Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ја чак мислим да се у тој игри наизмјеничности и састоји живот, да та измјена обасјаности и засјеница и јесте арза и теза нашег живога даха, систола и дијастола нашег живога срца.
Немир који стално пребива у угловима усница и који без починка моделира на лицу обасјаности и засјенице, осмијех час пун заборава, без јучерашњице, час осјенчан неким прадавним, још прије рођења наталоженим
Сјећам се моје прве представе Сна љетње ноћи, и све ми се чини да се неке чудесне обасјаности из ње прокрадају у све моје касније доживљаје љетњих ноћи.
А на сваком од тих путева наилази човјек на неке љепоте, на ведрине, на неке обасјаности. Можда је то твоје за тебе, за такву твоју нарав, заиста, најбоље, па и једино могуће.