих вечерњих птица кружи над нама. Над водом ускоро потпун мрак. Не виде се више крај обала крокодили, ни птице и мајмуни у грању; нити колибе заклоњене густим дрвећем.

Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са кајманима, чија су и два доња зуба са стране

Лепота и дивља обасјаност предела све до обала Сенегала, прекривених маварским баркама из Нара натовареним сољу, губи поступно ипак ону општу мистерију афричкога

Ево, ја сам видео један предео, на преласку са Обала Слоноваче у Горњу Волту, где људи не познају одећу, где жене лишћем покривају своју голотињу.

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Истина, турске су се армије још држале, грчевито, обала Црнога мора, према росијској империји, али бубњеви јаничара беху и тамо замукли.

Смерт је, каже, толико моћна, свемогућа, као море, које све нас односи, као зрна песка, са обала мора Адријанскога. Нема пакла, нити ће он горети у паклу, или ико други.

Велика, огромна тишина, до неба, била је та супротна обала, са својим баруштинама, и далеким, плавим, брдима и планинама. Огромна, тужна, празнина.

Причали су му да је од леда, и на леду, зими. Стајао је на једној обали, а обала је била од камена и на њој беху ограде гвоздене, као неки затвори, али, из којих се види некуд, куд се не може никад

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Њихови су ме бегови опомињали на једног арбанашког бега са обала Преспанског језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам

становништву је лакше било да пређе планину Рогозну него реку Лаб, чије је корито дубоко, глибовитог дна а баровитих обала, које су обрасле шеваром и врбљаком; на таквој су реци ретки газови и још ређи мостови.

Четинарске шуме Горског котара заузимају цео планински масив између Огулина и стрмих јадранских обала. У Славонији је врло развијено гајење свиња. Воћа, поглавито шљива, има врло много, особито у Загорју код Загреба.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Хектора, био рањив само у пету (отуда: „Ахилова пета“) Бајати — врачати, гатати, варати бајир — речна или морска обала банда (итал. банда) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача барбариш (нем.

успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе рива — обала мора или реке: Рива діе Сцхиавони (итал.

) — Словенска обала (у Венецији) риф — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. роваш — ознака, обележје, зарез ради распознавања

Црњански, Милош - Сеобе 1

Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини.

И камо аз појду... горкост смерти вижу...“ Голог до паса, понесоше човека затим до тих двеју, живих, правих, обала узане реке, којом је његово тело требало да отплови до далеке, друге стране пољане, а над којом се наднело пруће, као

Средина Рајне, међутим, носила је, много брже, неко грање, јасно видно, док се друга обала једва распознавала. Међу њеним густим дрвећем били су шанчеви Француза, са два топа.

Иначе је њина обала, пред шумом, била го песак, где није било могуће скрити се од метака. Гледајући из шуме у супротну обалу, није се

Сав умор од последњих, грозничаво проведених ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат на коња. Мокар мирис обала и врбака, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је гушило и успављивало.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

И ако јерес не усхте да мења, да му царевог не буде опроштаја, да се не враћа са даљних обала; али да му, грешнику, свакога јутрења и вечерња за спас звоне звона велика и мала.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Од Нушић има још неколико етнографских путописа Крај обала Охридског језера (Београд, 1894), С Косова на сиње море (Београд, 1902), Косово (две књиге, Нови Сад, 1902, 1903).

Од њега су изишле збирке приповедака Приморске душе (Загреб, 1899), Са јадранских обала (Мостар, 1900), Са острва (Београд, 1903), Крај мора (Дубровник, 1911), слике Утисци из рата 1912 (Сарајево, 1914),

Милићевић, Вук - Беспуће

Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним

замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала, Реко онда па ћу и свакада, Али збогом остај мени сада!

“ — „Познајем земљу куд ти жеље плове, Ја знадем, ал' залуду то је све, Јер обала је врло стрмена, Пристаништа ту твојој лађи нема, Залуду ту је њезин сваки труд, За њу ту нигди није места наћи.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени мост с турским натписом, пресушено корито, обала пуна врба, топола. Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

), да нам је обала најразуђенија, да наше пчеле носе највише меда, да само код нас живи човјечја рибица у Постојанској јами и нигде више,

Провалишка! Када смо учили оно о разуђености обале, стално су нам истицали сироте Талијане за пример. Њихова је обала, наравно, равна као даска, боље речено као она позната манекенка што носи груди изнутра.

Мислила сам да сироти Талијанчићи пате, као не знам ко, што им Обала није разведена и због тога што код њих у мору нема риба, а код нас има. Ута-та-ута-та! А, у ствари, шта!

Било је то као да жедни базате коритом неке исушене реке — мислим, све ј е ту, и обала и познато дрвеће наоколо; ту су и чамци извучени на траву, а реке нема па нема!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

гуши трепер душиних здела, крхких сасуда сребрног тембра, врх којих сумрак, голих стопала, проноси Месец с крвних обала да распет сине рујном септембра. А лампом круне струк је уждила црквица журна - ружа Будима.

- Пламиња болест изнад обала и поистиха сенчи површи. То није обест, лирска, метричка, кад титрај стиха винем увалом, куд вија коња сват

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Затим остаде само плавило воде, неба, и иреалност обала. Онај што тера лађицу није се још ниједанпут окренуо, тако да могу замислити, ако ми је мило, да има лик чудовишта.

Одједном се сјајно растопљено сребро просу по далекој води; и то тамо где сам мислио да воде и нема већ да је обала, дубоко. То сребро је треперило око једне сићушне рибарске барке која, изненађена, као да се трудила да побегне.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

2 Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних где пролеће влада Гроб до гроба лежи и сведочи јавно, Да гинусмо славно.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У даљини, према Фрушкој гори, зачуше се пуцњи. Сви оставили посао и слушају... Обала је поседнута аустријским војницима... Ко би то могао бити тамо? Паљба је доста брза и већ прилично дуго траје...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца. Софија, после пливања, брише косу.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно. Далеко, негде, иза шкотских обала, диже се, из мора, модро стење, тако грдно, тако пусто, суморно. Ја га се сетих! Ја га видим!

На веће даљине, у дубље море, у мирне увале острва, излазе веће барке. Оне лове у водама даљим од обала. Оне ближе задржане су за становништво и мали лов.

Истина, до наших обала долазили су тада и талијански рибари, нарочито они из Кјође и рибари чак из околине Анконе, који на једрима својих

Али углавном ипак је то био наш свет, рибар одвајкада, истарски, хрватски, који лови ноћу све до далматинских обала и острва. На своју руку, или раздељен по задругама, које после деле рибу.

сам био затваран, или лаке врхове кампанила венетских варошица, или камених далматинских села, и стења бретонских обала, остаће и одавде само модрина његових рубова, како се они, у кишовитој ноћи, кад је празан, кад га уходим, оцртаваху

Играли смо по води, са небом и стењем, и љуљали се са острвима. Осетих како је стење лако, и видех како се обала преврће. Над сваким валом који би нас засуо лебдели су и лепршали црни корморани.

Далеко од свега мога, млад сам и миран. На дну морских обала видим боју мојих очију. Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница

Чекају те јадне, пусте горе ове, гладни старци и обешчашћене жене и обала што ти породицу зове. Да нам засвирају отмени клавири, твој осмех што лепо са свима помири нека учи дичној смрти

Нек сину ко Монтекарла огледала, забрујаше звона са наших обала а народ ће вући кола наше дике. Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга, прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред. И одважни застадоше и погледаше вођу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ Речна обала се ноћас размакла (Крцкало је, као кад шкрипе крста), И распукао се попут стакла Лед дебео четири прста.

јуну љуљ Крене, ко муљ, И ливада се Да у таласе: Све вал до вала Без обала; Дрхте јоргани Наборани.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

По свршеном докторату проучавао је микроскопске биљке, бактерије и алге са данских и исландских обала. Узео је учешћа и у једној данској научној експедицији у тропској области.

своја истраживања један мали парни брод »Тор«, опремљен и удешен за обична оцеанографска истраживања у близини морских обала. Шмит је тај бродић искористио 1903—1911 г.

су у вези са Средоземним Морем, плоди ту, на томе месту у Месинском Заливу, па се одатле растура и, дошавши до морских обала, улази у слатке воде где продужује свој живот.

Они су н. пр. успут ловили одрасле јегуље које су, пошто су обележене металним значкама, пуштане са европских обала и одмах се упуштале у прекоокеанско путовање у правцу плодишта; сваки такав случај имао је бити достављен са подацима

из слатких вода Европе, а убрзо затим је нађено, и то опет ту у близини, и плодиште јегуља што долазе са западних обала Америке. Требало је још утврдити и плодиште јегуља из слатких вода других континената. Од 1924.до 1927.

Ушавши у Атлантски Океан, струја, која се упоређује са реком топле воде што тече између двеју обала састављених од хладне воде, тече паралелно обали Флориде, па нешто северније од Рта Хатераса почне нагло скретати на

Голфска Струја има у Атлантском Океану разне своје огранке, који теку поред обала Енглеске, Норвешке, Шпицберга, Лабрадора итд.

Један огранак образује Канарску Струју, која се дуж обала Марока и Мауретаније враћа у северну екваторијалну струју из које и полази, и тиме завршује циклус свога тока.

За две до три године таквог путовања оне стижу, једне на домак обала средње и јужне Европе или Северне Африке, друге до обала енглеских, норвешких, данских; треће прођу кроз Гибралтарски

две до три године таквог путовања оне стижу, једне на домак обала средње и јужне Европе или Северне Африке, друге до обала енглеских, норвешких, данских; треће прођу кроз Гибралтарски мореуз, улазе у Средоземно море, из овога у Јадранско

Та се метаморфоза врши на морској пучини, али не на великом одстојању од обала. Она се извршује на две до три године од рођења ларве, почињући нешто пре но што ларва, ношена струјама и ветровима,

на две до три године од рођења ларве, почињући нешто пре но што ларва, ношена струјама и ветровима, доспе на домак обала. Кад је матаморфоза извршена, младе јегуљице траже улаз у слатку воду на коју прво буду наишле.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И не видех ништа. Ни далеке горе Забрађене танким велом магле плаве, Ни ритове многе што спокојно горе Крај обала мирних непомичне Саве. Ти прође.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

— Бугарин, Бугари бољар — властелин бољетица — болест бољше — више брамин — индијски свештеник бран — рат брег — обала будушти — будући, потоњи бужак — буџак, угао бутељка — боца в — у (најчешће у сложеницама) ва-у вавек — увек

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не може да је баци у снег. У тмини без обала трну ватрени свици што скачу из очију, из главе луне све гласнијег цвокота. Женско се за другога рађа.

Једино у животу што је поуздано било моје, био је он, отац. Нешто што није имало обала. Отац сигурно сада плаче. Он не може да плаче. Ноћас је све изгубио тај моћни Аћим Катић.

Отишла је. Мир и мрак. Ја сам ти сада река што је пресушила. Сувих, рундавих обала, а на дну се црне облуци. Ала си ти, боже, бездушник.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

ивицама данашње Карађорђеве улице, тама је била опака, на њих је, из ледене магле над Савом, огромном и тмастом, без обала, налетао оштар снег, ветар је наносио стрепњу и грозне приказе.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И не видех ништа. Ни далеке горе, 3абрађене танким велом магле плаве, Ни ритове многе што спокојно горе Крај обала мирних непомичне Саве. Ти прође.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Пропутовао сам га од једног краја до другог, пре но што се Египат отцепи од њега. Обиђох затим скоро све вароши обала Средоземног Мора.

“ „Наша влада одлучи да свој брод „Бигл“ пошаље у Јужну Америку да оданде врши картографско снимање обала тог континента, па да из тога крене даље на пут да би опловио целу Земљину куглу.

„У таквом усхићењу пролажаху дани. Док је наш брод вршио своја снимања дуж обала Јужне Америке, предузимао сам веће екскурзије у унутрашњост континента, у бразилијанске прашуме, у аргентинске

се стицајем околности створе прилике погодне да сачувају остатке некадањих створова, када се, на пример, близу његових обала исталоже на дну мора и у великој маси организми, па седиментима мора буду сачувани од уништења, дешава се врло често

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И што тад преостаје старом вјетрогоњи-пробисвјету, „филибустијеру” класичног типа, потеклом негдје с обала овог средоземља (наравно, ако је достојан тог имена, ако је то доиста животни аматер доброга соја, а не пуки

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Мрачан и ведар ја идем животом До старих, црних и светлих обала, Где дише пустош и мир са лепотом, Где пропаст живи и где нема зала. Где нема зала.

само каткад, ал' то ретко бива, Њу када видим посред ових зала, Прилази мени нека магла сива, Наговест бледа далеких обала.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Четрнаестог дана, рано изјутра, указала се ниска обала Лонг Ајленда. У шареној гомили узбуђених исељеника вероватно није било срећнијег човека од мене када сам угледао

постанем Американац и, надовезао на то, да сам сада много мање, него пре неколико тренутака, спреман да побегнем са обала историјског Делавера.

“Вила” се сложила са својом мај ком и ја сам спремио своје ствари и отишао са гостољубивих обала Делавера. У Филаделфију сам се вратио истим бродом који ме је довео у Делавер Сити.

туробно за српског младића који је познавао овај лепи свет онако како гаје видео са пашњака свог родног места и са обала златног Делавера.

Браун. У мислима сам се опет враћао на ”вилу” и њену мајку са обала златног делавера и на величанствене успехе које су оне виделе преда мном, па сам се питао да ли је ова сељачина Браун

ГОДИНА Било је лепо јунско поподне када сам са крова брода “Држава Флорида” посматрао како се у даљини губи ниска обала Лонг Ајленда.

У својој уобразиљи замишљао сам да се та обала уздиже као велики број цеви џиновских оргуља. Дању сам бирао нека усамљена места на обали и тамо сам проводио дане од

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

у многим појединостима узајамно претапа са сликом изласка из мајчине утробе, све до, на пример, двозначних „раздераних обала у рукама“, које исто толико упућују на утробу колико и на море.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини”.

Слика разјапљених обала је, наиме, већ потенцијално тропична. Потенциални тропи и напола тропични изрази једна је, чини нам се, од важнијих

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у себи постоји једна топла обала брег зеленила и једна беатрича али су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по

А нема љубави, доказ је ова обала и ова вода. Труну остаци уклетога брода Крај ватре којом не хране се дани. Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА Крај ватре којом не

не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје нужности Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Саветује плодовима љубав и разум У фабрикама људи

на њихов распоред Има своју будућност и њену прошлост Има свој пут и његову истину Саветује плодовима љубав и разум Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Туђа пресахлост би јој изворе отровала Туђе пустиње

Краков, Станислав - КРИЛА

Златни одблесак пливао је још по језеру, које се увлачило у влажну сенку. Крај обала се згрчиле криве куће као преплашене. — Ух, љут је да се побаци од њега... Румени ордонанс се закашља.

Хладно је од њих. Вода скаче несметано преко стена, хучи, пенуша се. Само је у вировима мирна као зенице. Крај обала се вуку гладне врбе, и шуморе приче риболова. — Пст... Војници се уставили.

Петровић, Растко - АФРИКА

ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.

Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке. Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње. До Дакара је још увек далеко.

Тамне птице, огромне као орлови, толико су смеле да црнкињама из корпи са плећа односе храну. Остатак града и обала удесно сасвим без карактера. Ту су свуд у изобиљу остаци насеобина афричког каменог доба, стреле и ножеви.

Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима.

Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом. Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама.

Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле зеленилом. Ту, на том месту света, река још није постигла све своје богатство воде, и њена ширина, чини ми се,

Огромна маса великих вечерњих птица кружи над нама. Над водом ускоро потпун мрак. Не виде се више крај обала крокодили, ни птице и мајмуни у грању; нити колибе заклоњене густим дрвећем.

Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са кајманима, чија су и два доња зуба са стране

Лепота и дивља обасјаност предела све до обала Сенегала, прекривених маварским баркама из Нара натовареним сољу, губи поступно ипак ону општу мистерију афричкога

Ево, ја сам видео један предео, на преласку са Обала Слоноваче у Горњу Волту, где људи не познају одећу, где жене лишћем покривају своју голотињу.

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па где је сад?... СТАНА: Ох, сина, пашо!... Сина, сина дај! Груди су моје сува обала, Доле је на дну стеге храпаво, Пламен га жеже дана жестоког...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Тада се на далеко дуж обала реке Тимока отвори пушчана ватра, а под заклоном њеним Турци почну све ближе и ближе примицати своје батерије вароши.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Јутро је било светло и чисто, да се италијанска обала јасно видела. Изгледало нам је да ћемо за пола часа стићи. Били смо весели.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Стешњен јечи Дунав, на човека помоћ изгледа, Ал’ је човека моћ противу природе мрав... Опет се обала шири, Трајановог моста останци (Горд Полодорија твор) туже од векова ту.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

„Крвљу бојити?...“ баш тако пише, Азијски скот! нечовек! грдило! Али — Опрости, боже, женску прехитрост! Са обала је можда приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ЈА ХОЋУ ДА СТВОРИМ ПУНО СНАГЕ ДЕЛО ЛЕПОТА Ти гледаш водопад како се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што штипа и гуши, Но не видиш сунце у бари сред кала.

Ћипико, Иво - Пауци

Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу. Обала узаврије од силе свијета. Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

на којима је ловио Доротеј. Поставих их насумице, намерно не бирајући и не мудрујући, и онда почех да базам дуж обала.

из које се измаљало црно дрвеће с белим жилама, шћућурена најежена бића, паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било предсказање смрти; једино је спруд песка живео и радовао се и мени се тада учинило да

Стрепели смо од Мораве. Неколико дана смо бдели крај њених обала, молили Свевишњег да се поново не излије. Река је хучала, проносила дрвеће, плотове, греде, корита и јасле, али се

онога млаког топлог ветра што је изненада бануо низ реку, мрешкајући воду Мртваја вира и шумећи у високим тополама дуж обала.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

(ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне, Погледај како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу.

2. Тамо куда прошлост од искони дрема, И јуначки клефта на пљачку се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.

1889. ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше

2. Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних, где пролеће влада, Гроб до гроба лежи и сведочи јавно Да гинусмо славно. 3.

Природа оживе чисто под руком уметних Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра, Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље цветно, И све што бага хвали, весело беше и сретно.

И данас, одвојен судбом, с дакијских обала снежни', Ја славим тебе, мила, у слатком жару свом; Јер ти си чистотом својом и собом, анђеле нежни, Небесни позив

1892. ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ Путниче с обала цветних бисерне Ипокрене! Певај ми песму о тузи, Песму о болу вечном.

3. Ах, шта сам пута у јулијске ноћи Блудио самац крај пустих обала, И слушô песме по тавној самоћи, И шум и жубор разиграних вала...

С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори. С далеких обала нилских и древних јапанских страна К Бенари стизаху лађе и мноштво каравана.

Ноћ миришљава сађе и месец небеса краси, Кад се с обала Ганга весели зачуше гласи. То Азок приноси жртву господу и богу своме, Да благослови војску И светло оружје с њоме.

У мору кандила сјајних блиста се свештена река... Са лађа, с обала, с кула из близа и далека Шарени фењери светле и рујне машале с њима, А са жртвених места дижу се стубови дима.

На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе. А кад румена зора озари високе горе, И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

самог Дунава види се, због беспрекидног подизања нових грађевина, сваке године све ужа и ужа пруга, али се зато друга обала његова воиди до самог хоризонта. Она се неће ускоро озидати, јер је то плавни терен Дунава.

Када сам давно је то било - први пут запловио морем и када ми је кршовита обала стримонског залива ишчезла из видика, упало ми је одмах у очи колико се мали део мора види на отвореној пучини

Окренимо се зато ка истоку. Ту је изглед много слободнији, јер на тој страни тече широки Дунав, а она друга његова обала је ниска и равна. Ту на небу сјаје и огледа се у Дунаву једна јасна звезда; њена светлост је беличаста и мирна.

XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ Стоби Ово писмо пишем Вам, драга пријатељице, са обала Вардара.

Тамо, сасвим на хоризонту, одблесак стакленог черпића. То је Канал Ла Манш. Иза њега Енглеска обала. Вратимо се опет северу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На неким местима виде се јаке широке даске пребачене између обале и дереглија. Обала је пуста. Свет је уморан, а прилично је и захладнело.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које се смеју, Тиха је река ово између пустих обала!

Једино због ових раздераних обала у рукама Кукавицо, задрхтаћеш зар опет! Нимало стрпљења да пркосиш мукама, Пљуни! Савладаће те песницама свет.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Није могао да одреди. Бежале су у бескрај кресте таласа: како је танка, како је далека била обала! Већ су му и врхови планина нестајали из очију, кад се риба окрете, и рече: — Чврсто се држи и не плаши се, Маријане!

Мрвила је и комадала стену претварајући је у своје обале, своје дно. Ругала јој се: — Сада си моја обала! Моје дно! Али, и обала и дно одговарали су: — Стена смо и остајемо стена!

Ругала јој се: — Сада си моја обала! Моје дно! Али, и обала и дно одговарали су: — Стена смо и остајемо стена! Коначно, моћна планинска стена би претворена у округле, блиставе

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У дубокијем тамницама гроба, Гдје леже сунца и истине сјајне, У твоме мору блата разум грца, И нигдје копна ни обала тврди'! Лешино гњила расцрвана срца, Са твога смрада траг богова смрди.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

јала (јалах) — о боже! јалакнути — викнути: ја алах; навалити јали — или јалија — обала јандал — на страну, на страни јаничар — војник нове војске (основао је Орхан, отац Мурата И, 1326, а уништио је

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности