Ћипико, Иво - Приповетке
А кад би их пустили, пожурили би куд му драго, ако ће и у хајдуке, да се травом и коријењем хране. Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им
Ћипико, Иво - Пауци
Диже се и пође к огњишту. Отпрета ватру и угарцима испири је и наложи. Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала. Раде даље премишљаше ...
сувотни смо остали, Раде, као нигда! Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу што обгрљена под кабаницом спавају; млађе је одгрнуто. Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе. —Збогом!