Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Нисам могао, драги пријатељу, да ти приповедам о тужној четрдесетдеветој а да прећутим бесну четрдесетосму годину... Обе су ужасне!...
На коња је натоварио три-четири стотине јагњећих кожица, стегао их је добро, па их је поделио на обе стране дрвенога самара да не клима ни тамо ни амо...
За њиме су обе старовоље мало подуже гледале, а кад је дете отишло, управише своје испитљиве погледе на нас двоје; а за њих би и била
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док се жена у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда,
Ослободиоци су нам донели слободу! А сва три бурета слане рибе су однели! А обе заклане свиње су однели! А преко двадесет комада перади, што гусака, што патака, су однели!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
нема цркве ни уредбе без мирске власти, а ни мирске без духовне; треба једна другу да поткрепљава, ако су раде да обе власти постојане буду.
Ако ли једна над другом неко преимућство тражи, то су обе код простог народа слабе, и или касно или скоро обе пропале.
Ако ли једна над другом неко преимућство тражи, то су обе код простог народа слабе, и или касно или скоро обе пропале.
Фочић сва три метне у апс (кнеза Алексу, кнеза Илију Бирчанина и Милована Грбовића) и свима метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, штоно се зове лисица, које је Фочић са собом донео.
Рањени̓ било је од обе стране. Турци се узбију и пођу Ваљеву у помоћ, но Јаков и поп Леонтије и Јерић пођу с војском поред Турака.
Од ти̓ наши̓ захтевања нешто Турци остављају, генерал додаје да би како до мира довео. И било је много препирке од обе стране, али од Турака мање, јербо се стиде и познају своју кривицу.
, бурунтија; а тако исто и Турцима донесе везиров дивитар-ага: да обе стране од бојева престану и да је њега султан одредио да дође и Србе и дахије помири.
врло тврда, — паша и сви Турци на доњу капију нагрну и тако себе обезбеде, премда је било доста мртви̓ и рањени̓ од обе стране. Ми се вратимо у наш логор у Тополик. Ово је било у месецу јунију 1806. године.
Ја са оно 60 коњика истрчим на брдо, имамо шта и видети: наши низ један поток шумаром бегају, а Турци с обе стране пољем, опколили коњици, а пешак за нашима кроз честу трче и бију.
села и палио), дође у село Месарце где Јаков, поп Лука и Јанко Катић пресретну га и побију се, и по жестоком боју од обе стране, Асан-пашу разбију и потерају га к Шапцу натраг.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово... Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...
Одатле се крену капетан обилазити остала села. У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши
Уосталом, на уговор Сретенов пристајем.« 3. »Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и
Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима. Сватови дигоше грају око њега.
Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу! Оста и оно и бубањ као у уваљано. Утом Среји пукоше обе жице. Он потеже оно ћемане те у коров! Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами.
« Кљусе се мало закаса, а његове кочије а на једну а на другу страну, а с обе стране пута зија доста подубљих опасности, па још неке и каљаве.
Стари чича Ненад памти обе крајине, запамтио је више од десетину којекаких вампира, тројицу и сам пробо глоговим коцем, а већ вештица и других
Кад све то намести, онда се полако попе на таванчић, што беше начињен од неколико дасака баш изнад врата. Извади обе пушке, у које беше сабио по парче челика и по један салауски марјаш, запе их и метну преда се, па се пружи потрбушке
Страхиња узе полако обе пушке и спреми се; чисто већ не дише колико се притајио. Онај човек приседе крај ватре. Поседе мало, а све погледа
А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!... Само нешто писну и као мало зајеча. Дим се разиђе. Нигде ништа!...
На прсима му се познају две ране од пушке, али готово обе зарасле. Ђилас истеже оним коцем те вампира усред трбуха. — Аџијазмом, Ћебо! — викну Пурко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. Обе куће пуне народа и берићета. Од вајкада били су у позајменици. Летину су сабирали један другом заједнички.
Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око... А они се носе... Обе стране једнаке. Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... — Не могу се оборити!
Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему. Коју више дражиш, она јаче и осваја.
И сад знаш шта је... ето ти!... У Јелицу као да уђе неки бес... Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: — Ја нећу!... Крунија није веровала својим ушима.
Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. Обе ћутаху. Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...
Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. — Јелице! Јело!... Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. — Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења.
Ходи, прво моје добројутро! И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... — Бабо!... Нано!...
„Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се... И као Лазар га смотри, потеже да
ђаво однесе све... Станко одмахну главом и рече: — Ех, брате!... Па онда?... — Онда... онда се почело пакостити с обе стране. Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... — А, онако, ниси крив? — Очију ми, нисам!
Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље. Није тама од бога послана, Већ од силна праха и олова! Суреп унесе Станка у
убарабарити — уједначити убетежити се — разболети се узенгија — стремен, део јахаћег прибора, метална папуча с обе стране седла у коју јахач ставља ногу узјазбити се — претрнути, премрети уја (хуја) — прекид рада, одмор
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер ти беше тренут у мојој химери, Мој сан о доброти и вера о чистом. ПЕСМА Једним истим путем нестаћете обе — Ти и моја младост, лица невесела, И с печатом горког проклетства сред чела, Као неутешне две кћери Ниобе.
Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.
Пре триест година... гле и песма иста! И кнез изљубивши њене очи обе, Понуди јој руку (традиција чиста!) Минуше за застор од спаваће собе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
За нама његов асистент, па онај момак. Затворише врата. Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу. С обе стране кревети с белом простирком. Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.
— У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.
— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. — Видим онако, плави се! — Па колико има прстију? Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. — А? Колико? Можете ли да видите?
На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац. Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче. Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо.
Пуначки, малени, с обе стране пострижени бркови, мален али подебео нос, осредње смеђе очи, рехаве обрве, округао обријан подбрадак и чисти,
на лампу која све слабије светљаше и све грђе смрдијаше, и на Благоја који хркаше туривши главу међ' ноге и пруживши обе ноге напред, као да држи уздице. Залуд се капетан мучио да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези!
— Хвала, браћо! Држи, тата! Благоје узе капу у обе руке, метну у њу сахат, лулу и дукате. Народ поче редом спуштати у капу.
— Хајдемо-те одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми... — она погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета... — ми смо, хвала богу, срећни и пресрећни!
— Петрија, сестро... Она је дохвати за руку, посади је поред себе, загрли је, и обе се заплакаше. Како слатко јецају — као сисанчад!
Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда? — Ђеда је, душо, стар и добар. Иди ти само њему, сама тако, па да видиш!
Варате се. Она се још већма напињаше. Ја напослетку одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештиле прст. Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст.
Ја напослетку одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештиле прст. Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као
И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог крста. Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле да тај путник није ни Жида који купује храну, ни Шваба
а на клупи испод оног дивног хлада, врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега, седеле су радо и често обе попадије. Стигли су већ пред кућу.
Био је леп летњи дан, ова данашња недеља. Јутрење свршено, излази свет из цркве. Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.
Настаде једна повећа пауза. Сви се дали на посао. Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди. Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафе, а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.
« Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да мало боље упознам читаоце са обе ове девојке, — да их, то јест, »ауфирујем«.
Ово неколико дана док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ниједан од оба попа
него само из обешењаклука, да је још лепши!... А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду, а све због будућег зета.
— С драге воље! Извол’те унутра — рече Пела и пођоше обе. — Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца. — Иди, Мило, отерај зељова под амбар — викну Пела шегрту —
»Фáма« је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно. Зато је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.
Шта ти све нису накуповали! И поркета, и фланела за зиму, и ботуше за обе попадије. Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице, и ону справу за бреновање косе, и неке комендије за прављење
— Та па зар ниси чула да се удају обе! — вели јој домаћин. — Е, да! Та шта говорите! А, па дабоме! Пролазе године, а женска деца, што кажу, зачас нарасту и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ту Менко, Таја, Наза, Стеван, Љуба... Сви они. И, с обе стране улаза, лепо поређани. Неки умивени, закрпљени, с великим торбама, бисагама у које ће јело да мећу и тестијама
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша. Донекле се тако разговарају, онда устану женске да вечеру приправљају.
Варош српска, српски свет влада, а и богата је. Давно је то било, још за време бунапартиских ратова. — Мица и Алка, обе су од добре куће, ишле су заједно У школу, па су биле добре другарице.
Може ли бити да се такве девојке сваком не допадају? И обе силно играју. Играчи се отимају за њих, и свако каже: „Бадава, Мица и Алка најлепше фрајле на балу!
Мицу, не допада се Алки; кад хвале Алку, не допада се Мици, јер лепе даме ретко кад се искрено воле, баш зато што су обе лепе. Ако ко похвали Мицу, Алка каже: „Штета што Мица има велики нос”.
Но, Алка, теби се чудим. Ти си рада била за њега поћи, ал’ он, знаш, ердељски је тањир, са обе стране може се јести, дакле не верујем му; јер то није ни лепо, окренути леђа, а сад опет мужу твом досађује.
Тако се кошкају њих две, које из шале које полуозбиљно. Растале су се привидно као пријатељски, али обе дишу за осветом. Алка више неће Мици одлазити. Свилокосић стоји међу њима као демон, не да им се више приближити.
Коме може бити, ко ће бити на тај дан без баклаве! Наравно да се баклава у обе куће прави. Праве се велике баклаве, ту је нагомилно шећера, меда, ораха, карамфила, а тепсије велике, јер ће бити
Марко оде Бабоњи да с њим уговара. Бабоња га саветује да не тера. Што се тиче пункта повреде части, биће обе кажњене, јер су се на једну форму вређале. Марко на то пристане, само му још препоручи да што боље Алку новчано одрапи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.
— У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце! — До виђења на оном свету! — Стоко! — Држ' полуцилиндер! — Првог ми рок менице!
Ја радим на машини и лепо, да видите, зарађујем. Могле смо обе дивно да живимо, па и да се обучемо, Бога ми, боље него неке газдинске. — Деде после, деде после?
о њему, о његовој души, очима, карактеру, гласу и стасу, дубоко у ноћ једном су само молбом узнемиравале доброг Бога обе жене на коленима: да чува њиховог јединог, да чува њиховог Алексија.
Африка
на колико начина црнац носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави само око врата као ешарпу.
С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт. Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана.
Ивицом запаљених мангала, између њих, пуно фијола од печене земље са бојицама и штапићима. Обе жене, у фантастичним, утрпаним одећама од велова и атласа, запослене су толико да их наш долазак једва прекида за
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар не видиш да Павле срља у несрећу? Него си се ти, Шокице, заћорила у тог удовца, као и ова моја, па сте обе дошле да га се нацмачете. Он је удовац, па му се може. А куд ћу ја са дететом на сиси?
Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!“ Обе су жене волеле Павла, као што жене брата воле, али у гласу и очима те младе жене било је нечега што њен муж није
Међу официрима, у Подунављу, било је много мешаних бракова, обе вере. Док је у грађанским сталежима беснела верска мржња и нико није ни сањао да узме унијатку, Ђурђе је имао обичај
Ни говора нема, каже, о некој опасности, ако са Божичем буде путовао. Са Божичем путује и жена, и кћер, а обе су праве будимске руже, које сви, до Беча, знају. Та није да су лепе, кад штримфле притежу.
Та није да су лепе, кад штримфле притежу. А обе су хоћке, хоћке, молићу лепо. Тако се ето десило да је Исакович пошао у Беч, Бестушеву, онако, како није ни сањао.
Обема име беше Анђа. Тада дође и деда, а обе му приђоше руци. А кад деда виде њега, на ујниној руци, повика: Шта ти је, Анђо? Што носиш маторог чобанина?
Удовац, који не уме да влада над женама. Не воли он ни њену матер, искрено. За њих обе, и за њену матер, и за њу, био је само несрећа! Она слуша, каже, Евдокију, како плаче у мраку.
Али неће веровати њена мати. Евдокија је, и на путу, била, на њу, љубоморна. Исакович је узе за обе руке, помилова и поче да је теши. Она му онда погледа право у очи. Она, каже, није више дете!
“ Павле онда рече да је он није загледао, али видеће и сами. Кад Павле то рече, настаде цика жена, и обе су питале, тек ваљда неће Трифун да је доводи, и представља?
Зашто да се иде још даље? Далеко. Нису важне територије, него народ који, и ту, и тамо, станује. Наши станују са обе стране.
Необично обилних груди. Она је Павлу причала да су оне, обе, Бирчански. А да се њен вереник налази у росијској војсци. Имала је врло лепе, светле, граорасте, очи.
Имала би, каже, давно, нешто да му каже. Обе су жене причале Павлу да је у Кијеву живот весео, али су га наговарале да остане у Токају.
Теодосије - ЖИТИЈА
„Пред њиме је све наго и познато и ништа наше неће се сакрити. Јер жива је реч Божја, и делује више од мача оштра са обе стране, и расудитељ је мислима и помислима срца“.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јужне Мораве и Вардара и шопским се појасом продужава до Дунава; источнобалкански, коме припада становништво обе источне стране Балкана; најзад панонски тип, који обухвата јужнословенско становништво настањено највећим делом изван
Северном варијетету припада Србија а јужном Стара Црна Гора, обе доскора посебне народне државе на различан начин формиране.
Војничка управа их је почела сасељавати и сашоравати у друмска села, у којима су куће поређане с обе стране пута. Од тога доба нарочито њихову динарску кућу брвнару почиње замењивати кућа алпијског типа, слична кућама у
врло су много прелазили од једног бега другом, из једног села у друго, из горње Мораве у Изморник и обратно, а у обе ове области још и из Криве Реке. У том погледу Косово изгледа према Морави као област устаљеног становништва.
Због овако разноврсног етничког састава сусрећу се различити физички и психички типови и осим тога има и разлика обе врсте између појединих области.
најближе сељачке околине две вароши, Струга и Охрид, које су једна од друге само неколико километара удаљене и обе на језеру, али знатно различног типа и структуре.
кићанкама при дну; затим велики женски појас, који се завршује огромним вуненим кићанкама (не ресама), и оне падају с обе стране по бедрима.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
хладан зној с чела обрише Ни чела нема Друга се рука маши за срце Да срце из груди не искочи Нема ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лепо се опросте, па онда на саонице. Шамика пољуби у руку обе даме. Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. — Збогом, збогом!
Катица неће ићи на бал. Већ осам година како не иде. Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини. Обе је сажаљевају. На саоницама дођу на бал. Овде већ све игра увелико. Пургербал је.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Комесар је постао скоро непомичан. Под периком, жмиркао је на оба ока. Код куће је сад вече. Спавају обе мачке. Милујући кажипрстом свој кукасти нос, очекивао је да види шта ће моћи бискуп.
А што се тиче брбљања да је она хрома на левој нози, она им показа обе ноге спреда и натраг, да виде. Тако се госпожа Дафина Исакович упознала са Земуном и Земун са њом.
Чинило му се, простртом на једном ћилиму, да не треба да се миче, јер по њему још теку обе обале, тршчаци, небо и његова кућа, што као да се разлива.
За децу није много марила и није желела често да их види. Беше јој жао само да су обе девојчице и да ће и оне, кад буду као и она, жене, толико патити.
Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића. Испруживши обе своје ноге и раширивши руке, Исаковичу се чињаше, у полусну, да достиже њима чак под опкопе вароши до шатора
виде дрвеће, друм који се пео из долине за њим, топове које су привлачили ближе, и гомиле војника које су надирале са обе стране друма.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
или женско, та нађе у башти две дугачке и једнаке травке, намени једну на мушко а другу на женско, па онда до пола обе прегризе. Кад сутра дође, која буде већа — мушка или женска — онакво ће дете бити.
У истом крају чине и следеће: у младу недељу, пре сунца, узму купину која је на обе стране гране у земљу урасла, ставе је на кућни праг, „па се полагашно про ње преведе дете“.
Обред се овако изводи: „Узму нов конопац и вежу њиме обе детиње ноге, али не сасвим једну до друге, него да може да корача. Онда се дете пусти да хода.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако ли анђели шаку пруже и заклоне му прса њоме, да му се обе руке одсеку, и да се рањен пусти у трави о пелену и гујину млеку.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Друга је била њена пријатељица. Обе су гајиле аспарагусе и умирале од страха када падају бомбе. А бомбе су падале сваког другог дана, тек да нам не буде
Једнога дана прочуло се да почиње савезничка инвазија. Инвазија— страшно лепа реч! Обе старе даме испекле су пуну ванглу уштипака од брашна које је требало да им траје све до краја рата. А била је тек 1943!
Узалуд су обе старе госпође колутале очима показујући на мене, он је читаву ствар поставио на чисто дијалектичко-материјалистичку
И рупе, наравно. Машка је најбоља када се направи од држаља старе метле, а сам клис је комад облог дрвета, са обе стране зарезаног, да боље скаче кад се опали. Рупа се прави од рупе. Јесам ли вам добро објаснио шта је клис?
За све. он је озбиљан и поуздан, неко ко стоји са обе ноге на земљи! Његово друштво не верује много онима што лете (сем ако нису пилоти или признати уметници).
Захваљујући некој оптичкој варци, Замак некадашњих грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно?
Један од њих клекну и откопча јој панталоне. Свлачио их је грубо заједно са хулахопкама и гаћицама. тако да су јој обе ноге биле као везане, чак и даје хтела да га удари, а није.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Велики заноси и бедни, ниски пориви, живе у човеку у исто време. Ћопић је, у завичају, наслутио обе истине, и зато их не раздваја; његов хумор, као противтежа лирским усхитима, мера је зрелости једног надахнућа, једног
Међутим миш још мрда, мишу су мало и мраз и мачка мишомор. У обе наведене песме избор речи био је веома скучен, циљ необичан и јасно одређен — илустровати употребу и звучност једног
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Српска верзија је много боља, јаснија, слободнија и са бољим стиховима. Обе књижице су изишле без потписа, само на првој била је шифра С. С. С.
тако је и Његошев Горски вијенац постао заједничко дело и српске и хрватске књижевности, једна књига која везује обе књижевности нашега језика.
ИИИ РОМАНТИЗАМ КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ РЕАКЦИЈА ПОСЛЕ 1848 1848. у »обе Србије«, у српској јужној Угарској и у Кнежевини Србији, осећао се јак покрет у омладини, револуционарно—националан,
насилно угушен и отпочела је владавина цензуре и бирократског угњетавања. У то време, педесетих година, »обе Србије« падају у тежак положај.
Он враћа песнике на ранија и тачнија схватања: да је народна поезија једно а уметничка друго, да обе постају и живе у нарочитим социјалним условима и на разним ступњевима духовнога развитка, и да уметничка поезија треба
појава нове српске књижевности јесте што поступно падају старе преграде између српске и хрватске књижевности и што се обе књижевности истога народа и истога језика приближују једна другој, прожимају једна другом, тежећи стварању једне
Међу млађим писцима, са обе стране, јављају се и такви који нису ни Срби ни Хрвати, но Србохрвати, припадају колико хрватској толико српској
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
111. И напољу вијар дуну, Дом кô да се с места креће, А кроз избу ледно дуну, Утрнуше с' обе свеће. Глену врати — за час тили Кô мрави га свег промили. 112.
Ал' сад теже пуста скочи, Са свом снагом на њ нападе, Наже њему баш у очи; Ма су залуд њене муке, Он јој шчепа обе руке. 131. Сад из петни наже жила...
“ Момци поју, коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше; С обе стране горе и брдине, Они језде путем по средине. Гора њима жубором се диви, Тице поју: „Да сте нама живи!
Туре оће, Србин не да стада, Пе ето ти с обе стране јада. Милутине дивна је старина, Осамдесет присукâ година, А ко види како пушком бије, Рекао би, ни
Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста јада, Онде бојак, онде јунак пада, С обе стране момчад одабрана, Баш не зна се која губи страна,
С обе стране има доста јада, Онде бојак, онде јунак пада, С обе стране момчад одабрана, Баш не зна се која губи страна, Која губи, која ли добива; Пусти бојак, жеравица жива,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Око врата беле им се исплетене јаке, „колири“. А на главама им велике, топле шубаре. Сваки с обе стране води по неколико унучића, пази да се које не одвоји, изгуби, и ућуткује их кад се посвађају међу собом.
И чула је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу, да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада трећи пут да се жени, нису му отуда, из комшилука, дали девојку, већ му нудили
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син наново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише обдари и спреми им на пут што је год било од потребе.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(9. ВИ 1989) АМОР ФАТІ Кажу ми, чујним шапатом, две липе иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над
(8. ВИ 1989) ПИЕТА Срце је Мајке срце Богомајке Тин Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако, Покретом који на кретњу се сећа Кад сам те преповијала; помакла Из
Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако; И заувек смо скамењени тако. (19. ИИ 1992) ПИСМО Винчанско писмо, жиг у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Анаволимилована — три речи које се читају једнако са обе стране, или нешто слично уводу у касније догађаје. Баш је лепо од вас што сте ме извели на вечеру у овај
каквог довољно блесавог мецену да му приреди изложбу, његова ће дела морати да висе, с таванице, да би се видела са обе стране. У четири и петнаест појавише се најзад и задихане овце. — Како је овде романтично!
школа би, наравно, највише волела да једним ударцем укока Обе муве: нити је генерал Монтгомери омиљен код ђака нити ја код генералштаба!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Газдарица је живела са једним младићем и овај је завео њену сестру и обе су биле пропале жене. После је та девојка затруднела и то казала младићу а младић јој рекао: „Ето тај Енглез, који
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал'
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
лица, нервозно шета са забаченим рукама на леђима; Гина везала главу преко чела и укће; Симка наслонила главу на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да нам праве шпалир, лежали су мртви са обе стране пута. Битка се на овоме делу водила на друму, и где је који пао, ту и остао. Било их је много.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном
Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа... Кад би око поноћи она одјеном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...
Старала се да више не мисли, док је не превари сан... Изјутра усташе обе рано. Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се
очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...
Вељи се већ знало кумство и без договора. Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим
ништа... Могла би продужити и овакав живот. Али ти не знаш шта сам ја изгубила... Све... Све!.. Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 201. Равно поље, жао ми је на те, Ђе мој драги отиђе низа те. Осташе ми обе очи моје, Гледајући низ равнине твоје! 202. Које ли је доба ноћи?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Јелисавета преко ограде пребацује позоришне костиме, да се проветравају.) СИМКА: Из обе собе имате излаз на веранду! ЈЕЛИСАВЕТА: Видела сам! СИМКА: Ту су вам лигештули, слободно их користите!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Туку се неке чешке компаније и неки мађарски хусари. Коморана има, то први пут чујем, са обе стране реке. А што се тиче двадесет и девете, која се толико пута клела да ће побити све аустријске официре, није,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Странац се прво обазре па онда седе за један сто, лагано спусти на њ обе руке у којима држаше струк огромног крина. Он с болним осмехом гледаше у људе, а они задивљено у њега.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наступају њиве. Улазимо у планину од кукуруза. С обе стране пута подигла се недогледна гора... Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже
Настаде необичан призор. Чича Пера позелени, задрхта сав к’о да га је ухватила тролетница, скочи и подиже обе руке у вис.
У глави му беше само једна једина мисао: — дреновак!... Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и свету Тројицу!
Само ме поп Јовица, оног дана кад му предам изговорену беседу, позове на чашу комовице, али чак његовој кући. Где су обе палилуле, помислим се и увиђам јасно да нема смисла ићи...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, прескочи њу! МЛАДЕН: Е, па онда кмет Средоје. СЕКУЛИЋ: Тај кмет ти је риба с обе стране пржена. Гута порезу као шаран муве. Оволико сланинице да метнеш на мишоловку па мора доћи да је лизне.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ону сурвава у пако а ову диже у небо. Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.
Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом. Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари.
« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића. После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
За обе врсте јегуља нађено је 25 дубинских рупа у тој области, за које је утврђено да су плодишта јегуље. А најсигурнија потвр
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу. Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је. Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.
Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. | На отвореној капији испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.
Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.
И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о
Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што тко учи, то умије. — Тога је поље, тко умије боље. — Риба рибу — а рибар обе. — Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести. — Вјешт гору ломи, а невјешта гора.
4 (Гата се са пауком, који се „затвори у какву шупљу цијев од трске“, зачепљену хлебом са обе стране: да би драги дошао на сан): „О, ти мало пауче!
(Лађа на мору) 322 — Која свећа више гори: воштана или лојана? (Ни једна више, већ обе ниже) 323 — Која су крила без перја? (Прозорска) 324 — Које брдо може да прескочи сваки човек?
— немоћан; без средстава фукара — сиромах, сиротиња фучија — мање или веће буре, у дну шире него у врху, које је с обе стране заднивено — а отвор му је на горњој страни хазна — благо; благајна, ризница хаир — корист хал — стање,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!
“ Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син на ново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише обдари и спреми им на пут што је год било од потребе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати. Обе руке до лаката побо је у пшеницу. Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је и уривао
Застрепела је тек кад је он дуже постајао, ослоњен на њу брзим дисањем, па је шчепао за обе мишице и привукао на груди да малакше у његовој снази.
Треба одживети само један, свој живот, и избећи обе судбине: и судбину оца и судбину сина. — Иди! — викну Андра и устаде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ниско и небо постане пуно њихова сјаја, две звезде се нарочито дуго задржавају на крову једне куће у Улици кестенова. Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка.
— окренуо се присутнима. — Мислим да ниси! — рече царица. — Онда их ухватите и вратите. Ниједан од моћних царева са обе стране границе нема такве свираче. Страшно би било да их се докопају. Ко би нам тада украшавао гозбе?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господарева је класична, округласта, а коњ носи капу модернијег кроја, троугласту. Обе је Јеврему обећао, за доба после смрти, један Турчин, стражар у кули Небојши. Било је то 1815.
Нека трећа Љубица, вична господарењу, надгледала је обе и зазирала од обе: она прва јој је била одвише покорна и, у тој покорности, притворна; она друга јој је била сасвим
Нека трећа Љубица, вична господарењу, надгледала је обе и зазирала од обе: она прва јој је била одвише покорна и, у тој покорности, притворна; она друга јој је била сасвим непокорна и, у тој
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Поћи кући и успут појести најлепше воће! Не ви ћете, сви од реда, поћи са мном!“ Онај роб који носаше обе корпе, уздахну, погрби се што је боље могао и зацвиле тужним гласом: „Стропоштаћу се успут, ако овај терет морам
Роба са телетом посла кући, а сва остала роба би натоварена на магарца, јагње положено преко самара, а обе корпе обешене с једне и друге стране. И овога пута је номофилакс распоредио целу своју поворку по правилима симетрије.
ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао Атену са њеним пристаништем, а са обе стране опасан ново подигнутим градским зидовима.
мере заоштрене науке, од којих једна сматраше и саму душу за материјалну, а друга само оно нематеријално за стварност; обе науке створене у наивном уверењу антике да се суштина ствари и света може открити једним јединим замахом.
На њој видите како су обе тангенте, положене уз плочу Сунца и плочу Месеца, приближиле једна другој баш на ободу лопте која нам предочава Земљу,
у свом непроменљивом отстојању од Сунца, а још више на десно, налази се Месец у свом непроменљивом отстојању од Земље. Обе тангенте, које сам положио уз Сунчеву и Земљину плочу, ограничавају купу Земљине сенке, а у ту купу зашао је Месец и
Не хтедох да се ослоним на такву претпоставку, но предочих самом себи како су се обе александриске странке, геоцентричари и хелиоцентричари, препирали међу собом, устима, рукама и очима, како сам једну
описује центар планете своју чудновато завијену путању, епицикличну криву, предочену линијом Р, П’, П1, П2, П3. Обе моје слике омогућиле су ми да одговорим на питање: у којој тачки Р своје епицикличне путање око Земље, планета,
У том погледу стоји Птолемајос у завидном положају према свим астрономима старога века. Обе свеске Птолемајова дела стоје стално на мојем столу, на дохват руке.
„Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?“ шапутаху оне две. „Демариста“. „Откуд знаш?
Језа ме подухвати кад чух ово видовито пророчанство Мардохајово. Његово бледо лице доби визионарски изглед, он диже обе своје руке, преклињући, ка небу и рече гласом који ми запара срце: „А нас Јевреје ће бацити у тај пожар, на ломачу“.
Застаде код храма Светог Марка и увери се да су предворје те цркве и обе палате које су уз њу дозидане не само саграђене из тесаника, узетих из Колосеума, већ да су и сви архитектонски облици
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам рекао да ћу ствар извидити кад се вратим. Ноћио сам сâм у другој соби, обе ноћи. Ока нисам склопио. И сад се чудим да још живим, да идем, да радим, да једем и да говорим, и после свега и пошто
А кад су се обе дужности, услед буџетске немогућности, сјединиле у једном једином лицу, он је отпуштен као неупотребљив у овом
иза последњих речи и на ужас богаља који се разбегоше, Секула, не размишљајући ни секунда, распори ножем, оштрим с обе стране и чуваним у тајном џепу копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се
без рада и да ће то страшно погодити његову породицу) окренуо нагло и продужио да се вуче кроз шарену гомилу света с обе стране тротоара.
Свилар, кога су тукли по глави, грудима, трбуху и коленима нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе очи, осети како му сва крв јурну у срце док се у свести све поново замрсило.
Полудео сам. Да ли сам, Боже, полудео? Зашто, зашто ми је крив?“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране оштар турски нож, и гологлав, изгубљен, полудео, бежим, бежим далеко изван града.
Две ноћи, једна за другом, прођоше ми, после тога, у грозној несаници и лептир ми се обе ноћи повраћао у главу да ме кињи, да ме мучи и мрцвари до буквалног беснила. Међутим и то би се некако могло издржати.
који ће послужити његовом неодољивом инстинкту: својом вештином подбадати једне противу других, помажући наизменично обе стране, а да се то никад не примети.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Просто бих угинуо, као слијепо кученце! Ти си моја дадиља. — Бпyће бих јој изљубио обе руке. И осјетио бих се одтерећен. И одмах затим рекао бих сам себи: „Гле, сад мислиш да си тиме платио све!
— То је у нашем случају обављено већ раније. С обе стране пута ливаде пуне жутих и љубичастих цвјетића. Упитам једнооког како се зову. Он, наравно, није знао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша. Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви,
Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. — Јеси ли луд?... Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа.
На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење... Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена,
Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке. Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.
Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура. Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«.
Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан. Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.
Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац. Узе га у обе руке, па стаде да побија. — Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један.
« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јунак упита овога старца зашто на обе ноздрве не дува. Људи му објаснише: ако би старац дувао на обе ноздрве, онда би ветар однео не само жито и сламу него
Јунак упита овога старца зашто на обе ноздрве не дува. Људи му објаснише: ако би старац дувао на обе ноздрве, онда би ветар однео не само жито и сламу него и њих све са гувна.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја осећам душу и своју и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Данас користим обе руке подједнако али сам тада био левак и имао сам релативно мало снаге у десној руци. Због тога се нисам ни усудио да
Када сам му рекао да долазим са пароброда ”Орегон” и да сам на њему оправио обе машине за осветљење, он ме је погледао и продужио без иједне речи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Безбројни чамци били су начичкани уз обе обале ове велике реке; разне врсте бродова јурили су брзо у свим правцима по заливу; многобројни бродови за превоз
Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове. Град на обе стране обале изгледало је да брекће од разних послова.
Међутим, исправити обе те грешке није било лако. Моји напори да стишам ту своју српску нарав доводили су ме у тешка искушења.
Договорили смо се да проверимо како ће се ствари развијати у току једне недеље. Испало је да су обе стране задовољне резултатима.
самопоуздању младости, гостионичар додаде да свако има свог анђела чувара, а пијан и млад но два, да га придржавају са обе стране. То је, по његовом мишљењу, био разлог што пијани и млади врло ретко страдају при пентрању по планинама.
самопоуздању младости, гостионичар додаде да свако има свог анђела чувара, а пијан и млад но два, да га придржавају са обе стране. То је, по његовом мишљењу, био разлог што пијани и млади врло ретко страдају при пентрању по планинама.
и момент покретних електричних линија сила наставити да напреже линије сила док се не утроши кинетична енергија када обе сфере постају поново оптерећене, али супротно од оног првобитног распореда знака оптерећења.
Сада сам открио да је слика развоја електромагнетне теорије коју сам онда изложио, иста као и ова у књизи коју читате. Обе оне су створене под трајним утисцима које сам носио из Кембриџа и Берлина.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ако имамо у виду обе поменуте чињенице, није тешко предвидети какве ће се све недоумице и потешкоће појавити и до каквих ће промена у
Између структуре стиха и реченичне структуре код Дучића постоји јака интерференција, а обе оне скупа узете уграђене су у саме темеље наше модерне филолошке културе.
То се, уосталом, доста јасно види у његовим есејима, у којима се огледа будна самосвест о уношењу нереда на обе стране: међу „помешане“ податке које чула дају песнику о свету, али и у сам језик, који би иначе морао служити за
обрео насељавају даљина и бескрај, разливене боје и, одозго, плава небеска линија, удвојена у сопственој сенци одоздо. Обе су оне „заносне“. А и цела сликарски танано начињена „панорама“ није одмерена а хладна, него прожмана јаком екстазом.
мир већ на први поглед уочљиво и заједничко, али се вероватно баш зато што је очигледно обично не примећује: у обе варијанте примера (1) први стих на почетку и на крају има исту реч где; две варијанте примера (2) такође имају на
час један једини И свеобухватни („Тај час један једини“) Постоји, дакле, хотимично и помно изведено преламање с обе стране, а његова је сврха – истицање обеју граница стиха.
особито видљиве ако су обележене истим сигналом (о томе речито сведочи већ и сам феномен ритма), Матић каткад и радо с обе стране стиха ставља исту реч.
Није, наиме, сигнализовано да ли гране припада левој или десној симетричној половини (са огледалским обртањем), јер су обе тако уређене да можемо читати разгрни миловања гране, па се онда вратимо на почетак потоње речи и читамо гране смеха
случаја садржи на првоме месту субјекат и на другоме објекат, али су речи исте и облик им се формално не мења, мада су обе једанпут дате у номинативу, други пут у акузативу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми! Не прелива нам се, забога, већ једва везујемо крај с крајем.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
74 Последња реченица садржи две појединости на којима се ваља задржати, а чини нам се да није само једна, него су обе настале укрштањем управног и неуправнога говора.
У другом случају пред јер (каузалним) исти усек сигнализује повлака. Обе реченице, што особито показује прозодија, имају на обележеним местима доста јак улом у синтаксичкој конструкцији, па
аутор споља описује Магду, али онако како је у тим тренуцима види, заправо из суседне собе чује и замишља Софка. Обе реченице, према томе, у својим половинама носе по два описа; при томе први, на изглед објективан и дистанциран, служи
Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света“.
тело налази: и испред њега, сасвим блиско, па онда нешто даље; и иза њега, по целој дубини цркве, до самих врата; и са обе стране, по ширини; и изнад њега, по висини, која застрашује; па, најзад, и испод њега, јер из влажних, трулих плоча на
схвати као психофизиолошка него више као морална одредба, као прекршајем обичаја и реда стечено проклетство које је на обе породице пало и које, додуше, не објашнјава само, али у сагласју с целим током рање уоквирује судбину главне јунакиње.
Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. [. . .
понови на њеноме крају, ето тако се и у Сеобама прва глава знатним делом текстуално понавља и као последња, при чему обе имају идентичан наслов.
После тога, још један је придев пребачен у постпозицију, при чему су с обе његове стране зарезима назначене паузе које га синтаксички издвајају: „једра, непомична, над“ .
Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића. Испруживши обе своје ноге и раширивши руке, Исаковичу се чињаше, у полусну, да достиже њима чак под опкопе вароши и до шатора
Али има нешто што је заједничко и једној (Вук с принцезом) и другој (Аранђел с Дафином) сцени: обе су преломљене у сећању, премда на разне начине.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Крепак је његов не само дивљи чар, но и снага која још држи истрзане остатке старине наше. Сточарска насеља с обе стране његова шарена хрбата имају своје обичаје, нарочите нагоне за одржане.
Кула бејаше пуна. Гости вечерали, па се задовољно прућили по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри,
Био је тамо цео меџлис и пуно народа, државни чиновник и срески имам. На његово чудо наредили да се његове жене обе открију. „Шта су ти ове жене?“ — упитали га — „Супруге“. – „Обе?“ — „Обадве“, — „Е, то наш закон не дозвољава!
На његово чудо наредили да се његове жене обе открију. „Шта су ти ове жене?“ — упитали га — „Супруге“. – „Обе?“ — „Обадве“, — „Е, то наш закон не дозвољава!“ — „Па ја сам муслиман, вера ми даје“.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа десно, лево; Обе руке над њиме рашири — Ветра неста, и норе се смири. — И потада више пути бива Иста слика на мору живота.
То ја кличем са дна срца, Исред душе задрхтане, И те речи страха мога Ја на обе шаљем стране. Кад већ мора бити борбе... Ал’ ме трже мисô нека — Зар баш борбе бити мора?
Петровић, Растко - АФРИКА
на колико начина црнац носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави само око врата као ешарпу.
С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт. Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана.
Ивицом запаљених мангала, између њих, пуно фијола од печене земље са бојицама и штапићима. Обе жене, у фантастичним, утрпаним одећама од велова и атласа, запослене су толико да их наш долазак једва прекида за
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу си ми у чело целивô, Ти у чело, а сунце у лице, Рујна зора обе јагодице, Па то већем и комшије знаду, — Пољупци се сакрити не даду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Каже да је официр. Такав нам баш и треба. Умирили смо га и понудили цигаретама. Био је рањен у обе ноге на неколико места. Свукли смо га и превили му ране.
И сви се они распоредише са обе стране пута да виде трку, прву откад Водена постоји. уз пут „Фикус“ даје савете Пери и Сими: — Уз-дигни се,
Требало је да их сачекамо код моста на реци Изеру. Интересовало ме да их видим. Причао ми је како су обе врло лепе, млађа је још лепша. — Сувише је млада, и ја немам времена да се мајем око ње — говорио ми је он.
Певала је сјајно, заносно, пратећи себе на клавиру. Иако расејан, пришао сам јој и пољубио руку. Стегла ми је руку са обе њене.
тако нешто. „Паувре Драгіцха... паувре Драгіцха“ — говориле су готово обе углас. Онда смо шетали. Полета ми шапну како Арлета непрестано говори о теби, и једва чека да се нађе с тобом...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вредно да се зуби избију у усти, вредно да се обе сокруше чељусти; Час онај проклети — ви остала пуста! — крошто допустисте, безакона уста?
Том је душа и срце с плавом сиграт се косом; Мени је годет и сласт гледат у црно око. Обе хитре к’о срне, а као ласица лаке, Чикови нису тако извит се руци вешти.
96—9) опширно говорио о обема редакцијама Плача (очевидно је штампарска погрешка када се на стр. 97-ој казује како „обе песме имају 25 строфа”, када их имају 26). Остојићев суд о тој песми збијен је у следећем: ,,Плач је без сумње...
знаменитости“, следујућа верстица: Кад је Турски цар Амурат књазу од Сербије Булеу (Булеус) рат навестио и кад су се обе војске код Саве на равници Кохована (Цохован) сусреле, учинио је штитоноша овог књаза, један Херват, именом Мило
Н.-ове обе имитације, Суботић је штампао своју Ивањску ноћ, тако да је морао читати обе ове песме. П. Н.-ова песма гласи: МЛАДИ
Н.-ове обе имитације, Суботић је штампао своју Ивањску ноћ, тако да је морао читати обе ове песме. П. Н.-ова песма гласи: МЛАДИ СРБИН Ја сам чедо пролећа, Име ми се цвет, Сласт ми срце осећа Кад ме воле
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на обе руке).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
писаног и усменог поетског система српског средњег века: иста тема са свим саставним деловима негује се истодобно у обе поезије. Међу Даниловим следбеницима јесу и други људи с двора. То је дворска литература.
непосредно после завршене битке посвећене су две песме у Вуковој збирци "Смрт мајке Југовића" и "Косовка девојка". Обе представљају епилоге укупних догађаја, својеврсну транспозицију општег на појединачно, отаџбинског на породично,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Знао је за све то Младен. Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно. Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.
Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.
Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор. Фелдахорн или Маѕѕхолдер (ацер цампеѕтре). Клен. Обе речи су заједничке словенске, вероватно и индогерманске (упор. Хехн, Културпфл7.
Кад се хоће да некоме наметне главобоља, пресече се жаба на двоје, и свака половина метне на по једну к. с обе стране пута.
и хлеб. Л. се не сме газити, ни бацати на буњиште (ГЗМ, 6, 369 ид; 375). Л. се не сме нагорети с обе стране, јер ако такву зубљу нађе Куга, све ће у кући поморити (ібідем); или ће се са таквим зубљама тући здухачи — то
, 504). Деца »становитих имена«, поређана с обе стране, трскама од бодљикаве ч. које су загорене на ватри додирују (ради очишћења) слабине стоци кад се »претерује«
младожењу дајући му торбу са погачом, у невестиној кући износи се једна погача пред свекра и једна пред њеног оца — обе са сољу и вином и ракијом (»пресипањем соли узете са обе погаче, кроз невестин прстен, што чини сваки сват, симболички
износи се једна погача пред свекра и једна пред њеног оца — обе са сољу и вином и ракијом (»пресипањем соли узете са обе погаче, кроз невестин прстен, што чини сваки сват, симболички је представљено сједињавање два рода путем брачне
Затим домаћин и најстарији гост три пута окрену к. слева надесно (уз молитву), па га преломе и на обе половине наспу помало вина.
Ћипико, Иво - Пауци
—А што? —Одлучио сам се за те! ... Хоћеш ли? —Ко нам брани? — узврати цура. Раде је снажно ухвати за обе руке. Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. И неко вријеме гледају се...
—Тек је пошао, — одврати мирно Илија. А жао му кућних и пољских послова: ето, осјечене су му обе руке док се од куће отрже снага: Раде и невјеста. Али која вајда, кад друкчије не може бити?
па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак, чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда хоће. Држаће нас будне до исцрпљености. Ја сам за сваки случај наредио да се поставе нарамци сламе и дрва на обе куле јужног бедема. Богдан се наравно одмах умешао. Богдан Она се затворила у своје одаје и отуд не излази.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката обе, Читају романе и спремају собе. б. Ето ту је песник са дугачком косом, С избијеним оком и руменим носом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А Александар ми замера што сам постао Атињанин. Са обе стране дува ледени ветар да би ме отпирио одавде, а можда и са овога света.
Полазећи из равнодневице, Сунце стиже опет у њу после потпуне тропске године. Обе казаљке које су се разишле поклопе се после годину дана, а за то време је сунчев сат заостао према звезданом тачно за
Једна је од њих имала добрих сто фуната, а друга ни фунтицу. И ја сам био очевидац тога призора. Обе кугле почеше да падају, прво полагано, па све брже и брже.
Тих неколико часака испунише нас све великим узбуђењем, као да гледамо какво утркивање. Напослетку видесмо како су обе кугле стигле заједно на земљу.“ - „Па шта рекоше перипатетичари?“ упита један из гомиле. — „Шта рекоше?
Он паде пред олтаром цркве на колена, положи обе своје руке на свето еванђеље, и рече погруженим гласом: „Одричем их се!
Да ли је потребно да кажем колико сам Вам се обрадовао! Дозволите да Вам пољубим обе руке и косицу. Погледајте! Мој модел планетског система стоји готов око нас.
Када се обе, чиоде стопе у једну, онда се, место елипсе, добива круг. И путање планете су елипсе, али малог ексцентрицитета, па
У очинском дому остадоше само наша мајка, баба и обе сестре са својом гувернантом. Али за време школских распуста, оживе опет наша кућа.
Хладни таласи око година 70000 и 114.000 пре Христа претстављају обе главне фазе Вирмске глацијације, како се то зове последње ледено доба.
Казаљка термометра није још ни ушла у његову скалу која почиње са 50 гради испод нуле. Обе казаљке почеле су се мицати. Казаљка барометра показује барометарски притисак од 20 милиметара.
Фламарион је ускомешао свет. На обе хемисфере Земљине оснивају се астрономска удружења која носе његово име и пропагирају његова учења.
Пошто је на овима извршио потребне коректуре, долази референт до закључка да те обе методе дају, у погледу Марса, исте резултате.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.
Војводина је богата, сви воле новац и узимају га како могу. Тачно је било, код Лазарићевих, да се у обе половине куће из по једне собе могло мердевинама узаћи на таван.
Страховит крик девојчице, која се занесвестила. Један од нападача је још удари и обори. Други дочепа Нолу за обе руке. Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит.
Госпа Нола га погледа, и нешто у њој као да потцикну: Честит човек, поштен човек, помажи! Она узе Луку за обе руке и приведе га наслоњачи. — Седи. Добро де, реци ми каква је то част, шта си радио? — Младић ћути.
Љубав се тад почне трагично борити с нагонима у обе генерације. Тај тренутак је настао између Бранка и његова оца. Гурди се надимају. Стари сат удара очајно.
Доктор спрема инјекцију. Пациент спава. Доктор опипа било, и диже Павлу обе руке увис. Павле спава. Кроника преврну лист: Ој, гробље!
сложеним — болешљивост; мртва мајка; болестан отац кога је обожавала; маћеха, не-мати и кад је добра и кад је строга; обе другарице невољна дечица — Сока је боље чула оне правичности и истине које живот не прича него гракће.
нагађања и комбинације кренуше у свим дименсијама, утолико више што су три погођене куће остајале у необичној резерви. Обе радње затворене; код Мимића капци на прозорима, а Мимић није дошао у канцеларију. Служавке се не појављују.
Она је одредила нарочито располагање с њеном кућом и виноградом за случај женидбе господин-Васине, или смрти једне или обе њене кћери... Да ли неко води бригу о томе?” Жене опет једногласно отклимаше главама.
„Видећемо...” И видели су да се још може, видели опет некако истовремено на обе стране. Мирку остадоше зглобови по рукама — па и у колену једном — натечени, али радио је, и чак и више но пре, јер се
видећемо...” Опет једнога дана, закон живота, побогу као онај орах, дохватио обе куће. Миркова жена, већ у годинама, и са двоје одрасле деце, напустила мужа; а Пантелији отказаше помоћ, а човек још
Жена аласова јој је, за то, како кад, дотурала мало ручка, мало колача. Закон живота ето тако досудио на обе стране милостињу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Једном чак мал' ми се није десило да ми пребију обе ноге, али не у тежњи да се задовоље моје литерарне амбиције. Још једна узгредна напомена.
Међутим, вероватније но обе ове претпоставке, биће да су се професори, измеђ' часова, објашњавали о дневној политици, па употребили и глобус као
Дечко се домишља, домишља, па тек запне: — Квадрат од хипотенузе, То зна свако дете, Раван је квадратима Од обе катете.
исто и Питагорино правило гласило је у стиху: Квадрат од хипотенузе, То зна свако дете, Раван је квадратима Од обе катете.
Написао сам свега две песме у животу, и обе су ми толико шкодиле да сам морао прибећи мерама које би ме окрепиле и опоравиле.
Има их који се дочекају снажно и чврсто, има их који поклецну на једну или на обе ноге, има их који посрну, али је најчешћи случај да се дочекају оним делом тела који је прописан за седење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вежемо онда једнога наредника, и спустимо. Јавља нам он одоздо, да су тројица мртви, а једном поломљене обе ноге. Требало је сада њега извући.
Требало је сада њега извући. Можете замислити муке тога човека, коме су обе ноге сломљене, и кога ми сада вучемо преко шиљатих стена. Када смо га, грешника, извукли, он је био мртав...
За мном покуља хладан ваздух, а кад притворих врата, поклопи ме нека тешка полутама. Ветар је наваљивао за мном. Са обе стране видели су се густо прибијени кревети, а на њима још живи костури. Сви се притајили, само је ветар фијукао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки две траве. Једна је трава живота, друга је травка смрти, обе су исте. На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
твоја, лепото девојко, што се ниси јабуке машила, ил' јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти одсекао руке, нити би се наносила главе, ни на глави зеленога венца!
“ Краљ га не сме отправити сама, већ с њим посла Облачића Рада; обе љуте змије од крајине. Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча
“ пивница — подрум у коме се држи пиће пињал — бодеж, оштар нож с обе страве Пипери — племе у Брдима на северу од Титограда Пиритор — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с мојим мозгом јерно слово божије живо и послено је а пооштрије је више од свакога мача с обе стране оштра, те пролази човеку кроз тело му и душу, и пронузује све чланкове и мозгове.
— сваки високи дуб стропоштат ће се доле! БОГ СМРТИ Мач му је готов, из кна извучен, очиштен и с обе стране бритко изоштрен; лук је свој извадио из тула му.
Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране остар. Ноге ка ступци од чисте мједи блистају се, Глас му је говорљив тако чувен Кано кад многе воде големе с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ (А и Гена њој вели да се и она неће удавати. И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој
И сада се лепо виде не њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене као бакар боје.
— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија. — Мори, кој не пита бричи ли се владика. Ја си с домаћицу зборим!
— смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону. — Ихаха! — засмеја се Зона и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом.
Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш? Е, не знам ни сама си, Ташано, веће си и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!
Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.
— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој да наше дете има си три касе. Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутру опет доноси у зеленим кесама,
— Тој може, тој има. Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије. Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.