Употреба речи обарач у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И то ћу учинити овог часа!... Стој!... Пружи пушку и повуче за обарач... Лазар се изврте. Он му приђе. Зрно је ударило под леву сису. Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Рука дрхће... дрхће... она подмеће и другу... Прсти се заплели ... не може да намести кажипрст на обарач... Ха, ево !... Вуче... Обарач се покрену и чини јој се застаде... Она се спреми да повуче јаче...

дрхће... она подмеће и другу... Прсти се заплели ... не може да намести кажипрст на обарач... Ха, ево !... Вуче... Обарач се покрену и чини јој се застаде... Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Она скочи као рањена лавица. — Шта, зар тако?... Ти ми сам отвараш врата! тераш ме из куће, је ли ?... тераш ме! Обарач се омаче...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

А кубура? Кад она груне, сам би ђаво побјегао. Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач. Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности