Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И у таквом расположењу, поезија је за њега била уточиште и извор заборава, онај »вео којим се обвија ругоба света«, по речима једног модерног песника. Он се повукао у уметност, у песничке снове.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тај племенити бол сад ћути, А живот све обвија тмином, Намеће свуд свој закон крути И помирење са судбином. Ништа ме више сад не боде, Све гледам туђим, мртвим
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
]. („Зимски репертоар“) Видик што обвија главу као сарук преиначен је у наредној, последњој песми Откровења, у застрашујућу плаву ивицу хоризонта која ће
није разлучен од телесног, као што у истој песми и „чудна мисао“ детету „око свог тела кружи“ док га мајчина утроба обвија и док му „мозак тек утиче у лобању“.
Песник у вучјем облику, док се дахом дотиче с небеским сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом линијом хоризонта: „Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... Диже се.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Затим се пробуди, погођен од удара Место утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Знаш гдје лака срна пасе, Вода пада с хриди голе, Како бршљан обвија се Око брезе и тополе? Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије.