Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски. Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... Али се опет тукло.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви. На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није лепо! Зар не види да је њена ћерка још дете? Божич је, међутим, викао да се преже и креће! Сунце је сад обасјало ћерку Божичеву, која стиже – као неки златан прах, кроз грање.
Као да га је неко невидљиво Сунце обасјало, кроз сиву, снежну, маглу. Ништа њему клетве Стритцескове не могу. А није био више љубоморан на Павла, али га није ни
Сунце је било обасјало и Дњепар и Кијев и Подољ. Обасјало и кућу трговца Жолобова саграђену од липовог дрвета. После своје посете код
Сунце је било обасјало и Дњепар и Кијев и Подољ. Обасјало и кућу трговца Жолобова саграђену од липовог дрвета. После своје посете код болесника, на дан мученика Артемона, који
Црњански, Милош - Сеобе 1
тај час, јер би онда престало смрадно испаравање баре и блата, испод њеног прозора, а Сунце би је, заваљену и укочену, обасјало с ногу до паса, тако пријатно, да јој се чињаше да ће оздравити.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се топи душа жива, Једанпут опет срећу он ужива, Сунашца њему неста на истоку, Па гле га опет на небу високу; Све обасјало, што с' досад утаја, Те рајске краје милог завичаја.
Да бура никад ту се не осили, Пауци би нам небо замрежили, И сакрили нам сунце огрејало, Што тек нас ето једва обасјало Та бура нек је ма у срцу само, Док згодна дана ми не сагледамо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Магла се разредила и језичасти праменови пењу се уз гудуре са супротне стране реке. Сунце тек што није обасјало котлину... Обузело ме чудно стање...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И све то што се пружа пред очима наших до шљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
72. Истекло је жарко сунце ћа иза горе, Обасјало младожењи бијеле дворе, Пред дворе му коло игра, пјесне се поју, Вес’о ти је ови данак, мој мили Боже!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
устручавам се изјавити и признати да нисам видео ни прочитао ништа чудотворнијег; ни само Сунце није од створења света обасјало сличну и дивнију ствар.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сва деца у Идвору су сматрала да је то права звезда са неба. Била је јако сјајна, нарочито кад би је обасјало сунце. Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се питали ко је могао да се узвере на стрми кров млина и узме
Ћипико, Иво - Приповетке
Дјевојка се из мисли прене кад је на обалу међу свијет ступила. Сунце је и до мора допрло и мјестимице га обасјало; над пучином дрхте његове топле зраке.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали
Ћипико, Иво - Пауци
Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа кад је ту голет била. Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају
Да би онако за очеву вам душу!... Настаде тајац. Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад субота јутро освануло, а јошт није обасјало сунце, ал’ ето ти Бојичић-Алије од Цетиње, града бијелога, и за њиме тридест Цетињана по избору добрих коњаника; на
Понеђељник јутро освануло, јоште није обасјало сунце, скочио је од Кладуше Мујо, па он буди свог брата Алила: „Устан’ горе, мој брате Алиле, да идемо на Црвене