Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Удишем ваздух, освежен таласима те кривудаве реке и посматрам издалека варош обасјану сунцем. Са својим арапским кулама и кастелима, са својим градским зидовима и капијама, она није изгубила свој некадањи
Ту седосмо на клупу, обасјану сунчевим зрацима. Успут смо водили жив разговор, али, упркос томе, Дарвин је пажљиво посматраао све што је поред пута
Ћипико, Иво - Приповетке
— настави као за се. И лађа крене, и, изишавши из тијесне увалице на отворено море, весело заплови у пучину сунцем обасјану. . . Иза одуље вожње наш чамац пристаде на жало Веле увале.
Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу.
Ћипико, Иво - Пауци
Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се. „Бих, вала, — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио!” помисли.
Чини ми се туђ ..... прљав... Ма'ни... и закрене руком као да се од нечега брани. Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти.
— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. — Не могу! — отежући рече Кате. — Па к'о за се надода: — Што би му се још хтјело!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
баш у оно доба када су те две планете једна другој најближе; код Венере је обратно: она нам показује своју потпуно обасјану полутину баш онда када је најдаље од нас, с оне стране Сунца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ Наша младост била је неокаљана, непорочна, непреживљена. Она ме подсећа на тиху, бистру реку, обасјану јутарњим сунцем, уоквирену мирисним цвећем, на реку која, по некој уклетој коби, наједном понире у бездан.