Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите. Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!... А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо? — А дабоме.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Амин. Сви домаћи шапћући понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом обашка. Јанко отклони столицу, па подви ноге.
шапћући понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом обашка. Јанко отклони столицу, па подви ноге. Пристав и Шуто збише се један уз другога, подаље и од трпезе и од главара.
Владика је од Петровића. У сваком племену има војвода, кнез, сердар и барјактар. Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти! — Ма је ли владика као краљ њеки, као принцип?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(Камиони у Ренесанси! И у Верони, обашка! Ово вам је права шекспировска омашка!) А Јулија би потајно сузе ронила: „Боже, ово није човек, него гомила
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Хм! све је то жалосно!“ рече видар. „А да рекосте ли тако ономе човјеку?“ „Рекосмо, валај. Обашка што ти сердар вели, а обашка што од нас чујеш, па измјери што је претежније, рекосмо.
све је то жалосно!“ рече видар. „А да рекосте ли тако ономе човјеку?“ „Рекосмо, валај. Обашка што ти сердар вели, а обашка што од нас чујеш, па измјери што је претежније, рекосмо.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Сале! ИКОНИЈА: А и Цмиља добро пролази, обашка бакшиш! АНЂЕЛКО: Па да купим пантуфле, папуче, дугачке гаће... Погледај само ову данашњу младеж!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Турчин га упита: — Како се је побашкарио? А Циго му одговори: — Обашка му глава, обашка ноге, обашка реп, обашка му све! Турчин му каже: — Ех, вала је цркао!
Турчин га упита: — Како се је побашкарио? А Циго му одговори: — Обашка му глава, обашка ноге, обашка реп, обашка му све! Турчин му каже: — Ех, вала је цркао!
Турчин га упита: — Како се је побашкарио? А Циго му одговори: — Обашка му глава, обашка ноге, обашка реп, обашка му све! Турчин му каже: — Ех, вала је цркао! Циго каже: — Сам си изрекао да је цркао, а ја нисам!
Турчин га упита: — Како се је побашкарио? А Циго му одговори: — Обашка му глава, обашка ноге, обашка реп, обашка му све! Турчин му каже: — Ех, вала је цркао! Циго каже: — Сам си изрекао да је цркао, а ја нисам!
Ћипико, Иво - Пауци
— Живине! Јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и, љутит, гурну Раду устрану. — Не гурај се! — вели Раде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Подигне ми главу и стави у своје крило. Дуго прамење моје умашћене косе распреда пажљиво на сваку длаку обашка и исправља их гладећи их преко својих мршавих бутина. Гледа ме одозго погледом пуним брижности и саосећања.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и обашка свакој травици свој дар јој вода издаје. ДРВЕЋЕ И ВЕТАР Ветар холујаст ваља дрвље и камење; По планина искорењује и
ако зли били, никад нас од себе не одбија ни одмеће кано наши отци који су нас изродили, те временом и отисну нас обашка од себе.
и других градова бијаше онуда, али по имену оне горе сви онуда насеоници Самарјани се називаху, јерно то је један обашка цео вилајет и краљевина.
Јесу допосле назвати Хорњавци што су више између лешке и мађарске земље Словаци, али кроз то тако обашка се именоваше, јерно србскога чатања слова (та азбуквица) понапре између њих је изашла свим осталим, Србљем, Бугаром и
О СЕБИЧНОСТИ Нису нам једно сви људи. Много обашка се држећи и ови на ведрини злопате, а други у каменитих високих шарених и нацифрастих кућа двоструких и троструких
Та злоба, инат и пркос непромотравање од носа на даље много му мунитвом људске зглавке растреса, немири и обашка их раздваја.
И особите своје краљевине учинише. Тамо сви једно Жидови, а обашка на инат раздељени међу се доста пут војујући бише се!
Друга је беседа к жени и друга к мужу, обашка је световање бољаром и набашка к сиромаши, веселу и брижну; — не једно је здрав и болестан, ђипан и килав, господар и
изумљене, с привиђањем знамените, и остале духовнике, како људе испраљају и руководе их с разумом или безумно, опет обашка грађане и сељане, разборите и неосећне, лежаке и тежаке, с нечим одбијене с добра првог завичаја, врсне и неваљале, за
би под руке коме немилостиву господару и међ злим чељадма био би, пак би се привикао већ тамо стајати и почео би себи обашка неке големе дворове правити и зидати велике полате, — не би ли му се зато сви мимоходци и прознанци ругали?
И обадвоје њих с једним гелом буду. Ја кад умире, не растала ли се и то једно двострука гркљана им тело, обашка? И од свега сародства и друштва се растаља, а не само оца и матере.
казујући вели (којено он те речи му о другоме приводи а не само за ту ствар): »Друга је слава сунцу, а друга месецу и обашка је дика звездама.« Звезда је од звезде разлика са својим сјањем.